M’Cheyne Bible Reading Plan
Озија, цар Јуде
26 Озија је имао шеснаест година када га је сав Јудин народ зацарио уместо његовог оца Амасије. 2 Он је изградио Елат који је вратио Јуди, након што је цар починуо са својим прецима.
3 Озији је било шеснаест година кад је постао цар, а владао је педесет две године у Јерусалиму. Мајка му се звала Јехолија из Јерусалима. 4 Чинио је што је праведно у очима Господњим, све како је чинио и његов отац Амасија. 5 Он је тражио Бога у време Захарије који је разумео Божија виђења. И у време када је тражио Господа, Бог му је дао да напредује.
6 Отишао је и заратио против Филистејаца. Срушио је зидине Гата, зидине Јавне и зидине Азота, сазидао је градове око Азота и међу Филистејцима. 7 Бог му је помогао против Филистејаца и Арапа који су пребивали у Гурвалу, и против Меуњана. 8 Амонци су Озији плаћали данак, тако да се његово име прочуло до граница Египта. Толико је био осилио.
9 Озија је сазидао куле у Јерусалиму код Угаоних врата, код врата на долини, на углу зида и учврстио их је. 10 Сазидао је куле у пустињи, ископао много бунара јер су многа стада у низијама и равницама била његова. Имао је ратаре и виноградаре у планинама и воћњацима, јер је волео рад на земљи.
11 Озија је имао војску за борбу, оне који у четама иду у рат по броју који су пописали писар Јеиел и надгледник Масија, под вођством царевог заповедника Ананије. 12 Укупан број главара отачких домова, храбрих ратника, је био две хиљаде шест стотина. 13 Они су заповедали војном силом од три стотине седам хиљада пет стотина ратника, способних да снажно помогну цару пред непријатељем. 14 Озија је за њих, за читаву војску, спремио штитове, копља, кациге, оклопе, лукове и камење за праћке. 15 У Јерусалиму је направио ратне справе, умотворине изумитеља, да буду на кулама и на угловима, и одапињу стреле и велико камење. Тако се његово име прочуло јер му се предивно помагало све док није ојачао.
16 И, због све те снаге, срце му се узохолило док није себе упропастио. Радио је неверно против Господа, свог Бога, па је отишао у Господњи Дом и кадио на кадионом жртвенику. 17 За њим је дошао свештеник Азарија заједно са Господњим свештеницима, са осамдесеторицом одважних људи. 18 Супротставили су се цару Озији и рекли му: „Није твоје, Озија, да кадиш Господу, већ на свештеницима, на потомцима Ароновим који су посвећени да ка̂де. Изађи из Светилишта! Неверно си поступио и неће ти бити на част од Господа Бога.“
19 Озија се разбеснео док је у руци држао кадионицу да ка̂ди. И док је беснео на свештенике на челу му је избила губа, ту пред свештеницима у Господњем Дому и пред кадионим жртвеником. 20 Првосвештеник Азарија и сви свештеници га погледају и – гле – на челу му је била губа. И они га журно оданде изведоше, а и са̂м је пожурио да изађе јер га је Господ ударио.
21 Озија је био губавац до своје смрти. Живео је у одвојеној кући губаваца, одвојен од Дома Господњег, док је царев син Јотам био над двором и управљао народом и земљом.
22 Остала Озијина дела, од првог до последњег, записао је пророк Исаија, Амоцов син. 23 Озија се упокојио са својим прецима, па су га сахранили са његовим прецима на пољани царског гробља, јер су рекли: „Био је губавац.“ На његово место се зацарио његов син Јотам.
13 Затим сам видео како из мора излази Звер. Имала је десет рогова и седам глава. На роговима је имала десет круна, а на њеним главама су била исписана богохулна имена. 2 Звер коју сам видео била је слична леопарду, с ногама као у медведа, а устима као у лава. Аждаја јој је дала своју силу, свој престо, и велику власт. 3 Једна од њених глава изгледала је као смртно рањена, али је та смртна рана зацелила. Сва се земља дивила и следила Звер, 4 па су се сви поклонили Аждаји, јер је дала власт Звери. Људи су се поклонили и Звери, говорећи: „Ко је као Звер, и ко може ратовати с њом?!“
5 Звери је било дозвољено да говори дрско и богохулно четрдесет два месеца. 6 Тада је почела да проклиње Бога, његово име, и његов Шатор, као и оне који живе на небу. 7 Уз то јој је било дозвољено да зарати против светих и да их победи, и да има власт над сваким племеном, народом, језиком и народности. 8 Сви становници земље поклониће се Звери, свако чије име није уписано у Књигу живота Јагњета које је заклано пре постанка света. 9 Ко има уши, нека слуша!
10 Треба ли ко да иде у прогонство,
у прогонство ће отићи,
треба ли ко да буде убијен мачем,
мачем ће бити убијен.
У том се огледа постојаност и вера светих.
11 Затим сам видео да једна друга Звер излази из земље. Имала је два рога као јагње, али је говорила као Аждаја. 12 Та Звер је извршавала власт прве Звери у њеном присуству. Она је учинила да се земља и њени становници поклоне првој Звери којој је била зацелила смртна рана. 13 Та Звер је чинила велике знаке, бацајући чак и ватру с неба на земљу пред људе, 14 те је завела становнике земље, служећи се моћи која јој је дата да чини знаке у присуству Звери. Она је говорила становницима земље да начине кип Звери којој је мачем задата рана, али је преживела. 15 Друга Звер је добила моћ да удахне живот у кип прве Звери, тако да кип може да говори и погуби оне који му се не поклоне. 16 Она је присилила све – мале и велике, богате и сиромашне, слободне и робове, да им се утисне жиг на десну руку или на чело, 17 тако да нико није могао ни да продаје ни да купује, осим оног који је на себи имао жиг са именом Звери или с бројем њеног имена.
18 Ово захтева мудрост. Ко је проницљив, нека докучи значење броја Звери, јер тај број представља човека. Број Звери је шест стотина шездесет шест.
Суд над непријатељима Израиља
9 Пророштво:
Реч Господња о земљи Адраху и о Дамаску,
одморишту његовом –
јер су на Господу очи света
и свих племена Израиља –
2 затим о Амату, који се граничи са њим,
као и о Тиру и о Сидону, јер су веома мудри.
3 Наиме, Тир је себи сазидао утврђење,
згрнуо је сребра као прашине
и злата као блата са улица.
4 Гле! Господ ће га развластити,
у море ће бацати бедем његов,
а њега ће самог пламен да прогута.
5 Видеће то Аскалон па ће се препасти,
а Газа ће се згрчити од јаког бола,
баш као и Акарон чија ће се нада обрукати.
Пострадаће цар Газе,
а у Аскалону никог неће бити.
6 Мешанци ће насељавати Азот
јер ћу Филистејцима да сломим понос.
7 Узећу им крв њихових гадости из уста,
између њихових зуба.
А остатак ће бити нашем Богу
као достојанственик у Јуди,
а Акарон ће бити попут Јевусејца.
8 Храму свом ћу на стражу да се поставим због војске,
због оних што пролазе и долазе.
Душман више неће да га гази
јер сада сам очима својим видео то.
Долазак цара Сиона
9 Кличи радосно, о, ћерко сионска!
Подвикуј од среће, о, ћерко јерусалимска!
Ево, Цар твој к теби долази!
Праведан је и спасава.
Он је кротак и јаше на магарцу и на магарету,
младунцу магарице.
10 Уклонићу из Јефрема бојна кола
и коње из Јерусалима.
Изломићу ратне лукове
и он ће објавити мир народима,
владаће од мора до мора
и од Еуфрата[a] до крајева где земља престаје.
11 Још ћу ти због крви твог савеза
ослободити твоје заробљенике из безводне јаме.
12 О, затвореници,
у нади се вратите у утврђење!
Још тога ћу дана да објавим:
„Враћам ти двоструко.“
13 Напећу себи Јуду као лук
и напунићу га Јефремом.
Подићи ћу твоје синове, Сионе
на синове твоје, Грчко.
Учинићу те, Сионе, да си као мач ратника.
Господ долази
14 Господ ће се јавити над њима
и сукнуће као муња стрела његова.
Господ Бог ће зајечати трубом
и хујаће у вихорима с југа.
15 Господ над војскама ће бити заштита над њима,
па ће разарати
и обараће камењем из праћке.
Пиће и викаће као винопије
и биће пуни као пехар,
као углови жртвеника.
16 Тога дана ће их избавити њихов Господ Бог
као стадо свог народа,
и они ће блистати као драгуљи из круне
над његовом земљом.
17 Какво је добро његово!
Каква је лепота његова!
Од жита ће бујати младићи
и девојке од шире.
Исусово помазање у Витанији
12 Шест дана пре Пасхе, Исус је отишао у Витанију, место где је живео Лазар кога је Исус био подигао из мртвих. 2 Тамо су му припремили вечеру. Марта је послуживала, а Лазар је био један од оних који су са Исусом били за столом. 3 Затим је Марија узела око пола литра правог, скупоценог, мирисног уља од нарда, излила га на Исусове ноге и обрисала их својом косом. Мирис нардовог уља испунио је целу кућу.
4 Један од Исусових ученика, Јуда Искариот, који је требало да га изда, рече: 5 „Зашто се то мирисно уље није продало за три стотине сребрњака и дало се сиромасима?“ 6 Ово није рекао зато што је бринуо за сиромахе, него зато што је био лопов. Он је носио врећу са заједничким новцем и користио га за себе.
7 Тада Исус рече: „Остави је! Нека учини то за дан мог погреба. 8 Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек.“
9 Јевреји су сазнали да је Исус тамо, па су у великом броју дошли, не само због Исуса, него и да виде Лазара, кога је Исус био подигао из мртвих. 10 Тада су водећи свештеници наумили да убију и Лазара, 11 јер су их због њега многи Јевреји одбацивали и веровали у Исуса.
Свечани улазак у Јерусалим
12 Следећег дана је много народа дошло на празник, јер су чули да Исус долази у Јерусалим. 13 Узели су гране од палми и изашли му у сусрет, кличући:
„Осана! Благословен онај
који долази у име Господње!
Нека је благословен Цар израиљски!“
14 Исус је нашао једно магаре и узјахао га, као што је у Светом писму написано:
15 „Не бој се, ћерко сионска!
Ево, долази ти Цар твој
јашући на магарету.“
16 Исусови ученици нису тада разумели ово, али када се Исус узнео у славу, сетили су се да је у Светом писму написано о њему управо оно што су том приликом учинили за њега.
17 Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и подигао га из мртвих, преносио је ову вест. 18 Зато му је толики народ изашао у сусрет. Прочуло се, наиме, да је Исус учинио тај знак. 19 А фарисеји су говорили један другом: „Видите да ништа не вреди! Ево, сав свет је отишао за њим!“
20 Били су ту и неки Грци који су дошли у Јерусалим да се на празник поклоне Богу. 21 Они су пришли Филипу из Витсаиде у Галилеји и замолили га: „Господине, желимо да видимо Исуса.“ 22 Филип је отишао и рекао то Андрији. Онда су заједно отишли к Исусу и рекли му то.
23 Исус им одговори. „Дошао је час да се Син Човечији прослави. 24 Заиста, заиста вам кажем: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, оно не може донети род, него остаје са̂мо. А ако умре, онда доноси много рода. 25 Ко год воли свој живот, изгубиће га. А ко мрзи свој живот на овом свету, сачуваће га за вечни живот. 26 Ко хоће да ми служи, нека ме следи. Где сам ја, тамо ће бити и мој слуга. Ко хоће да ми служи, имаће част код мога Оца.
Исус говори о својој смрти
27 Сада ми је душа узнемирена. Шта да кажем? Да кажем: ’Оче, избави ме од часа страдања’? Па због тог часа сам и дошао! 28 Оче, прослави своје име!“
Тада се зачује глас са неба: „Прославио сам и опет ћу прославити!“ 29 Народ који је ту стајао, када је то чуо, рече: „Загрмело је нешто!“ Други рекоше: „То му је анђео говорио!“
30 Исус рече: „Овај глас се није чуо због мене, него због вас. 31 Сада је време да се суди овом свету. Сада ће владар овог света бити збачен. 32 А кад ја будем подигнут са земље, све људе ћу привући к себи.“ 33 Исус је, рекавши ово, показао каква га смрт чека.
34 Тада му народ одговори: „Из Закона смо чули да ће Христос живети довека. Како ти, онда, кажеш да ће Син Човечији бити подигнут? Ко је тај Син Човечији?“
35 Исус им одговори: „Још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате светлости, да вас тама не обузме. Ко хода по тами, не зна куда иде. 36 Верујте у светлост док је имате, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус је отишао и сакрио се од њих.
Неверовање народа
37 Иако је Исус учинио толике знаке пред њима, они нису веровали у њега. 38 Тако се испунило оно што је рекао пророк Исаија:
„Господе, ко је поверовао нашој поруци,
и мишица Господња коме се открила?“
39 Због овог нису могли да верују, јер Исаија поново каже:
40 „Бог им је очи ослепео
и срца им отврднуо;
да очима не виде
и да срцем не схвате,
да се не обрате
да их ја исцелим.“
41 Исаија је ово рекао, јер је видео Исусову славу, те је говорио о њему.
42 Чак су и многи свештеници веровали у њега, али нису смели да се јавно изјасне због фарисеја, да не би били искључени из синагоге. 43 Наиме, више су волели људску славу него Божију славу.
44 Исус повика: „Свако ко верује у мене, не верује само у мене, него и у онога који ме је послао. 45 Ко мене види, види онога који ме је послао. 46 Ја сам светлост која је дошла на свет, да свако ко верује у мене не остане у тами.
47 Ко слуша моје речи, а не извршава их, томе не судим ја. Јер, ја нисам дошао да судим свету, него да се свет спасе мојим посредством. 48 Ко мене одбацује и не прихвата моје речи, има једног за судију. То је реч коју сам говорио; она ће му судити у Последњи дан. 49 Ја нисам говорио што је мени по вољи. Сам Отац ме је послао и заповедио ми шта да кажем и шта да говорим. 50 А ово знам: у његовој заповести јесте вечни живот. Ја говорим само оно што ми је Отац рекао да говорим.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.