M’Cheyne Bible Reading Plan
Општа поквареност човечанства
6 Када су људи почели да се шире на земљи и ћерке им се родиле, 2 опазе синови Божији да су ћерке људске лепе, па су их узимали себи за жене по свом избору. 3 Господ рече: „Неће мој Дух заувек остати у човеку, јер је телесан. Стога, нека му животни век[a] буде стотину двадесет година.“
4 У оне дане, а и после, када су синови Божији одлазили ћеркама људским и оне им рађале децу, на земљи су се појавили Нефилими[b]. Они су били од давнина чувени људи.
5 Господ је видео да је човекова поквареност на земљи велика и да је свака намера коју човек кује у себи увек само зло. 6 Господ је пожалио што је створио људе на земљи и то заболи његово срце. 7 Тада Господ рече: „Истребићу са лица земље људе које сам створио, заједно са животињама, гмизавцима и птицама небеским, јер сам пожалио што сам их створио.“ 8 Ипак, Ноје је нашао наклоност у Господњим очима.
Ноје и потоп
9 Ово је запис о Ноју.
Ноје је био праведан и беспрекоран човек међу својим савременицима. Ноје је живео са Богом. 10 Ноју су се родила три сина: Сим, Хам и Јафет.
11 Но, земља се била искварила пред Богом; испунила се насиљем. 12 Бог погледа на земљу, а оно, цела земља се искварила и сваки човек на земљи се изопачио. 13 Бог рече Ноју: „Одлучио сам да окончам живот свим људима, јер се земља испунила насиљем због њих. Ево, истребићу их заједно са земљом! 14 Зато направи себи пловило од чемпресовог[c] дрвета. У пловилу ћеш направити преграде, а споља и изнутра премазаћеш га смолом. 15 А ево како ћеш га направити: дужина ће му бити три стотине лаката, ширина педесет лаката и висина тридесет лаката.[d] 16 На пловилу начини отвор за светлост и покриј га надстрешницом лакат[e] од врха. Врата на пловилу постави са стране; нека има доњи, средњи и горњи спрат. 17 Ево, ја ћу пустити потопне воде на земљу да истребим свако живо биће под небом, све што у себи има дах живота. Све на земљи ће изгинути! 18 Али са тобом ћу склопити савез. Ући ћеш у пловило ти, твоји синови, твоја жена и жене твојих синова. 19 А од сваког живог бића уведи у пловило по двоје, да с тобом преживе; и нека буду мушко и женско. 20 По двоје од птица према њиховим врстама, од животиња према њиховим врстама и од гмизаваца што пузе по земљи нека уђу к теби да преживе. 21 Са собом понеси сваку врсту хране па чувај, да буде и теби и њима за јело.“
22 Ноје учини тако. Све што му је Бог заповедио, он је то извршио.
Давање милостиње
6 Пазите да своја дела праведности не чините пред људима да би вас приметили; иначе нећете добити награду од Оца вашега који је на небесима.
2 Стога, кад дајеш милостињу, не труби пред собом, као што то лицемери чине по синагогама и по улицама, да би их људи величали. Заиста вам кажем: већ су примили своју награду. 3 А ти кад дајеш милостињу, нека твоја левица не зна шта чини твоја десница, 4 да твоја милостиња буде у тајности. И Отац твој који види оно што је тајно, узвратиће ти јавно.
О молитви
5 Када се молите, не будите као лицемери који воле да се моле стојећи по синагогама и по раскршћима улица да би их људи видели. Заиста вам кажем, већ су примили своју награду. 6 А ти када се молиш, уђи у своју собу, затвори врата за собом и помоли се своме Оцу који види што је тајно. Твој Отац који види што је тајно, узвратиће ти јавно. 7 И када се молите, не будите као незнабошци који гомилају речи, мислећи да ће због многих речи бити услишени. 8 Не будите као они! Наиме, ваш Отац зна које су ваше потребе и пре него што затражите нешто од њега.
9 Ви се, дакле, молите овако:
’Оче наш, који си на небесима,
нека се слави име твоје свето,
10 нека дође Царство твоје,
нека буде твоја воља,
како на небу, тако и на земљи.
11 Хлеб наш насушни дај нам данас
12 и опрости нам дугове наше
како смо и ми опростили дужницима својим.
13 Не дај да подлегнемо искушењу,
него нас избави од Злога.’[a]
14 Јер, ако опраштате људима њихове преступе, опростиће и вама ваш Отац небески. 15 А ако не опраштате људима, ни вама неће опростити Отац ваш ваше преступе.
О посту
16 А када постите, не будите снуждени као лицемери, који изобличују своје лице да би их људи видели како посте. Заиста вам кажем: већ су примили своју награду. 17 А ти када постиш, умиј се и уреди своју косу мажући је уљем, 18 да не примете људи да постиш, него Отац твој који види што је тајно. И Отац твој који види што је тајно, узвратиће ти јавно.
Право благо
19 Не прикупљајте себи благо на земљи, где га мољци и рђа нагризају и где лопови поткопавају и краду. 20 Него прикупљајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не нагризају и где лопови не поткопавају и не краду. 21 Јер, где је твоје благо, тамо ће бити и твоје срце.
22 Око је светиљка телу. Ако је твоје око великодушно, цело твоје тело биће осветљено. 23 Али ако је твоје око завидно[b], цело твоје тело биће у тами. Дакле, ако оно што те осветљава постане тамно, каква ли ће тек тама настати у теби!
Не може се служити Богу и богатству
24 Нико не може служити два господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити Богу и богатству! 25 Зато вам кажем: не брините се за свој живот, шта ћете јести или шта ћете пити, нити за тело, чиме ћете се оденути. Није ли живот вреднији од хране и тело од одеће? 26 Погледајте птице на небу! Нити сеју, нити жању, нити сабиру у житнице, а ваш Отац небески их храни. Зар ви не вредите много више од њих? 27 Ко од вас може бринући се продужити себи живот, макар само за један час?[c]
28 А зашто се бринете за одећу? Погледајте пољске љиљане! Не труде се нити преду. 29 А ја вам кажем да ни Соломон у свој својој раскоши није био одевен као и један од њих. 30 Па ако Бог тако одева биље које је данас у пољу, а већ сутра се баца у пећ, колико ли ће пре оденути вас, о, маловерни! 31 Не говорите забринуто: ’Шта ћемо јести?’ или: ’Шта ћемо пити?’ или: ’Шта ћемо обући?’ 32 Све то траже и многобошци. Јер, зна ваш небески Отац да вам је све то потребно. 33 Тражите прво Царство Божије и његову праведност, а све ово ће вам се додати.
34 Према томе, не брините се за сутрашњи дан, јер ће се сутра бринути о себи. Сваком дану је доста зла свога.
Даријев проглас
6 Цар Дарије је тада издао заповест да се испита у архиви ризнице, где се остављало благо у Вавилону. 2 Пронашли су у Ахмети, у тврђави области Мидија један запис у коме је записана ова одлука:
3 Прве године цара Кира, издао је проглас цар Кир за Дом Божији у Јерусалиму:
Нека се изгради Дом као место за жртвовање жртава. Нека му се положе темељи, шездесет лаката[a] у висину и исто толико у ширину; 4 три реда клесаног камења и један ред греда, а нека се за трошкове узме из царевог двора. 5 Такође, златно и сребрно посуђе Божијег Дома, које је Навуходоносор понео из Дома у Јерусалиму и донео га у Вавилон, нека се и оно врати. Пошаљите га у Јерусалим и положите на његово место у Божијем Дому.
6 Сада, Татнају, управитељу подручја преко реке, Сетар-Воснају и ви, њихови другови, старешине које сте на подручју преко реке – даље одатле! 7 Оставите радове на том Божијем Дому јудејском управитељу и јудејским старешинама. Нека они изграде Божији Дом на његовом месту.
8 Заповедам вам шта ћете да радите за јудејске старешине да би изградили тај Божији Дом:
Нека се приложи од царског имања, од подручја преко реке. Нека се одмах даје за трошкове тим људима да не обуставе радове. 9 Нека им се да̂ од потребних ствари за свеспалнице Богу небеском – јунци, овнови, јагањци, жито, со, вино и уље – према речи свештеника који су у Јерусалиму, сваки дан и без занемаривања, 10 како би могли да жртвују жртве угодног мириса Богу небеском и моле се за живот цара и његових синова.
11 Ја, дакле, издајем и ову заповест: сваком човеку који прекрши овај проглас нека се извуче греда из куће, па нека се усправи, а он да се на њој смакне. Нека му се кућа претвори у ђубриште. 12 И Бог који је учинио да његово име пребива онде, нека сруши сваког цара и народ који пружи руку да прекрши овај проглас и разори Дом Божији у Јерусалиму.
Ја, Дарије, издао сам овај проглас и нека се журно изврши!
Довршење и посвећење Дома
13 Тада су Татнај, управитељ подручја преко реке, Сетар-Воснај и њихови другови журно урадили онако како им је поручио цар Дарије. 14 Јудејске старешине су зидале и напредовале према пророштву пророка Агеја и Захарија, Идовог сина. Градили су и завршили према заповести Бога Израиљевог и према прогласу Кира, Дарија и Артаксеркса, цара Персије. 15 Дом је завршен до трећег дана месеца адара[b], шесте године владавине цара Дарија.
16 Тада су израиљски народ, свештеници, Левити и остатак народа из изгнанства с радошћу извршили посвећење Божијег Дома. 17 За посвећење Божијег Дома су принели стотину јунаца, две стотине овнова, четири стотине јагањаца и дванаест јараца за жртву за грех, за сав Израиљ, према броју израиљских племена. 18 Поставили су свештенике по њиховим редовима и Левите према њиховим редовима, да служе Богу који је у Јерусалиму, према пропису Мојсијеве књиге.
Пасха
19 Изгнани народ је прославио Пасху четрнаестог дана првог месеца. 20 Свештеници и Левити су се очистили до једнога. Сви су били чисти када су заклали Пасху за сав изгнани народ, за њихову браћу свештенике и за себе. 21 Онда је јео народ израиљски, повратници из изгнанства, и свако ко им је пришао и ко се одвојио од нечистоће народа земаљских, тражио је Господа, Бога Израиљевог. 22 Славили су радосно празник Бесквасних хлебова седам дана јер их је Господ обрадовао. Променио је срце асирског цара[c] према њима, јер им је ојачао руке у изградњи Дома Бога, Бога Израиљевог.
Избор седморице ђакона
6 Тих дана, када је број ученика растао, Јевреји који су говорили грчки почели су да се жале на домаће Јевреје, јер су њихове удовице биле занемариване приликом свакодневне поделе хране. 2 Зато су Дванаесторица сазвала сабор ученика и рекла: „Не би било у реду да ми занемаримо службу проповедања речи Божије, да бисмо се бавили расподелом хране. 3 Зато, браћо, одаберите међу собом седморицу осведочених људи, пуних Духа и мудрости. Њих ћемо поставити да врше ову службу, 4 а ми ћемо се посветити молитви и служби проповедања.“
5 Овај предлог се свидео свима окупљенима, па су изабрали Стефана, човека пуног вере и Духа Светога, затим Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу из Антиохије, који се био обратио на јудејску веру. 6 Ове су довели пред апостоле који су се помолили и положили на њих руке.
7 Божија реч се ширила, а број ученика у Јерусалиму се веома умножио. Међу њима је био и знатан број јудејских свештеника који су прихватили веру.
Стефан пред Већем
8 А Стефан је, испуњен Божијом милошћу и силом, чинио велика чуда и знаке међу народом. 9 Међутим, дошли су неки из такозване Синагоге либертинаца – Јевреји из Кирине, Александрије, те неки из Киликије и Мале Азије, и упустили се у расправу са Стефаном.
10 Ипак, нису могли да се супротставе његовој мудрости, јер га је Дух потицао да говори.
11 Због тога су подговорили неке људе да изјаве: „Чули смо да је Стефан погрдно говорио против Мојсија и Бога.“
12 Побунили су и народ, старешине и зналце Светог писма, па су му пришли, ухватили га и извели пред Велико веће. 13 Ту су довели лажне сведоке који су говорили: „Овај човек не престаје да говори против храма и Закона. 14 Чули смо, наиме, да је рекао да ће Исус Назарећанин разорити овај храм и изменити обичаје које нам је Мојсије предао.“
15 Сви који су седели у Великом већу су упрли поглед у Стефана и приметили да му је лице као лице анђела.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.