M’Cheyne Bible Reading Plan
Вавилонска кула
11 У оно време је сва земља имала исти језик и исте речи. 2 Но, селећи се на исток[a], људи наиђу на долину у земљи Сенар[b], и ту се настане. 3 Тада рекоше један другоме: „Хајде да правимо опеке и да их ваљано испечемо!“ Опеке су им биле уместо камена, а смола им је служила уместо малтера. 4 Затим рекоше: „Хајде да саградимо себи град и кулу с врхом до небеса. Стецимо тиме себи углед[c], да се не бисмо расејали по земљи.“
5 Тада је Господ сишао да види град и кулу што су људи градили. 6 Господ рече: „Пошто су они један народ и сви имају исти језик, онда је ово тек почетак њиховог деловања. Зато им сад ништа неће бити неоствариво што год да науме. 7 Хајде да сиђемо и побркамо им језик, да не разумеју шта говоре један другоме!“ 8 Тако их је Господ одатле расуо по целој земљи, те су престали да граде град. 9 Зато му је име Вавилон[d], јер је тамо Господ побркао језик целој земљи, и одатле расуо људе по целој земљи.
Родослов од Сима до Аврама
10 Ово је Симов родослов:
Две године после потопа, кад је Симу било стотину година, родио му се Арфаксад. 11 Након што му се родио Арфаксад, Сим је живео још пет стотина година, те му се родило још синова и ћерки.
12 Кад је Арфаксаду било тридесет пет година, родио му се Сала. 13 Након Салиног рођења, Арфаксад је живео још четири стотине три године, те му се родило још синова и ћерки.
14 Сали је било тридесет година кад му се родио Евер. 15 После Еверовог рођења, Сала је живео још четири стотине три године, те му се родило још синова и ћерки.
16 Кад су Еверу биле тридесет четири године, родио му се Фалек. 17 Након Фалековог рођења, Евер је живео још четири стотине тридесет година, те му се родило још синова и ћерки.
18 Кад је Фалеку било тридесет година, родио му се Рагав. 19 После Рагавовог рођења, Фалек је живео још две стотина девет година, те му се родило још синова и ћерки.
20 Кад су Рагаву биле тридесет две године, родио му се Серух. 21 После Серуховог рођења, Рагав је живео још две стотине седам година, те му се родило још синова и ћерки.
22 Кад је Серуху било тридесет година, родио му се Нахор. 23 Након Нахоровог рођења, Серух је живео још две стотине година, те му се родило још синова и ћерки.
24 Кад је Нахору било двадесет девет година, родио му се Тара. 25 Након Тариног рођења, Нахор је живео још стотину и деветнаест година, те му се родило још синова и ћерки.
26 Кад је Тари било седамдесет година, родили су му се Аврам, Нахор и Аран.
Тарин родослов
27 Ово је Тарин родослов:
Тари су се родили Аврам, Нахор и Аран. Арану се родио Лот. 28 Аран је умро пре свога оца Таре у свом родном крају у Уру Халдејском. 29 Аврам и Нахор су се оженили. Аврамовој жени је било име Сараја, а Нахоровој Мелха; ова је била ћерка Арана, који је такође био отац Јеске. 30 Међутим, Сараја је била нероткиња, није имала деце.
31 Тара поведе свога сина Аврама, свога унука Лота, Арановог сина, своју снаху Сарају, жену свога сина Аврама, па се с њима запути из Ура Халдејскога у Ханан. Тако дођу до Харана и тамо се настане.
32 Тара је живео две стотине пет година. Умро је у Харану.
Мисија дванаесторице апостола
10 Исус је позвао својих дванаест ученика и дао им власт да истерују нечисте духове и да лече сваку болест и сваку немоћ. 2 А ово су имена дванаест апостола: први Симон, прозвани Петар, и његов брат Андрија, Јаков Заведејев и његов брат Јован, 3 Филип и Вартоломеј, Тома и Матеј порезник, Јаков Алфејев и Тадеј, 4 Симон Хананејац и Јуда Искариот, који је издао Исуса.
5 Ову Дванаесторицу је Исус послао и наложио им: „Не идите к незнабошцима и не улазите у самарјанске градове. 6 Идите радије изгубљеним овцама дома Израиљевог. 7 Кад путујете проповедајте ово: ’Приближило се Царство небеско.’ 8 Болесне лечите, мртве ускрсавајте, губаве чистите, зле духове изгоните! Бесплатно сте примили, бесплатно и дајите. 9 Не опремајте своје појасеве ни златним, ни сребрним, ни бакреним новцем. 10 Ни торбу на пут не носите, ни два пара одеће, ни обуће, ни штап, јер радник заслужује своју храну.
11 А када улазите у неко село, распитајте се ко у њему хоће да вас прими. Ту останите све док не дође време да одете. 12 Улазећи у ту кућу, поздравите укућане. 13 И ако та кућа хоће да вас прими, нека ваш мир буде над њом. Ако ли кућа неће да вас прими, нека се ваш мир врати к вама. 14 А ако вас неко не прими или не послуша ваших речи, изађите из те куће или из тог града и отресите прашину са својих ногу. 15 Заиста вам кажем да ће земљи содомској и гоморској бити лакше на Судњи дан него оном граду.
Чекају вас прогонства!
16 Ево, ја вас шаљем као овце међу вукове. Стога, будите мудри као змије и безазлени као голубови. 17 Чувајте се људи, јер ће вас предавати судовима и бичевати вас по својим синагогама. 18 И пред владаре и цареве ће вас водити због мене, да посведочите њима и многобошцима. 19 А када вас буду предали, не брините се шта ћете говорити, јер ће вам у тај час бити дано шта да кажете. 20 Нећете, наиме, ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас.
21 Брат ће брата предати да се погуби и отац своје дете, устаће деца на своје родитеље и убијаће их. 22 Сви ће вас мрзети ради мог имена, али ко истраје до краја, биће спасен. 23 Када вас буду прогонили у једном граду, ви бежите у други. Заиста вам кажем: Син Човечији ће доћи пре но што ви довршите своје послање по Израиљевим градовима.
24 Ученик није изнад свога учитеља, нити је слуга изнад свога господара. 25 Ученику је довољно да буде као његов учитељ и слузи да буде као његов господар. Ако су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће погрднијим именима назвати његове укућане.
Не треба се плашити
26 Зато се не бојте људи, јер нема ничег што је скривено, да се неће открити, нити тајног, да се неће дознати. 27 Што вам кажем у тами, реците на светлу и што вам се тихо каже на ухо, објавите гласно с кровова.
28 Не бојте се оних који убијају тело; они душу не могу убити. Више се бојте онога који може и душу и тело да погуби у паклу. 29 Зар се не продају два врапца за један новчић? Ипак, ни један од њих не пада на земљу а да то дозволи ваш Отац. 30 А вама су и све власи на глави пребројане. 31 Зато се не бојте: ви вредите много више од јата врабаца.
32 Ко год мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. 33 А ко год се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред мојим Оцем који је на небесима.
34 Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу. Нисам дошао да донесем мир, него мач. 35 Ја сам, наиме, дошао
’да раздвојим човека од његовог оца,
и ћерку од њене мајке,
и снаху од свекрве.
36 Човеку ће његови укућани
постати непријатељи.’
37 Ко своју мајку више воли од мене, није достојан да буде мој следбеник, и ко своју ћерку више воли од мене, није достојан мене. 38 Ко не узима свој крст и не следи ме, није достојан мене. 39 Ко хоће да нађе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га.
40 Ко вас прихвата, мене прихвата, а ко мене прихвата, прихвата онога који ме је послао. 41 Ко прихвата пророка зато што је пророк, тај ће примити пророчку плату. Ко прихвата праведника зато што је праведник, тај ће примити праведничку плату. 42 Ко напоји једног од ових незнатних само чашом хладне воде зато што је мој ученик, заиста вам кажем: тај човек неће бити лишен своје награде.“
Народ исповеда грех
10 И док се Јездра молио и док је плачући признавао грехе падајући ничице пред Домом Божијим, око њега се окупило велико мноштво Израиљаца – мушкараца, жена и деце. Народ је горко плакао. 2 Тада се огласио Сеханије, син Јехилов, један од Еламових потомака. Рекао је Јездри: „Неверно смо чинили према нашем Богу и оженили се туђинкама из народа земаљских. Али сада има наде за Израиљ у овоме. 3 Зато, хајде да склопимо савез са нашим Богом, да отпустимо све жене и оне које су рођени од њих. Нека се то уради по савету Господњем и оних који се боје заповести нашег Бога, а и према Закону. 4 Устани, јер је ово твоја обавеза, а ми ћемо бити с тобом. Буди јак и делуј!“
5 Јездра је тада устао и заклео главаре свештеника, Левита и сав Израиљ да поступе по овој одлуци. И они су се заклели. 6 Устао је Јездра испред Дома Божијег и преноћио у соби Елијасивовог сина Јоанана. Ушао је тамо и није јео хлеб и пио воду, јер је жалио због неверства повратника из изгнанства.
7 Објавили су проглас по Јуди и Јерусалиму, свем народу из изгнанства да се окупи у Јерусалиму. 8 А свакоме ко не дође за три дана, према одлуци главара и старешина, нека му се одузме сва имовина, а он ће бити одвојен од збора повратника из изгнанства.
9 Тако се окупио сав народ из Јуде, Венијамина и Јерусалима за три дана, деветог месеца[a], двадесетог дана у месецу. Сав народ је поседао на градском тргу пред Домом Божијим, дрхтећи и због свега овог и због кише. 10 Јездра свештеник је устао и рекао им: „Изневерили сте се, женили сте жене туђинке да увећате грех Израиља. 11 Зато дајте славу Господу, Богу ваших отаца, и учините његову вољу: одвојте се од народа земаљских и од жена туђинки!“
12 На то се сав збор огласио громким гласом: „Радићемо по твојим речима! 13 Али, много је народа и време је киша, па не може више да се стоји напољу. А овај посао није за дан или два, јер смо у овоме много грешили. 14 Молимо те, нека наши главари у томе стоје за сав збор. Нека сви који су у нашим градовима оженили жене туђинке дођу у одређено време, и са њима градске старешине и градске судије, све док се не одврати пламен гнева нашег Бога од нас, све док траје ова ствар.“ 15 Само су Јонатан, син Асаилов и Јазија, син Текујев устали против овог, а Левити Месулам и Саветај су им помагали.
16 Али народ из изгнанства је тако урадио, а свештеник Јездра је за себе издвојио људе, отачке главаре по домовима њихових предака, и то сваког од њих поименце. Они су првог дана десетог месеца сели да испитају ову ствар. 17 Тако су до првог дана првог месеца завршили са свим људима који су се оженили женама туђинкама.
Попис ожењених туђинкама
18 Тако су неки од синова свештеника пронађени међу онима који су се оженили женама туђинкама:
од синова Исусових, сина Јоседековог и његове браће:
Масија, Елиезер, Јарив и Годолија. 19 Они су дали руку да ће отпустити своје жене, па су свесни кривице принели овна из стада за свој грех.
20 Од Имирових синова:
Хананије и Зевадија;
21 од синова Харимових:
Масија, Илија, Семаја, Јехило и Озија;
22 од синова Пасхорових:
Елиоинај, Масија, Исмаило, Натанаило, Јозавад и Елеаса.
23 И од Левита:
Јозавад, Семај и Келаја који је Келита, и Петаја, Јуда, Елиезер.
24 Од певача:
Елијасив;
од вратара:
Салум, Телем и Урија.
25 А од Израиља,
од синова Фаросових:
Рамија, Језија, Малхије, Мијамин, Елеазар, Малхија и Венаја;
26 Од синова Еламових:
Матанија, Захарија, Јехило, Авдија, Јеремот и Илија;
27 Од синова Затујевих:
Елиоинај, Елијасив, Матанија, Јеремот, Завад и Азиза;
28 Од синова Вивајевих:
Јоанан, Хананија, Завај, Атлај;
29 Од синова Ванијевих:
Месулам, Малух, Адаја, Јасув, Сеал и Рамот;
30 Од синова Фат-Моавових:
Адна, Хелал, Венаја, Масија, Матанија, Веселеило, Винуј и Манасија;
31 Од синова Харимових:
Елиезер, Јесија, Малхија, Семаја и Симеун, 32 Венијамин, Малух, Семарија;
33 Од синова Асумових:
Матенај, Матата, Завад, Елифелет, Јеремај, Манасија, Семај;
34 Од синова Ванијевих:
Мадаја, Амрам, Уило, 35 Венаја, Ведеја, Хелуј, 36 Ванија, Меримот, Елијасив, 37 Матанија, Матенај, Јасав,
38 Ванија, Винуј, Семај,
39 Селемија, Натан, Адаја,
40 Махнадевај, Сасај, Сарај,
41 Азареило, Селемија, Семарија, 42 Салум, Амарија, Јосиф;
43 од синова Нававових:
Јеиел, Мататија, Завад, Зевина, Јадав, Јоило, Венаја.
44 Сви они су узели жене туђинке, али су отпустили и те жене и њихове синове.
Петар и Корнелије
10 У Кесарији је живео неки човек по имену Корнелије који је био капетан такозване Италијанске чете. 2 Био је побожан и богобојазан човек, а тако и цели његов дом. Давао је много милостиње народу и стално се молио Богу. 3 Он је у виђењу, око три сата поподне[a], јасно видео Божијег анђела који је дошао к њему и ословио га: „Корнелије!“
4 Корнелије се загледао у њега и сав уплашен упитао: „Шта је, господине?“ Анђео му одговори: „Твоје су молитве и милостиње узашле к Богу као жртва споменица. 5 А сад, пошаљи некога у Јопу да доведе Симона који се зове Петар. 6 Он је одсео код неког Симона кожара, чија кућа се налази покрај мора.“
7 Кад је анђео који му је говорио отишао, Корнелије је позвао двојицу својих слугу и једног побожног војника из његове пратње. 8 Након што им је све испричао, послао их је у Јопу.
Петрово виђење
9 Сутрадан, око подне, док су се путујући приближавали граду, Петар се попео на кров да се помоли. 10 Уто је огладнео, па је хтео да поједе нешто. Док су му припремали јело, пао је у занос. 11 Угледао је отворено небо и нешто као велико платно завезано на четири краја како се спушта на земљу. 12 У њему су биле све врсте четвороножних животиња, гмизаваца и птица. 13 Тада му рече неки глас: „Устани, Петре, закољи и једи!“
14 „Нипошто, Господе – одговори Петар – јер никада нисам окусио ништа опогањено или обредно нечисто.“
15 Глас му се по други пут обратио: „Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!“
16 Ово се поновило три пута, а онда се платно вратило на небо.
Корнелијеви људи код Петра
17 Док је Петар био у недоумици питајући се шта би могло да значи виђење које је имао, стигли су људи које је послао Корнелије. Пошто су се распитали за Симонову кућу, стали су пред врата, 18 па су позвали и упитали да ли је ту одсео Симон звани „Петар“.
19 Док је Петар још увек размишљао о виђењу, рече му Дух: „Ево, траже те три човека. 20 Устани, сиђи доле и пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.“
21 Петар је сишао к људима и рекао им: „Ја сам онај кога тражите. Због чега сте дошли?“
22 Они су му одговорили: „Послао нас је капетан Корнелије, праведан и богобојазан човек, кога сав јудејски народ поштује. Њему је свети анђео наложио да те позове у његов дом, да чује шта имаш да кажеш.“ 23 Петар их је, затим, позвао унутра и угостио.
Петар у кући римског заповедника
Сутрадан се Петар спреми и крене са гласницима. Са њим је пошло и неколико браће из Јопе. 24 Следећег дана је стигао у Кесарију. Ту их је чекао Корнелије који је позвао своју родбину и најближе пријатеље. 25 Кад је Петар ушао у кућу, Корнелије му изађе у сусрет, паде пред његове ноге и поклони му се. 26 Но, Петар га подиже говорећи: „Устани, ја сам само човек.“
27 Разговарајући с њим, Петар је ушао у кућу где је затекао много окупљених. 28 Онда им се Петар обратио: „Ви знате да Јеврејину није допуштено да се дружи са странцем или да долази код њега. Ипак, Бог ми је показао да ниједног човека не називам поганим или нечистим. 29 Зато сам дошао без поговора кад сте ме позвали. Питам се, стога, зашто сте ме позвали?“
30 Корнелије одговори: „Пре три дана, баш у ово време, око три сата поподне[b], молио сам се у својој кући. Изненада, неки човек у сјајној одећи стаде преда ме 31 и рече ми: ’Корнелије, Бог је услишио твоју молитву и сећа се твојих милостиња. 32 Пошаљи некога у Јопу и позови Симона који се зове Петар. Он је гост у кући Симона кожара која се налази покрај мора.’ 33 Зато сам сместа послао по тебе. Добро си урадио што си дошао. Сада смо сви ми овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.“
34 Петар поче да говори: „Сада јасно видим да Бог није пристран, 35 него да из сваког народа прихвата оног који га се боји и чини правду. 36 Бог је послао поруку израиљском народу, објављујући Радосну вест о миру посредством Исуса Христа, који је Господ свима. 37 Ви знате шта се догодило у целој Јудеји, почевши од Галилеје, после крштења које је Јован Крститељ проповедао. 38 Знате и за Исуса из Назарета, кога је Бог помазао Светим Духом и силом. Он је ишао около и чинио добро, лечећи све оне који су били под влашћу ђавола, јер је Бог био са њим.
39 Ми смо сведоци свега што је учинио по целој јудејској земљи и у Јерусалиму. Њега су убили обесивши га на дрво, 40 али га је Бог ускрсао трећег дана и омогућио му да се појави. 41 Не свему народу, већ само сведоцима које је Бог унапред изабрао. То смо ми који смо јели и пили са њим после његовог ускрсења из мртвих. 42 Он нам је наложио да проповедамо народу и сведочимо да га је Бог одредио за судију живима и мртвима. 43 За њега сведоче сви пророци да његовим именом прима опроштење греха свако ко верује у њега.“
44 Док је Петар још говорио, Свети Дух је сишао на све који су слушали поруку. 45 Верујући Јевреји који су дошли са Петром били су запањени да је Бог и на незнабошце излио дар Духа Светога. 46 Чули су их, наиме, како говоре другим језицима и величају Бога. Тада је Петар је упитао:
47 „Може ли ко да забрани овима да буду крштени? И они су примили Светога Духа баш као и ми.“ 48 Тада је заповедио да се крсте у име Исуса Христа. Петра су, потом, замолили да проведе неколико дана са њима.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.