M’Cheyne Bible Reading Plan
Соломонова молитва посвећења
12 Соломон је стао пред жртвеник Господњи, испред свег збора Израиљевог и испружио руке. 13 Направио је бронзано постоље и поставио га на средину дворишта. Било је дуго и широко пет лаката и три лакта[a] високо. Тада је стао на њега, клекнуо испред свег збора Израиљевог, испружио руке према небу 14 и рекао:
„О, Господе, Боже Израиљев, нема Бога као што си ти ни на небесима ни на земљи, који чуваш савез и милост својим слугама који ходају пред тобом свим својим срцем. 15 Ти си испунио што си рекао своме слузи, моме оцу Давиду; што си рекао својим устима, то си извршио својом руком, као што је то данас.
16 А сад, Господе, Боже Израиљев, одржи што си обећао своме слузи, моме оцу Давиду, кад си рекао: ’Неће ти нестати потомка преда мном који ће седети на Израиљевом престолу, само ако твоји синови буду пазили на свој пут и ходили по мом Закону, као што си ти ходио преда мном.’ 17 А сад, Господе, Боже Израиљев, нека се обистини твоја реч, коју си рекао своме слузи Давиду.
18 Али зар ће Бог заиста боравити на земљи са људима? Ни највиша те небеса не могу обухватити, а камоли овај Дом што сам саградио. 19 Обазри се на молитву слуге свога и на његову молбу, Господе Боже; послушај вапај и молитву, коју слуга твој упућује пред тобом. 20 Нека твоје очи мотре на овај Дом и дању и ноћу, према месту за које си рекао да ћеш ту ставити своје име, како би чуо молитву коју ти слуга твој упућује на овом месту. 21 Почуј преклињање свога слуге и свога народа Израиља којим се моле на овом месту. Послушај с неба, с места где пребиваш – послушај и опрости.
22 Кад неко згреши против свог ближњега, те се од њега тражи да се закуне, и он дође и закуне се пред твојим жртвеником у овом Дому, 23 ти чуј с небеса и делуј, те осуди онога који је учинио безакоње сваљујући на његову главу према ономе што је учинио. А праведника награди према његовој праведности.
24 Ако твој народ Израиљ буде поражен од непријатеља зато што су згрешили против тебе, али се покају пред тобом и дају славу твоме имену, па се помоле и преклињу за милост пред тобом у овом Дому, 25 ти чуј на небесима и опрости грех свога народа Израиља, и врати их у земљу коју си дао њима и њиховим оцима.
26 Ако се небо затвори и не даје кишу, јер су згрешили против тебе, па се помоле на овом месту, те одају славу твоме имену и покају се за своје грехе, пошто их понизиш, 27 ти чуј на небесима и опрости грех својих слугу, свога народа Израиља. И кад их научиш добром путу да по њему ходе, пошаљи кишу својој земљи, коју си дао своме народу у наследство.
28 Ако земљу задеси глад, или помор, суша, кукољ, скакавци, гусенице, или кад их непријатељи опколе у којем од њихових градова; каква год да је пошаст или болест, 29 па било ко од свег твог народа Израиља осети тегобу и бол, па упути молитву или молбу ширећи руке према овом Дому, 30 услиши с небеса, твога Пребивалишта. Опрости и дај свакоме по свим његовим делима, јер ти знаш његово срце – само ти знаш срце људи – 31 да би те се бојали, да би твоје путеве следили у све дане док живе у земљи коју си дао њиховим оцима.
32 Ако и странац, који није од твог народа Израиља, дође из далеке земље ради твог великог имена, и твоје моћне руке и испружене мишице – ако дође и помоли се у овом Дому – 33 услиши га с небеса, твог Пребивалишта, и учини све за шта ти овај странац завапи, да би народи на земљи упознали твоје име и да би те се бојали, као твој народ Израиљ, и да би знали да се твоје име призива над овим Домом који сам саградио.
34 Ако твој народ изађе у бој против својих непријатеља путем којим га ти пошаљеш, и они се помоле теби према овом граду који си изабрао, и према Дому који сам саградио твоме имену, 35 чуј с небеса њихову молитву и њихову молбу, те им додели правду.
36 Ако згреше против тебе – јер нема човека који не чини грех – и ти се разгневиш на њих и изручиш их њиховим непријатељима, који их одведу као заробљенике у земљу, било далеко или близу, 37 ако тада дођу к себи у земљи у којој су заробљени и покају се, те се почну молити теби у земљи својих поробљивача, говорећи: ’Згрешили смо, учинили смо неправду, скривили смо’, 38 па се врате к теби свим срцем и свом душом у земљи ропства где су их поробили, и помоле се теби према својој земљи коју си дао њиховим оцима и према граду који си изабрао и према Дому који сам саградио за твоје име, 39 ти чуј с небеса, твог Пребивалишта, њихову молитву и молбу, и учини им по правди. Тада опрости своме народу, који је згрешио против тебе.
40 А сада те молим, о, мој Боже, отвори своје очи и ушима пажљиво послушај молитве са овог места.
41 Уздигни се сад, о, Господе Боже, на место свог починка;
ти и Ковчег Силе твоје!
Свештеници нек огрну спасење,
твоји верни добру нек се радују.
42 О, Господе Боже, не окрећи се од лица свог помазаника
и сети се савеза милости према Давиду, свом слузи!“
Победоносна вера у Христа
5 Свако ко верује да је Исус Христос, рођен је од Бога, и свако ко воли Оца, воли и оног који је рођен од њега. 2 А да смо деца Божија, знамо по томе што волимо Бога и држимо се његових заповести. 3 Љубав према Богу значи ово: држати његове заповести. Његове заповести нису тешке, 4 јер сви који су рођени од Бога побеђују свет. А ово је средство наше победе: наша вера. 5 Ко побеђује свет, ако не онај који верује да је Исус Син Божији?
6 Он, Исус Христос, је онај који је дошао водом и крвљу. Не само водом, него водом и крвљу. А са̂м Дух сведочи о овоме, јер Дух је истина. 7 Тако, имамо три сведока: 8 Духа, воду и крв; а ово троје се слажу. 9 Ако верујемо људском сведочанству, знајмо да је Божије сведочанство веће. Ово је Божије сведочанство којим је Бог потврдио свога Сина: 10 ко верује у Сина Божијега има ово сведочанство у свом срцу, а ко не верује Богу, прави од њега лажљивца, јер није поверовао сведочанству којим је Бог потврдио свога Сина. 11 Ово је сведочанство: Бог нам је дао живот вечни и овај живот је у његовом Сину. 12 Ко има Сина има живот, а ко нема Сина Божијег, нема живота.
Вечни живот
13 Ово сам написао вама који верујете у Сина Божијег, да знате да имате вечни живот. 14 Ово је поуздање које имамо у њега: он нас слуша штогод да затражимо по његовој вољи. 15 А ако знамо да нас слуша што год затражимо, онда знамо да већ имамо оно што смо тражили од њега.
Рођени од Бога не остаје у греху
16 Ако неко види свога брата да чини грех који не води у смрт, нека моли за њега и Бог ће му дати живот. То је за оне који не чине смртни грех. Међутим, постоји грех који води у смрт. За такав грех не кажем да се моли. 17 Свака је неправда грех, али постоји грех који не води у смрт.
18 Знамо да свако ко је од Бога рођен не живи грешно, јер га онај који је рођен од Бога чува, и Зли га се не дотиче. 19 Ми знамо да смо од Бога, а да је сав свет у власти Злога. 20 Али знамо да је Син Божији дошао и дао нам разум да упознамо Истинитога. А ми смо у Истинитом – у његовом Сину Исусу Христу. Он је истински Бог и вечни живот.
21 Дечице, чувајте се идола!
1 Пророштво које је видео пророк Авакум:
Авакумова жалопојка
2 О, Господе, докле да вапим за помоћ,
а ти ме не чујеш!
Вичем о насиљу,
а ти не спасаваш!
3 Зашто дајеш да гледам поквареност,
да видим невољу?
Разарање и насиље су пред очима мојим.
Ено, и насиље и неслога се дижу.
4 Зато Закон губи снагу,
зато правди никада нема места.
Злотвор опкољава праведника
и зато има места за правду искварену.
Господњи одговор
5 „У народе погледајте,
чудите се и дивите,
јер, ево, учинићу нешто у ваше дане,
у шта не бисте веровали
да вам ко исприча.
6 Јер, ево подижем Халдејце,
суров и нагао народ
да широм земље
осваја туђа насеља.
7 Страховит је и ужасан;
он одлучује шта је правда,
а шта достојанство.
8 Коњи су им хитрији од рисова
и свирепији од вукова у сумрак.
Коњаници им галопирају,
долазе издалека њихови коњаници;
лете, обрушавају се као лешинар
што би да ждере.
9 Сви долазе због насиља,
хорде су им окренуте истоку,
а заробљенике сакупљају
као да су песак.
10 Он се руга и царевима
и са владарима се шегачи.
Сваком се утврђењу смеје
док земљане насипе прави и осваја их.
11 Као ветар тада завиори и мине,
али крив је тај коме је божанство његова снага.“
Авакумова друга жалопојка
12 О, Господе, зар ти ниси од давнина, мој Боже свети?
Нећемо ми умрети!
О, Господе, за суд си их одредио.
О, Стено, за прекор си их учврстио.
13 Пречисте су очи твоје да би зло проматрале,
ти пакост не можеш да гледаш.
Зашто онда трпиш невернике,
ћутиш док зликовац прождире праведнијег од себе?
14 Створио си људе као рибе у мору
и као гмизавце што владара немају међу собом.
15 И он их све удицом вади,
вуче их својом мрежом
и у мрежу их скупља.
Зато се и радује и ликује.
16 Зато својој мрежи жртвује,
пали тамјан мрежи својој,
јер му она даје мастан оброк
и обиље хране.
17 И хоће ли због тога да празни мрежу своју,
да истрајно сатирате народе без задршке?
Порекло Исусове власти
20 Док је Исус једном поучавао народ у храму и проповедао Радосну вест, дођу к њему водећи свештеници и зналци Светог писма и старешине. 2 Рекли су му: „Кажи нам у чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“
3 Исус им рече: „Поставићу и ја вама једно питање. Реците ми: 4 Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“
5 Они су умовали међу собом и говорили:
„Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 6 А ако кажемо ’од човека’, сав народ ће нас каменовати, јер су уверени да је Јован био пророк.“
7 Тако су одговорили Исусу да не знају одакле је.
8 Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
Прича о злим виноградарима
9 Исус је затим наставио са овом причом: „Неки човек је посадио виноград, изнајмио виноградарима и отпутовао на дуже време. 10 Кад је дошло време бербе, он пошаље слугу виноградарима да му дају део његовог рода. Међутим, виноградари га премлате и пошаљу га празних руку. 11 Власник пошаље другог слугу, али виноградари и њега премлате, наругају му се и пошаљу га празних руку. 12 Власник пошаље и трећег слугу, али виноградари га израњаве и истерају.
13 Онда власник винограда рече: ’Послаћу свог вољеног сина; можда ће њега поштовати.’
14 Али, када га виноградари видеше, рекоше један другом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’ 15 Тако га избацише изван винограда и убише.
Шта ће, дакле, власник винограда учинити са њима? 16 Доћи ће и побиће те виноградаре, а виноград дати другима.“
Када је народ то чуо, рекао је: „Никако!“
17 Исус их је погледао и рекао им: „Шта онда значи оно што је написано:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони’?
18 Ко год падне на тај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“
19 Тада су зналци Светог писма и водећи свештеници гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих.
Плаћање пореза цару
20 Тада су почели да мотре на Исуса, па су послали уходе. Ови су се правили да су поштени, како би га навели да каже нешто због чега би га предали намесниковој власти и сили. 21 Они га упиташе: „Учитељу, знамо да говориш и учиш по правди. Ти не гледаш ко је ко, него поучаваш људе истини о Божијем путу. 22 Да ли је допуштено давати порез цару или не?“
23 Исус је прозрео њихово лукавство, па им је рекао: 24 „Покажите ми сребрњак. Чији је лик и натпис?“ Они одговоре: „Царев.“[a]
25 Исус им рече: „Онда дајте цару царево, а Богу Божије.“
26 Пошто нису могли да га ухвате у речи пред народом, заћутали су задивљени његовим одговором.
О ускрсењу мртвих
27 Приступе му и неки садукеји, који говоре да нема ускрсења, и упитају га: 28 „Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 29 Било тако седморо браће. Први се ожени и умре без деце. 30 Тако и други. 31 И трећи се ожени истом женом и умре. И тако сва седморица помреше не остављајући порода. 32 На крају умре и жена. 33 Кад приликом ускрсења буду ускрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су седморица била њоме ожењена?“
34 Исус им одговори: „Људи се на овом свету жене и удају. 35 Али они које Бог удостоји ускрсења из мртвих и будућег света, неће се ни женити ни удавати. 36 Они су као анђели, јер не могу више умрети. Они су деца Божија, јер су устали из мртвих. 37 Па и Мојсије је показао да мртви ускрсавају у одломку о грму који не сагорева. Ту он Господа назива Богом Авра̂мовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. 38 Дакле, Бог није Бог мртвих, него живих, јер су за њега сви живи.“
39 Неки од зналаца Светог писма му рекоше: „Учитељу, добро си одговорио.“ 40 Нико се више није усуђивао да га о чему запита.
Христос – Давидов Син и Господ
41 Исус их упита: „Како то да се говори да је обећани Христос Давидов Син? 42 Наиме, са̂м Давид каже у књизи Псалама:
’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
43 док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду.“’
44 Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
45 Док је сав народ слушао, Исус рече својим ученицима: 46 „Чувајте се зналаца Светог писма. Они воле да иду у дугачким одорама, и да их народ са уважавањем поздравља по трговима. Бирају прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама. 47 Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строже осуђени.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.