M’Cheyne Bible Reading Plan

Охозија, цар Јуде

22 Становници Јерусалима су уместо њега зацарили Охозију, његовог најмлађег сина, јер су све старије синове побиле пљачкашке банде које су са Арапима дошле у табор. Тако се зацарио Охозија, син Јудиног цара Јорама.

² Охозији је било двадесет две године^[a] кад се зацарио, а владао је једну годину у Јерусалиму. Мајка му се звала Готолија, ћерка Амрија.

³ Ишао је стопама дома Ахавовог, пошто га је мајка саветовала да опако поступа, ⁴ чинећи што је зло у очима Господњим, као дом Ахавов. Они су му, на његову пропаст, били саветници после смрти његовог оца. ⁵ Чинећи по њиховом савету Охозија је са Јорамом, сином израиљског цара Ахава, кренуо у рат против Азаила, цара арамејског, у Рамот галадски, али Арамејци ранише Јорама. ⁶ Јорам се повукао у Језраел да залечи ране, које је задобио у Рами, док је ратовао са Азаилом, царем арамејским.

И Азарија, син Јорама, цара Јудиног, сиђе у Језраел да види Јорама, сина Ахавовог, јер је био озбиљно рањен.

⁷ Од Господа је дошао пад Охозије због тога што је отишао Јораму. Јер када је дошао, кренуо је са Јорамом на Јуја, Нимсијевог сина, кога је Господ помазао да истреби Ахавов дом. ⁸ А када је Јуј извршавао осуду над Ахавовим домом, наишао је на Јудине главаре и Охозијине братанце како служе Охозију, па их је погубио. ⁹ Онда је трагао за Охозијом кога је народ заробио док се скривао у Самарији, па су га довели Јују и погубили. Сахранили су га и рекли: „Био је син Јосафата који је тражио Господа свим срцем.“ И нико из Охозијине куће није могао да задржи царску власт.

Готолија и Јоас

¹⁰ Кад је Готолија, мајка Охозијина, видела да јој је погинуо син, устала је и побила сав царски род Јудиног дома. ¹¹ Међутим, Јосавеја, ћерка цара, узме Јоаса, сина Охозијиног, и украде га између царевих синова, које су убијали. Ставила га је у спаваћу собу с његовом дојиљом – Јосавеја, ћерка цара Јорама и жена свештеника Јодаја – и сакрила га од Готолије, јер је била Охозијина сестра, те га ова није убила. ¹² Био је с њима сакривен у Дому Божијем шест година, све док је Готолија владала над земљом.

23 Седме године се Јодај охрабрио и узео заповеднике над стотинама са којима је склопио савез: Азарију, сина Јероамовог; Исмаила, сина Јоанановог; Азарију, сина Овидовог; Масију, сина Адајиног; Елисафата, сина Зихријевог. ² Они су обишли Јуду и окупили Левите из свих Јудиних градова и главаре отачких домова Израиља, па дођоше у Јерусалим. ³ И сви окупљени начинише савез са царем у Дому Божијем.

А он им рече: „Ево царевог сина! Он ће бити цар, као што је говорио Господ за Давидове синове. ⁴ Овако ћете урадити: нека трећина вас који суботом долазите као свештеници и Левити буду вратари прагова. ⁵ Трећина нека буде у царевом двору, трећина на вратима подножја а сав народ нека буде у двориштима Дома Господњег. ⁶ И нека нико не иде у Дом Господњи осим свештеника и Левита који служе. Они нека улазе јер су посвећени, а сав народ нека држи Господњу стражу. ⁷ Нека Левити окруже цара, сваки човек у кругу са својим оружјем у руци, па нека буде убијен ко уђе у Дом, нека буду уз цара и кад улази и кад излази.“

⁸ Левити и сви Јудејци су урадили како им је свештеник Јодај заповедио. Сваки је довео своје људе, оне који ступају на дужност у суботу, и оне који се разрешавају дужности у суботу, јер Јодај није распустио свештеничке редове. ⁹ Свештеник Јодај је стотницима дао копља и штитове, и штитове цара Давида који су били у Дому Божијем. ¹⁰ Онда је поставио све људе око цара, сваког са мачем у руци, од јужне стране до северне стране Дома, код жртвеника и код Дома.

¹¹ Тада су извели царевог сина, ставили на њега круну и дали му Сведочанство. Затим су га зацарили и помазали Јодај и његови синови. Говорили су: „Живео цар!“

¹² Кад је Готолија чула како народ и стража узвикују и кличу цару, дошла је к народу у Дом Господњи. ¹³ Обазревши се, угледала је цара како стоји уз свој стуб, на улазу, са заповедницима и трубачима поред цара. Сав се народ земље веселио и трубио у трубе а певачи са инструментима су певали и предводили слављење. Тада Готолија раздра своју одећу и повика: „Издаја, издаја!“

¹⁴ На то свештеник Јодај изведе стотнике, који су управљали војском и рече им: „Изведите је кроз редове, и ако неко пође за њом нека буде посечен.“ Наиме, свештеник је рекао: „Не смете да је убијете у Дому Господњем.“ ¹⁵ Зграбили су је, и кад је прошла кроз коњски улаз у царски двор, погубили су је.

¹⁶ А свештеник Јодај је склопио савез између себе, свег народа и цара, да буду народ Господњи. ¹⁷ Затим је сав народ отишао у Валов храм и срушио га. Срушили су његове жртвенике, његове ликове су изломили а Валовог свештеника Матана су убили испред жртвеника.

¹⁸ А Јодај је поставио стражу код Дома Господњег под надзор левитског свештенства, које је Давид разделио да у Дому Господњем приносе жртве свеспалнице Господу, како је написано у књизи Мојсијевог Закона – с радошћу и с песмама, по Давидовим упутствима. ¹⁹ Поставио је чуваре на врата Дома Господњег како не би ушао нико ко је по било чему нечист.

²⁰ Затим је повео стотнике, моћнике, народне главаре и сав народ земље, па су испратили цара од Дома Господњег до Горњих врата царског двора. Тако поставе цара на царски престо. ²¹ Сав се народ земље радовао, а град је утихнуо кад су Готолију погубили мачем.

Анђео са књижицом

10 Затим сам видео још једног моћног анђела како силази са неба. Био је обавијен облаком, а око своје главе имао је дугу. Лице му је било као сунце, а његове ноге као ватрени стубови. ² У својој руци је имао отворену књижицу. Тада је стао десном ногом на море, а левом на земљу, ³ и повикао веома гласно, као кад риче лав. Кад је повикао, проговорише седам громова кроз грмљавину. ⁴ А кад су громови проговорили, хтео сам да пишем, али сам зачуо глас са неба: „Остави скривеним то што је рекло седам громова; то не записуј!“

⁵ А анђео кога сам видео да стоји на мору и на земљи, подиже своју десницу према небу, ⁶ па се закле оним што живи од сад и довека, оним који је створио небо и што је на њему, земљу и што је на њој, и море и што је у њему, говорећи: „Неће бити одлагања! ⁷ Него у дан кад затруби седми анђео, Бог ће привести крају свој тајни наум, који је објавио својим слугама, пророцима.“

⁸ Затим сам чуо глас са неба који ми је поново рекао: „Иди и узми отворену књигу из руке анђела који стоји на мору и на земљи!“ ⁹ Отишао сам к анђелу и рекао му да ми да̂ књижицу. А он ми рече: „Узми и поједи је; биће ти горка трбуху, али ће ти у устима бити слатка.“ ¹⁰ Узео сам књижицу из анђелове руке и прогутао је. Била ми је слатка у устима, а горка у трбуху. ¹¹ Онда ми рекоше: „Треба поново да пророкујеш о многим народима, народностима, језицима и царевима.“

Четвора кола

6 А ја сам се окренуо, подигао поглед, и гле! Видео сам како четвора кола стижу између две горе. А горе су биле бронзане. ² У првим су колима били упрегнути коњи риђани, а у другим колима коњи вранци. ³ У трећим су колима били упрегнути коњи белци, а у четвртим колима снажни коњи шарци. ⁴ Обратио сам се анђелу који је разговарао са мном: „Господару мој, шта је то?“

⁵ Одговорио ми је овако: „Ово су четири небеска духа који долазе из присуства Господа све земље. ⁶ Кола са вранцима су долазила на северну земљу, она са белцима су ишла за њима, а кола са шарцима су ишла на југ.“

⁷ Снажни коњи су изашли жељни да иду и оптрче земљу. А он рече: „Идите! Оптрчите земљу!“ И они су оптрчавали земљу.

⁸ А он ми довикну: „Види оне који су кренули на северну земљу, како су умирили мој дух у северној земљи.“

Круна за Исуса

⁹ Дошла ми је реч Господња и поручила: ¹⁰ „Узми од изгнаника, од Хелдаја, од Товије, од Једаја, који су дошли из Вавилона. Иди тога дана, уђи у кућу Јосије, Софонијиног сина. ¹¹ Узми злато и сребро, направи круну и стави је на главу Првосвештенику Исусу, Јоседековом сину. ¹² Реци му: ’Овако каже Господ над војскама: ево човека! Зове се Изданак. Изникнуће са свог места и изградиће Дом Господњи. ¹³ Изградиће Дом Господњи, носиће славу, засешће и владаће са свог престола. И свештеник ће бити на свом престолу, а између њих двојице ће бити мир.’ ¹⁴ А круна ће остати у Дому Господњем за спомен Хелдају, Товији, Једају и Хену, Софонијином сину. ¹⁵ Они који су далеко долазиће да граде Дом Господњи па ћете знати да ме је к вама послао Господ над војскама. И то ће се збити ако будете стварно послушали глас Господа, вашег Бога.“

Исцељење слепог од рођења

9 Када је изашао из храма видео је човека слепог од рођења. ² Његови ученици га упиташе: „Учитељу, зашто се овај човек родио слеп? Да ли је згрешио он или његови родитељи?“

³ Исус одговори: „Није он слеп зато што је згрешио он или његови родитељи, већ да би Бог на њему показао деловање своје силе. ⁴ Док је дан, треба да чинимо дело онога који ме је послао. Јер долази ноћ када нико неће моћи да ради. ⁵ Док сам на свету, ја сам светлост свету.“

⁶ Рекавши ово, пљунуо је на земљу и од пљувачке начинио блато, па је тим блатом намазао човекове очи. ⁷ Онда му је рекао: „Иди и умиј се у Силоамској бањи!“ (Силоам у преводу значи „послан“.) Човек оде, уми се и врати се са здравим видом.

⁸ Његови суседи и они који су га видели како проси, рекли су: „Није ли то онај који је ту седео и просио?“ ⁹ Једни су говорили: „Да, то је тај!“ – а други опет: „Не, није, него само личи на њега!“

Он тада рече: „Ја сам тај!“

¹⁰ Онда га упиташе: „Како си прогледао?“

¹¹ Он одговори: „Човек који се зове Исус је направио блато, намазао моје очи и рекао ми: ’Иди у Силоамску бању и умиј се!’ Отишао сам, умио се и прогледао.“

¹² Они га упиташе: „Где је он?“

„То не знам“ – одговори он.

¹³ Затим су некадашњег слепца одвели фарисејима. ¹⁴ А дан када је Исус направио блато и вратио вид слепоме био је субота. ¹⁵ Фарисеји га поново упиташе како је прогледао. Он им рече: „Намазао ми је очи блатом, ја сам се умио и сада видим.“

¹⁶ Тада рекоше неки фарисеји: „Тај човек није од Бога, јер не поштује закон о суботи.“

Други рекоше: „Како грешан човек може учинити овакве знаке?“ Тако је дошло до поделе међу њима.

¹⁷ Поново су питали некадашњег слепца: „Шта ти мислиш о њему, пошто ти је вратио вид?“

Човек рече: „Он је пророк.“

¹⁸ Ипак, јудејске вође нису хтеле да поверују да је човек био слеп и да поново види, док нису позвали његове родитеље. ¹⁹ Онда су и њих питали: „Да ли је ово ваш син за кога тврдите да се родио слеп? Како то да сада види?“

²⁰ Његови родитељи одговорише: „Знамо да је ово наш син и да се родио слеп, ²¹ али не знамо како сада види и ко му је вратио вид. Питајте њега. Пунолетан је, па нека говори са̂м за себе.“ ²² Његови родитељи су рекли ово, јер су се плашили јудејских вођа. Наиме, јудејске вође су се већ биле договориле да се из синагоге искључи свако ко би Исуса признао за Христа. ²³ Због тога су његови родитељи рекли: „Пунолетан је, питајте њега.“

²⁴ Тада су по други пут позвали човека који је био слеп и рекли му: „Признај на славу Богу! Ми знамо да је тај човек грешник.“

²⁵ Човек одговори: „Ја не знам да ли је он грешник. Једино знам да сам био слеп, а сада видим!“

²⁶ Они га упиташе: „Шта ти је учинио? Како ти је вратио вид?“

²⁷ Он им одговори: „То сам вам већ рекао, а ви нисте слушали. Зашто хоћете да то поново чујете? Да нећете да постанете његови ученици?“

²⁸ Они га извређаше и рекоше му: „Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици! ²⁹ Знамо да је Бог говорио Мојсију, а за овога не знамо ни одакле је!“

³⁰ Човек им рече: „Баш то је и чудно што ми је исцелио вид, а ви не знате одакле је. ³¹ Знамо, наиме, да Бог не услишава грешнике, него само онога ко је побожан и ко чини оно што је Богу по вољи. ³² Никада се није чуло да је неко вратио вид слепоме од рођења. ³³ Да он није дошао од Бога, не би могао ништа да учини.“

³⁴ Они му одговорише: „Ти ћеш да нас учиш, а сав си рођен као грешник!“ Затим су га избацили напоље.

³⁵ Када је Исус чуо да су га истерали, нашао га је и рекао му: „Верујеш ли у Сина Човечијег?“

³⁶ Човек му одговори: „Реци ми ко је он, Господине, да бих могао да верујем у њега!“

³⁷ Исус му рече: „Већ си га видео. То је онај који говори с тобом.“

³⁸ Човек одговори: „Верујем, Господе“, и поклони му се.

³⁹ Исус рече: „Ја сам дошао на овај свет да судим, да прогледају они који не виде и да постану слепи они што виде.“

⁴⁰ Неки фарисеји који су били са њим чули су то, па су питали: „Да нисмо и ми слепи?“

⁴¹ Исус им рече: „Кад бисте били слепи, не бисте били криви за грех. Али, пошто кажете да видите, кривица је и даље на вама.