M’Cheyne Bible Reading Plan

Отцепљење северних племена

10 Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израиљ дошао у Сихем да га зацаре. ² Кад је то чуо Јеровоам, син Наватов, вратио се из Египта. Наиме, он је још увек био у Египту, где је побегао од цара Соломона. ³ Тада су послали по њега и позвали га. Кад су Јеровоам и збор Израиљев дошли, рекли су Ровоаму: ⁴ „Твој отац нам је ставио тежак јарам; стога, олакшај нам тешку службу свога оца и његов тешки јарам који нам је наметнуо, па ћемо ти служити.“

⁵ Он им одговори: „Вратите се к мени за три дана.“ Народ оде.

⁶ Ровоам се посаветовао са старешинама који су били у служби његовог оца док је био жив. Рече им: „Шта ми ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу?“

⁷ Они му одговорише: „Ако будеш добар према овом народу и будеш им наклоњен, и ако им одговориш пријатним речима, они ће ти бити слуге заувек.“

⁸ Међутим, он је одбацио савет који су му дале старешине. Затим се посаветовао са младићима који су одрасли с њим, а који су сада били у његовој служби. ⁹ Он их упита: „Шта ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу, који ми рече: ’Олакшај нам јарам који нам је наметнуо твој отац?’“

¹⁰ Младићи који су одрасли с њим рекоше: „Овако реци том народу, који ти је рекао: ’Твој отац нам је ставио тежак јарам, а ти нам јарам олакшај.’ Ти им, дакле, овако реци: ’Мој мали прст је дебљи од бедара мога оца. ¹¹ Стога, мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на њега; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.’“

¹² Трећег дана Јеровоам и сав Израиљ дођу Ровоаму, пошто је цар рекао: „Вратите се к мени за три дана.“ ¹³ Цар Ровоам им грубо одговори јер је одбацио савет старешина ¹⁴ и рекао им је по савету младића: „Мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на ваш терет; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.“ ¹⁵ Али цар није послушао народ, јер је Бог тако уредио, да би испунио своју реч, коју је Господ рекао Јеровоаму, сину Наватовом, преко Ахије Силомљанина.

¹⁶ И када је сав Израиљ видео да их цар није послушао, народ одговори цару:

Затим су се сви Израиљци вратили својим кућама. ¹⁷ Цар Ровоам је владао само над Израиљцима који су живели у Јудиним градовима.

¹⁸ Цар Ровоам је послао Адорама, надзорника принудног рада, али су га синови Израиљеви каменовали па је погинуо. Цар Ровоам се брзо попе у своје кочије и побеже у Јерусалим. ¹⁹ Тако се Израиљ побунио против дома Давидовог све до данас.

Увод

1 Ово је откривење које је обзнанио Исус Христос. Бог му је дао ово откривење да покаже својим слугама шта се мора ускоро догодити. То је обзнанио преко свог анђела којег је послао своме слузи Јовану, ² који је у својству сведока пренео реч Божију и поруку Исуса Христа, све што је видео. ³ Благо ономе који чита речи овог пророштва, и благо ономе који слуша и врши оно што је у њему записано, јер време се приближило!

Поздрав црквама у Малој Азији

⁴ Јован поздравља седам цркава у Малој Азији:

Милост вам и мир од онога који јесте, који је био, и који ће доћи, и од седам духова који су пред његовим престолом, ⁵ и од Исуса Христа, верног сведока, Првог који је устао из мртвих, и Владара над царевима земаљским.

Ономе који нас воли и који нас је својом крвљу опрао од наших греха, ⁶ и учинио нас царством свештеника које служи Богу и Оцу његовом, њему слава и сила од сад и довека. Амин.

⁸ „Ја сам Алфа и Омега – говори Господ Бог – Сведржитељ, онај који јесте, који је био, и који ће доћи!“

Јованово виђење на Патмосу

⁹ Ја, Јован, ваш брат и судеоник у невољама, Царству и постојаном подношењу ради Исуса, нађох се на острву које се зове Патмос, због проповедања речи Божије и поруке о Исусу. ¹⁰ У дан Господњи, Дух ме обузе, и ја зачух снажан глас иза себе, сличан звуку трубе, ¹¹ како говори: „Запиши оно што видиш и пошаљи у седам цркава: у Ефес, Смирну, Пергам, Тијатиру, Сард, Филаделфију и Лаодикију.“

¹² Кад сам се окренуо да видим чији је то глас, угледао сам седам златних свећњака, ¹³ и усред свећњака некога „као син човечији.“ Био је обучен у дугу одежду и опасан златним појасем око прсију. ¹⁴ Коса на његовој глави била је бела као вуна, или као снег, а његове очи као ужарени огањ. ¹⁵ Ноге су му биле као блистава бронза каљена у пећи, а његов глас као хук многих вода. ¹⁶ У својој десној руци држао је седам звезда, а из његових уста је излазио мач оштар с обе стране. Лице му је сијало као кад сунце сија пуном снагом.

¹⁷ Кад сам га видео, пао сам пред његове ноге као мртав. Али он положи своју десницу на мене и рече: „Не бој се! Ја сам Први и Последњи. ¹⁸ Ја сам Живи! Био сам мртав, али, ево, живим од сад и довека, и имам кључеве од смрти и од Света мртвих. ¹⁹ Напиши, дакле, што си видео, о садашњим збивањима и о ономе што ће се догодити после тога. ²⁰ Ово је значење тајне о седам звезда које си видео у мојој десници и седам златних свећњака: седам звезда су анђели седам цркава, а седам свећњака су седам цркава.

Јуда и Јерусалим осуђени са народима

Јуда сабрана на покајање

Филистеја

Моав и Амон

Куш

Асирија

Ускрсење

24 У недељу, пре свитања, жене понеше мирисе које су припремиле и одоше на гроб. ² Тамо су нашле камен откотрљан с гроба. ³ Ушле су унутра, али нису нашле тело Господа Исуса.

⁴ Док су оне још биле у недоумици због овога, изненада два човека у сјајним одорама стадоше пред њих. ⁵ Жене су се уплашиле и обориле поглед ка земљи, а они им рекоше: „Зашто тражите живог међу мртвима? ⁶ Он није овде; ускрснуо је. Сетите се како вам је говорио док је још био у Галилеји: ⁷ ’Син Човечији треба да буде предат у руке грешника, да буде разапет, али ће трећег дана ускрснути.’“ ⁸ Оне су се тада сетиле његових речи.

⁹ Вратиле су се са гроба и јавиле све то Једанаесторици и свима осталима. ¹⁰ То су биле: Марија Магдалена, Јована и Марија, мајка Јаковљева и друге, које су то јавиле апостолима. ¹¹ А њима су се ове речи учиниле као бесмислица, те им нису поверовали. ¹² Међутим, Петар устаде и отрча до гроба. Погледао је унутра, али је видео само завоје. Затим је отишао чудећи се ономе што се догодило.

Исус се указује двојици ученика

¹³ Истог дана, двојица ученика су ишла у село по имену Емаус, удаљеном од Јерусалима око шездесет стадија^[a]. ¹⁴ Разговарали су о свим овим догађајима. ¹⁵ Док су они тако разговарали и расправљали, Исус им се приближио и пошао са њима. ¹⁶ Али њиховим очима није било дано да га препознају.

¹⁷ Исус их упита: „О чему то путем расправљате?“

Они застадоше снуждени. ¹⁸ Одговори онај који се звао Клеопа: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму који не зна шта се тамо догодило ових дана?“ ¹⁹ А он рече: „Шта то?“ Они одговорише: „Оно са Исусом из Назарета. Он је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом. ²⁰ Наши водећи свештеници и главари су га предали да буде осуђен на смрт и разапели га. ²¹ А ми смо се понадали да је он онај који ће откупити израиљски народ. Осим тога, данас је већ трећи дан од како се то догодило. ²² Уз све то, збунише нас неке наше жене које су у рано јутро биле на гробу, ²³ али нису нашле његово тело. Још су рекле да су им се указали анђели и рекли им да је жив. ²⁴ Неки од наших су отишли на гроб и нашли онако како су жене рекле. Њега нису видели.“ ²⁵ Исус им рече: „О, како ли сте неразумни и спори да поверујете свему што су пророци рекли! ²⁶ Није ли требало да Христос све то претрпи и уђе у своју славу?“ ²⁷ Тада им је растумачио оно што је написано о њему у целом Писму, почевши од Мојсија и свих Пророка.

²⁸ Тако дођоше до села у које су пошли, а он је као хтео да пође даље. ²⁹ Они га салетеше говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ на измаку!“

³⁰ Док је био са њима за столом, узео је хлеб, благословио га, преломио га и дао им. ³¹ Тада су им се отвориле очи, те су га препознали, али је он ишчезнуо пред њима. ³² Они рекоше један другом: „Није ли пламтило у нама, док нам је путем говорио и излагао нам Писмо?“

³³ Они тада устану и истог часа се врате у Јерусалим. Тамо су нашли окупљену Једанаесторицу и оне што су били с њима. ³⁴ И ови су говорили: „Господ је стварно устао из мртвих и јавио се Симону!“ ³⁵ А и двојица ученика су им испричала шта се збило на путу и како су га препознали док је ломио хлеб.

Исус се указује апостолима

³⁶ Док су они још ово говорили, Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ ³⁷ Они претрнуше од страха, јер су мислили да виде духа. ³⁸ Исус им рече: „Што сте се тако смели и зашто вас сумње подилазе? ³⁹ Погледајте моје руке и моје ноге! То сам ја! Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију, као што видите да ја имам.“ ⁴⁰ Рекавши то, показао им је руке и ноге. ⁴¹ Како они још нису могли да поверују од радости, него су се чудили, он им рече: „Имате ли овде нешто за јело?“ ⁴² Они му дадоше комад печене рибе. ⁴³ Узео га је и појео пред њима. ⁴⁴ Онда им рече: „Ово су речи које сам вам говорио док сам био са вама: треба да се испуни све што је написано за мене у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.“

⁴⁵ Тада им је отворио ум да разумеју Писмо. ⁴⁶ Затим им је рекао: „Записано је и то да ће Христос страдати и устати из мртвих трећег дана. ⁴⁷ У његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. ⁴⁸ Ви сте очевици овога. ⁴⁹ Ево, ја ћу послати оно што је мој Отац обећао. Ви будите у граду док на вас не сиђе сила са висине.“

Узнесење

⁵⁰ Тада их је одвео до Витаније, подигао своје руке и благословио их. ⁵¹ Благосиљајући их, почео је да се удаљава од њих узносећи се на небо. ⁵² Они су му се ничице поклонили и вратили се у Јерусалим веома се радујући. ⁵³ Стално су били у храму и прослављали Бога.