M’Cheyne Bible Reading Plan
Сенахерив напада Јерусалим
32 Након ових догађаја и показане верности, дошао је асирски цар Сенахерив и ушао у Јуду. Утаборио се око утврђених градова са намером да их освоји за себе. 2 А када је Језекија видео да је Сенахерив дошао и да се окренуо да нападне Јерусалим, 3 посаветовао се са својим заповедницима и храбрим ратницима да запуше воду са извора који су били изван града, и они су му помогли у томе. 4 Сакупило се много народа и зауставише воду на свим изворима и на потоку који је текао посред земље. Говорили су: „Зашто, када дођу цареви асирски, да пронађу тако много воде?“ 5 Он је ојачао па је обновио градске зидине које су биле проваљене и подигао их све до кула, као и још један зид споља. Учврстио је Милон у Давидовом граду и направио много оружја и штитова.
6 Поставио је ратне заповеднике над народом, окупио их пред собом на тргу код градских врата. А онда је говорио и соколио их: 7 „Будите јаки и будите храбри! Не плашите се и не клоните срцем због асирског цара и због мноштва које је са њим. Јер је с нама Већи него са њим! 8 Са њим је рука од меса а са нама Господ, наш Бог, да нам помогне и да ратује наше ратове!“ Тако се народ ослонио на речи Језекије, цара Јудиног.
9 После овога асирски цар Сенахерив је послао своје слуге у Јерусалим – док је био на Лахису и са њим сва његова царска сила – Језекији, цару Јудином и свим Јудејцима који су били у Јерусалиму. Поручио је:
10 „Говори Сенахерив, цар асирски:
’У шта се поуздајете и остајете под опсадом у Јерусалиму? 11 Не заводи ли вас Језекија да умрете од глади и жеђи, док говори: „Господ, наш Бог ће нас избавити из руку цара асирског“? 12 Није ли баш он, Језекија, уклонио његове узвишице и жртвенике и рекао Јуди и Јерусалиму: „Пред једним жртвеником ћете се клањати и на њему ћете кадити“?
13 Зар не знате шта само урадили ја и моји очеви свим земаљским народима? Да ли су могли богови земаљских народа да избаве њихову земљу из моје руке? 14 Који је међу свим боговима тих земаља, над којима су моји очеви извршили клето уништење, могао да избави тај народ из моје руке? Зар ће он, ваш Бог, моћи да избави вас из моје руке? 15 Зато не дајте да вас заводи Језекија! Не дајте да вас овако наговара! Не верујте му! Ниједан бог било ког народа и било ког царства није избавио своје људе из моје руке и из руке мојих предака. Хоће ли вас уистину ваш Бог избавити из моје руке?’“
16 Тако су његове слуге говориле и говориле против Господа Бога и његовог слуге Језекије. 17 Написао је писма у којима се ругао Господу, Богу Израиљевом, и рекао против њега: „Као што богови земаљских народа нису избавили њихове народе из моје руке, тако неће избавити ни Језекијин Бог његов народ из моје руке.“ 18 Онда су на јудејском језику викали људима који су били на зидинама Јерусалима, да их уплаше и збуне, како би могли да освоје град. 19 Говорили су против јерусалимског Бога као против богова земаљских народа који су дело људских руку.
20 Тада се Језекија због свега овог помолио са пророком Исаијом, Амоцовим сином, па су завапили небесима. 21 И Господ је послао анђела и сатро сваког јаког ратника, заповедника и владара у табору асирског цара, а он се са стидом на лицу вратио у своју земљу. Када је дошао у храм свог бога, неки од изданака његових бедара га сасекоше мачем.
22 Тако је Господ спасао Језекију и становнике Јерусалима од руке Сенахерива, цара асирског, и од руке свих других. Дао им је мир свуда унаоколо. 23 Многи су доносили дарове Господу у Јерусалим и драгоцености Језекији, Јудином цару. И он се од тада узвисио у очима свих народа.
Језекијин понос, успех и смрт
24 У дане оне Језекија се разболео на смрт и помолио се Господу, и он му је одговорио и дао му чудесни знак. 25 Али Језекија није узвратио према указаном му добру, јер му се срце узохолило. Зато је гнев био на њему, на Јуди и на Јерусалиму. 26 Али Језекија се понизио због охолости свог срца, и он и Јерусалимљани, па на њих није дошао Господњи гнев за време Језекије.
27 Језекија је стекао прекомерно богатство и част. Себи је направио ризнице за сребро, злато, драго камење, балзаме, штитове и разне драгоцености; 28 складишта за приносе житарица, младог вина, уља; штале за сву крупну стоку и торове за стада. 29 Себи је направио и градове, имао је стада ситне стоке и много крда, јер му је Бог дао баш велики иметак.
30 Језекија је тај који је зауставио горњи одлив извора Гион и преусмерио га на запад, доле, ка Давидовом граду. Тако је Језекија имао успех у свим својим подухватима. 31 А када су му због овога дошли вавилонски изасланици, да истраже чудо које се догодило у земљи, Бог га је напустио да би га искушао и открио шта је све у његовом срцу.
32 Остала Језекијина дела и његова доброчинства, није ли то записано у виђењима пророка Исаије, Амоцовог сина, у Књизи царева Јуде и Израиља? 33 Кад се Језекија упокојио са својим прецима, сахранили су га повише гробова Давидових потомака. Тако су му и у смрти исказали част Јудејци и Јерусалимљани. На његово место се зацарио његов син Манасија.
Пад Вавилона
18 После овога сам видео другог анђела како силази са неба са великом влашћу. Његова слава обасјала је целу земљу. 2 Тада анђео повика јаким гласом:
„Паде, паде, велики Вавилон,
и постаде пребивалиште злих духова
и склониште свих нечистих духова,
склониште свим нечистим птицама
и свим нечистим и мрским зверима.
3 Јер сви су се народи напојили
жестоким вином њенога блудничења.
Цареви света с њом су блудничили,
а светски се трговци обогатили од њене силне раскоши!“
4 Затим сам чуо други глас са неба како говори:
„Народе мој, изађи из тог града,
да не будете учесници у његовим гресима,
и да вас не снађу његова зла.
5 Јер греси се њени нагомилаше до неба,
и Бог се сетио њених неправди.
6 Вратите јој истом мером,
вратите јој двоструко више за њена дела;
улијте јој у чашу двоструку меру оног
што је замешала другима.
7 Задајте јој муке и жалости
онолико колико је себи дала славе и раскоши!
Јер она говори у своме срцу:
’Седим на престолу као царица,
нисам удовица и жалости нећу искусити.’
8 Зато ће се у један дан сручити на њу сва ова зла:
смрт, жалост и глад.
И прождреће је ватра,
јер је силан Господ Бог који јој суди.“
9 За њом ће плакати и нарицати сви цареви света који су с њом блудничили и уживали у њеној раскоши, када виде дим и њу сву у пламену. 10 Преплашени њеним мукама, стајаће издалека и говорити:
„Јао, јао, велики граде Вавилоне, силни граде,
јер у један час наста твој суд!“
11 А светски ће трговци плакати и нарицати за њом, јер нико више не купује њихову робу: 12 злато, сребро, драго камење, бисере, танани лан, порфиру, свилу, скерлет, разна мирисна дрвета, сваковрсне посуде од слоноваче, предмете начињене од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мрамора; 13 цимет, балзам, миомирис, мирисава уља, тамјан, вино, уље, бело брашно, пшеницу, стоку, овце и коње, кола, робове и људске душе.
14 Остала си без воћа за којим си чезнула, сва твоја раскош и сјај пропали су и више их нећеш повратити. 15 Трговци који су овим трговали и обогатили се од ње, стајаће издалека обузети страхом због њених мука, плачући и наричући. 16 Говориће:
„Јао, јао, велики граде,
који си се облачио у лан, порфиру и скерлет,
и китио се златом, драгим камењем и бисерима!
17 У један час опусте толико богатство!“
И сви кормилари, сви морнари и морепловци, стајали су издалека. 18 Видевши дим који се подиже из града у пожару, јадиковали су и говорили: „Који је град био као овај велики град?“ 19 Они посуше прашину на своје главе јадикујући и плачући:
„Јао, јао, велики граде!
Од његовог изобиља се обогатише
сви који су имали бродове на мору,
а у један је час опустео.
20 Весели се над њим, небо!
Веселите се над њим, ви свети, апостоли и пророци,
јер га је Бог казнио због оног што је учинио вама!“
21 Тада је један моћни анђео подигао камен, велик као млински, и бацио га у море, говорећи:
„Овако ће бити бачен велики град Вавилон
и неће га више бити.
22 Музика китаристе, музичара, флаутиста и трубача
неће се више чути у теби,
нити ће се који уметник више наћи у теби,
а ни звук млина се неће више чути.
23 Светлост светиљке
неће више засјати у теби,
нити ће се глас младожење и невесте
икад чути у теби,
зато што су твоји трговци били светски моћници,
и зато што је твоје врачање довело у заблуду све народе.
24 Уз то се у теби пролила крв пророка и светих,
и свих оних који су убијени на земљи.“
Господ долази да влада
14 Ево, долази дан Господњи када ће се усред тебе поделити твој плен.
2 Окупићу све народе на битку против Јерусалима. Град ће бити освојен, куће оплењене, а жене силоване. Пола града ће одвести у изгнанство, а остатак народа неће терати из града. 3 А Господ ће изаћи и бориће се против ових народа као што се некада борио у време рата. 4 Тога дана ће његове ноге стати на Маслинску гору која је источно од Јерусалима. И Маслинска гора ће се расцепити на пола, од истока на запад у јако велику долину. Половина горе биће померена на север, а половина на југ. 5 И ви ћете бежати у долину мојих гора која ће досезати до Ацела. Бежаћете као када сте бежали пред земљотресом, у данима Јудиног цара Озије.“ Али ће доћи Господ, мој Бог, и сви свети с тобом.
6 Тога дана неће бити ни светла ни хладне, ледене таме. 7 У један дан, Господу знан, неће бити ни дана ни ноћи, него ће бити вече, а биће светло.
8 Тога ће дана свеже воде потећи из Јерусалима: половина њих ка мору на истоку, а половина ка мору на западу. И то ће бити и лети и зими.
9 Господ ће бити цар над земљом свом. Тога ће дана Господ бити једини и име његово једино.
10 Сва ће се земља променити, биће као пољана од Гаваје до Римона на југу Јерусалима, који ће се подићи и почивати на свом месту од Венијаминових врата до места где су Прва врата и Угаона врата, и од Ананилове куле до Цареве каце. 11 Народ ће живети у њему и неће више доживети клето уништење. Јерусалим ће пребивати спокојно.
12 И ово ће бити пошаст којом ће Господ да удари све народе који су заратили против Јерусалима: месо ће им иструлити док још стоје на ногама својим, очи ће им усахнути у дупљама, а језици ће им се сасушити у устима. 13 Тога ће дана бити велики неспокој Господњи међу њима. Зато ће свако хватати за руку свога ближњег и дизаће руку једни на друге. 14 Јуда ће се борити у Јерусалиму, згрнуће се благо свих околних народа – обиље злата, сребра и одеће – баш право мноштво. 15 Попут ове пошасти доћи ће у том табору и до помора коња, мазги, камила, магараца и све стоке.
16 Сваки преживели, из свих народа који су дошли да нападну Јерусалим, долазиће из године у годину да се поклони Цару, Господу над војскама, и слави празник Сеница. 17 А оним земаљским народима који не буду долазили да се поклоне Цару, Господу над војскама, неће падати киша. 18 Ако египатски народ не дође горе, не појави се, ни њему неће падати киша. Снаћи ће га пошаст којом ће Господ да удари народе који неће долазити да прославе празник Сеница. 19 И то ће Египту бити казна и казна свих народа који неће долазити горе да прославе празник Сеница.
20 Тога ће дана на коњским прапорцима писати „Господу посвећен“, а котлови Дома Господњег биће као посуде пред жртвеником. 21 Господу над војскама биће посвећен сваки котао у Јерусалим и Јуди, па ће доћи сви који жртвују да их узму и кувају у њима. Тога дана у Дому Господа над војскама више неће бити трговаца[a].
Исусова првосвештеничка молитва
17 Рекавши ово, Исус је подигао своје очи ка небу, и рекао:
„Оче, дошао је час. Прослави свога Сина, да би Син прославио тебе. 2 Јер ти си му дао власт над сваким човеком да подари вечни живот свима које си му дао. 3 А вечни живот је ово: да упознају тебе, јединог и правог Бога, и Исуса Христа, кога си ти послао. 4 Ја сам показао твоју славу на земљи: извршио сам дело које си ми поверио. 5 Сада, Оче, подај ми славу у твоме присуству, славу коју сам имао са тобом пре постања света.
6 Објавио сам твоје име онима које си ми дао из света. Они су били твоји, а ти си их дао мени и они су послушали твоју реч. 7 Сад знају да све што си ми дао долази од тебе, 8 јер сам им рекао оно што си ти рекао мени. То су прихватили, те знају да је истина да сам од тебе дошао и верују да си ме ти послао. 9 За њих се молим. Не молим се за свет, него за оне које си ми ти дао, јер су твоји. 10 Све што припада мени припада и теби, и све што припада теби припада и мени, а моја слава се открила по њима. 11 Ја нисам више на свету, али су они на свету. Сада идем к теби. Оче свети, сачувај их у свом имену, које си ми дао, да и они буду једно као што смо ми једно. 12 Док сам био с њима, чувао сам их у твом имену, које си ми дао. Ја сам их сачувао и ниједан од њих није изгубљен, осим човека предвиђеног за пропаст[a], да се испуни што је написано у Писму. 13 Сада идем к теби, а ово говорим док сам на свету, да би и њих испунила радост коју ја имам.
14 Дао сам им твоју реч, а свет их је омрзао зато што не припадају свету, као што ни ја не припадам свету. 15 Не молим те да их узмеш са света, већ да их сачуваш од Злога. 16 Они не припадају свету, као што ни ја нисам од света. 17 Посвети их себи истином; твоја реч је истина. 18 Ја их шаљем у свет, као што си ти мене послао на свет. 19 Ја себе посвећујем ради њих, да и они буду посвећени истином.
Исус моли за све вернике
20 Не молим се само за њих, него и за све који ће, преко њихове поруке, поверовати у мене, 21 да би сви били једно. Као што си ти, Оче, у мени и ја у теби, тако нека и они буду једно у нама, да свет поверује да си ме ти послао. 22 Ја сам им предао славу, коју си ти предао мени, да буду једно као што смо ми једно: 23 ја у њима и ти у мени, да буду у потпуном јединству, да би свет знао да си ме ти послао и да си их волео онако како си волео мене.
24 Оче, хоћу да они које си ми ти дао буду са мном и да гледају моју славу, славу коју си ми дао, јер си ме волео пре постања света. 25 Оче праведни, свет те не познаје, али ја те познајем, а и они знају да си ме ти послао. 26 Ја сам им објавио твоје име, а објављиваћу га и даље, да љубав којом си ме волео буде у њима, и ја у њима.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.