M’Cheyne Bible Reading Plan

14 Кад се Авија упокојио са својим прецима, сахранили су га у Давидовом граду. Његов син Аса се зацарио уместо њега, а у његово је време у земљи десет година владао мир.

Аса, цар Јуде

² Аса је чинио добро и право у очима Господа, његовог Бога. ³ Уклонио је све туђинске жртвенике и жртвене брегове, поразбијао све свете стубове и посекао Аштартине ступове. ⁴ Заповедио је Јуди да траже Господа, Бога својих отаца, и да држе његов Закон и заповести. ⁵ Он је из свих градова у Јуди уклонио жртвене брегове и стубове у част сунца, па је у његово време царство било у миру. ⁶ У Јуди је изградио градове-утврђења јер је за време његове владавине био мир у земљи. Тих година нико није ратовао са њим јер му је Господ дао мир.

⁷ И он рече Јуди: „Хајде да сазидамо ове градове, да их опашемо зидинама, кулама, вратима и решеткама док је још мир у земљи. Тражили смо Господа, нашег Бога, тражили смо га и он нам је дао мир са свих страна.“ Тако су градили и напредовали.

⁸ Аса је имао три стотине хиљада Јудејаца, војнике са штитовима и копљима, као и две стотине осамдесет хиљада Венијаминоваца, штитоноша и луконоша. Све су то били најбољи ратници.

⁹ А Зара Кушанин изађе против Асе са милион војника и три стотине бојних кола. Дошли су до Марисе. ¹⁰ Аса је изашао пред њега. Постројили су се у бојне редове у долини Сефати, у Мариси.

¹¹ Тада завапи Аса Господу, свом Богу, и рече: „О, Господе, теби није тешко да притекнеш у помоћ нејакоме против јаког. О, Господе, наш Боже, на тебе се ослањамо и у твоје име смо изашли на ово мноштво. О, Господе, ти си наш Бог! Не дозволи да те човек надвлада!“

¹² Тада Господ пред Асом и пред Јудом удари Кушите и они побегоше. ¹³ Аса и народ који је био са њим су их гонили до Герара тако да нико од Кушита није преживео. Били су разбијени пред Господњим лицем и пред његовом војском која је понела велики плен. ¹⁴ Разорили су и опленили све градове око Герара јер је на њима био страх Господњи. Много је плена било у тим градовима. ¹⁵ Разорили су шаторе сточара, заробили мноштво оваца и камила па су се вратили у Јерусалим.

Асине реформе

15 На Одидовог сина Азарију је сишао Божији Дух ² и он оде пред Асу па му рече: „Чујте ме, Асо, сва Јудо и Венијамине! Господ је са вама када сте ви са њим. Ако га потражите, даће вам да га пронађете; ако га оставите, оставиће вас. ³ Многе су своје дане Израиљци били без истинитог Бога, без свештеника који поучавају и без Закона. ⁴ Али у невољи су се окренули Господу, Богу Израиља; тражили су га и дао им је да га пронађу. ⁵ Баш у те дане није се мирно путовало, ни мирно живело, велика је пометња била над свим становницима земље. ⁶ Један народ је сатирао други и један град је сатирао други, а Бог их је смео свим невољама. ⁷ А ви, будите јаки и нека вам не клону руке јер постоји награда за ваша дела.“

⁸ А када је Аса чуо Одидово пророштво, осоколио се и одстранио гадости из целе Јудине земље, из Венијамина и из свих градова које је освојио у Јефремовом горју. Обновио је и жртвеник Господњи који је стајао испред Господњег трема.

⁹ Тада је окупио све од Јуде и Венијамина, и све који су од Израиља пребегли код Јефрема, Манасије и Симеуна. Било је то мноштво које је видело да је са њим Господ, Бог његов.

¹⁰ Окупили су се у Јерусалиму трећег месеца петнаесте године Асине владавине. ¹¹ Тог дана су принели Господу на жртву нешто од плена који су понели: седам стотина волова и седам хиљада оваца. ¹² Заветовали су се да ће свим срцем и свом душом тражити Господа, Бога својих отаца, ¹³ а да ће се погубити ко то не буде чинио, ко не буде тражио Господа, Бога Израиљевог: и младо и старо, и мушкарци и жене. ¹⁴ И заклеше се Господу уз повике, клицања, трубе и овнујске рогове. ¹⁵ Сва Јуда се радовала заклетви којом се од срца заклела. Радо су га потражили и он им је дао да га нађу, дао им је Господ мир са свих страна.

¹⁶ Такође, Аса је своју мајку Маху уклонио с положаја царице мајке, јер је начинила одвратне Аштартине ступове. Аса је посекао ступове и спалио их у долини Кидрон. ¹⁷ Но, иако није уклонио узвишице из Израиља, Асино срце је било у потпуности верно свег његовог живота. ¹⁸ Он је донео у Божији Дом ствари које је његов отац посветио: сребро, злато и посуђе.

¹⁹ Све до тридесет пете године Асине владавине није било рата.

Виђење Божије славе

4 Након тога сам видео: гле, отворена врата на небу. Глас сличан звуку трубе који сам раније чуо кад је говорио са мном, рече ми: „Попни се овамо и показаћу ти шта треба да се догоди после овога.“

² Истог трена ме Дух обузе, те угледах на небу престо и некога како седи на њему. ³ Тај што је седео на престолу био је као драги камен, као јаспис и сард, а око престола је била дуга боје смарагда. ⁴ Престо је окруживало двадесет четири престола на којима су седеле двадесет четири старешине обучене у бело, са златним крунама на својим главама. ⁵ Из престола су избијале муње; чули су се гласови и грмљавина. Испред престола горело је седам буктиња, а то су седам Божијих духова. ⁶ Испред престола је још било нешто као стаклено море, слично кристалу.

У средини, око престола, стајала су четири бића пуна очију спреда и страга. ⁷ Прво биће било је слично лаву, друго је било слично телету, треће је имало људски лик, а четврто је било слично орлу у лету. ⁸ Свако од четири бића имало је по шест крила, пуних очију са спољне и унутрашње стране. Они и дан и ноћ без престанка говоре:

⁹ А кад су бића дала част, славу и захвалност ономе који је седео на престолу, који живи од сад и довека, ¹⁰ падоше ничице двадесет четири старешине пред оним који је седео на престолу, па се поклонише ономе који живи од сад и довека. Своје круне ставише пред престо, говорећи:

Обећање славе новог Дома

2 Двадесетог дана седмог месеца, реч Господња је дошла преко пророка Агеја. Поручила је: ² „Кажи управитељу Јуде Зоровавељу, Салатиловом сину, и Првосвештенику Исусу, Јоседековом сину, и свем преосталом народу: ³ ’Ко је међу вама преосталима видео овај Дом у његовој пређашњој слави? А како вам сада изгледа? Зар сад није као ништа? ⁴ Зато сада, Зоровавељу, буди јак – говори Господ. Буди јак, првосвештениче Исусе, сине Јоседеков! Буди јак, сав народе земље – говори Господ. Градите, јер ја сам са вама – говори Господ над војскама. ⁵ Ово је обећање које сам вам дао када сте изашли из Египта: мој ће Дух бити међу вама. Не плашите се!’

⁶ Јер овако каже Господ над војскама: ’Још једном ћу, и то ускоро, уздрмати небеса и земљу, море и копно! ⁷ Уздрмаћу све народе па ће доћи Чежња^[a] свих народа. Испунићу овај Дом славом – каже Господ над војскама. ⁸ Моје је сребро, а и злато је моје – говори Господ над војскама. ⁹ Слава овог другог Дома ће бити већа од славе претходног – каже Господ над војскама. Даћу мир месту овом – говори Господ над војскама.’“

Благослов за онечишћени народ

¹⁰ Двадесет четвртог дана деветог месеца, друге године Даријеве, реч Господња је дошла пророку Агеју и поручила: ¹¹ „Овако каже Господ над војскама: ’Питај свештенике за Закон и реци: ¹² Ево, ако неко носи жртву у скуту својих хаљина, и скутом својим дотакне хлеб, вариво, вино, уље и осталу храну, хоће ли се она посветити?’“

А свештеници су одговорили: „Неће.“

¹³ Агеј је узвратио: „Ако се особа онечишћена мртвим телом дотакне свих тих ствари, хоће ли се оне онечистити?“

А свештеници су одговорили: „Онечистиће се.“

¹⁴ А Агеј је узвратио: „Такав је овај народ и такви су ови људи преда мном – говори Господ – такав је сав труд њихових руку. Нечисто је све што ми тамо приносе.

¹⁵ Сада вас молим да срцем размислите од данас па уназад, од када је полаган камен за каменом у Дом Господњи. ¹⁶ Од тог времена када би неко на гомили очекивао двадесет мера, било би их десет. А када би неко очекивао да из винске каце заграби педесет нацеђених мерица, било би их двадесет. ¹⁷ Ударао сам вас и сва дела ваших руку медљиком, кукољем и градом. И ниједан од вас ми се није вратио – говори Господ. ¹⁸ Срцем својим размислите од данас па уназад, од двадесет четвртог дана деветог месеца до дана када је основан Господњи Дом. Размислите срцем својим! ¹⁹ Наиме, да ли је зрно у амбару? Па ни лоза, смоква, нар и маслина не рађају плодом.

А од овога дана ја ћу да благословим!“

Зоровавељ је Господњи печатни прстен

²⁰ Господња реч је дошла и други пут Агеју двадесет четвртог дана тог месеца: ²¹ „Реци Зоровавељу, управитељу Јуде: ’Ја ћу уздрмати небеса и земљу! ²² Претурићу престо царствима и уништићу снагу царствима народа. Преврнућу бојна кола и њихове возаче па ће попадати коњи и њихови коњаници, и то сви до једног од мача свог брата.

²³ Тога ћу дана – говори Господ над војскама – да те узмем, о, Зоровавељу, Салатилов сине, слуго мој! Говори Господ: учинићу те печатним прстеном јер сам те изабрао – говори Господ над војскама.’“

Разговор с Никодимом

3 Био неки човек, фарисеј, по имену Никодим, један од водећих људи међу Јеврејима. ² Он је дошао к Исусу по ноћи и рекао му: „Учитељу, знамо да си ти учитељ кога је Бог послао. Нико, наиме, не може чинити ове знаке која ти чиниш ако Бог није са њим.“

³ Исус му одговори: „Заиста, заиста ти кажем: нико не може видети Царство Божије ако се наново^[a] не роди.“

⁴ Никодим га упита: „Како одрастао човек може да се наново роди? Може ли да уђе у утробу своје мајке и да се поново роди?“

⁵ Исус му одговори: „Заиста, заиста ти кажем: нико не може ући у Царство Божије ако се не роди водом и Духом. ⁶ Тело рађа тело, а од Духа се рађа дух. ⁷ Не чуди се што ти кажем: треба да се наново родите. ⁸ Ветар дува где хоће. Његов хук чујеш, али не знаш откуд долази и куда одлази. Тако је са сваким који је рођен од Духа.“

⁹ Никодим упита Исуса: „Како то може да се догоди?“

¹⁰ Исус му одговори: „Ти си учитељ израиљског народа, а не знаш то? ¹¹ Заиста, заиста ти кажем: ми говоримо оно што знамо и сведочимо о ономе што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. ¹² Не верујете ми кад вам говорим о земаљским стварима, како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? ¹³ Нико никада није узашао на небо, осим Сина Човечијег који је сишао са неба. ¹⁴ Као што је Мојсије подигао на штап змију од бронзе, тако и Син Човечији треба да буде подигнут, ¹⁵ да свако ко поверује у њега има вечни живот.

¹⁶ Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у њега, не пропадне, него да има вечни живот. ¹⁷ Бог, наиме, није послао Сина да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством. ¹⁸ Ко верује у њега, томе се не суди; а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединороднога Сина Божијег. ¹⁹ Бог суди овако: светлост је дошла на свет, али људи више заволеше таму него светлост, јер су њихова дела зла. ²⁰ Ко чини што не ваља, мрзи светлост и не излази на светлост, да се не открију његова дела. ²¹ Ко чини што је по истини, долази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у послушности према Богу.^[b]“

Сведочанство Јована Крститеља

²² После овога је Исус са својим ученицима отишао у Јудеју. Тамо је боравио са њима и крштавао. ²³ И Јован Крститељ је крштавао у Енону код Салима, јер је тамо било много воде, те су људи долазили и крштавали се. ²⁴ Јован тада још није био бачен у тамницу. ²⁵ Између Јованових ученика и неког Јеврејина дође до расправе око обредног прања. ²⁶ Ученици дођу к Јовану и обрате му се: „Учитељу, онај што је био с тобом с оне стране Јордана, о коме си говорио, ено га крштава и народ одлази к њему.“

²⁷ Јован им одговори: „Нико не може присвојити себи нешто ако му то није дано с неба. ²⁸ Сами сте ми сведоци да сам рекао: ’Ја нисам Христос, него сам послат пред њим.’ ²⁹ Младожења је онај коме млада припада, а кум стоји са стране и слуша, радујући се кад чује глас младожењин. Према томе, моја радост је потпуна. ³⁰ Он треба да расте, а ја да се умањујем.“

³¹ Ко долази од горе, над свима је; а ко је са земље, припада земљи и говори о земаљским стварима. Али онај који је са неба, над свима је. ³² Он говори оно што је видео и чуо, али његову поруку нико не прихвата. ³³ Ко прихвата његову поруку, потврђује да је Бог истинит. ³⁴ Онај кога је Бог послао, Божију поруку преноси, јер Бог свога Духа у изобиљу даје. ³⁵ Отац воли Сина и све је предао у његове руке. ³⁶ Ко верује у Сина, има вечни живот; а ко је непокоран Сину, неће искусити живот, него ће гнев Божији остати на њему.