M’Cheyne Bible Reading Plan

Бог позива Аврама

12 Господ рече Авраму: „Иди из своје земље, од своје родбине и дома свога оца у земљу коју ћу ти показати.

⁴ Аврам је кренуо онако како му је рекао Господ. Са њим је пошао и Лот. Авраму је било седамдесет пет година када је отишао из Харана. ⁵ Аврам је повео са собом своју жену Сарају и Лота, сина свога брата, и сву имовину коју су стекли, заједно са свим слугама које су прибавили у Харану, те сви пођу за Ханан. Дошавши у Ханан, ⁶ Аврам је путовао до места Сихема – до великог храста Море. У то време су Хананци живели у земљи. ⁷ Господ се указао Авраму и рекао му: „Твоме потомству ћу дати ову земљу.“ На том месту је Аврам саградио жртвеник Господу који му се указао.

⁸ Одатле је продужио према брдима источно од Ветиља, те је поставио свој шатор између Ветиља на западу и Гаја на истоку. Ту је Аврам саградио жртвеник Господу и призвао име Господње.

⁹ Аврам је потом наставио да путује од места до места према Негеву.

Аврам у Египту

¹⁰ Али кад је у земљи настала глад, Аврам се спустио у Египат да тамо проведе неко време; у земљи је, наиме, завладала велика глад. ¹¹ Кад је био надомак Египта, Аврам рече својој жени Сараји: „Брине ме што си лепа жена. ¹² Када те Египћани виде, рећи ће: ’То је његова жена.’ Онда ће ме убити, а тебе оставити на животу. ¹³ Зато реци да си моја сестра, да би се добро опходили према мени, те да би ми, због тебе, поштедели живот.“ ¹⁴ Кад је Аврам ушао у Египат, опазе Египћани да је жена веома лепа. ¹⁵ А кад су је опазиле и фараонове слуге, похвалиле су је пред фараоном, па су је одвеле на фараонов двор. ¹⁶ Због ње се фараон показао добрим према Авраму, тако да је овај стекао ситну и крупну стоку, магарце, слуге и слушкиње, магарице и камиле.

¹⁷ Али Господ удари фараона и сав његов дом опаким пошастима^[a] због Аврамове жене Сараје. ¹⁸ Фараон позва Аврама и рече му: „Шта си ми то учинио? Зашто ми ниси рекао да је она твоја жена? ¹⁹ Зашто си рекао: ’Она је моја сестра’, а ја је узео себи за жену? Ево ти сад твоје жене. Узми је и одлази!“ ²⁰ Фараон га онда преда својим људима, а ови га испрате с његовом женом и свом његовом имовином.

Исус поучава о Царству

Исус и Јован Крститељ

11 Кад је Исус завршио да упућује дванаесторицу својих ученика, отишао је одатле да поучава и проповеда по градовима Галилеје. ² А Јован, који је био у тамници, чувши о Христовим делима, посла своје ученике ³ да питају Исуса: „Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?“ ⁴ Онда им Исус одговори: „Идите и јавите Јовану шта чујете и видите: ⁵ слепи гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви се враћају у живот, сиромашнима се проповеда Радосна вест. ⁶ Блажен је онај ко се не поколеба због мене.“

⁷ Кад су Јованови ученици отишли, Исус је почео да говори народу о Јовану: „Зашто сте изашли у пустињу? Да видите како ветар љуља трску? ⁸ Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека обученог у раскошну одећу? Ево, ти што носе раскошну одећу живе на царским дворовима. ⁹ Према томе, шта сте очекивали да видите? Пророка? Да, кажем вам, он је и више него пророк. ¹⁰ То је онај о коме је писано:

¹¹ Заиста вам кажем: међу људима рођенима од жена није се појавио славнији од Јована Крститеља, али и најнезнатнији међу народом Царства небеског славнији је од њега. ¹² Од времена Јована Крститеља до сада, у Царство небеско се проваљује, и силовити га освајају. ¹³ Јер, сви су Пророци и Закон Мојсијев пророковали до Јована. ¹⁴ И ако хоћете да прихватите, он је Илија који треба да дође. ¹⁵ Ко има уши, нека слуша!

Исусов суд о савременицима

¹⁶ С ким ћу упоредити овај нараштај? Он је сличан деци која седе по трговима и довикују другој деци:

¹⁸ Јер, дошао је Јован који пости и не пије вино, а они кажу: ’Опседнут је злим духом.’ ¹⁹ Дошао је Син Човечији, који једе и пије, а они кажу: ’Гледај изјелице и пијанице, пријатеља порезника и грешника!’ Ипак, мудрост се делима доказује.“

Тешко непокајаним градовима!

²⁰ Тада је Исус почео да кори градове у којима су се догодила већина његових чуда, али се становници нису покајали:

²¹ „Јао теби, Хоразине! Јао теби, Витсаидо! Јер, да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су била учињена у вама, одавно би се већ покајали, седећи у кострети и пепелу. ²² Али ја вам кажем да ће Тиру и Сидону бити лакше на Судњи дан него вама. ²³ А ти, Кафарнауме, хоћеш ли се до неба уздићи? До Света мртвих ћеш се срушити! Јер да су се у Содоми догодила чуда која су се догодила у теби, тог града би било све до данашњега дана. ²⁴ Али ја вам кажем да ће земљи содомској бити лакше на Судњи дан него теби.“

Спаситељ позива

²⁵ У то време Исус рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. ²⁶ Да, Оче, јер ти је тако било по вољи. ²⁷ Отац ми је све предао, и нико не познаје Сина осим Оца, нити ко зна Оца осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.

²⁸ Дођите к мени, сви који сте уморни и под теретом, и ја ћу вам дати одмора. ²⁹ Узмите мој јарам на себе, и научите од мене, јер ја сам кротка и понизна срца, те ћете наћи спокој својим душама. ³⁰ Јер мој је јарам благ, и бреме је моје лако.“

Немијина молитва

1 Речи Немије, Ахалијиног сина.

Био је месец кислев^[a], двадесете године, а ја сам био у Сусану, у утврђењу, ² када је дошао Хананије, један од моје браће и људи из Јуде. Питао сам их о преосталим Јеврејима који су преживели изгнанство и о Јерусалиму.

³ А они су ми рекли: „Преостали који су преживели изгнанство у тој области су у великој невољи и срамоти. Јерусалимски зид је порушен и врата су му спаљена у ватри.“

⁴ Чим сам чуо ове речи, сео сам, плакао и жалио данима. Постио сам и молио се пред Богом небеским. ⁵ Рекао сам:

„Молим те, Господе, Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш савез и милост онима који га воле и онима који држе његове заповести! ⁶ Молим те, пригни своје ухо и отвори очи своје да чујеш молитву свога слуге којом ти се молим данас пред тобом, дању и ноћу над народом Израиљем, твојим слугама. Признајем грехе израиљског народа којима смо ти грешили, и ја и дом мога оца смо ти згрешили. ⁷ Зло смо ти учинили јер нисмо држали заповести, ни прописе, ни уредбе које си заповедио свом слузи Мојсију.

⁸ Молим те, сети се речи коју си заповедио свом слузи Мојсију, када си рекао: ’Ако се будете изневерили, расејаћу вас међу народе; ⁹ а ако ми се вратите и будете држали моје заповести и вршили их, ако неки буду изгнани на крај небеса, оданде ћу их сабрати и довешћу их до места на коме сам изабрао да у њему пребива моје име.’

¹⁰ Они су твоје слуге и твој народ који си откупио снагом својом великом и руком својом моћном. ¹¹ Молим те, о, Господе, нека буде пригнуто твоје ухо да чујеш молитву свога слуге и молитве својих слугу који су вољни да се боје твог имена. Молим те, дај данас успех свом слузи; дај му милосрђе пред овим човеком!“

А ја сам био царев пехарник.

Петров извештај јерусалимској цркви

11 Апостоли и браћа широм Јудеје чули су да су незнабошци прихватили реч Божију. ² Када се Петар вратио у Јерусалим, неки од обрезаних верника су му приговарали: ³ „Ушао си у кућу необрезаних људи и јео са њима.“

⁴ Петар је тада почео да им редом објашњава шта се збило: ⁵ „Док сам био у Јопи и молио се, у заносу сам имао виђење: са неба се спуштало нешто као велико платно завезано на сва четири краја, и дошло до мене. ⁶ Пажљиво га осмотривши, запазио сам у њему четвероножне животиње, дивље звери, гмизавце и птице. ⁷ Уто зачух глас који ми је рекао: ’Устани, Петре, закољи и једи!’

⁸ Ја одговорих: ’Нипошто, Господе! Никада нешто погано или нечисто није ушло у моја уста.’

⁹ Глас ми је по други пут проговорио: ’Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!’ ¹⁰ Ово се поновило три пута, а онда је све то било одвучено на небо.

¹¹ Баш у том часу су дошла три човека и зауставила се пред кућом у којој смо били; били су послани из Кесарије по мене. ¹² Дух ми је рекао да пођем с њима без оклевања. Са мном су пошла и ова шесторица браће, па смо отишли у кућу онога човека. ¹³ Он нам је испричао како је у својој кући видео анђела који је стао пред њега и рекао: ’Пошаљи неког у Јопу и позови Симона прозваног Петра. ¹⁴ Он ће ти саопштити речи преко којих ћеш се спасти и ти и твоји укућани.’

¹⁵ Ја сам тек почео да говорим, кад ли на њих сиђе Свети Дух, баш као што је сишао на нас у почетку. ¹⁶ Сетих се тада речи Господње: ’Јован је крштавао водом, а ви ћете бити крштени Светим Духом.’ ¹⁷ Ако је, дакле, Бог њима дао исти дар као и нама када смо поверовали у Господа Исуса Христа, ко сам ја да спречим Бога у томе?“

¹⁸ Када су то чули, умирили су се и почели да славе Бога говорећи: „Бог је, дакле, и незнабошцима омогућио покајање које води у живот!“

Црква у Антиохији

¹⁹ А они што су се расејали због прогонства које је настало кад је Стефан страдао, дошли су све до Феникије, Кипра и Антиохије. Реч нису проповедали ником другом осим Јеврејима. ²⁰ Ипак, међу њима је било неких Кипрана и Киринејаца. Стигавши у Антиохију, они су говорили и Грцима објављујући им Радосну вест о Господу Исусу. ²¹ Рука Господња је била са њима, па је велико мноштво људи поверовало обративши се Господу.

²² Вест о њима је дошла и до ушију цркве у Јерусалиму, па су послали Варнаву у Антиохију. ²³ Када је стигао и видео шта је Бог учинио по својој милости, веома се обрадовао, па их је храбрио да, одлучни у срцу, остану верни Господу. ²⁴ Варнава је био честит човек, испуњен Светим Духом и вером. Много народа је тада пришло Господу.

²⁵ Варнава је затим отишао у Тарс да нађе Савла. ²⁶ Када га је нашао, довео га је у Антиохију. Ту су се годину дана састајали са црквом и поучавали велики број људи. У Антиохији су ученици први пут названи „хришћанима.“

²⁷ Тих дана су у Антиохију дошли пророци из Јерусалима. ²⁸ Један од њих, по имену Агав, устао је, и надахнут Духом прорекао да ће велика глад задесити читав свет. То се и догодило за време Клаудијеве владавине. ²⁹ Ученици су одлучили да пошаљу помоћ браћи у Јудеји – свако према својим могућностима. ³⁰ Тако су и учинили пославши дар старешинама преко Варнаве и Савла.