M’Cheyne Bible Reading Plan
Лот се одваја од Аврама
13 И тако оде Аврам из Египта у Негев[a] са својом женом и свом својом имовином. С њим је био и Лот. 2 Аврам је био веома богат стоком, сребром и златом.
3 Путујући од места до места, из Негева је стигао до Ветиља, до места између Ветиља и Гаја, где му је испрва био шатор, 4 до места на коме је раније подигао жртвеник. Ту је призвао име Господње.
5 А и Лот, који је ишао с Аврамом, је имао оваца, говеда и шатора. 6 Међутим, земља није могла да их издржава док су били заједно; наиме, њихова имовина је била велика, тако да нису могли да живе заједно. 7 Настајале су свађе између пастира Аврамове стоке и пастира Лотове стоке. У то време су у земљи живели Хананци и Фережани.
8 Стога Аврам рече Лоту: „Нека не буде свађе између тебе и мене, између мојих и твојих пастира. Па браћа смо! 9 Није ли цела земља пред тобом? Одвој се од мене. Кренеш ли ти на лево, ја ћу на десно, кренеш ли на десно, ја ћу на лево.“
10 Лот је погледао око себе и видео да је сва Јорданска долина добро наводњена, као врт Господњи, као земља египатска према Соару. То је било пре него што је Господ уништио Содому и Гомору. 11 Лот изабере за себе Јорданску долину и оде на исток. Тако су се одвојили један од другог. 12 Аврам је живео у Ханану, а Лот је живео у градовима долине и разапео своје шаторе све до Содоме. 13 А становници Содоме су били опаки: силно су грешили против Господа.
14 Након што се Лот оделио, Господ рече Авраму: „Подигни свој поглед с места на коме си и погледај према северу и југу, истоку и западу, 15 јер сву земљу коју видиш даћу теби и твоме потомству заувек. 16 А твоје ћу потомство учинити бројним као прах на земљи. Па ако ко буде могао да преброји зрнца прашине, и твоје ће потомство моћи да изброји. 17 Устани и прођи земљом уздуж и попреко, јер ћу је теби дати.“
18 Аврам покупи своје шаторе и дође и настани се код великих храстова Мамрије, што су код Хеврона. Онде је подигао жртвеник Господу.
Исус – Господар суботе
12 Тих дана је Исус пролазио кроз житна поља. Била је субота. Његови ученици су били гладни, па су почели да тргају класје и да једу зрневље. 2 Када су фарисеји то видели, рекли су Исусу: „Погледај! Твоји ученици чине што не сме да се чини суботом.“ 3 Исус им одговори: „Зар нисте читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци? 4 Он је ушао у Дом Божији и заједно са њима јео постављене хлебове које, по Закону, нису смели да једу ни он ни његови пратиоци, него само свештеници. 5 Или, зар нисте читали у Закону да свештеници у храму крше суботу, а ипак нису криви? 6 А ја вам кажем да се овде збива нешто важније од храма. 7 Када бисте знали шта значи: ’Милосрђе хоћу, а не жртву’, не бисте осудили невине. 8 Јер, Син Човечији је Господар суботе.“
Човек са усахлом руком исцељен у суботу
9 Исус је отишао оданде и ушао у њихову синагогу. 10 Тамо се нашао неки човек са усахлом руком. Фарисеји су упитали Исуса: „Да ли је допуштено лечити у суботу?“ То су га питали, намеравајући да га оптуже.
11 Исус им одговори: „Има ли таквог међу вама, који не би своју једину овцу прихватио и извадио ако би ова у суботу упала у јаму? 12 А колико је само човек вреднији од овце! Према томе, дозвољено је да се суботом чини добро.“
13 Онда рече човеку са усахлом руком: „Испружи своју руку!“ Човек испружи руку и она постаде здрава као и друга рука. 14 Тада фарисеји изађоше и већајући сковаше заверу како да убију Исуса.
Исус – слуга Божији
15 Када је Исус то дознао, напустио је то место. Мноштво људи га је следило и он их је све исцелио. 16 Исус им је напоменуо да не откривају ко је он, 17 да би се испунило оно што је Бог рекао по пророку Исаији:
18 „Ево Слуге мога, кога сам изабрао,
вољеног мог, миљеника душе моје.
На њега ћу Духа свога излити,
да објави правду народима.
19 Неће се препирати, нити викати,
нити ће се глас његов чути по улицама.
20 Он неће сломити трску напукнуту,
нити ће угасити фитиљ који тиња,
док не доведе право до победе.
21 Име његово нада народима биће.“
Каквом силом Исус лечи?
22 Након тога су Исусу довели човека опседнутог злим духом, који је због тога био слеп и нем. Исус га је исцелио, па је човек проговорио и прогледао. 23 Сав народ се дивио и говорио: „Није ли ово Син Давидов?“ 24 Кад су фарисеји то чули, рекли су: „Овај не истерује зле духове осим уз помоћ Веелзевула, главара злих духова!“ 25 А Исус, знајући шта мисле, рече им: „Свако царство у коме дође до поделе и рата – опустеће, и сваки град или дом где се људи окрену једни против других, неће опстати. 26 Ако Сатана изгони Сатану, он се окренуо против себе самог. Како ће, дакле, опстати његово царство? 27 Ако ја уз помоћ Веелзевула изгоним зле духове, уз чију помоћ их ваши ученици[a] изгоне? Зато ће вам они судити. 28 Али, ако ја Божијим Духом изгоним зле духове, онда је к вама дошло Царство Божије. 29 Или, зар може неко да уђе у кућу снажног човека и да опљачка његово покућство, ако га прво не свеже? Тек онда ће опљачкати његову кућу.
30 Ко није са мном, против мене је, и ко са мном не сакупља, тај расипа. 31 Зато вам кажем: људима се може опростити сваки грех и свако богохулство, али богохулство против Духа му се неће опростити. 32 И ако ко каже нешто против Сина Човечијег, то му се може опростити; али ако каже нешто против Духа Светога, то му се неће опростити ни на овом свету, ни у будућем.
Добро дрво рађа добре плодове
33 Стога се одлучите: или је дрво добро, па му је и плод добар, или је дрво лоше, па му је и плод лош. Дрво се, наиме, по своме плоду познаје. 34 Породе змијски! Како можете рећи шта је добро, кад сте сами зли? Уста говоре оно чиме је срце испуњено. 35 Добар човек из ризнице свога срца износи добро, а зао човек из добре ризнице свога срца износи зло. 36 Али ја вам кажем да ће људи на Судњи дан одговарати за сваку реч коју неодговорно изговоре. 37 Јер, твоје ће те речи или оправдати или окривити.“
Захтев за чудом
38 Тада му рекоше неки од зналаца Светог писма и од фарисеја: „Учитељу, хоћемо да видимо знак од тебе.“ 39 Исус им је одговорио: „Зли и прељубнички нараштај тражи знак, али му се неће дати други знак, осим знака пророка Јоне. 40 Јер, као што је Јона провео три дана и три ноћи у утроби кита, тако ће и Син Човечији бити три дана и три ноћи у срцу земље. 41 Нинивљани ће се подићи из мртвих на Судњи дан са овим нараштајем и оптужити га, јер су се они покајали на Јонину проповед, а ево, овде се збива нешто што превазилази Јону. 42 Царица са југа ће се подићи из мртвих на Судњи дан са овим нараштајем и оптужиће га, јер је из далека дошла да чује Соломонову мудрост, а ево, овде се збива нешто што превазилази Соломона.
43 А када нечисти дух изађе из човека, он тумара по безводним местима тражећи себи покоја. И пошто га не налази, 44 каже: ’Вратићу се у свој дом, одакле сам изашао.’ Када се врати, налази кућу ненастањену, почишћену и уређену. 45 Онда одлази и доводи са собом седам других духова, горих од себе, па уђу и настане се тамо. Човеку онда то потоње стање бива горе но што му је било пређашње. Тако ће бити и са овим злим нараштајем.“
Права родбина Исусова
46 Док је Исус говорио народу, дођу његова мајка и браћа. Стајали су напољу желећи да говоре са њим. 47 Неко му рече: „Ево, ту напољу су твоја мајка и твоја браћа и хоће да говоре са тобом.“ 48 Исус му одговори: „Ко је моја мајка и ко су моја браћа?“ 49 Онда је пружио своју руку према ученицима и рекао: „Ево моје мајке и моје браће! 50 Јер онај ко врши вољу мога Оца који је на небесима, тај ми је брат и сестра и мајка.“
Артаксеркс шаље Немију у Јерусалим
2 Било је то месеца нисана[a] двадесете године цара Артаксеркса. Пред њим је било вино и ја сам узео то вино и дао га цару. И никада раније нисам био тужан пред њим. 2 Цар ми рече: „Зашто ти је лице тужно? Да ниси болестан? То није ништа него нека туга срца.“
А ја сам се јако уплашио 3 и рекао цару: „Нека је цар жив довека! Како да ми лице не буде жалосно када је опустошен град где су гробови мојих предака, а врата су му огњем спаљена?“
4 Рече ми цар: „Дакле, шта желиш?“
А ја сам се помолио Богу небеском 5 и одговорио цару: „Ако цар нађе за добро и ако му је по вољи твој слуга пред тобом, онда ме пошаљи у Јуду, у град где су гробови мојих предака и ја ћу да га обновим.“
6 Цар ме је – док је царица седела поред њега – питао: „Докле ћеш бити на путу и када ћеш да се вратиш?“ Цару је то било по вољи, па ме је послао, а ја сам му рекао за време.
7 Још сам казао цару: „Ако је цару по вољи, нека ми да̂ писма за управитеље подручја преко реке, како би ме пустили да прођем док не дођем у Јуду. 8 И писмо за Асафа, чувара цареве шуме, да би ми дао дрва, како би се направиле греде за врата утврђења, које припада Дому, за градски зид и за кућу у којој ћу бити.“ Цар ми их је дао јер је добра рука мога Бога била нада мном. 9 Тако сам отишао управитељима подручја преко реке и дао им царева писма. Цар је још са мном послао војне заповеднике и коњанике.
10 Али када су то чули Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац, било им је веома мрско што је дошао неко да тражи добро за израиљски народ.
Немија проверава зидине Јерусалима
11 Дошао сам у Јерусалим и био тамо три дана. 12 Устао сам ноћу, ја и неколицина људи са мном, али никоме нисам казао шта ми је мој Бог ставио у срце да урадим за Јерусалим. А од животиња ништа није било уз мене осим живинчета на коме сам јахао.
13 Изашао сам на Долинска врата, ноћу, наспрам Змајевог извора и Гнојних врата. Проверавао сам зидове Јерусалима. Били су порушени, а његова врата спаљена огњем. 14 Прошао сам до Изворских врата и до Царевог језера, али тамо није било места да прође живинче испод мене. 15 Пењао сам се уз поток, ноћу, и проверавао зид, а онда сам се окренуо назад ка Долинским вратима и вратио се. 16 Достојанственици нису знали где сам отишао и шта сам радио. Наиме, никог од Јевреја, свештеника, главара и достојанственика, који су радили на подухвату, нисам обавестио до сада.
17 И тада сам им казао: „Ви видите невољу у којој смо: да је Јерусалим опустошен, да су му врата огњем спалили. Дођите, хајде да обновимо јерусалимски зид и не будемо опет на срамоту!“ 18 Испричао сам им о доброј руци мога Бога, која је била нада мном, о царевим речима које ми је рекао.
А они су рекли: „Устанимо и зидајмо!“ Тако су се охрабрили за добро дело.
19 Али то су чули Санавалат Ороњанин, Товија, слуга Амонац и Гисем Арапин, ругали су нам се и гледали нас с презиром. Казали су: „Шта је то што радите? Буните ли се против цара?!“
20 Ја сам им узвратио и казао им: „Бог небески ће нам дати да успемо. И ми, његове слуге, ћемо устати и зидати. А вама не припада ни део ни право ни спомен у Јерусалиму.“
Петар у затвору
12 У то време је цар Ирод почео да злоставља неке чланове цркве. 2 Тако је погубио мачем Јакова, Јовановог брата. 3 Када је цар видео да је то по вољи Јеврејима, наредио је да ухапсе и Петра. То се догодило током празника Бесквасних хлебова. 4 Пошто га је ухапсио, бацио га је у тамницу и предао на чување стражи подељеној у четири групе од по четири војника. Намеравао је да га после Пасхе изведе пред народ.
5 Док су Петра чували у тамници, црква се жарко молила Богу за њега.
6 Ноћ пре него што је Ирод намеравао да га изведе, Петар је спавао између двојице војника двоструко окован, док су стражари пред вратима чували тамницу.
Чудесно ослобођење
7 Изненада се појави анђео Господњи и светлост обасја ћелију. Анђео куцну Петра у ребра и пробуди га говорећи: „Хајде, устани брзо!“ Окови спадоше са Петрових руку.
8 Анђео настави: „Опаши се и обуј своје сандале!“ Петар уради тако. Онда му анђео рече: „Заогрни се огртачем и пођи за мном.“ 9 Петар је изашао и кренуо за њим. Није знао да је то, што је анђео урадио, стварност, него је мислио да има виђење. 10 Прошли су поред прве и друге страже, те дошли до гвоздених врата која воде у град. Сама су се отворила пред њима, те су изашли. Када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега.
11 Тада Петар, дошавши к себи, рече: „Сада заиста знам да је Господ послао свога анђела, те ме избавио од Иродове руке и од свега што је јудејски народ очекивао.“
12 Када је то схватио, дошао је до куће Марије, мајке Јована званог „Марко“, где су се многи окупили на молитву. 13 Кад је Петар покуцао на дворишна врата, дошла је слушкиња по имену Ружа да ослухне. 14 Препознавши Петров глас, од силне радости није отворила врата, него је утрчала унутра и јавила да Петар стоји пред вратима.
15 „Ти ниси при чистој свести“ – рекли су јој. Но, како је она и даље упорно тврдила своје, рекли су: „То је његов анђео.“
16 Али Петар је упорно куцао. Када су коначно отворили врата и угледали Петра, били су запањени. 17 Петар им је дао знак руком да буду тихи, а затим им је испричао како га је Господ извео из тамнице. Још је додао: „Јавите Јакову и осталој браћи за ово.“ Затим је изашао и отишао на друго место.
18 У зору је настао велики метеж међу војницима, шта се десило са Петром. 19 Ирод је наредио да га нађу, али га није нашао. Пошто је саслушао стражаре, наредио да их погубе. Потом је из Јудеје отишао у Кесарију, па је тамо остао.
Иродова смрт
20 Ирод се веома љутио на Тирце и Сидонце. Ипак, они су са здруженим посланством дошли пред њега. Пошто су задобили царевог коморника Власта, молили су за мир, јер је њихова земља увозила храну из царске.
21 Уговореног дана, Ирод је, одевен у царску одору, сео на судијску столицу и одржао говор пред народом. 22 Народ је узвикивао: „Ово је глас бога, а не човека!“ 23 Истог часа анђео Господњи удари Ирода, јер није дао част Богу; умро је изједен од црва.
24 Али реч Божија се и даље ширила и расла.
25 Пошто су Варнава и Савле извршили своју службу, вратили су се из Јерусалима и повели са собом Јована званог „Марко“.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.