M’Cheyne Bible Reading Plan
8 Ипак, Бог се сетио Ноја и свих животиња и све стоке што је била с њим у пловилу; покренуо је ветар да дува над земљом и вода се повукла. 2 Затворили су се извори бездана и окна на небесима, те је пљусак са неба престао. 3 Вода се постепено повлачила са земље. Након стотину педесет дана вода је опала. 4 А седамнаестога дана седмог месеца пловило се зауставило на бреговима Арарата. 5 Вода је непрестано опадала до десетог месеца, а првог дана тог месеца су се показали планински врхови.
6 Након четрдесет дана Ноје отвори прозор који је начинио, 7 па пошаље гаврана који је одлетао и долетао док се вода на земљи није исушила. 8 Онда је послао голубицу да види да ли се вода повукла са земље. 9 Али голубица није нашла чврсто тло да спусти своје ноге, па се вратила к Ноју у пловило зато што је вода још увек покривала целу земљу. Он пружи руку, узме голубицу и унесе је к себи у пловило. 10 Сачекао је још седам дана па је поново послао голубицу из пловила. 11 Голубица се вратила увече, и гле, у кљуну јој свеж маслинов лист. По томе је Ноје знао да је опала вода са земље. 12 Онда је причекао још седам дана па је послао голубицу. Но, она му се није више вратила.
13 Шест стотина прве године Нојевог живота, првог месеца, првог дана у месецу, вода се повукла са земље. Ноје скине поклопац са пловила, погледа, а оно, површина земље сува. 14 Другог месеца, двадесет седмога дана у месецу, земља је била сува.
15 Бог рече Ноју: 16 „Изађи из пловила ти, твоја жена, твоји синови и жене твојих синова с тобом. 17 Са собом поведи сва жива бића, све животиње које су с тобом: птице, стоку и све гмизавце што пузе по земљи. Нека врве земљом, плоде се и множе се по земљи!“
18 И Ноје изађе са својим синовима, са својом женом и са женама својих синова. 19 И све животиње, сви гмизавци, све птице, сва створења што пузе по земљи изађу из пловила, врста за врстом.
20 Тада Ноје сагради жртвеник Господу, те узме од све чисте стоке и свих чистих птица и принесе на жртвенику жртве свеспалнице. 21 Господ омириса угодни мирис, па рече у свом срцу: „Никад више нећу земљу изручити проклетству због човека, јер су човекове намере зле од детињства, нити ћу икад више уништити сва жива бића која сам створио.
22 Све док буде земље,
сетве и жетве,
студени и врућине,
лета и зиме,
дана и ноћи,
никада неће престати.“
Исус чини многа чуда
Исус лечи губавца
8 Кад је Исус сишао са горе, крене за њим много народа. 2 Уто му приступи неки губавац, паде пред њим и рече му: „Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.“ 3 Исус испружи руку и дотакну га, рекавши: „Да, хоћу, буди чист!“ Човек је истог тренутка био исцељен од губе. 4 Исус му рече: „Гледај да ником не говориш о овоме, него иди и покажи се свештенику и принеси жртву коју је Мојсије прописао, да се пред њима потврди да си здрав.“
Вера римског капетана
5 Кад је дошао у Кафарнаум, приступи му један римски капетан 6 и замоли га: „Господе, мој слуга лежи у кући одузет и много се мучи.“ 7 Исус му рече: „Доћи ћу и излечићу га.“ 8 Капетан му одговори: „Господе, ја нисам достојан да дођеш под мој кров. Него ти само реци реч и оздравиће мој слуга. 9 Ја, наиме, имам војнике који су ми потчињени, па кад кажем једном: ’Иди тамо!’, он оде; и другоме: ’Дођи!’, он дође. И слузи кад кажем: ’Уради ово!’, он уради.“
10 Кад је Исус чуо ово, задивио се и рекао онима који су га следили: „Заиста вам кажем да ни међу Израиљцима нисам нашао овакву веру! 11 А ја вам кажем да ће многи доћи с истока и запада и сести за сто са Авра̂мом, Исаком и Јаковом у Царству небеском. 12 А поданици Царства биће избачени у таму најкрајњу. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.“
13 Исус рече капетану: „Иди! Нека ти буде како си веровао.“ Тог истог часа је слуга оздравио.
Исус исцељује многе болеснике
14 Исус је дошао у Петрову кућу. Тамо је затекао Петрову ташту како лежи у грозници. 15 Исус је дотакао њену руку и грозница је престала. Онда је устала и почела да га послужује.
16 А када се спустило вече, довели су Исусу многе који су били опседнути злим духовима. Духове је истерао речју, а болесне излечио, 17 да би се испунило оно што је рекао пророк Исаија:
„Он је наше слабости узео,
и наше болести понео.“
Исус поучава о цени следбеништва
18 Кад је Исус видео да се око њега окупило много света, заповедио је својим ученицима да се пређе на другу обалу језера. 19 Тада му је приступио неки зналац Светог писма и рекао му: „Учитељу, следићу те куд год ти будеш пошао!“
20 Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“
21 Неки, опет, други ученик му рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“[a] 22 А Исус му одговори: „Крени ти за мном, а мртвима препусти да сахрањују своје мртве.“
Исус стишава буру
23 Када се Исус укрцао на бродић, за њим су пошли и његови ученици. 24 Изненада, подигла се велика бура на језеру, тако да су таласи преплављивали бродић. А Исус је спавао. 25 Ученици су му приступили и пробудили га говорећи: „Господе, спаси нас, пропадамо!“ 26 А Исус им рече: „Зашто сте се уплашили, маловерни?“ Онда устаде, те заповеди ветровима и језеру да се смире, и настаде велика тишина.
27 Људи су зачуђени говорили: „Ко је овај да му се и ветрови и језеро покоравају?“
Опседнути Гадаринци
28 Кад је Исус приспео на другу страну језера у гадарински крај, из гробница су изашла два човека опседнута злим духовима и пошла му у сусрет. Били су веома опасни, па се нико није усуђивао да прође оним путем. 29 Они повикаше: „Шта хоћеш од нас, Сине Божији? Јеси ли дошао да нас мучиш пре одређеног времена?“
30 Подаље одатле налазило се велико крдо свиња. 31 Зли духови из двојице опседнутих замолише Исуса: „Ако нас већ изгониш, пошаљи нас у оно крдо свиња.“
32 Исус им рече: „Одлазите!“ Зли духови су изашли и ушли у свиње. Крдо се истог часа сјурило низ обронак у море и подавило се у води. 33 А свињари су се разбежали, па су дошли у град и све разгласили, као и оно што се догодило са опседнутима. 34 Сав град је изашао и пошао у сусрет Исусу. Кад су га видели, замолили су га да оде из њиховог краја.
Попис главара отачких домова који су се вратили са Јездром
8 Ово су главари отачких домова уписани у свој родослов, који су дошли са мном из Вавилона за време владавине цара Артаксеркса:
2 Од Финесових потомака:
Гирсам;
од Итамарових потомака:
Данило;
од Давидових потомака:
Хатуш; 3 од Сеханијевих потомака, који је Фаросов потомак,
Захарија и са њим стотину педесет мушкараца уписаних у родослов;
4 од Фат-Моавових потомака:
Елиоинај, син Зерајин и са њим две стотине мушкараца;
5 од Сеханијевих потомака:
син Јазилов и са њим три стотине мушкараца;
6 од Адинових потомака:
Евед, син Јонатанов и са њим педесет мушкараца;
7 од Еламових потомака:
Исаија, син Аталијин и са њим седамдесет мушкараца;
8 од Сефатијиних потомака:
Зевадија, син Михаилов и са њим осамдесет мушкараца;
9 од Јоавових потомака:
Овадија, син Јехилов и са њим две стотине осамнаест мушкараца;
10 од Селомитових потомака:
син Јосифијин и са њим стотину шездесет мушкараца;
11 од Вивајевих потомака:
Захарија, син Вивајев и са њим двадесет осам мушкараца;
12 од Азгадових потомака:
Јоанан, син Акатанов и са њим стотину десет мушкараца;
13 од последњих Адоникамових потомака поименце су
Елифелет, Јеиел и Семаја и са њима шездесет мушкараца;
14 од Вигвајевих потомака:
Гутај и Захур и са њима седамдесет мушкараца.
Повратак у Јерусалим
15 Окупио сам их крај реке која тече у Аву где смо се утаборили на три дана. Али, запазио сам да међу народом и свештеницима нема ниједног Левијевог потомка. 16 Зато сам послао по главаре Елиезера, Арила, Семају, Елнатана, Јарива, Елнатана, Натана, Захарију и Месулама, и по учитеље Јојарива и Елнатана. 17 Послао сам их и заповедио им за Ида, главара места Касифија, шта да кажу Иду и његовој браћи, храмским чуварима у месту Касифија: да нам доведу слуге за Дом нашег Бога. 18 И они су нам довели – јер је добра рука нашег Бога била над нама – разборитог човека, сина Левија и сина Израиља, једног од потомака Молије; затим Серевију са његовим синовима и његовом браћом. Укупно осамнаест људи; 19 Асавију и са њим Мераријевог потомка Исаију, његову браћу и његове синове. Укупно двадесет људи; 20 неке од храмских слугу, које је поставио Давид са главарима за помоћ Левитима, њих две стотине двадесет. Сви су били поименце назначени.
21 И тамо, на реци Ави, сам прогласио пост, да бисмо се понизили пред нашим Богом и тражили од њега срећан пут за нас, нашу децу и сву нашу имовину. 22 Била ме је срамота да од цара тражим војску и коњанике да нам помогну пред непријатељима на путу. Јер, рекли смо цару: „Рука нашег Бога је благонаклона свима који га траже, а његова сила и његов гнев су над свима који га остављају.“ 23 Тако смо постили и тражили све то од нашег Бога, а он нас је услишио.
24 Одвојио сам дванаест свештеничких главара: Серевију, Асавију и десеторицу њихове браће. 25 Измерио сам им сребро, злато и посуђе као прилог за Дом нашег Бога што су приложили цар, његови саветници, његови дворани и сав Израиљ који је био тамо. 26 На руке сам им измерио шест стотина педесет таланата[a] сребра, стотину таланата[b] сребрних посуда и стотину таланата злата[c]; 27 двадесет златних здела вредних хиљаду дарика[d] и две добро углачане бронзане посуде вредне као злато.
28 Рекао сам им: „Ви сте свети Господу и посуде су свете, а сребро и злато су добровољни прилози Господу, Богу ваших отаца. 29 Пазите их и чувајте док их не измерите пред главарима свештеника, Левитима и израиљским кнезовима у Јерусалиму, у одајама Дома Господњег.“ 30 Тако су свештеници и Левити примили измерено сребро, злато и посуђе да их однесу у Јерусалим, у Дом нашег Бога.
31 Дванаестог дана првог месеца са реке Аве кренули смо за Јерусалим. Над нама је била рука нашег Бога и спасавала нас од руку наших непријатеља и од заседа на путу. 32 И дошли смо у Јерусалим и остали тамо три дана.
33 Четвртог дана измерено је сребро, злато и посуђе у Дому нашег Бога на руке свештенику Меримоту, Уријином сину, с којим су били Левити Елеазар, Финесов син; Јозавад, Исусов син и Ноадија, Винујев син 34 А када је све било избројано и измерено, тада је и забележена сва тежина.
35 Онда су они који су дошли из изгнанства, прогнани народ, принели свеспалнице Богу Израиља: дванаест јунаца за сав Израиљ, деведесет шест овнова, седамдесет седам јагањаца, дванаест јараца за жртву за грех – све то као свеспалницу Господу. 36 И цареве заповести су предали царевим заповедницима и управитељима подручја преко реке, а они су се заузели и за народ и за Дом Божији.
Ширење Цркве
8 А Савле је одобравао Стефаново убиство. Тог дана је настао велики прогон цркве у Јерусалиму, па су се сви, изузев апостола, расејали по Јудеји и Самарији. 2 Стефана су, пак, сахранили побожни људи и уз велику жалост га оплакали. 3 А Савле је пустошио Цркву; залазио је од куће до куће и одвлачио мушкарце и жене у тамницу.
Филип у Самарији
4 Они који су били расејани, навештавали су Радосну вест где год су пролазили. 5 Тако је Филип отишао у један град у Самарији и објављивао им Христа. 6 Сав народ је пажљиво слушао његове речи и гледао знаке које је чинио. 7 Наиме, нечисти духови су уз гласне крике излазили из људи који су били њима опседнути, а и много одузетих и хромих је било исцељено. 8 Тада је настала велика радост у граду.
Симон врачар
9 У том граду је дуже времена живео неки човек по имену Симон, који је својим врачањем задивљавао народ у Самарији. Говорио је за себе да је он нешто посебно, 10 те су га уважавали и угледни и неугледни, изјављујући: „Овај човек је заиста сила Божија, за коју се каже да је велика.“ 11 Приклањали су му се, јер их је дуже времена задивљавао својим врачањем. 12 Али када су поверовали Филипу, који је проповедао о Радосној вести Царства Божијег и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. 13 Чак је и са̂м Симон узверовао. Након што је био крштен, стално је био уз Филипа; био је задивљен гледајући знаке и велика чуда која су се догађала.
14 Када су апостоли у Јерусалиму чули да су Самарјани прихватили Божију реч, послали су тамо Петра и Јована. 15 Када су ови стигли, помолили су се за Самарјане да приме Светог Духа. 16 Наиме, ни на кога од њих још није био сишао Свети Дух, већ су били крштени само у име Господа Исуса. 17 Апостоли су положили руке на њих, те су примили Духа Светога.
18 Кад је Симон видео да се Дух даје полагањем руку апостола, понудио им је новац 19 рекавши: „Дајте и мени ту власт да свако на кога положим руке прими Духа Светога.“
20 Петар му је одговорио: „Нека твој новац пропадне заједно с тобом кад си мислио да новцем можеш да стекнеш Божији дар. 21 Ти немаш ни дела ни удела у овој служби, јер твоје срце није право пред Богом. 22 Покај се за то зло и моли се Господу, не би ли ти опростио што си то наумио у свом срцу. 23 Видим, наиме, да си пун горког отрова и у оковима неправде.“
24 „Молите се Господу за мене – молио их је Симон – да ми се не догоди ништа од овога што сте рекли.“
25 Након што су им сведочили и објавили им реч Господњу, Петар и Јован су се вратили у Јерусалим, проповедајући успут Радосну вест у многим самарјанским селима.
Обраћење Етиопљанина
26 Тада је анђео Господњи рекао Филипу: „Спреми се и крени на југ, према путу што се од Јерусалима спушта према Гази; тај пут је пуст.“ 27 Филип се спремио и отишао. Баш тада наиђе неки Етиопљанин, евнух, великодостојник етиопске царице Кандаке, и надгледник целе њене ризнице. Он је дошао у Јерусалим да се поклони Богу. 28 Враћајући се кући седео је у својим кочијама и читао Књигу пророка Исаије. 29 Тада Дух рече Филипу: „Иди и држи се тих кочија.“
30 Филип је притрчао кочијама, па кад је чуо да Етиопљанин чита из пророка Исаије, упита га: „Да ли разумеш то што читаш?“
31 „Како да разумем – одговори Етиопљанин – када нема никога да ми објасни?“ Затим је позвао Филипа да седне с њим.
32 У одељку из Писма који је Етиопљанин читао, писало је следеће:
„Као овца на клање је вођен,
и као јагње немо пред онима који га стрижу,
тако није отворио уста своја.
33 Био је понижен и правде лишен.
Ко ће причати о његовом потомству
пошто му се живот са земље узима?“
34 Евнух је упитао Филипа: „Реци ми, молим те, о коме то пророк говори? О себи или о неком другом?“ 35 Тада му је Филип, полазећи од истог одељка Писма, објавио Радосну вест о Исусу.
36 Путујући тако, дошли су до неке воде. Евнух рече: „Ево воде! Шта ми брани да будем крштен?“ 37 „Може – одговори Филип – ако верујеш свим својим срцем.“ „Верујем – рече евнух – да је Исус Христос Син Божији.“ 38 Наредио је да се кочија заустави. Затим су обојица, Филип и евнух, сишли у воду, па га је Филип крстио. 39 Када су изашли из воде, Дух Божији изненада узе Филипа, и евнух га више није видео. Ипак, наставио је својим путем радујући се. 40 Филип се, међутим, нашао у Азоту, па је путујући проповедао Радосну вест по свим градовима све док није дошао у Кесарију.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.