M’Cheyne Bible Reading Plan

Јаков се спрема за сусрет с Исавом

32 Јаков је ишао својим путем, кад му у сусрет изађу Божији анђели. ² Угледавши их, Јаков рече: „Ово је Божији табор!“ Зато је то место назвао Маханајим^[a].

³ Јаков је пред собом послао гласнике своме брату Исаву у земљу Сир, у едомску пустару. ⁴ Заповедио им је: „Овако реците моме господару Исаву: ’Овако каже твој слуга Јаков: Живео сам у туђини код Лавана и тамо сам се задржао све до сад. ⁵ Стекао сам волове, магарце, овце, слуге и слушкиње. Шаљем ову поруку моме господару, не бих ли стекао твоју наклоност.’“

⁶ Гласници су се вратили к Јакову и рекли му: „Били смо код твога брата Исава, и ево, он ти долази у сусрет са четири стотине својих људи.“

⁷ Јаков се на то препадне и узнемири. Зато је поделио на два табора људе са њим, а такође и овце, стоку и камиле, ⁸ мислећи: „Ако Исав наиђе на један табор и нападне га, преостали табор би још могао утећи.“

⁹ Јаков се тада помолио: „О, Боже мога оца, Авра̂ма! О, Боже мога оца, Исака! О, Господе, који си ми рекао: ’Врати се у своју земљу, у своје родно место, и ја ћу се показати добростивим према теби.’ ¹⁰ Недостојан сам све твоје милости и све твоје верности што си исказао своме слузи. Јер, некада сам само са штапом прешао преко овог Јордана, а сад имам два табора. ¹¹ Избави ме, молим те, из руку мога брата, из руку Исавових, јер се бојим да би могао да дође и убије и мене и мајке с децом. ¹² А ти си рекао: ’Свакако ћу се показати добрим према теби и учинити да твога потомства буде као песка у мору, који се од мноштва не да пребројити.’“

¹³ Ту ноћ је провео тамо. Онда је од стоке што је имао са собом припремио дар за свога брата Исава: ¹⁴ две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова, ¹⁵ тридесет камила дојилица са њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца. ¹⁶ Њих је предао својим слугама, свако стадо посебно, и рекао им: „Ви крените преда мном, али држите растојање међу стадима.“

¹⁷ Затим је наредио првоме: „Кад сретнеш мога брата Исава, и он те упита: ’Чији си ти? Куда идеш? Чија су ова стада пред тобом?’, ¹⁸ ти реци: ’Она припадају твоме слузи Јакову; ово је дар који шаље своме господару Исаву. Он, ево, долази за нама.’“

¹⁹ Такав је налог издао и другом и трећем, као и свим осталима који су ишли за стадима, рекавши: „То ћете рећи Исаву кад га сретнете. ²⁰ Такође реците: ’Ево, твој слуга Јаков такође иде за нама.’“ Мислио је, наиме: „Умилостивићу прво Исава даром који иде преда мном, а онда ћу се суочити с њим. Можда ће ми тада опростити.“ ²¹ Тако је дар отишао пред њим, док је он са̂м преноћио у табору.

Јаков се рве с Богом

²² Те ноћи Јаков устане, узме своје две жене и своје две слушкиње и своје једанаесторо деце, па пређе Јавок преко газа^[b]. ²³ Након што их је пребацио преко газа, пребацио је и сву своју имовину. ²⁴ Јаков је остао са̂м, и тада се неки човек рвао с њим све до у освит зоре. ²⁵ Кад је видео да не може да савлада Јакова, угануо му је зглоб при куку, тако да се Јакову ишчашио кук док се рвао с њим. ²⁶ Тада човек рече: „Пусти ме, јер свиће зора!“

„Нећу те пустити док ме не благословиш!“ – одврати Јаков.

²⁷ Човек га упита: „Како ти је име?“

„Јаков“ – одговори.

²⁸ Онда човек рече: „Више се нећеш звати Јаков, него ’Израиљ’^[c], јер си се борио и са Богом и са људима, али си надвладао.“

²⁹ Затим је Јаков запитао: „Реци ми, молим те, своје име.“

„Зашто ме питаш за моје име?“ – одговорио је. Ту га је затим благословио.

³⁰ Јаков је то место назвао „Фануил^[d]“, јер је рекао: „Видео сам Бога лицем у лице, али сам остао жив.“

³¹ Сунце је грануло док је Јаков пролазио Фануил. Храмао је због свога кука. ³² Зато Израиљци све до данас не једу тетиву над куком изнад бедреног зглоба, зато што је Јаковљев бедрени зглоб био ишчашен у тетиви.

Исус лечи у суботу

3 Исус је поново дошао у синагогу. Ту је био и неки човек са усахлом руком. ² Било је ту и оних који су пажљиво мотрили на Исуса, да би га оптужили уколико би излечио човека у суботу. ³ Исус рече човеку са усахлом руком: „Стани овде у средину!“

⁴ Онда је упитао народ: „Да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити некоме живот или га одузети?“ Нико није рекао ни реч. ⁵ Исус их погледа с љутњом, ожалошћен због окорелости њихових срца. Онда рече човеку: „Испружи своју руку!“ Човек испружи руку и рука му поново постаде здрава. ⁶ Тада фарисеји изађоше из синагоге и одмах са иродовцима сковаше заверу како да убију Исуса.

Народ следи Исуса

⁷ Исус се са својим ученицима повукао на Галилејско језеро. Пратило га је велико мноштво људи из Галилеје, Јудеје, ⁸ Јерусалима, Идумеје и с друге стране Јордана, те из околине Тира и Сидона. Долазили су к њему кад су чули какве ствари чини. ⁹ Исус је рекао ученицима да припреме неки чамац за њега, да га народ не би стеснио. ¹⁰ Будући да је многе већ исцелио, сви који су патили од разних болести су се пробијали до њега желећи да га дотакну. ¹¹ Када би опседнути нечистим духовима угледали Исуса, падали би пред њим, вичући: „Ти си Син Божији!“ ¹² Исус им је строго напоменуо да не откривају ко је он.

Исус поставља Дванаесторицу

¹³ Затим се Исус попео на гору и позвао оне које је хтео. Они су дошли к њему. ¹⁴ Издвојио је Дванаесторицу, које је назвао апостолима, да буду с њим. Њих је послао да проповедају ¹⁵ и дао им моћ да истерују зле духове. ¹⁶ Ово су имена изабране Дванаесторице: Симон, кога је Исус прозвао Петар, ¹⁷ Заведејеви синови Јаков и његов брат Јован, које је Исус прозвао Воанергес, што значи „синови грома“, ¹⁸ Андрија, Филип, Вартоломеј, Матеј, Тома, Јаков Алфејев, Тадеј, Симон Хананејац, ¹⁹ и Јуда Искариот који је издао Исуса.

Верске вође оптужују Исуса да је под влашћу Сатане

²⁰ Исус се вратио кући. Опет се слегло толико света, да он и његови ученици ни залогај хлеба нису могли да поједу. ²¹ Када је то чула његова породица, дошли су да га одвуку, јер су говорили да није при чистој свести.

²² А зналци Светог писма, који су дошли из Јерусалима, говорили су: „Он је опседнут Веелзевулом!“ и: „Он уз помоћ главара злих духова истерује зле духове!“

²³ Исус их је онда позвао к себи и говорио им служећи се причама: „Како Сатана може да изгони Сатану? ²⁴ Ако се неко царство разједини, то царство се неће одржати. ²⁵ И ако у породици дође до поделе, та породица неће опстати. ²⁶ Ако се Сатана окренуо против себе самог, па се разделио, онда му нема опстанка, него му је дошао крај. ²⁷ Јер, нико не може ући у кућу снажног човека и опљачкати његово покућство, ако га прво не свеже. Тек онда ће опљачкати његову кућу. ²⁸ Заиста вам кажем: људима се могу опростити сви греси и сва богохулства која изговоре, ²⁹ али ко изговори богохулство против Духа Светога, то му се никада неће опростити, него ће му се овај грех рачунати довека.“

³⁰ Исус је то рекао јер су говорили за њега да има нечистог духа.

Исус описује своју праву породицу

³¹ Онда је дошла Исусова мајка са његовом браћом. Послали су некога да позове Исуса, а сами су остали да стоје напољу. ³² Исус је седео окружен мноштвом народа. Рекли су му: „Ево, ту напољу су твоја мајка и твоја браћа, и траже те.“

³³ Исус им одговори: „Ко је моја мајка и ко су моја браћа?“

³⁴ И осврнувши се на оне који су седели око њега, рече: „Ево моје мајке и моје браће! ³⁵ Јер онај ко врши вољу Божју, тај ми је брат и сестра и мајка.“

Царев проглас у корист Јевреја

8 Тог је дана цар Артаксеркс дао царици Јестири кућу Амана, злотвора Јевреја, а Мардохеј је дошао пред цара, јер му је Јестира испричала шта јој је он. ² Цар је скинуо печатни прстен, који је одузео Аману и дао га Мардохеју, а Јестира је поставила Мардохеја над Амановом кућом.

³ Јестира је поново проговорила пред царем. Пала је пред његове ноге, плакала и преклињала га за милост да уклони зло Амана Агагеја и његов наум који је сковао против Јевреја. ⁴ Цар је пружио Јестири златно жезло и Јестира је устала и стала пред цара.

⁵ Рекла је: „Ако је цару по вољи, ако сам нашла благонаклоност пре њим, ако је ова ствар погодна цару и ако сам му ја драга – нека се запише и писмима опозове наум Амана Агагеја, Амадетовог сина, који је написао да се униште Јевреји који су у царевим областима. ⁶ Јер како бих могла да гледам зло које би задесило мој народ? Како бих могла да гледам уништење свога рода?“

⁷ Цар Артаксеркс је одговорио царици Јестири и Мардохеју Јеврејину: „Ево, Аманову кућу сам дао Јестири, а њега су обесили на вешала, јер је подигао своју руку против Јевреја. ⁸ Сад и ви пишите у корист Јевреја оно што сматрате да је добро, у царево име, и опечатите царевим печатним прстеном. Јер је неопозиво писмо написано у царево име и опечаћено царевим печатним прстеном.“

⁹ Тада су окупили све цареве писаре, баш у то време – трећег месеца, а то је месец сиван^[a], двадесет трећег дана. Записано је све што је Мардохеј заповедио Јеврејима, управитељима, заповедницима и главарима области од Индије до Куша за стотину двадесет седам области. И то за сваку област њеним писмом, за сваки народ његовим језиком и за Јевреје њиховим писмом и њиховим језиком. ¹⁰ Писао је у име цара Артаксеркса и опечатио царевим печатним прстеном. Послао је писма по гласницима на коњима. Они су јахали најбржа царска грла.

¹¹ Наиме, цар је дозволио Јеврејима у свим градовима да се окупе, да бране своје животе, да истребе, побију и униште сваку војску народа и области која би их напала са њиховом децом и женама, као и да им заплене добра. ¹² И то у једном дану у свим областима цара Артаксеркса – тринаестог дана дванаестог месеца адара^[b]. ¹³ Препис писма је учињен законом за сваку област и објављен сваком народу како би се Јевреји припремили за овај дан и осветили се својим непријатељима.

¹⁴ Ужурбани гласници, који су јахали најбржа царска грла, су изашли да похитају по царевој заповести. Проглас је био издан на двору у Сусану.

¹⁵ Мардохеј је од цара отишао у љубичастој и белој царској одећи, са великом златном круном, у огртачу од финог белог и скерлетног платна. А град Сусан је клицао и радовао се. ¹⁶ То је за Јевреје било светло, радост, милина и част. ¹⁷ У свакој области и у сваком граду докле је досегнула царева заповест и његов проглас, за Јевреје су настали весеље, радост, гозба и радостан дан. Многи народи земље су постали Јевреји јер их спопао страх од Јевреја.

3 Какву, дакле, предност имају Јевреји над незнабошцима? Или, има ли какве користи од обрезања? ² Велике, у сваком погледу! Најпре, Јеврејима су поверене Божије објаве^[a]. ³ А шта ако су неки били неверни? Хоће ли Бог због тога престати да буде веран? ⁴ Никако! Пре ће бити да је Бог веран, а да је сваки човек лажљивац, као што у Светом писму пише:

⁵ Ако наша неправедност показује Божију праведност, шта ћемо рећи на то? Да Бог можда није неправедан кад кажњава? Ово питам с људске стране. ⁶ Никако! Како би онда Бог могао да суди свету? ⁷ Међутим, ако моја неистина служи да покаже изобиље Божије истине ради његове славе, зашто да ми се суди као грешнику? ⁸ Зашто да не кажемо: „Хајде да чинимо зло да би дошло добро?“ Уосталом, неки клеветници нам и приписују такве речи. Зато ће бити праведно осуђени.

Сви су грешни

⁹ Онда, имамо ли ми Јевреји икакву предност над осталима? Никако! Наиме, малопре смо рекли да су сви, и Јевреји и Грци, криви за грех. ¹⁰ Јер, овако пише у Светом писму:

¹⁹ Знамо да се све што пише у Закону односи на оне који живе под Законом, да нико не би имао изговора и да би сав свет био крив пред Богом. ²⁰ Наиме, нико се пред Богом не може оправдати вршењем онога што Закон захтева, јер Закон само доводи човека до сазнања да је грешан.

Како Бог оправдава људе

²¹ Али сада се открила Божија праведност без Закона, о којој сведоче и Закон и Пророци. ²² Божија праведност долази вером у Исуса Христа на све који верују, без икакве разлике. ²³ Јер, сви су сагрешили и лишени су Божије славе, ²⁴ али се оправдавају даром његове милости, откупљењем по Христу Исусу. ²⁵ Њега је Бог одредио за откупљење његовом крвљу, које се прима вером. То је учинио да покаже своју праведност, јер је стрпљиво опраштао грехе учињене у прошлости; ²⁶ то је учинио да покаже своју праведност у садашње време, то јест, да покаже да је са̂м праведан и да чини праведним онога који верује у Исуса. ²⁷ Према томе, има ли разлога да се неко хвали собом? То је искључено. Каквим законом? Законом дела? Не, него законом вере. ²⁸ Сматрамо, наиме, да се човек оправдава посредством вере, а не вршењем Закона. ²⁹ Или је Бог само Јеврејима Бог? Зар није Бог и незнабошцима? Да, и незнабошцима такође. ³⁰ Пошто је само један Бог, који ће вером оправдати обрезане, он ће посредством исте вере оправдати и необрезане. ³¹ Укидамо ли тако вером Закон? Никако! Напротив, ми подржавамо Закон.