M’Cheyne Bible Reading Plan

Бог склапа савез са Аврамом

15 После ових догађаја Господ објави своју реч Авраму у виђењу, говорећи:

² А Аврам упита: „Господе Боже, шта ћеш да ми даш? Ја немам порода, па ће наследник мог дома бити Елиезер Дамаштанин. ³ Пошто ми ниси дао потомство – продужи Аврам – ево, један од слугу у моме дому ће бити мој наследник.“

⁴ Али Господ му поново упути реч: „Неће ти тај бити наследник, него ће ти наследник бити твој потомак, од тебе самог.“ ⁵ Затим га Господ изведе напоље и рече му: „Погледај на небо и преброј звезде ако их можеш пребројати. Толико ће бити твоје потомство.“

⁶ Аврам поверова Господу, и Господ му то урачуна у праведност.

⁷ Затим му Бог рече: „Ја сам Господ који те је извео из Ура Халдејског да ти дам ову земљу у посед.“

⁸ Али Аврам упита: „Господе Боже, како ћу знати да ћу је добити у посед?“

⁹ Бог му рече: „Принеси ми јуницу од три године, козу од три године, овна од три године, једну грлицу и голубића.“

¹⁰ Аврам му је донео све те животиње, расекао их на пола и све половине поставио једну наспрам друге; птице није расецао. ¹¹ У тај час се птице грабљивице окоме на мртве животиње, али их је Аврам терао.

¹² А кад је сунце било на заласку, Аврама обузме дубок сан, а онда се на њега спусти густа тама пуна ужаса. ¹³ Тада му Бог рече: „Зацело знај да ће твоји потомци бити дошљаци у земљи која неће бити њихова. Тамо ће робовати и бити тлачени четири стотине година. ¹⁴ Али народу коме буду робовали ја ћу судити, а на крају ће изаћи из те земље са великим благом. ¹⁵ А ти ћеш се придружити својим прецима у миру; у дубокој старости бићеш сахрањен. ¹⁶ Твоји потомци ће се вратити за четвртог нараштаја, јер се још није навршила мера аморејских злодела.“

¹⁷ Кад је сунце зашло и спустила се тама, одједном се појави задимљена пећ и горућа бакља, која је прошла између животињских половина. ¹⁸ Тога дана је Господ склопио савез с Аврамом, рекавши: „Твоме потомству дајем ову земљу, од реке у Египту до велике реке, реке Еуфрата: ¹⁹ земљу Кенејаца, Кенезејаца, Кадмонејаца, ²⁰ Хетита, Фережана, Рефаимаца, ²¹ Аморејаца, Хананејаца, Гергешана и Јевусејаца.“

Смрт Јована Крститеља

14 У то време је Ирод четверовласник чуо за Исуса, ² па је рекао својим дворанима: „То је Јован Крститељ. Он је устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“ ³ Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа. ⁴ Јован је говорио Ироду: „Ти немаш права да је имаш за жену!“ ⁵ Због тога је Ирод хтео да га убије, али се бојао народа, јер су Јована сматрали пророком.

⁶ Ипак, на Иродов рођендан Иродијадина ћерка је пред гостима одиграла плес. Ироду се толико допала, ⁷ да се заклео да ће јој дати што год затражи. ⁸ А она, наговорена од своје мајке, затражи: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.“ ⁹ Цар се ражалостио, али је због заклетве и због окупљених наредио да јој се да̂. ¹⁰ Тако је послао да се Јовану одруби глава у тамници. ¹¹ Јованову главу су донели на тањиру и дали девојци, а она је однела својој мајци. ¹² А Јованови ученици дођу, однесу Јованово тело и сахране га. Потом оду и јаве Исусу.

Исус храни пет хиљада људи

¹³ Када је Исус то чуо, повукао се оданде бродићем на пусто место, да буде насамо. Ипак, народ је то чуо, па је пешице кренуо из градова за њим. ¹⁴ Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. ¹⁵ Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело.“ ¹⁶ А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу.“ ¹⁷ Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе.“ ¹⁸ Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ ¹⁹ И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. ²⁰ Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. ²¹ Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.

Исус хода по води

²² Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. ²³ Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био са̂м. ²⁴ А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра.

²⁵ Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. ²⁶ Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. ²⁷ Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ ²⁸ А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ ²⁹ Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. ³⁰ Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ ³¹ Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ ³² Када су ушли у бродић, ветар се умирио. ³³ Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“

Излечења у генисаретском крају

³⁴ Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. ³⁵ Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. ³⁶ Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.

Противљење обнови

4 А када је Санавалат чуо да обнављамо зид, пламтео је од беса и јако се разгневио, па се ругао Јеврејима. ² Рекао је испред своје браће и самаријске војске: „Шта то раде ти јадни Јевреји? Хоће ли да га обнове? Хоће ли да жртвују? Хоће ли да заврше за дан? Хоће ли да оживе то камење из гомиле рушевина и оног што је спаљено?“

³ А Товија Амонац, који је стајао крај њега, рече: „Па на то што они зидају да се и лисица попне, срушиће зид од њиховог камења!“

⁴ „Чуј, о, Боже наш, како нас презиру! Узврати им њихову срамоту на њихову главу и дај им да буду плен у земљи ропства. ⁵ Не покривај њихову кривицу и нека им греси њихови пред тобом не буду избрисани, јер су те гневили пред градитељима.“

⁶ И ми смо градили зид и он је био састављен до половине, јер је народ имао срце за посао.

⁷ А када су Санавалат, Товија, Арапи, Амонци и Азоћани чули да обнова јерусалимског зида напредује, да су његови проваљени делови почели да се затварају, силно су се разгневили. ⁸ Сви су сковали заверу да заједно зарате против Јерусалима и направе нам пометњу. ⁹ Али ми смо се помолили нашем Богу и поставили смо даноноћне страже због њих.

¹⁰ Ипак, Јевреји су говорили: „Клонула је снага носачима, рушевина је превише, а ми нисмо у стању да обновимо зид!“

¹¹ Још су наши злотвори говорили: „Неће ни знати, неће ни видети док не банемо међу њих, побијемо их и окончамо им посао!“

¹² И догодило се да су дошли Јевреји који живе поред њих, па су нам десет пута дојавили: „Долазе на вас из свих места у која ћете се вратити к нама!“

¹³ А ја сам на најнижим положајима, иза зида и на отвореним местима, распоредио људе по породицама. Поставио сам их са мачевима, копљима и луковима. ¹⁴ Када сам све погледао, устао сам и рекао главарима, достојанственицима и осталом народу: „Не плашите их се! Сетите се Господа, великог и страшног и борите се за своју браћу и своје синове, за своје ћерке, своје жене и своје домове.“

¹⁵ А када су чули наши злотвори, да смо сазнали, Бог им је осујетио намере и сви смо се вратили на зид и свако на свој посао.

¹⁶ Од тог дана половина мојих младића су радили посао, а половина је држала копља, штитове, лукове и оклопе. А главари су стајали иза свег Јудиног дома. ¹⁷ Они који су обнављали зид, они који су носили терет и који су товарили, једном су руком радили посао, а другом држали оружје. ¹⁸ Сваки је градитељ имао свој мач, припасан уз бок, и тако је градио. А поред мене је стајао човек који је дувао у рог.

¹⁹ Рекао сам главарима, достојанственицима и осталом народу: „Много је посла, развучен је, а ми смо на зиду раштркани и далеко један од другога. ²⁰ Тамо где чујете звук рога, тамо се око нас и окупите. Бог наш ће се борити за нас!“

²¹ Тако смо радили посао, а половина њих је држала копља од ране зоре до изласка звезда. ²² У то сам време још казао народу: „Нека свако од вас са својим слугом спава усред Јерусалима, да би нам ноћу стражарили, а дању радили.“ ²³ Јер ни ја – моја браћа, моје слуге, стражари који су ме пратили – ниједан нисмо скидали своје оружје и одећу, осим када смо је прали.

У Икониуму

14 У Икониуму су ушли у јудејску синагогу и проповедали, тако да је поверовало мноштво Јудеја и Грка. ² Међутим, Јевреји који нису поверовали, побунили су незнабошце и окренули њихово расположење против браће. ³ Ипак, Павле и Варнава су остали тамо још дуго времена и одважно проповедали за Господа, који је потврђивао поруку о својој милости омогућавајући да се преко њих догађају знаци и чуда. ⁴ Градско становништво се поделило: једни су стали уз Јевреје, а други уз апостоле. ⁵ Међутим, незнабошци и Јевреји са својим вођама су се уротили против њих да их злоставе и каменују. ⁶ Кад су Павле и Варнава дознали за то, побегли су у ликаонске градове Листру и Дерву, и у њихову околину, ⁷ где су наставили да проповедају Радосну вест.

У Листри

⁸ У Листри су наишли на неког човека који није могао да хода. Он никада није ходао, зато што је од рођења био хром. ⁹ Овај је слушао док је Павле проповедао. Павле га је пажљиво погледао, и пошто је видео да има веру да буде исцељен, ¹⁰ рекао му је снажним гласом: „Усправи се на своје ноге!“ Човек је сместа скочио и почео да хода.

¹¹ Када је мноштво видело шта је Павле учинио, повикали су на ликаонском језику: „Богови у људском обличју су сишли к нама!“ ¹² Варнаву су називали Зевсом, а Павла Хермесом због тога што је водио главну реч. ¹³ Тада је свештеник Зевсов, чији се храм налазио у предграђу, дотерао јунце и донео венце пред врата; хтео је да им заједно са народом принесе жртву.

¹⁴ Када су то апостоли Павле и Варнава дочули, раздерали су своју одећу, па су улетели међу народ вичући: ¹⁵ „Људи, шта то радите?! Ми смо обични људи као и ви! Ми вам објављујемо Радосну вест, да се од ових безвредних ствари окренете живоме Богу, који је створио небо и земљу, море и све што је у њима. ¹⁶ Бог је у протеклим временима пустио народе да следе своје путеве. ¹⁷ Ипак, није пропустио да пружи доказ о себи: исказује доброчинства, даје вам кишу са неба и родне године, сити вас храном и пуни вам срца весељем.“ ¹⁸ Говорећи ово једва су одвратили народ да им не принесе жртву.

¹⁹ Тада су дошли неки Јевреји из Антиохије и Икониума и наговорили народ, те су каменовали Павла. Онда су га одвукли изван града мислећи да је мртав. ²⁰ Али када су се ученици окупили око њега, он је устао и вратио се у град. Сутрадан је са Варнавом отпутовао за Дерву.

Повратак у Антиохију (сиријску)

²¹ Пошто су навестили Радосну вест у том граду и задобили много ученика, вратили су се у Листру, Икониум и Антиохију. ²² Тамо су утврђивали ученике и храбрили их да буду постојани у вери. Говорили су: „У Царство Божије морамо ући кроз многе невоље.“ ²³ У свакој цркви су им поставили старешине, па их уз пост и молитву препустили Господу у кога су поверовали. ²⁴ Затим су прошли кроз Писидију и дошли у Памфилију. ²⁵ У Перги су објавили реч, па су се спустили у Аталију. ²⁶ Одатле су отпловили за сиријску Антиохију, одакле су били препоручени Божијој милости за службу коју су обавили. ²⁷ Када су стигли, окупили су цркву и известили их о ономе што је Бог учинио преко њих, и како је незнабошцима отворио врата вере. ²⁸ Тамо су провели дуже време са ученицима.