M’Cheyne Bible Reading Plan
Бог куша Авра̂ма
22 После ових догађаја Бог је ставио Авра̂ма на кушњу. Бог га зовну: „Авра̂ме!“
„Ево ме!“ – одазва се Авра̂м.
2 Бог му онда рече: „Узми свога сина Исака, твога јединца кога волиш, и пођи с њим у земљу Морију, па га принеси као жртву свеспалницу на брду које ћу ти показати.“
3 Устане Авра̂м у рано јутро и осамари магарца. Са собом је повео два момка и свога сина Исака, и пошто је насекао дрва за свеспалницу, дигао се и кренуо на место које му је Бог рекао. 4 Трећега дана Авра̂м подигне поглед и издалека угледа оно место. 5 Авра̂м рече момцима: „Ви останите овде с магарцем, а ја и дечак идемо горе. Кад се помолимо, вратићемо се к вама.“
6 Авра̂м узме дрва за жртву свеспалницу, натовари их на свога сина Исака, а са̂м је понео ватру и нож. Онда су обојица кренула. 7 Исак рече своме оцу Авра̂му: „Оче!“
Авра̂м се одазва: „Ево ме, сине!“
Исак му рече: „Ево, ту су ватра и дрва, али где је јагње за жртву свеспалницу?“
8 Авра̂м одговори: „Бог ће се постарати за јагње за жртву свеспалницу, сине мој.“ Тако њих двојица наставе пут.
9 Кад су стигли на место за које им је Бог рекао, Авра̂м подигне жртвеник, наслаже дрва, па свеже свога сина Исака и положи га на жртвеник поврх дрва. 10 Тад Авра̂м узе нож да закоље свога сина. 11 Али Анђео Господњи га позва с неба и рече му: „Авра̂ме! Авра̂ме!“
Он одговори: „Ево ме!“
12 Анђео Господњи рече: „Не дижи руку на дечака, нити му шта чини! Сад знам да се бојиш Бога, јер ми ниси ускратио ни свога сина јединца.“
13 Авра̂м се обазре, и гле, иза њега ован; заплели му се рогови у грмље. Авра̂м приђе и узме овна, па га принесе на жртву свеспалницу уместо свога сина. 14 Авра̂м назва то место „Господ ће се постарати.“[a] Зато се и данас каже: „На брду Господњег старања.“[b]
15 Анђео Господњи по други пут позва Авра̂ма с неба 16 и рече му: „Заклињем се самим собом – говори Господ – пошто си то учинио и ниси ускратио свога сина јединца, 17 обилно ћу те благословити, и твоје ћу потомство умножити, те ће бити бројно као звезде на небу и као песак на морској обали. Твоје ће потомство освајати врата својих непријатеља. 18 Зато што си послушао мој глас, сви ће народи на земљи бити благословени преко твог потомства.“
19 Авра̂м се потом вратио к својим момцима, те су се заједно упутили у Вир-Савеју, где је Авра̂м живео.
Нахоров родослов
20 После ових догађаја јавили су Авра̂му: „Ево, и Мелха је родила децу твоме брату Нахору:
21 Његовог првенца Уза и његовог брата Вуза,
Кемуила, оца Арамовог,
22 Кеседа, Азава, Филдеса, Једлафа и Ватуила.“
23 Ватуило је био Ревекин отац.
Ову осморицу је Мелха родила Авра̂мовом брату Нахору.
24 А Нахорова иноча[c], која се звала Реума, је родила
Теваха, Гахама, Тахаса и Маху.
Исус улази у Јерусалим на магарцу
21 А када су се приближили Јерусалиму и дошли у Витфагу на Маслинској гори, Исус је послао двојицу ученика, 2 рекавши им: „Идите у село које је пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и магаре с њом. Одвежите их и доведите к мени. 3 А ако вам ко што каже, ви реците да су потребни Господу. Одмах ће их послати.“
4 Ово се догодило да би се испунило што је било речено преко пророка:
5 „Реците ћерки сионској:
’Ево, Цар твој к теби долази!
Он је кротак и јаше на магарцу
и на магарету, младунцу магарице.’“
6 Ученици одоше и учинише како им је Исус наложио. 7 Довели су магарицу и магаре и ставили на њих одећу, па је Исус узјахао. 8 Многи је народ простро своју одећу по путу, док су други резали гране са дрвећа и простирали их по путу. 9 Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:
„Осана[a] Сину Давидову!
Благословен онај који долази у име Господње!
Осана на висини!“
10 Кад је Исус ушао у Јерусалим, сав град се ускомешао, говорећи: „Ко је овај?“
11 А народ је одговарао: „То је пророк Исус из Назарета галилејског.“
Исус истерује трговце из храма
12 Исус је потом ушао у храм и истерао све оне који су продавали и куповали у храму, и испревртао столове мењачима новца и тезге продавцима голубова.
13 Исус им је рекао: „Написано је: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву“’, а ви од њега правите разбојничку пећину!“
14 Тада су му у храму приступили слепи и хроми и Исус их је излечио. 15 А кад су водећи свештеници и зналци Светог писма видели чуда која је учинио, те децу у храму где узвикују: „Осана Сину Давидову“, разљутили су се.
16 И рекоше: „Чујеш ли шта они говоре?“ Исус им одговори: „Да. Зар нисте читали:
’Са усана деце и дојенчади,
хвалу си себи испевао’?“
17 Он их је онда оставио и отишао ван града у Витанију, где је провео ноћ.
Неплодна смоква
18 Ујутро, док се враћао у град, Исус је огладнео. 19 Видео је једну смокву крај пута па је дошао до ње, а како ништа није нашао на њој осим лишћа, рече: „Никада више да не буде плода на теби!“ И смоква се одмах осуши. 20 Када су то ученици видели, зачудили су се и рекли: „Како се смоква одмах осушила?“
21 Исус им одговори: „Заиста вам кажем, ако имате вере и не посумњате, чинићете ово не само са смоквом, него ако и овој гори кажете: ’Дигни се и баци се у море!’, то ће се и догодити. 22 Ако верујете, примићете што год затражите у молитви.“
Одакле Исусу власт?
23 Исус је ушао у храм и док је поучавао народ, приступише му водећи свештеници и старешине, па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“ 24 Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. 25 Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“ Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 26 А ако кажемо ’од човека’, страх нас је људи, јер сви сматрају да је Јован пророк.“ 27 Они одговорише Исусу: „Не знамо.“ Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
Прича о два сина
28 „Шта мислите? Неки човек је имао два сина. Он приђе првом и рече му: ’Дете, иди данас и ради у винограду!’
29 Он одговори: ’Нећу!’, али се касније предомисли и оде.
30 Отац приђе и другом сину и рече му исто. Овај одговори: ’Свакако, господару!’, и не оде.
31 Који је од ове двојице поступио по очевој вољи?“
Они рекоше: „Први.“
Исус им онда рече: „Заиста вам кажем да ће порезници и блуднице ући у Царство Божије пре него ви! 32 Јер Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, али му нисте поверовали. А порезници и блуднице су му поверовали. Ви сте то видели, али нисте променили мишљење да му поверујете.
Прича о злим виноградарима
33 Послушајте другу причу. Био неки домаћин који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. 34 Када се приближило време да виноград роди, домаћин пошаље слуге да узму његов део рода од виноградара.
35 Али, виноградари ухвате његове слуге, те једног претуку, другог убију, а трећег каменују. 36 Домаћин пошаље друге слуге, више него први пут, али виноградари и са овима поступе једнако. 37 Напослетку, домаћин пошаље виноградарима свога сина мислећи: ’Мог сина ће поштовати.’
38 Али виноградари, када видеше сина, рекоше међу собом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо па ћемо имати његово наследство!’ 39 Затим га ухватише, избацише из винограда и убише.
40 Када, дакле, дође власник винограда, шта ће учинити оним виноградарима?“ 41 Они му одговорише: „Злочинце ће побити без милости, а виноград ће изнајмити другим виноградарима који ће му давати урод у време када дозри.“
42 Исус им рече: „Зар никада нисте читали у Писму:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони.
Од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима’?
43 Зато вам кажем да ће вам се одузети Царство Божије и даће се народу који доноси род. 44 И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“
45 Када су водећи свештеници и фарисеји чули ову причу, схватили су да то он о њима говори. 46 И гледали су да га ухвате, али су се бојали народа који га је сматрао пророком.
Нови житељи Јерусалима
11 У Јерусалиму су се настанили главари народа, а остатак народа је бацио жреб да би довели једног од десеторо да пребива у Јерусалиму, у светом граду, а осталих девет у другим градовима. 2 Народ је благословио све људе који су се вољно одазвали да станују у Јерусалиму.
3 Ово су главари области који су становали у Јерусалиму; а у градовима Јуде свако је становао на свом поседу, у својим градовима: Израиљци, свештеници и Левити, храмске слуге и потомци Соломонових слугу. 4 У Јерусалиму су становали неки од потомака Јуде и неки од потомака Венијамина.
Од потомака Јуде:
Атаја син Озије, син Захарије, син Амарије, син Сефатије, син Малелеилов од потомака Фаресових;
5 затим Масија, син Варуха, син Хол-Озина, син Азаје, син Адаје, син Јојарива, син Захарије, син Силонијев;
6 свих Фаресових потомака који су становали у Јерусалиму је било четири стотине шездесет осам способних људи.
7 Ово су Венијаминови потомци:
Салуј син Месулама, син Јоада, син Федаје, син Колаје, син Масија, син Итила, син Исаијин; 8 након њега Гава, Салај, њих девет стотина двадесет осам.
9 А Јоило, Зихријев син је био њихов надгледник, док је Асенујин син Јуда био други над градом.
10 Ово су свештеници:
Једаја син Јојаривов, Јакин;
11 Сораја син Хелкије, син Месулама, син Садока, син Мерајота, син Ахитувов, старешина Божијег Дома. 12 Затим њихова браћа која су радила посао у Дому: њих осам стотина двадесет два;
и Адаја син Јероама, син Фелалије, син Амсија, син Захарије, син Пасхора, син Малхијин. 13 Његова браћа, главари отачких домова, њих је било две стотине четрдесет два;
и Амасај син Азареила, син Азаја, син Месилемота, син Имиров. 14 А њихова браћа, храбри ратници, њих стотину двадесет осам.
Надгледник над њима је био Гедолимов син Завдило.
15 Ово су Левити:
Семаја син Асува, син Азрикама, син Асавије, син Вунијев;
16 и Саветај и Јозавад, од левитских главара, који су били на спољним пословима Божијег Дома.
17 Затим, Матанија, син Михе, син Завдијев, син Асафов. Он је надгледао отпочињање слављења у молитви;
па Ваквукија, други од своје браће
и Авда син Самује, син Галала, син Једутунов.
18 Тако је у светом граду било укупно Левита две стотине осамдесет четири.
19 Ово су вратари:
Акув, Талмон и њихова браћа која су чувала врата, њих стотину седамдесет два.
20 Остали – Израиљци, свештеници, Левити – били су у свим градовима Јуде и свако на свом наследству.
21 Храмске слуге су пребивале у Офилу, а надгледали су их Сиха и Гиспа.
22 Надгледник Левита у Јерусалиму је био Озија син Ванија, син Асавије, син Матаније, син Мишин и један од Асафових потомака, певача одговорних за радове на Божијем Дому. 23 Наиме, за њих је оног дана изашла царева заповест и поуздана уредба у вези ове службе.
24 А Месизавеилов син Петаја, иначе један од Зариних потомака и син Јуде, је био царева рука за све послове са народом.
25 Тако су се неки Јевреји настанили по селима са њиховим пољима. И то у околним селима Киријат-Арве, околним селима Девона и селима Јекавсеила. 26 Затим у Јесуји, Молади и Вет-Фелету; 27 па у Асар-Суалу и Вир-Савеји са њеним околним селима; 28 у Сиклагу и у околним селима Меконе; 29 у Ен-Римону, Сараји, Јармуту, 30 Заноји, Одоламу и његовим околним селима; у пољима Лахиса, у Азеки и њеним селима. Тако су се населили од Вир-Савеје до долине Еном.
31 Венијаминови потомци су се настанили у Гаваји, у Михмасу, у Гају и околним селима Ветиља. 32 Затим у Анатоту, Нову, Ананији, 33 Асору, Рами, Гитајиму, 34 Адиду, Севојиму, Навалату, 35 Лоду, Онану и у Долини резбара.
36 А неки од Јудиних левитских редова су се настанили у Венијамину.
Пут у Јерусалим
21 Пошто смо се растали од њих, отпловили смо. Пловећи право дошли смо на Кос, следећег дана на Родос, а оданде у Патару. 2 Ту смо нашли лађу која је ишла за Феникију, па смо се укрцали у њу и отпловили. 3 Када нам је Кипар био на видику, заобишли смо га с његове леве стране. Одједрили смо, затим, за Сирију и приспели у Тир, где је наш брод требало да искрца терет. 4 Нашавши ученике, остали смо ту недељу дана. Они су, примивши објаву од Духа о ономе што предстоји, говорили Павлу да не иде горе у Јерусалим. 5 Кад су истекли дани нашег боравка, отишли смо оданде и отпутовали. Испратили су нас сви, заједно са женама и децом, све до изван града. Онда смо клекли на обали и помолили се. 6 Пошто смо се поздравили са њима, укрцали смо се на лађу, а они су се вратили својим кућама.
7 Довршавајући пловидбу, из Тира смо стигли у Птолемаиду, где смо поздравили браћу и остали са њима један дан. 8 Сутрадан смо отишли одатле и дошли у Кесарију. Тамо смо дошли у кућу еванђелисте Филипа – једног од седморице ђакона – и остали код њега. 9 Он је имао четири неудате ћерке, које су имале дар пророковања.
10 Пошто смо се ту задржали дуже време, из Јудеје дође неки пророк по имену Агав. 11 Дошавши к нама, узео је Павлов каиш, свезао њиме своје руке и ноге и рекао: „Ово говори Свети Дух: ’Овако ће Јевреји у Јерусалиму свезати човека коме припада овај каиш и предати га у руке незнабошцима.’“ 12 Када смо то чули, молили смо га и ми и мештани да не иде у Јерусалим. 13 Павле нам је тада одговорио: „Зашто плачете и ломите ми срце? Ја сам спреман не само да ме у Јерусалиму свежу, већ и да умрем за име Господа Исуса.“ 14 Али како се није дао наговорити, смирили смо се и рекли: „Нека буде Господња воља!“
15 Након тога смо се спремили за пут и отишли горе у Јерусалим. 16 Са нама су пошли и неки ученици из Кесарије и довели нас у кућу Мнасона с Кипра, једног од првих ученика, да будемо његови гости.
Суђење Павлу
Павле у Јерусалиму
17 Кад смо дошли у Јерусалим, браћа су нас радосно примила. 18 Следећег дана, Павле је са нама отишао к Јакову, где су дошле и све старешине. 19 Пошто их је поздравио, Павле им је потанко испричао шта је Бог његовом службом учинио међу незнабошцима. 20 Када су то чули, почели су да славе Бога, па су му рекли: „Погледај, брате, колико је хиљада Јевреја поверовало и сви ревно следе Закон. 21 Међутим, обавештени су да поучаваш све Јевреје који живе међу незнабошцима да одбаце Мојсијев Закон, да не обрезују своју децу и да се не држе наших обичаја. 22 Шта сада да радимо? Свакако ће чути да си дошао. 23 Зато послушај оно што ћемо ти рећи: имамо овде четири човека која су се заветовала. 24 Поведи их и подвргни се са њима обреду очишћења, па им плати да обрију главе. Тако ће сви знати да ништа од оног што су чули о теби није истина, него да се и са̂м држиш Закона и живиш по њему. 25 Што се тиче незнабожаца који су поверовали, ми смо их писмено известили о ономе што смо одлучили, а то је: да се клоне меса жртвованог идолима, крви, меса удављених животиња и блуда.“
Павле ухваћен
26 Павле је повео са собом ону четворицу, па се сутрадан заједно са њима подвргао обреду очишћења. Затим је отишао у храм и објавио да ће се дани њиховог очишћења окончати када се за свакога од њих принесе жртва. 27 Управо кад се навршавало тих седам дана, неки Јевреји из Мале Азије опазише Павла у храму, па узбунише сав народ и ухватише га, 28 вичући: „Израиљци, помагајте! Овај човек посвуда учи све људе против нашег народа, Закона и овог места. Чак је и неке Грке увео у храм, и тиме обешчастио ово свето место.“ 29 (Јевреји су, наиме, пре тога видели Трофима из Ефеса са Павлом, па су претпоставили да га је Павле увео у храм.)
30 У целом граду је настала гужва, а народ се стрчао са свих страна. Ухватили су Павла и одвукли га из храма. Врата су се одмах затворила. 31 Док су они настојали да га убију, дође глас до заповедника римске чете да је сав Јерусалим ускомешан. 32 Он је одмах повео војнике и капетане и дотрчао до њих. Кад су Јевреји угледали заповедника и војнике, престали су да туку Павла.
33 Заповедник је приступио Павлу, ухватио га и наредио да га свежу двоструким ланцима. Онда је упитао ко је он и шта је урадио. 34 Из гомиле су једни узвикивали једно, а други друго. Пошто заповедник због силне буке није могао ништа да сазна, наредио је да Павла одведу у касарну. 35 Кад је Павле ступио на степенице, народ је толико наваљивао, да су војници морали да га носе. 36 Наиме, гомила их је пратила и узвикивала: „Погуби га!“
Павлова одбрана
37 Када је требало да одведу Павла у касарну, он се обратио заповеднику: „Могу ли да ти нешто кажем?“ Заповедник га је упитао: „Зар ти знаш грчки? 38 Да ниси ти онај Египћанин што је недавно подигао буну и повео са собом у пустињу четири хиљаде људи наоружаних ножевима?“ 39 Павле му одговори: „Ја сам Јеврејин из Тарса киликијског, грађанин знаменитог града. Дозволи ми, молим те, да се обратим народу.“ 40 Када му је заповедник дао допуштење, Павле је стао на степенице и махнуо руком народу. Пошто је настала велика тишина, Павле им се обратио на јеврејском језику:
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.