M’Cheyne Bible Reading Plan
Амасија, цар Јуде
25 Амасији је било двадесет пет година кад је постао цар, а владао је двадесет девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Јоадина из Јерусалима 2 Чинио је што је право у Господњим очима, али не целим срцем. 3 Кад се царство учврстило под његовом влашћу, побио је слуге које су убиле његовог оца цара. 4 Ипак, није погубио синове убица, према ономе што је написано у књизи Мојсијевог Закона, где је Господ заповедио: „Нека се очеви не погубљују због својих синова, и нека се синови не погубљују због својих очева; свако треба да буде погубљен за свој грех.“
5 Тако је Амасија окупио Јудејце и поставио им по отачким домовима заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама за читаву Јуду и Венијамин. Када је пребројао људе од двадесет година па навише, израчунао је да их има три стотине хиљада одабраних, оних који иду у рат са копљем и великим штитом. 6 Из Израиља је унајмио стотину хиљада јаких ратника за стотину сребрних таланата[a].
7 Али дође му човек Божији и рече: „О, царе! Нека израиљска војска не иде са тобом, јер Господ није са Израиљем, са свим тим потомцима Јефремовим. 8 А ако одеш, ти навали јуначки у бој, а Бог ће те срушити пред непријатељима. Јер у Богу је снага да помогне и да сруши.“
9 Амасија одговори човеку Божијем: „А шта да радим са стотину таланата које сам платио израиљским четама?“
Човек Божији му рече: „Господ има да ти да̂ много више од тога.“
10 Амасија је раздвојио чете које су му дошле од Јефрема и послао их у њихово место, али се пламен њиховог беса разјарио на Јудејце. Вратили су се у њихово место у кипећем бесу.
11 Амасија се охрабрио, повео своје људе и отишао у Слану долину где је побио десет хиљада становника Сира. 12 Јудејци су заробили десет хиљада живих, одвели их на врх литице и оданде их бацили тако да су се сви смрскали.
13 А војници чета које је Амасија вратио, да не иду са њим у борбу, похараше градове у Јуди од Самарије до Вет-Орона. Побили су три хиљаде и отели много плена.
14 Када се Амасија вратио након што је поразио Едомце, донео је богове сирског народа. Поставио их је себи за богове, падао ничице пред њима и кадио им. 15 Али плану Господњи гнев на Амасију и он му посла пророка који му рече: „Зашто си тражио богове народа који нису могли сопствени народ да избаве из твоје руке?“
16 Док је он још говорио, цар му рече: „Јесмо ли ми тебе поставили за царевог саветника? Престани! Зашто да те погубимо?“
Пророк је престао али му је рекао: „Знам да је Господ одлучио да те уништи због овога што си урадио, што ниси послушао мој савет.“
17 Амасија, цар Јуде, се посаветовао и онда послао поруку Јоасу, сину Јоахазовом, сину Јујевом, цару израиљском: „Изађи ми на мегдан.“
18 Јоас, цар израиљски, је послао поруку Амасији, цару Јудином, говорећи: „Трн је ливански послао поруку кедру ливанском, говорећи: ’Дај своју ћерку моме сину за жену’, али је дивља звер ливанска изгазила трн. 19 Гле, ти кажеш да си потукао Едом, па си се понео. Уживај у својој слави, али остани кући. Зашто призиваш невољу на своју и Јудину пропаст?“
20 Али Амасија није слушао јер је од Бога било одређено да их преда непријатељу у руке јер су тражили богове Едома. 21 Тако је Јоас, цар израиљски, пошао у бој. Он и цар Амасија, цар Јудин, су се сукобили код Вет-Семеса, који припада Јуди. 22 Но, Израиљ је поразио Јуду, па су сви побегли својим кућама. 23 Јоас, цар израиљски, је заробио Јудиног цара Амасију, сина Јоаса, сина Јоахазова, код Вет-Семеса. Затим га је довео у Јерусалим и срушио јерусалимски зид од Јефремових врата до Угаоних врата, у дужини од четири стотине лаката[b]. 24 Узео је све злато и сребро и све посуђе које се нашло у Дому Божијем, код Овид-Едома и у царевим ризницама, као и таоце, па се вратио у Самарију.
25 А Амасија, син Јоасов, цар Јудин, је живео петнаест година након смрти Јоаса, цара израиљског, сина Јоахазовог. 26 Остала Амасијина дела, од првог до последњег, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних и израиљских? 27 Од када се Амасија одвратио од Господа против њега су сковали заверу у Јерусалиму, те је побегао у Лахис. Но, послали су људе за њим и убили га тамо. 28 Донели су га на коњима и сахранили га са његовим прецима у Јудином граду.
Жена и црвена Аждаја
12 Појави се велики знак на небу: жена одевена у сунце; месец је био под њеним ногама, а на њеној глави био је венац од дванаест звезда. 2 Била је трудна и викала од порођајних болова и мука.
3 Затим се појави други знак на небу: огромна црвена Аждаја са седам глава и десет рогова, и са седам круна на својим главама. 4 Својим репом она повуче трећину звезда са неба и баци их на земљу. Затим стаде пред жену која је требало да роди, да прождере њено дете – кад роди. 5 Жена је родила мушко дете, које ће владати свим народима гвозденом палицом. Али дете би узето к Богу и његовом престолу. 6 Жена побегне у пустињу, у склониште које је Бог припремио за њу, да се брину за њу хиљаду две стотине шездесет дана.
7 Онда настане рат на небу: Михаило са својим анђелима зарати против Аждаје. Аждаја са својим анђелима ступи у рат, 8 али су били поражени, те им више није било места на небесима. 9 Велика Аждаја је била збачена са неба. Он је она Стара змија, која се зове „Ђаво“ и „Сатана“, која доводи у заблуду сав свет. И Аждаја и њени анђели с њом били су бачени на земљу. 10 Затим сам чуо снажан глас на небу како говори:
„Сад је наступило спасење, сила и Царство нашега Бога
и власт његовог Христа!
Јер збачен је оптужитељ наше браће,
који их оптужује пред нашим Богом дан и ноћ.
11 Али они су га победили Јагњетовом крвљу
и речју свога сведочанства;
и уместо љубави према животу,
изабрали су смрт!
12 Радујте се, стога,
небеса и ви што живите на њима!
Али тешко земљи и мору,
јер је ђаво с великим гневом сишао к вама,
знајући да му је остало још мало времена.“
13 Кад је Аждаја видела да је бачена на земљу, поче да прогања жену која је родила мушко дете. 14 Њој су дата два крила великог орла да одлети у пустињу, у своје склониште, где ће бити збринута и заштићена од змије три и по године. 15 Змија из својих уста избаци за женом реку воде да је однесе, 16 али жени притече у помоћ земља, која отвори своје ждрело и попи реку што је Аждаја избаци из својих уста. 17 Аждаја се разбесни на жену, па оде да зарати на њено остало потомство, на оне који врше Божије заповести и држе сведочанство за Исуса.
18 Аждаја стаде на обалу мора.
Господ ће благословити Јерусалим
8 Реч Господа над војскама је дошла и поручила:
2 „Овако каже Господ над војскама: ’Стало ми је до Сиона, јако ми је стало! За њега ревнујем великом страшћу!’
3 Овако каже Господ: ’Вратио сам се на Сион да пребивам усред Јерусалима. „Град истине“, зваће се Јерусалим, и а гора Господа над војскама „Света гора“.’
4 Овако каже Господ над војскама: ’Стари људи и старе жене ће поново седети на трговима Јерусалима, времешни, свако са штапом у руци својој. 5 Градске ће тргове испунити дечаци и девојчице. Играће се по улицама града.’
6 Овако каже Господ над војскама: ’Ако би тих дана то претешко било у очима овог остатка, ових људи, хоће ли да буде претешко и у мојим очима? – говори Господ над војскама.’
7 Овако каже Господ над војскама: ’Ево, спашћу свој народ из источне земље и из западне земље. 8 Довешћу их да пребивају усред Јерусалима, па ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог у истини и у праведности.’
9 Овако каже Господ над војскама: ’О, ви што слушате, нека вам руке буду јаке у времену овом због ових речи које вам говоре пророци – који су били на дан оснивања Дома Господа над војскама – да би се изградио Дом! 10 Јер, пре тих дана није било наднице ни за људе ни за стоку. Ко год да је одлазио и долазио није имао мира од непријатеља, а ја сам завадио ближње међусобно. 11 А ја сада нећу бити остатку народа овог какав сам био раније – говори Господ над војскама.
12 Наиме, сејаће се у миру, лоза ће рађати родом својим, земља ће рађати плодовима и росиће небеса. Ја ћу дати остатку овог народа да наследи све ово. 13 И као што сте били проклети међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас сада спасти да сте благослов. Не плашите се! Руке своје оснажите!’
14 Јер овако каже Господ над војскама: ’Као што сам намеравао да вам наудим када су ме гневили ваши преци – каже Господ над војскама – и нисам се сажалио, 15 тако сам окренуо своје намере у ово време, да Јерусалиму и дому Јудином учиним добро. Не плашите се! 16 Ово су ствари које ћете да радите: говорите истину један другом. Ради мира истинито и праведно судите на својим вратима. 17 Нека нико не смишља у срцу зло против ближњег свога. Не волите лажно заклињање. Све су то ствари које мрзим – говори Господ.’“
18 Дошла ми је реч Господа над војскама:
19 „Овако каже Господ над војскама: ’Постови четвртог, петог, седмог и десетог месеца за дом Јудин ће постати радост и милина, постаће радосни празници. Зато волите истину и мир.’
20 Овако каже Господ над војскама: ’Поново ће доћи народи, становници градова многих. 21 И становници ће ићи једни код других и говориће: хајде да одемо и вапимо пред лицем Господњим, да тражимо Господа над војскама. И ја ћу ићи! 22 И доћи ће многи људи и народи моћни, да траже Господа над војскама у Јерусалиму, да вапе пред лицем Господњим.’
23 Овако каже Господ над војскама: ’У то ће време по десеторо људи од сваког народног језика држати за скут једног Јеврејина и говориће: пустите нас да идемо с вама, јер смо чули да је са вама Бог!’“
Исус иде у сусрет пресудним догађајима у Јерусалиму
Лазарева смрт
11 Једном се Лазар из места Витанија разболео. У том месту су живеле и његове сестре, Марија и Марта. 2 Марија је била она жена која је излила мирисно уље на Господове ноге и обрисала их својом косом. Лазар, који је оболео, био је њен брат. 3 Оне су Исусу послале поруку: „Господе, болестан је онај кога ти волиш.“
4 Чувши ово, Исус је рекао: „Ова се болест неће завршити смрћу. То је ради Божије славе, да се кроз њу прослави Син Божији.“ 5 Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара. 6 Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остао је у том месту још два дана.
7 Онда је рекао својим ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју!“
8 Ученици рекоше: „Учитељу, још недавно су Јевреји хтели да те каменују, а ти опет хоћеш да идеш онамо?“
9 Исус одговори: „Нема ли дан дванаест часова? Ко хода дању, тај се не спотиче, јер види светлост која обасјава свет. 10 Ко хода ноћу, тај се спотиче, јер нема светлости у њему.“
11 Рекавши ово, Исус је додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али ја ћу отићи да га пробудим.“
12 Ученици рекоше на то: „Господе, ако је заспао, опоравиће се.“ 13 У ствари, Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да он говори о обичном сну.
14 Онда им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро, 15 и због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте ви могли да верујете. Али, хајдемо к њему!“
16 Тома, звани „Близанац“, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да умремо са њим!“
Исус – ускрсење и живот
17 Кад је Исус дошао тамо, сазнао је да је Лазар већ четири дана у гробу. 18 Пошто је Витанија била око петнаест стадија[a] удаљена од Јерусалима, 19 многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. 20 Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући.
21 Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. 22 Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега.“
23 Исус јој рече: „Ускрснуће твој брат.“
24 Марта му одговори: „Знам да ће ускрснути у Последњи дан.“
25 Исус јој одговори: „Ја сам ускрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. 26 И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?“
27 Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.“
28 Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те.“ 29 Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему. 30 Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. 31 А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче.
32 Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“
33 Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. 34 Онда их је упитао: „Где сте га положили?“
Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“
35 Исусу навреше сузе.
36 Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“
37 Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“
Исус подиже Лазара из мртвих
38 Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. 39 Исус рече: „Одгурните тај камен!“
Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!“
40 Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?“
41 Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. 42 Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао.“
43 Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!“ 44 Мртвац изађе. Руке и ноге су му биле увијене у погребне повоје, а лице обмотано убрусом.
Исус им рече: „Размотајте га и пустите да иде!“
Завера против Исуса
45 Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега. 46 Међутим, неки од њих су отишли к фарисејима и рекли им шта је Исус учинио. 47 Тада су водећи свештеници и фарисеји сазвали Велико веће и рекли:
„Шта да радимо? Овај човек чини многе знаке! 48 Ако га пустимо да настави овако, сви ће поверовати у њега. Тада ће доћи Римљани и уништити нам храм, а народ побити.“
49 Један од њих, Кајафа, који је те године био Првосвештеник, рече им: „Ништа ви не знате! 50 Зар не схватате да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ изгине?“
51 Међутим, он то није рекао са̂м од себе. Пошто је био Првосвештеник за ту годину, он је прорекао да Исус мора да умре за јудејски народ, 52 и не само за тај народ, него и за друге народе, како би сву расејану децу Божију окупио у једно. 53 Стога су тог дана одлучили да га убију.
54 Зато се Исус није више јавно појављивао међу Јеврејима, него је отишао одатле у крај близу пустиње, у град који се зове Јефрем. Тамо је боравио са ученицима.
55 Ближио се јудејски празник Пасха, па су многи људи из својих крајева дошли у Јерусалим, да би се подвргли обреду очишћења пре Пасхе. 56 Тада су тражили Исуса и, стојећи у храму, говорили једни другима: „Шта мислите? Хоће ли доћи на празник?“ 57 Наиме, водећи свештеници и фарисеји су издали наредбу да ко год дозна где је Исус, дојави да га ухвате.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.