M’Cheyne Bible Reading Plan
Прилози за градњу Дома
29 Цар Давид рече свем збору: „Бог је изабрао само мог сина Соломона, младо и неискусно момче, а посао је велики; Дом, наиме, није за човека, него за Господа Бога. 2 Ја сам, колико сам год могао, обезбедио за Дом Господњи злата за предмете од злата, сребра за ствари од сребра, бронзе за ствари од бронзе, гвожђа за ствари од гвожђа, дрва за ствари од дрвета, ониксовог камења, драгог камења за укивање, камења за украшавање и шареног камења, сваковрсног драгог камења, и обиље мрамора. 3 Поврх тога, из љубави према Дому свога Бога, поред свега што сам обезбедио за свети Дом, дајем за Дом свога Бога своје злато и сребро: 4 три хиљаде таланата злата[a], од офирског злата, и седам хиљада таланата[b] чистог сребра, да се опточе зидови Дома, 5 злато за ствари од злата, сребро за ствари од сребра, и за сав посао који ће занатлије урадити. Ко ће, дакле, данас драговољно приложити штогод Господу?“
6 Тада су драговољно приложили главари отачких домова, кнезови израиљских племена, заповедници над хиљаду и стотину, и управитељи царевог посла. 7 Дали су за рад на Дому Господњем: пет хиљада таланата злата[c], десет хиљада златних дарика[d], десет хиљада таланата сребра[e], осамнаест хиљада таланата бронзе[f], и стотину хиљада таланата гвожђа[g]. 8 Ко год је имао драго камење, дао га је за ризницу Дома Господњег у руке Јехила Гирсоновца. 9 Народ се радовао што су давали драговољно, јер су прилагали Господу од свег срца; и цар Давид се веома радовао.
Давидова молитва
10 Затим је Давид благословио Господа пред свим збором. Давид рече:
„Благословен буди, Господе,
Боже претка нашега Израиља,
од века до века.
11 Теби, Господе, припада величина, сила и слава,
вечност и величанство;
јер твоје је све што је на небесима и на земљи.
Твоје је, Господе, царство;
ти си узвишен, главар над свиме.
12 Од тебе долазе богатство и слава
и ти владаш над свим.
У твојој су руци моћ и сила;
у твојој је руци да свакога учиниш великим и јаким.
13 А сад, Боже наш, хвалимо те
и славимо твоје славно име.
14 Јер, ко сам ја и шта је мој народ да бисмо драговољно дали овакав прилог? Све је, наиме, од тебе, и дајемо ти што смо примили из твоје руке. 15 Јер ми смо странци и придошлице пред тобом, као што су били наши преци. Као сенка су дани наши на земљи, без наде. 16 Господе, Боже наш, од тебе је све ово обиље што смо спремили да сазидамо Дом твоме светом имену, и све је твоје. 17 Знам, Боже мој, да испитујеш срце, и да уживаш у честитости; у праведности свога срца драговољно сам приложио све ово. А сада видим како твој народ драговољно прилаже с радошћу. 18 Господе, Боже наших отаца, Авра̂ма, Исака и Израиља, сачувај заувек овакве намере и мисли у срцу свога народа, и управи к себи њихова срца. 19 А мом сину Соломону дај одано срце, да држи твоје заповести, сведочанства и уредбе и да их све врши, и да сазида Дом за који сам припремио што треба.“
20 Затим се Давид обратио свему збору: „Благословите Господа, Бога свога.“ Сав је збор благословио Господа, Бога својих отаца; погнули су главе и поклонили се Господу и цару.
Соломон зацарен
21 Следећег дана су принели Господу жртве и жртве свеспалнице: хиљаду јунаца, хиљаду овнова, хиљаду јагањаца с њиховим жртвама изливницама, и много других жртава за сав Израиљ. 22 Тог дана су јели и пили пред Господом с великом радошћу. Затим су по други пут зацарили Соломона, Давидовог сина; њега су помазали за владара Господњег, а Садока за свештеника.
23 Тако је Соломон сео на престо Господњи да влада уместо свога оца Давида. Био је успешан, и слушао га је сав Израиљ. 24 Сви су се главари и ратници, као и сви синови цара Давида, потчинили цару Соломону.
25 Господ је веома узвисио Соломона пред очима свег Израиља, и дао му царско величанство какво ниједан цар Израиља пре њега није имао.
Давидова смрт
26 Тако је Давид, Јесејев син, царевао над свим Израиљем. 27 Давид је владао над Израиљем четрдесет година. У Хеврону је владао седам година, а у Јерусалиму је владао тридесет три године. 28 Умро је у доброј старости, наситивши се живота, богатства и славе. На његово место се зацарио његов син Соломон.
29 Давидова дела, од првог до последњег, записана су у записима видеоца Самуила, у записима пророка Натана и у записима видеоца Гада, 30 заједно са свим његовим царевањем, његовим јунаштвом и догађајима који су задесили њега, Израиљ и сва друга царства на земљи.
Нада за хришћане у (духовном) развоју
3 Вољени моји, ово је већ друга посланица коју вам пишем. У њима својим подсећањем будим ваш здрав разум, 2 да бисте се сетили речи које су свети пророци говорили, и заповести нашега Господа и Спаситеља које су вам апостоли предали.
3 Пре свега, треба да знате да ће се у последња времена појавити подругљивци који ће живети по сопственим жељама. Они ће се ругати 4 и говорити: „Није ли он обећао да ће се вратити? Па где је онда? Јер и наши преци су помрли, а све је исто од како је свет створен.“ 5 Они свесно занемарују да су у давна времена небеса била створена по речи Божијој, и да се по истој речи земља појавила из воде, те опстоји помоћу воде, 6 а водом је и тадашњи свет био поплављен и уништен. 7 А садашње небо и земља су истом Божијом речју остављени за уништење. Они се чувају за Судњи дан када ће безбожници бити уништени.
8 Али не губите из вида, вољени моји, да је за Господа један дан као хиљаду година, а хиљаду година као један дан. 9 Господ не одлаже да испуни обећање, како неки мисле, него је стрпљив према вама, јер не жели да ико пропадне, него да се сви покају.
10 Јер дан Господњи ће доћи као лопов, и тада ће небеса са силном буком нестати, и небеске силе бити огњем уништене, а земља са свим што је на њој бити опустошена.
11 Будући да ће се све ово догодити на овакав начин, како тек свето и праведно морате да живите ви, 12 који очекујете и пожурујете долазак Дана Божијег, када ће се небеса у пламену распасти и небеске силе зажарене растопити. 13 А ми по Божијем обећању очекујемо нова небеса и нову земљу, где праведност пребива.
Заврше опомене
14 Стога, вољени моји, не штедите труда да се нађете неокаљани и беспрекорни пред Богом и да будете у миру са њим. 15 Сматрајте да је ваше спасење у Господњем стрпљењу, као што вам је и наш вољени брат Павле по даној му мудрости писао. 16 Он о томе говори у свим својим посланицама. У њима има неких тешко разумљивих ствари, које неупућени и непостојани наопако тумаче. Они то чине и са осталим местима у Писму, на своју сопствену пропаст.
17 Према томе, вољени моји, пошто сте унапред упозорени, чувајте се да вас не заведе заблуда безаконика, те да изгубите постојаност. 18 Растите, стога, у милости и познању Господа нашег и Спаситеља Исуса Христа. Њему нека је слава сада и до Дана вечности. Амин.
Господња парница против Израиља
6 Чујте сада шта говори Господ:
„Устани, са горама се парничи.
Глас твој нека чују брда.
2 О, брда и чврсти темељи земљини,
чујте Господњи случај!
Јер, Господ се суди са својим народом
и са Израиљем се спори.
3 Шта сам ти урадио, народе мој?
Чиме сам ти дојадио, одговори ми?
4 Па ја сам те извео из египатске земље,
из куће ропства сам те откупио
и пред тобом послао Мојсија,
Арона и Марију.
5 Сети се, молим те, народе мој,
шта је наумио моавски цар Валак
и шта му је говорио Валам, син Веоров,
шта се збило од Ситима до Галгала,
да бисте схватили Господњу праведност.“
6 Како ћу Господу да приступим,
савијен ничице пред узвишеним Богом?
Да му приступим са свеспалницама
и теладима од годину дана?
7 Хоће ли Господ бити задовољан са хиљадама овнова,
са десетином хиљада потока уља?
Да ли да првенца дам за своје преступе,
плод утробе своје за грех душе моје?
8 Објавио ти је Господ, о, човече, шта је добро
и шта тражи од тебе:
само да чиниш правду, волиш милосрђе
и покорно ходаш са својим Богом.
Кривица и казна Израиља
9 Глас Господњи виче граду
и ко је мудар бојаће се имена твога.
„Слушајте жезло моћи и онога ко га је овластио![a]
10 Има ли у кући непоштеног још увек непоштеног блага
и проклете непоштене мере?
11 Зар ћу да будем чист са непоштеним теразијама
и са торбом нетачних тегова?
12 Јер су њихови богаташи пуни насиља,
његови становници говоре превару,
лажљив им је језик у устима.
13 И још ћу те разболети ударајући те,
због греха ћу те пустошити.
14 Јешћеш, а сит нећеш бити.
Бићеш празан у нутрини својој.
Склањаћеш, а нећеш осигурати.
А ја ћу мач послати на оно што си осигурао.
15 Сејаћеш, али нећеш жети,
газићеш маслине и грожђе,
али се уљем нећеш мазати и вино нећеш пити.
16 Држиш Амријеве уредбе
и сва дела Ахавовог дома.
Идеш по њиховим саветима
и зато сам те предао разарању,
а твој живаљ ће поднети ругло
и погрду мог народа.“
Прича о изгубљеној овци
15 Сви порезници и грешници су се окупљали око Исуса да га слушају. 2 Фарисеји и зналци Светог писма су гунђали и говорили: „Овај прихвата грешнике и једе са њима.“
3 Исус им онда исприча ову причу: 4 „Ко од вас, ако има стотину оваца, па му се изгуби једна, неће оставити деведесет девет у пустињи, док не нађе ту једну? 5 Кад је нађе, ставља је на своја рамена са радошћу. 6 А када дође кући, позива пријатеље и суседе, и каже им: ’Радујте се са мном, јер сам нашао своју овцу која се изгубила.’ 7 Кажем вам да ће тако и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје, него због деведесет девет праведника којима није потребно покајање.“
Прича о изгубљеном новчићу
8 „Или, замислите неку жену која има десет сребрних новчића, па изгуби један. Неће ли она упалити светиљку и помести кућу, те помно тражити док га не нађе? 9 А када га нађе, позива пријатеље и суседе, говорећи: ’Радујте се са мном, јер сам пронашла сребрни новчић који сам изгубила!’ 10 Кажем вам да се анђели радују пред Богом због једног грешника који се покаје.“
Прича о изгубљеном сину
11 Исус настави: „Неки човек имао два сина. 12 Једном, млађи син рече оцу: ’Оче, дај ми мој део имовине.’ Тако отац подели имовину између њих.
13 Неколико дана касније, млађи син покупи све што има и оде у далеку земљу. Тамо је протраћио своју имовину на развратан живот. 14 А када је потрошио све, настане велика глад у тој земљи, и он почне да оскудева. 15 Онда је отишао и прибио се уз једног становника те земље, који га је послао на своја поља да чува свиње. 16 Жудео је да напуни стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао.
17 Но, дошавши к себи, рече: ’Колико је слугу код мог оца који имају хлеба у изобиљу, а ја овде скапавам од глади! 18 Устаћу и поћи к моме оцу, па ћу му рећи: „Оче, згрешио сам и Богу[a] и теби; 19 нисам више достојан да се зовем твојим сином. Прими ме као једног од твојих слугу.“’ 20 Тако је устао и кренуо своме оцу.
Али, док је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и изљуби.
21 Син му рече: ’Оче, згрешио сам и Богу[b] и теби. Нисам више достојан да се зовем твојим сином.’
22 Али отац нареди својим слугама: ’Брзо донесите најбољу одећу и обуците му је. Ставите му прстен на руку и обујте му сандале на ноге 23 И ухватите угојено теле и закољите га, да једемо и да се радујемо! 24 Јер је овај мој син био мртав, али је оживео. Био је изгубљен, али је сада нађен.’ Онда почеше да прослављају.
25 Његов старији син је био на њиви. Кад је дошао близу куће, чуо је да се свира и игра. 26 Позвао је једног слугу и упитао га шта се то дешава. 27 Слуга му рече: ’Дошао је твој брат, па је твој отац заклао угојено теле, јер му се вратио кући жив и здрав.’
28 Он се расрдио и није хтео да уђе у кућу. Отац изађе из куће, па га је молио да уђе. 29 Али он одговори оцу: ’Ево, толико година ти служим и никада нисам прекршио ниједну твоју заповест, а никад ми ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима. 30 Али када је дошао овај твој син који је проћердао твоје имање са блудницама, заклао си угојено теле за њега.’
31 ’Сине мој – рече му отац – ти си увек са мном, и све што је моје, то је и твоје. 32 Али треба да будемо весели и да се радујемо, јер је овај твој брат био мртав, али је оживео; био је изгубљен, али је нађен.’“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.