M’Cheyne Bible Reading Plan
Адамов родослов до Ноја
5 Ово је запис Адамовог родослова.
Када је Бог оног дана створио човека, начинио га је по свом лику. 2 Створио их је мушко и женско. Оног дана када их је створио, благословио их је и назвао „човек“.
3 Када је Адаму било стотину тридесет година родио му се син, њему сличном. Дао му је име Сит. 4 Након што му се родио Сит, Адам је живео још осам стотина година, те му се родило још синова и ћерки. 5 Адам је укупно живео девет стотина тридесет година, те умро.
6 Када је Ситу било стотину и пет година, родио му се Енос. 7 После његовог рођења, Сит је живео још осам стотина седам година, те му се родило још синова и ћерки. 8 Сит је укупно живео девет стотина дванаест година, те умро.
9 Када је Еносу било деведесет година, родио му се Кајинан. 10 Након што му се родио Кајинан, Енос је живео још осам стотина петнаест година, те му се родило још синова и ћерки. 11 Енос је укупно живео девет стотина пет година, те умро.
12 Када је Кајинану било седамдесет година, родио му се Малелеило. 13 Након што му се родио Малелеило, Кајинан је живео још осам стотина четрдесет година, те му се родило још синова и ћерки. 14 Кајинан је укупно живео девет стотина десет година, те умро.
15 Када је Малелеилу било шездесет пет година, родио му се Јаред. 16 Након што му се родио Јаред, Малелеило је живео још осам стотина тридесет година, те му се родило још синова и ћерки. 17 Малелеило је укупно живео осам стотина деведесет пет година, те умро.
18 Када је Јареду било стотину шездесет две године, родио му се Енох. 19 Након што му се родио Енох, Јаред је живео још осам стотина година, те му се родило још синова и ћерки. 20 Јаред је укупно живео девет стотина шездесет две године, те умро.
21 Када је Еноху било шездесет пет година, родио му се Матусал. 22 Након Матусаловог рођења Енох је живео са Богом још три стотине година, те му се родило још синова и ћерки. 23 Енох је укупно живео три стотине шездесет пет година. 24 Енох је живео са Богом, а онда нестао, јер га је Бог узео.
25 Када је Матусалу било стотину осамдесет седам година, родио му се Ламех. 26 Након Ламеховог рођења, Матусал је живео још седам стотина осамдесет две године, те му се родило још синова и ћерки. 27 Матусал је укупно живео девет стотина шездесет девет година, те умро.
28 Када је Ламеху било стотину осамдесет две године, родио му се син. 29 Дао му је име „Ноје“[a], рекавши: „Он ће нас утешити у труду и напору наших руку на земљи коју је проклео Господ.“ 30 Након Нојевог рођења, Ламех је живео још пет стотина деведесет пет година, те му се родило још синова и ћерки. 31 Ламех је укупно живео седам стотина седамдесет седам година, те умро.
32 Када је Ноју било пет стотина година, родили су му се Сим, Хам и Јафет.
Исусова Проповед на гори
Блаженства
5 Када је Исус видео мноштво света, попео се на гору, и пошто је сео, приступише му његови ученици. 2 Исус поче да их поучава, говорећи:
3 „Блажени су сиромашни духом,
јер је њихово Царство небеско.
4 Блажени су жалосни,
јер ће примити утеху.
5 Блажени су кротки,
јер ће им се дати земља у наследство.
6 Блажени су гладни и жедни праведности,
јер ће се наситити.
7 Блажени су милостиви,
јер ће им се Бог смиловати.
8 Блажени су чисти срцем,
јер ће они Бога гледати.
9 Блажени су миротворци,
јер ће их Бог назвати својим синовима.
10 Блажени су прогнани због праведности,
јер је њихово Царство небеско.
11 Блажени сте кад вас буду вређали и прогонили и када вас због мене лажно оптуже приписујући вам свако зло. 12 Радујте се и кличите, велика је награда ваша на небесима; тако су прогонили и пророке пре вас.
Со земље и светлост света
13 Ви сте со земље. Али ако со обљутави, чиме ће повратити сланоћу? Неће више ваљати ни за шта, осим да се избаци и да је људи изгазе.
14 Ви сте светлост свету. Не може се сакрити град који стоји на брду. 15 И нико не пали светиљку и ставља је под мерицу, него на свећњак, па светли свима у кући. 16 Тако нека засветли ваша светлост пред људима, да би они, видећи ваша добра дела, прославили Оца вашег који је на небесима.
Исус тумачи Мојсијев Закон
17 Немојте мислити да сам дошао да укинем Закон или Пророке. Нисам дошао да укинем, него да испуним. 18 Заиста вам кажем: све док трају небо и земља, ни најмање слово, ни једна цртица неће нестати из Закона док се све не испуни. 19 Али, ако неко прогласи неважећом једну од ових најмањих заповеди, и тако научи друге људе, најмањим ће се назвати у Царству небеском. А ко изврши и томе научи друге људе, великим ће се назвати у Царству небеском. 20 Јер вам кажем: ако ваша праведност не буде већа од праведности зналаца Светог писма и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.
Исус поучава о гневу
21 Чули сте да је речено старима: ’Не убиј! Свако ко убије, одговараће за то пред судом.’ 22 А ја вам кажем да ће свако ко се гневи на свог брата, одговарати пред судом. А ко каже свом брату ’шупљоглавче’, одговараће за то пред Великим већем, а ко каже брату ’будало’, одговараће за то у огњу пакленом.
23 Ако донесеш жртвени дар на жртвеник и тамо се сетиш да твој брат има нешто против тебе, 24 остави свој дар пред жртвеником, те иди и измири се прво са својим братом, па онда дођи и принеси свој жртвени дар.
25 Гледај да се брзо нагодиш са својим зајмодавцем који те води на суд. Учини то док си још с њим на путу, да те зајмодавац не би предао судији, а судија службенику, па ћеш бити бачен у тамницу. 26 Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не исплатиш и последњи динар.
Прељуба
27 Чули сте да је речено: ’Не чини прељубе!’ 28 А ја вам кажем да свако ко гледа жену са пожудом, већ је учинио прељубу с њом у своме срцу. 29 Ако те твоје око наводи на грех, ископај га и баци од себе, јер боље је да један уд буде мртав за тебе, него да са целим телом будеш бачен у пакао. 30 И ако те твоја десна рука наводи на грех, одсеци је и баци од себе, јер боље је да један уд буде мртав за тебе, него да са целим телом будеш бачен у пакао.
О разводу брака
31 Такође је речено и ово: ’Ако се неко разведе од жене, нека јој да̂ потврду о разводу.’ 32 А ја вам кажем: сваки ко се разведе од своје жене, осим у случају да је затечена у блуду, наводи је да чини прељубу, и сваки ко се ожени разведеном, чини прељубу.
О заклињању
33 И ово сте чули да је речено вашим прецима: ’Не куни се криво, него изврши оно што си се Господу заклео.’ 34 А ја вам кажем: не куните се никако, ни небом, јер је престо Божији, 35 ни земљом, јер је она подножје његовим ногама, ни Јерусалимом, јер је то град великог Цара. 36 Не куни се ни својом сопственом главом, јер не можеш ни једну длаку на глави учинити белом или црном. 37 Само реците ’да’ када нешто тврдите, и ’не’ када нешто поричете. Што је више од овога, од Злога је.
О освети
38 Чули сте да је речено: ’Око за око и зуб за зуб.’ 39 А ја вам кажем: не супротстављајте се злом човеку, него, ако те неко удари по десном образу, окрени му и други. 40 Ако неко хоће да иде на суд с тобом да би ти узео кошуљу, дај му и огртач. 41 Ако те неко натера да идеш једну миљу с њим, иди с њиме и две. 42 Дај ономе који тражи од тебе, и не окрећи се од онога који хоће да позајми од тебе.
Љубав према непријатељима
43 Чули сте да је речено: ’Воли ближњега свога, а мрзи непријатеља свога.’ 44 А ја вам кажем: волите своје непријатеље, и молите се за оне који вас прогоне. 45 Тако ће се показати да сте деца Оца вашега који је на небесима, јер он даје да његово сунце обасјава и зле и добре, и даје кишу и праведнима и неправеднима. 46 Јер ако волите оне који вас воле, какву ћете награду примити од Бога? Не чине ли то исто и порезници? 47 Ако поздрављате само своје сународнике, чините ли нешто посебно? Зар то исто не чине и многобошци? 48 Будите, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески.
Татнајево писмо Дарију
5 Тада су пророковали пророци Агеј и Захарија, Идов син. Они су пророковали Јеврејима у Јуди и Јерусалиму у име Бога Израиљевог који је владао над њима. 2 На то су устали Салатилов син Зоровавељ и Јоседеков син Исус. Почели су да зидају Дом Божији у Јерусалиму, а пророци су били са њима и помагали им.
3 И баш тада им је дошао Татнај, управитељ подручја преко реке, затим Сетар-Воснај и њихови другови. Питали су их: „Ко вам је заповедио да зидате тај Дом и да завршите ту грађевину?“ 4 Питали су их[a]: „Како се зову људи који зидају ову грађевину?“ 5 Али око њиховог Бога је било над јудејским старешинама. Нису им обуставили радове, па је послат извештај Дарију, а он се писмом изјаснио о томе.
6 Ово је препис писма који је цару Дарију послао Татнај, управитељ подручја преко реке, затим Сетар-Воснај и њихови другови, старешине које су на подручју преко реке. 7 Послали су му писмо у коме је о свему овоме писало:
Дарију, цару, нека је мир у свему!
8 Нека зна цар да смо отишли у покрајину Јуду, до Дома великог Бога који се зида од клесаног камена, а греде се постављају у зидове. Тај се посао изводи марљиво и напредује у њиховим рукама.
9 На то смо упитали ондашње старешине и рекли им: „Ко вам је издао заповест да градите овај Дом и завршавате ову грађевину?“ 10 Питали смо их и за имена, да те обавестимо, да бисмо записали имена људи који су им главари.
11 А они су нам овако одговорили:
„Ми смо слуге Бога небеса и земље. Зидамо Дом који је био подигнут од давнина, а подигао га је и завршио велики цар Израиља. 12 Али, наши су очеви разгневили Бога небеског, па их је он предао у руке Халдејцу, вавилонском цару Навуходоносору. Он је разорио овај Дом, а народ изгнао у Вавилон.
13 Али прве године Кира, цара вавилонског, цар Кир је издао проглас да се изгради овај Божији Дом. 14 И златно и сребрно посуђе Божијег Дома, које је Навуходоносор понео из Дома у Јерусалиму и однео у храм у Вавилону, изнео је цар Кир из вавилонског храма и предао га човеку званом Сасавасар, кога је именовао за управитеља. 15 Још му је рекао: ’Узми ово посуђе, иди и стави га у Дом, у Јерусалим, па сазидај Дом Божији на његовом месту.’
16 А када је тај Сасавасар дошао, положио је темеље Божијег Дома у Јерусалиму, који се од тада до сада зида, и још није завршен.“
17 Сада, ако је цару по вољи, нека се провери у царевој ризници у Вавилону. Ако постоји проглас цара Кира да се сазида овај Божији Дом у Јерусалиму, нека нам цар јави своју вољу о томе.
Ананија и Сафира
5 И неки Ананија је са својом женом Сафиром такође продао своје имање. 2 Међутим, он је у договору са својом женом задржао део новца, а остало предао апостолима.
3 Тада му је Петар рекао: „Ананија, зашто је Сатана обузео твоје срце, те си слагао Духу Светоме и задржао за себе део новца који си добио за своје имање? 4 Зар имање не би остало твоје да га ниси продао? А кад си га већ продао, зар новцем ниси могао да располажеш како си хтео? Зашто си у свом срцу одлучио да учиниш ово? Ти ниси слагао људима, већ Богу.“
5 Чим је Ананија чуо ове речи, срушио се и умро. Велики страх је обузео све који су то чули. 6 Тада су младићи устали, умотали његово тело, изнели га и сахранили.
7 Око три сата касније дође Ананијина жена Сафира, не знајући ништа о ономе што се десило. 8 Петар је упита: „Да ли сте за толико новаца продали ваше имање?“ „Да, управо за толико“ – одговори она.
9 Тада јој Петар рече: „Зашто сте се договорили да ставите на кушњу Духа Господњег? Ево, пред вратима су они што су сахранили твога мужа. И тебе ће изнети.“
10 Она истог трена паде до његових ногу и издахну. Када су младићи ушли, затекли су је мртву, па су и њу изнели и сахранили је поред њеног мужа. 11 Велики страх је обузео целу Цркву и све оне који су чули о овоме.
Раст Цркве
12 Преко апостола се догађало много знакова и чуда у народу. А верујући су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему. 13 Нико се од осталих није усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио. 14 Ипак, све је више било мушкараца и жена који су веровали у Господа. 15 Тако су људи стављали болеснике на постеље и носила и износили их на улице, не би ли како Петрова сенка осенила кога од њих – док он пролази. 16 Чак су и житељи из околине Јерусалима доносили оне који су били болесни и опседнути нечистим духовима, и сви су били излечени.
Поновно прогонство апостола
17 Тада су се дигли Првосвештеник и све његове присталице из садукејске странке, и ван себе од зависти, 18 ухватили апостоле и бацили их у јавну тамницу. 19 Међутим, анђео Господњи је у току ноћи отворио врата тамнице, извео их и рекао им: 20 „Идите у храм и проповедајте све о овом новом животу.“
21 Када су они то чули, ушли су у храм у рану зору и поучавали народ.
У међувремену су дошли Првосвештеник и његове присталице, сазвали састанак Великог већа са свим старешинама израиљског народа, и наредили да се апостоли доведу из тамнице. 22 Али, када су стражари отишли у тамницу, нису их тамо затекли, па су се вратили и рекли: 23 „Врата ћелије су била добро закључана, а стражари су стајали пред вратима. Ипак, кад смо отворили врата, нисмо нашли никога.“ 24 Кад су заповедник храмске страже и водећи свештеници чули овај извештај, били су у недоумици, питајући се шта је то могло да се догоди са њима.
25 Тада је неко дошао и јавио им: „Ено, они људи које сте јуче бацили у тамницу стоје у храму и поучавају народ!“
Пред Великим већем
26 Тада је заповедник храмске страже лично отишао са стражарима и одвео апостоле, али не присилно, јер су се плашили да их људи не каменују.
27 Када су их довели, извели су их пред Велико веће. Тада их је Првосвештеник упитао: 28 „Зар вам нисмо строго забранили да поучавате у Исусово име? А ви сте пак читав Јерусалим напунили вашим учењем и хоћете да свалите на нас кривицу за смрт тог човека.“
29 Петар и апостоли су им одговорили: „Богу се треба више покоравати него људима. 30 Бог наших отаца је ускрснуо из мртвих Исуса, кога сте ви убили приковавши га на дрво. 31 Али, Бог га је узвисио и поставио себи с десне стране као Кнеза и Спаситеља, да би Израиљу омогућио покајање и опроштење греха. 32 Ми смо сведоци свега тога, заједно са Духом Светим кога је Бог дао онима који су му послушни.“
Гамалилова мудрост
33 Када су чланови Великог већа чули ово, толико су се разбеснели, да су наумили да их убију. 34 Али тада је у Великом већу устао неки учитељ Закона по имену Гамалило, фарисеј кога је сав народ поштовао, и заповедио да се апостоли на кратко изведу. 35 Затим им се обратио: „Израиљци, добро размислите шта ћете учинити с овим људима. 36 Пре неког времена појавио се Тевда који је тврдио за себе да је неко и нешто. Њему се придружило четири стотине људи, али је он био убијен, а сви његови следбеници су се разбежали, те је цела ствар пропала. 37 После овога, у време пописа, појавио се Јуда Галилејац и подигао народ на буну. Али и он је погинуо, а сви његови следбеници су се разбежали. 38 Зато вам сада саветујем да се оканете ових људи и пустите их да иду. Јер, ако њихов наум или њихово деловање потиче од људи, то ће пропасти. 39 Но, ако то потиче од Бога, онда нећете моћи да их уништите, јер бисте се тако показали као они који се боре против Бога.“
Они су се сложили с њим, 40 и кад су позвали апостоле наредили су да их ишибају. Затим су им запретили да више не проповедају у Исусово име, па су их пустили.
41 Апостоли су напустили Велико веће радујући се што су били удостојени да поднесу срамоту ради његовог имена. 42 Ипак, нису престали да сваког дана у храму и по кућама поучавају и навешћују Радосну вест о Христу Исусу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.