M’Cheyne Bible Reading Plan
Исак у Герару и Вир-Савеји
26 У земљи је завладала глад, другачија од оне што је била у Авра̂мово време. Зато је Исак отишао у Герар, к филистејском цару, Авимелеху. 2 Господ му се указао и рекао му: „Не иди у Египат, него пребивај у земљи у коју те ја упутим. 3 Борави у овој земљи и ја ћу бити с тобом, те ћу те благословити. А теби и твоме потомству даћу сву ову земљу, да извршим заклетву којом сам се заклео твоме оцу Авра̂му. 4 Твоје потомство ћу умножити као звезде на небу и дати му све ове крајеве. Преко твог потомства биће благословени сви народи на земљи, 5 зато што је Авра̂м послушао мој глас, и покоравао се мојим заповестима, одредбама и законима.“ 6 Исак се тада населио у Герару.
7 Када су га мештани питали за његову жену, он им рекао: „Она ми је сестра.“ Плашио се, наиме, да каже да му је она жена, јер је мислио: „Ако кажем да ми је жена, мештани би ме могли убити због Ревеке, јер је веома лепа.“
8 Исак је већ тамо био дуже време, кад га је, једном приликом, филистејски цар Авимелех угледао с прозора како милује своју жену Ревеку. 9 Авимелех је тада позвао Исака и рекао му: „Она је очигледно твоја жена. Како си могао да кажеш: ’Она ми је сестра’?“
Исак му одговори: „Помислио сам: ’Да не умрем због ње.’“
10 Авимелех му тада рече: „Зашто си нам то учинио? Неко од људи је могао да легне с твојом женом и тако би на нас свалио кривицу.“
11 Тада је Авимелех наредио целом народу: „Ко год такне овог човека или његову жену, изгубиће живот сигурно.“
12 Исак је сејао у тој земљи, и те му је године уродило стоструко. Господ га је благословио, 13 па се човек обогатио. Богатство му се све више увећавало, док није постао веома богат. 14 Стекао је и стада оваца и говеда, те много слугу, тако да су му Филистејци завидели. 15 Зато су Филистејци затрпали све бунаре што су их слуге његовог оца Авра̂ма ископале – у време његовог оца Авра̂ма, напунивши их земљом.
16 Тада Авимелех рече Исаку: „Иди од нас, јер си постао много моћнији од нас!“
17 Исак је отишао оданде и поставио шатор у Герарској долини, где се и населио. 18 Исак је поново ископао бунаре који су били ископани у време његовог оца Авра̂ма, а што су их по његовој смрти затрпали Филистејци. Бунарима је дао иста имена која им је дао његов отац.
19 Копајући у долини, Исакове слуге нађу извор питке воде. 20 Због тога су се герарски пастири посвађали са Исаковим пастирима говорећи: „То је наша вода!“ Тај извор су назвали Есек[a], зато што су се свађали с њим. 21 Онда су ископали други бунар, али су се посвађали и због овог. Зато су назвали бунар Ситна[b]. 22 Оданде се преселио и ископао други бунар. Око овога се нису свађали. Зато га је назвао Ровот[c], рекавши: „Господ нам је дао простор да се умножимо на земљи.“
23 Оданде је отишао у Вир-Савеју. 24 Исте ноћи му се Господ указао у сну и рекао му: „Ја сам Бог твога оца Авра̂ма. Не бој се, јер ја сам с тобом. Благословићу те и умножити твоје потомство због мога слуге Авра̂ма.“
25 Исак је тамо подигао жртвеник и призвао име Господње. Тамо постави свој шатор, а његове слуге ископају бунар.
26 Тада му из Герара дође Авимелех са својим саветником Охозатом и Фихолом, заповедником војске. 27 Исак им рече: „Зашто сте дошли к мени кад ме мрзите и кад сте ме отерали од себе?“
28 Они одговорише: „Увидели смо да је Господ с тобом. Зато смо рекли: ’Хајде да се закунемо једни другима, и склопимо савез између себе.’ 29 Ти нама нећеш чинити зла, као што ни ми тебе нисмо дирали. Напротив, чинили смо ти само добро и у миру те испратили. На крају, ти си од Господа благословени.“
30 Исак им је онда приредио гозбу, па су јели и пили. 31 Кад су ујутро устали, заклели су се једни другима. Исак их онда испрати и они оду у миру. 32 Тог дана дођу Исакове слуге и известе га о бунару који су ископали. Рекли су му: „Нашли смо воду!“ 33 Тај бунар су назвали Савеја. Зато се тај град све до данас зове „Вир-Савеја“[d].
34 Кад је Исаву било четрдесет година, узео је за жену Јудиту, ћерку Веира Хетита, и Васемату, ћерку Елона Хетита. 35 Оне су загорчавале живот Исаку и Ревеки.
Прича о десет девојака
25 Тада ће Царство небеско бити као десет девојака, које узеше своје светиљке и изађоше у сусрет младожењи. 2 Пет од њих било је неразумно, а пет мудро. 3 Неразумне, наиме, узевши своје светиљке нису понеле са собом уље; 4 мудре су, пак, у својим светиљкама понеле уље. 5 Како је младожења окаснио, оне су све задремале и заспале.
6 О поноћи наста вика: ’Ево младожење! Изађите му у сусрет!’
7 Тада оне девојке устадоше и уредише своје светиљке. 8 Неразумне рекоше мудрима: ’Дајте нам од свога уља, јер нам се светиљке гасе.’ 9 Мудре девојке им одговорише: ’Да не би мањкало и нама и вама, боље идите трговцима и купите себи.’
10 Кад су неразумне отишле да купе уље, стиже младожења и ове које су биле спремне уђу са младожењом на свадбу, а врата се затворе.
11 Касније дођу и неразумне девојке, говорећи: ’Господару, господару, отвори нам!’
12 Младожења им одговори: ’Заиста вам кажем, не познајем вас.’
13 Бдите стога, јер не знате ни дана ни часа када ће Син Човечији доћи.
Прича о талантима
14 То је као кад је човек, полазећи на пут, позвао своје слуге и предао им своје имање. 15 Тако је једном дао пет таланата, другом два, а трећем један; свакоме према његовој способности, па отпутовао. 16 Онај што је примио пет таланата одмах оде, послова с њима, те заради других пет. 17 Исто тако је и онај са два таланата зарадио друга два. 18 А онај који је добио један таланат, оде, ископа јаму у земљи, те сакрије новац свога господара.
19 После дужег времена, врати се господар оних слугу и почне да своди рачуне са њима. 20 Тада приступи онај слуга који је добио пет таланата и донесе других пет, говорећи: ’Господару, дао си ми пет таланата, и ја сам, ево, зарадио и других пет.’
21 Господар му рече: ’Одлично, добри и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’
22 Приступи други слуга, па рече: ’Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио друга два.’
23 Господар му рече: ’Врло добро, ваљани и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’
24 Приступи и онај који је добио један таланат и рече: ’Господару, знао сам да си строг човек, жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. 25 Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој таланат у земљу. Ево ти твоје.’
26 Господар му рече: ’Зли и лењи слуго! Ти си знао да жањем где нисам посејао и да скупљам где нисам вејао? 27 Зато је требало да уложиш мој новац код оних који послују са новцем, и ја бих по повратку узео свој новац са каматом.
28 Зато узмите од њега тај таланат и дајте ономе који има десет таланата. 29 Јер, свакоме ко има, још ће се и додати, и изобиловаће, а од онога који нема, одузеће се и оно што има. 30 А некорисног слугу избаците у таму најкрајњу. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.’
Судњи дан
31 А када Син Човечији дође у својој слави и сви анђели с њим, онда ће он сести на свој славни престо. 32 И сабраће се пред њим сви народи, а он ће их одвојити једне од других, као што пастир одваја овце од јараца. 33 Овце ће поставити себи с десне стране, а јарце с леве.
34 Тада ће Цар рећи онима са десне стране: ’Ходите ви, благословени од мога Оца, примите Царство које је било приправљено за вас од постанка света. 35 Јер, био сам гладан и ви сте ме нахранили; био сам жедан и ви сте ме напојили; био сам странац и ви сте ме угостили; 36 био сам го и ви сте ме обукли; био сам болестан и ви сте ме посетили; био сам у тамници и ви сте ме обишли.’
37 Тада ће га упитати они праведници: ’Господе, када смо те видели гладног и нахранили те, или жедног и напојили те? 38 Када смо те видели као странца и угостили те, или голог и обукли те? 39 Када смо те видели болесног, или у тамници и посетили те?’
40 А Цар ће им одговорити: ’Заиста вам кажем, уколико сте учинили једном од ове моје најнезнатније браће, мени сте учинили.’
41 Потом ће рећи онима с леве стране: ’Одлазите од мене, проклети, у огањ вечити приправљен за ђавола и за његове анђеле! 42 Јер, био сам гладан, а ви ме нисте нахранили; био сам жедан, а ви ме нисте напојили; 43 био сам странац, а ви ме нисте угостили; био сам го, а ви ме нисте оденули; био сам болестан и у тамници, а ви ме нисте посетили.’
44 Тада ће га они упитати: ’Господе, када смо те видели гладног, или жедног, или као странца, или голог, или болесног, или у тамници, а да се нисмо побринули за тебе?’
45 А он ће им одговорити: ’Заиста вам кажем, уколико то нисте учинили једном од ових најнезнатнијих, нисте учинили ни мени.’
46 Стога ће они отићи у вечну казну, а праведници у живот вечни.“
Јестира постаје царица
2 Након ових догађаја, када се утишао бес цара Артаксеркса, он се сетио Астине, онога што је урадила и што је било одлучено против ње. 2 Тада су цареви младићи, који су му служили, рекли: „Нека се потраже за цара девојке, девице привлачног изгледа! 3 Нека цар одреди надгледнике у свим областима свог царства. Нека они, у Сусану на двору, окупе у харему сваку девојку, лепу и привлачну девицу и предају је Игају, царевом евнуху и надгледнику жена, па нека им обезбеди да се дотерују. 4 Девојка која се свиди цару нека влада уместо Астине.“ Овај савет је цару био прихватљив па је тако и урадио.
5 У Сусану, на двору, живео је човек Јеврејин звани Мардохеј. Био је син Јаира, син Семаја, син Киса Венијаминовца 6 који је био одведен из Јерусалима са групом изгнаника одведеном са Јехонијом, Јудиним царем кога је одвео вавилонски цар Навуходоносор. 7 Он је одгајао Адасу, то јест Јестиру, ћерку његовог стрица, јер није имала ни оца ни мајку. Девојка је била лепа стасом и изгледом. Након смрти оца и мајке, Мардохеј ју је узео код себе као ћерку.
8 Тада се прочуо царев указ и његова одредба, па су многе девојке биле окупљене на двору у Сусану и предане Игају. И Јестира је одведена на царев двор и предана Игају, царевом надгледнику жена. 9 Девојка му се свидела и стекла његову наклоност, а он се ревно побринуо за њено дотеривање и њена следовања. Дао јој је и седам пробраних пратиља са царевог двора, па је и њу и њене пратиље преселио у најбољи део харема.
10 Јестира није рекла из ког је народа и ко јој је род, јер јој је Мардохеј забранио да то говори. 11 А Мардохеј се дан за даном шетао испред двора, испред харема, да сазна за Јестирино стање и шта ће да буде са њом.
12 На сваку девојку би дошао ред да иде цару Артаксерксу, када би се завршило њено улепшавање од дванаест месеци, према одредби за жене. Наиме, толико је трајало време њиховог улепшавања: шест месеци са уљем смирне и шест месеци са балзамовим уљем и средствима за дотеривање жена. 13 А девојка би овако отишла цару: било би јој дано све што би затражила да са собом из харема понесе на царев двор. 14 Увече би ушла, а ујутро би се вратила у други харем и била би предана Сазгазу, царевом евнуху и надгледнику иноча. Више није смела да иде цару осим ако би му се свидела и ако би је цар позвао по имену.
15 Када је дошао ред на Јестиру – ћерку Авихеја, стрица Мардохеја, који ју је узео код себе као ћерку – да иде цару, није захтевала ниједну ствар осим онога што јој је одредио Игај, царев евнух и надгледник жена. Тако је Јестира освојила наклоност свих који су је видели. 16 Јестира је одведена цару Артаксерксу на његов царски двор десетог месеца, то јест месеца тевета[a], седме године његове владавине.
17 Цар је заволео Јестиру више од свих других жена. Стекла је његову наклоност и љубав више од свих девица, па је ставио царску круну на њену главу и прогласио је царицом уместо Астине. 18 Тада је цар у Јестирину част приредио велику гозбу за све своје главаре и своје слуге. Прогласио је празник за области и дао дарове какви доликују царевој дарежљивости.
Мардохеј разоткрива заверу
19 Када су девице поново биле окупљене, Мардохеј је седео на царевим вратима. 20 Јестира није рекла ко јој је род и из ког је народа, јер јој је Мардохеј забранио. Наиме, Јестира је све радила по Мардохејевим речима, као када је код њега била одгајана.
21 Тих дана, док је Мардохеј седео на царевим вратима, двојица царевих евнуха од оних који чувају праг – Вихтан и Тарес – су се разгневили, те настојали да убију цара Артаксеркса. 22 Али та ствар је била јављена Мардохеју и он ју је пренео царици Јестири, а она, Јестира, је испричала цару у Мардохејево име. 23 Када се ствар разоткрила и доказала, обојица су била обешена о дрво, а све се у царевом присуству записало у Књигу дневника.
Павле пред Фестом
25 Три дана након доласка у ову провинцију, Фест је из Кесарије отишао горе у Јерусалим. 2 Тада су водећи свештеници и јудејске старешине изнели пред њим оптужбе против Павла. 3 Молили су га да им учини услугу – да спроведе Павла у Јерусалим, јер су спремали заседу да га убију на путу. 4 Међутим, Фест им је одговорио да је Павле утамничен у Кесарији, где и са̂м ускоро намерава да отпутује. 5 Затим је додао: „Нека ваши представници дођу у Кесарију, па нека изнесу своје оптужбе против тог човека ако је нешто скривио.“
Павле се позива на цара
6 Након што је провео неких осам или десет дана код њих, Фест је сишао у Кесарију. Већ сутрадан је сео на судијску столицу и наредио да доведу Павла. 7 Када се Павле појавио, окружили су га Јевреји који су дошли из Јерусалима и почели да износе против њега многе и тешке оптужбе, које нису могли да докажу. 8 Павле се бранио: „Нисам учинио никакав преступ ни против јудејског Закона, ни против храма, а ни против цара.“
9 Желећи да угоди Јеврејима, Фест је упитао Павла: „Хоћеш ли да идеш у Јерусалим да ти се онде за то преда мном суди?“ 10 Павле је одговорио: „Пред царским судом стојим и ту треба да ми се суди. Јеврејима ништа нисам скривио, као што и са̂м веома добро знаш. 11 Ако сам нешто скривио, или ако сам учинио нешто што заслужује смрт, не одбијам да умрем; али ако су њихове оптужбе неосноване, нико ме не може изручити њима. Позивам се на цара.“
12 Фест се тада посаветовао са својим већем, па је рекао: „На цара си се позвао, к цару ћеш поћи!“
Павле пред краљем Агрипом
13 Неколико дана касније дођу цар Агрипа и Верника у Кесарију да поздраве Феста. 14 Пошто су остали тамо неколико дана, Фест изложи цару Павлов случај: „Ту је један човек кога је Феликс оставио као затвореника. 15 Кад сам био у Јерусалиму, водећи свештеници и јудејске старешине су изнели оптужбе против њега и захтевали његову осуду. 16 Одговорио сам им да није римски обичај да се оптуженик изручи пре но што се суочи са својим тужитељима и пре но што му се пружи прилика да се одбрани од оптужби. 17 Кад сам се вратио са њима, већ следећег дана сам без икаквог одлагања сео на судијску столицу и наредио да доведу тог човека. 18 Када су његови тужитељи устали да говоре, нису га оптуживали за никакав злочин, како сам ја очекивао, 19 него су се спорили с њим око извесних питања њихове вере и о неком Исусу који је био мртав, а за кога Павле тврди да је жив. 20 Пошто сам био у недоумици како да поступим у вези овог спора, упитао сам га да ли би хтео да иде у Јерусалим, да би му се за то тамо судило. 21 Али како је Павле хтео да остане у затвору до одлуке царског величанства – будући да се позвао на њега – наредио сам да га чувају док га не пошаљем цару.“
22 Агрипа рече: „И ја са̂м бих волео да чујем тог човека.“ „Чућеш га сутра“ – одговорио је Фест.
Павле пред Фестом и Агрипом
23 Сутрадан су Агрипа, Фест и Верника дошли са великом помпом, па су заједно са војним заповедницима и градским угледницима ушли у судницу. Пошто је наредио да доведу Павла, 24 Фест је рекао: „Царе Агрипа и сви ви који сте присутни, погледајте овог човека! Због њега су навалили на мене сви Јевреји из Јерусалима и одавде, вичући да он више не сме да живи. 25 Но, ја сам установио да он није учинио ништа што заслужује смрт. Али пошто се позвао на цара, одлучио сам да га пошаљем у Рим. 26 Међутим, немам ништа поуздано о њему да напишем господару. Зато сам га довео пред вас, посебно пред тебе, царе Агрипа, да бих након саслушања имао шта да напишем. 27 Наиме, чини ми се неразумним послати затвореника, а не назначити шта су његове кривице.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.