M’Cheyne Bible Reading Plan
19 А када се Јосафат, цар Јуде, мирно вратио у Јерусалим, својој кући, 2 сусрео га је виделац Јуј, Хананијин син. Он рече цару Јосафату: „Помажеш подлацима и волиш оне што мрзе Господа? Зато се Господ гневи на тебе. 3 Али, нашло се и нешто добро код тебе, јер си уклонио Аштартине ступове из земље и усмерио си своје срце да тражи Бога.“
Јосафат поставља судије
4 Јосафат је пребивао у Јерусалиму. Поново је обишао народ од Вир-Савеје до горја у Јефрему и вратио га Господу, Богу њихових отаца. 5 Поставио је судије по земљи, по свим Јудиним утврђеним градовима, од града до града. 6 Судијама је рекао: „Пазите шта радите! Јер не судите за људе већ за Господа који је са вама док судите. 7 Зато се бојте Господа, пазите како радите. Наш Господ Бог није неправедан, пристрасан и подмитљив.“
8 Јосафат је и у Јерусалиму поставио неке Левите, свештенике и главаре израиљских отачких домова за Господњи суд и парнице Јерусалимљана. 9 Заповедио им је: „Радите ово у богобојазности, верно и целим срцем. 10 У свим случајевима који вам се доделе од ваше браће која пребивају у својим градовима – а тичу се убиства, Закона, заповести, прописа, уредаба – упозорите их да не скриве Господу, да гнев не дође на вас и вашу браћу. Радите тако и нећете бити криви.
11 Дакле, Првосвештеник Амарија ће вам заповедати у свакој ствари Господњој. Зевадија, син Исмаилов и владар Јудиног дома ће вам заповедати у свим царским пословима, а Левити ће управљати пред вама. Будите одважни и радите! Нека је Господ са добрима!“
Јосафат побеђује Моавце и Амонце
20 После овога су Моавци, Амонци и неки од Меунита напали Јосафата.
2 Дошли су неки људи код Јосафата и обавестили га: „Велико мноштво надире са друге стране мора, од Едома долазе на тебе. Ено их у Хасасон-Тамару, то јест у Ен-Геди.“ 3 Јосафат се уплашио, па је окренуо лице да тражи Господа и по целој Јуди је прогласио пост. 4 Тада се Јудејци окупише да траже помоћ од Господа. Из свих Јудиних градова су долазили да траже Господа.
5 Јосафат је стао пред збор Јудејаца и Јерусалимљана, у Дому Господњем пред новим двориштем 6 и рече:
„О, Господе, Боже наших отаца! Ниси ли ти Бог на небесима и не владаш ли над царствима свих народа? Није ли у твојој руци сила и моћ, и нико не може да ти се одупре? 7 Зар ти ниси одагнао становнике ове земље испред Израиља, твога народа, и дао је довека потомцима твог пријатеља Авра̂ма? 8 Они су се настанили у њој и у њој изградили Светилиште твом имену, рекавши: 9 ’Ако нас задесе пошаст, мач осуде, помор, глад, стајаћемо пред овим Домом и пред тобом – јер овај Дом носи твоје име – и завапићемо у својој невољи, а ти нас чуј и спаси.’
10 А сада су овде Амонци, Моавци и још неки са горе Сир. Ниси дозволио Израиљу када је изашао из Египта да прође преко њихове земље, па је морао да их заобилази, а није их истребио. 11 И сад нам враћају тако што су дошли да нас отерају са твог поседа који си нам ти дао у наследство. 12 О, Боже наш, зар им нећеш судити? У нама нема снаге пред овим великим мноштвом које долази на нас. Не знамо шта да урадимо. Наше су очи упрте у тебе!“
13 Сва је Јуда стајала пред Господом са својом децом, са женама и синовима.
14 И тада је на Левита Јазила – Захаријевог сина, Венајиног сина, Јеиеловог сина, Матанијевог сина – Асафовог потомка, усред збора дошао Дух Господњи. 15 Он рече:
„Пазите добро, сви Јудејци и Јерусалимљани, и ти, цару Јосафате! Овако вам говори Господ: ’Ви се не плашите и не клоните срцем пред овим великим мноштвом, јер ова битка није ваша него Господња. 16 Сутра сиђите на њих док се буду успињали уз Зис и наћи ћете их на крају долине, пред пустињом Јеруил. 17 Не борите се у овој бици. Станите, поставите се и гледајте како ће вас Господ избавити, о, Јудо и Јерусалиме! Не плашите се и не клоните срцем! Сутра изађите пред њих јер је Господ са вама!’“
18 Тада се Јосафат поклонио лицем до земље, а сви су Јудејци и Јерусалимљани пали ничице пред Господом и поклонили му се. 19 Устали су Левити, потомци Катови и потомци Корејеви да на сав глас славе Господа, Бога Израиљевог.
20 Тако су ујутру рано устали и отишли у Текуја пустињу. Када су излазили, Јосафат стаде и рече: „Чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани! Верујте у Господа, свога Бога, и одржаћете се; верујте пророцима његовим и успећете.“ 21 Онда се посаветовао са народом и поставио оне који певају Господу и оне у светој одећи, да иду пред војском и славе га:
„Хвалите Господа
јер је милост његова довека.“
22 Када су почели радосно да кличу и славе, Господ постави заседу Амонцима, Моавцима и још некима са горе Сир, који су кренули на Јуду. Тако су били поражени. 23 Наиме, Амонци и Моавци су устали на оне са горе Сир да их сасвим униште и истребе. А када су их истребили, почели су међусобно да се сатиру.
24 Јудејци су стигли до стражарнице у пустињи када су погледали на мноштво – гле, мртваци леже по земљи. Нико није преживео. 25 Тада су Јосафат и његов народ почели да плене њихов табор. Нашли су обиље вредности и драгоцености на мртвацима, толико плена да га нису могли понети. Толико је тога било да су три дана пленили по табору. 26 Четвртог дана су се окупили у долини Вераха[a] где су благословили Господа. Зато је народ назвао ово место „Долина благослова“, како се и зове све до данас.
27 Тада су се, с Јосафатом на челу, у Јерусалим вратили сви Јудејци и Јерусалимљани. Радовали су се јер их је Господ обрадовао над њиховим непријатељима. 28 Дошли су у Јерусалим, у Дом Господњи са лирама, харфама и трубама.
29 Страх Господњи је захватио сва царства земаља када су чула да се Господ борио са непријатељима Израиља. 30 Јосафатово царство је било у миру и Бог његов му је дао починак свуда унаоколо.
Крај Јосафатове владавине
31 Јосафат је владао над Јудом, а било му је тридесет пет година када се зацарио. Двадесет пет година је владао у Јерусалиму. Мајка му се звала Азува, ћерка Силејева. 32 Он је следио путеве свога оца Асе и није одступао од тога, него је чинио што је право у Господњим очима. 33 Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ још увек није усмерио срце Богу својих отаца.
34 Остало о Јосафату, од почетка до краја, није ли то записано у Књизи Јуја, Хананијевог сина, која је уврштена у Књигу дневника царева Израиљевих?
35 Након тога се Јосафат, цар Јуде, удружио са израиљским царем Охозијом који је чинио безакоње. 36 Удружио се са њим и направио лађе у Есион-Геверу да плове за Тарсис 37 Тада је Елиезер из Марисе, Додов син, пророковао Јосафату: „Како си се ти удружио са Охозијом, тако ће Господ разбити твоја дела!“ И лађе се разбише тако да нису могле да отплове за Тарсис.
Отварање седмог печата
8 Кад је Јагње отворило седми печат, настаде тишина на небу око пола сата. 2 Затим сам видео седам анђела који стоје пред Богом; њима је било дато седам труба.
3 Дошао је други анђео са златном кадионицом и стао код жртвеника. Њему је било дато много тамјана да га с молитвама светих принесе на златни жртвеник код престола. 4 Дим од тамјана из кадионице у анђеловој руци подиже се к Богу, заједно са молитвама светих. 5 Онда је анђео узео кадионицу, напунио је ватром са жртвеника и изручио је на земљу, након чега насташе громови, грмљавина, муње и земљотрес.
Одјекивање седам труба
6 Оних седам анђела са седам труба припремише се да затрубе.
7 Кад је затрубио први анђео, град и ватра помешани с крвљу беху бачени на земљу, па трећина земље, трећина дрвећа и трећина траве изгореше.
8 Кад је затрубио други анђео, нешто као огромна планина ужарена од огња, би бачена у море, те се трећина мора претвори у крв. 9 Трећина живих бића у мору изгибе, а трећина бродова пропаде.
10 Кад је затрубио трећи анђео, с неба паде велика звезда, горећи као буктиња. Звезда је пала на трећину река и извора. 11 Тој звезди је име „Пелен“. Трећина вода постала је горка од ње, тако да многи људи помреше од горчине вода.
12 Кад је затрубио четврти анђео, нешто удари трећину сунца, трећину месеца и трећину звезда, тако да су за трећину потамнели. Тако су и дан и ноћ остали без трећине сјаја.
13 Онда сам спазио орла како лети посред неба и чуо како говори јаким гласом: „Тешко, тешко, тешко становницима земље кад се огласи звук преосталих труба оне тројице анђела који ће затрубити!“
Златни свећњак и два стабла маслине
4 Тако се анђео који је разговарао са мном вратио и пробудио ме као када човека из сна буде. 2 Упитао ме је: „Шта видиш?“
Одговорио сам: „Гле! Видим свећњак сав од злата са судом на врху, са седам жижака на њему и са седам левака за сваки жижак на врху. 3 Ту су и два стабла маслине крај њега, једно са десне стране суда, а друго са његове леве стране.“
4 А ја сам овако питао анђела који је разговарао са мном: „Господару мој, шта је ово?“
5 Анђео који је разговарао са мном ми је узвратио речима: „Зар не знаш шта је ово?“
Одговорио сам: „Не знам, господару мој.“
6 Наставио је и рекао ми: „Ово је реч Господња Зоровавељу која каже: ’Ни силом ни снагом, већ Духом мојим – каже Господ над војскама.
7 Ма, ко си ти, о, горо велика! Пред Зоровавељом бићеш зараван. Он ће изнети угаони камен на врх кличући: „Милост! Нека му је милост!“’“
8 Реч Господња ми је дошла и поручила: 9 „Руке Зоровавељове су основале овај Дом и његове ће га руке завршити. И ти ћеш схватити да ме је Господ над војскама послао к вама. 10 Јер ко је презрео дан скромних почетака? А оних седам ће се радовати, видеће угаони камен и висак у руци Зоровавељовој, тих седам очију Господњих ће помно гледати по свој земљи.“
11 Питао сам га: „А шта су ова два стабла маслине, једно с десне стране свећњака, а друго са његове леве стране?“
12 И још сам га питао: „А шта су ове две гране на маслинама, на два златна левка, из којих цури златасто уље?“
13 Одговорио ми је: „Зар не знаш шта су они?“
„Не знам, господару мој“ – узвратио сам.
14 И рече ми: „Ово двоје су помазаници који стоје пред Господом свег света!“
Исус долази у сукоб са религиозним вођама
Исус на празнику Сеница
7 Након овога је Исус ишао по Галилеји. Није хтео да се креће по Јудеји, јер су јудејске вође тражиле прилику да га убију. 2 Ближио се јудејски Празник Сеница. 3 Тада рекоше Исусу његова браћа: „Отпутуј одавде и иди у Јудеју, да би твоји ученици видели дела која чиниш. 4 Нико не крије шта ради ако жели да буде познат у јавности.“ 5 Ипак, ни његова браћа нису веровала у њега.
6 Исус им рече: „Моје време још није дошло, а за вас је свако време погодно. 7 Свет не може да мрзи вас, али мене мрзи, јер му ја износим пред очи његова зла дела. 8 Ви идите на празник. Ја нећу ићи на овај празник, јер моје време још није дошло.“ 9 То им је рекао и остао у Галилеји.
10 Пошто су његова браћа отишла на празник, онда је и са̂м Исус отишао, али не јавно, него тајно. 11 Јудејске вође су га тражиле на празник и распитивале се о њему: „Где је онај?“
12 У народу се много причало о њему. Једни су говорили: „Добар је!“
Други су, опет, говорили: „Није, него заводи народ!“ 13 Нико о њему није говорио јавно због страха од јудејских вођа.
14 Усред празника, Исус је отишао у храм и почео да поучава народ. 15 Тада су се Јевреји зачудили и рекли: „Откуд се овај разуме у свете списе кад се није школовао за то?“
16 Исус им је тада одговорио: „Ово учење не потиче од мене, него од Бога који ме је послао. 17 Ко хоће да чини оно што Бог хоће, знаће да ли ово учење долази од Бога или ја говорим у своје име. 18 Ко говори у своје име, тај тражи славу за себе. А ко тражи славу за оног који га је послао, тај је поштен и у њему нема неправде. 19 Није ли вам Мојсије дао Закон? А ипак нико од вас не поступа по Закону. Зашто хоћете да ме убијете?“
20 Народ му одговори: „Зао дух је ушао у тебе! Ко хоће да те убије?“ 21 Исус им одговори: „Учинио сам једно чудо и сви се дивите томе. 22 Ви обрезујете мушку децу, јер вам је Мојсије тако наложио, а ипак то чините и суботом. У ствари, обрезање сте примили од својих предака, а не од Мојсија. 23 Дакле, ако дечака обрезујете суботом, да се Мојсијев Закон не би нарушио, зашто се онда љутите на мене што сам целог човека исцелио у суботу? 24 Не судите по спољашњости, него судите по правди!“
Да ли је Исус Христос?
25 Неки Јерусалимљани рекоше: „Зар није то онај кога траже да убију? 26 А ево, он слободно говори и нико му се не супротставља. Да нису можда наши главари схватили да је он Христос? 27 Међутим, ми знамо одакле је овај. Када Христос дође, нико неће знати одакле је.“
28 Док је поучавао у храму, Исус је повикао: „Ви мислите да знате ко сам и одакле сам! Ипак, ја нисам дошао у своје име; Бог истинити ме је послао. Ви га не познајете, 29 а ја га познајем, јер сам од њега дошао и он ме је послао.“
30 Тада су гледали да ухвате Исуса, али нико није подигао руке на њега, јер још није био дошао његов час. 31 Ипак, много људи је поверовало у њега и говорило: „Када дође Христос, хоће ли чинити веће знаке него што их је овај учинио?“
32 Фарисеји су чули да се ово шапуће у народу, па су водећи свештеници и фарисеји послали храмску стражу да ухвате Исуса.
33 Тада Исус рече: „Још мало времена сам са вама, а онда одлазим оном који ме је послао. 34 Тражићете ме, али ме нећете наћи и где ћу ја бити ви не можете доћи.“ 35 Јевреји су тада говорили међу собом: „Где он то мисли да иде, а да га ми нећемо наћи? Да неће можда да иде Јеврејима расејаним међу Грке и да учи Грке? 36 Шта је мислио под тим кад је рекао: ’Тражићете ме, али ме нећете наћи и где ћу ја бити ви не можете доћи?’“
37 Последњег, највећег дана празника, Исус стаде пред народ и повика: „Ако је ко жедан, нека дође к мени и нека пије! 38 Ко верује у мене, као што каже Писмо: ’Из његове нутрине ће потећи реке живе воде.’“ 39 Ово је рекао мислећи на Духа кога су имали да приме они који верују у Исуса. Дух тада још није био сишао, зато што Исус још није био узнесен у славу.
40 Када су неки људи из мноштва чули ове Исусове речи, рекли су: „Ово је заиста прави Пророк!“
41 Други су говорили: „Ово је Христос!“ Трећи су говорили: „Зар ће Христос доћи из Галилеје? 42 Не каже ли Писмо да ће Христос бити из Давидовог потомства, и да ће доћи из Витлејема, места одакле је био Давид?“ 43 Тада је међу народом дошло до поделе због Исуса. 44 Неки од њих су желели да га ухвате, али нико није ставио руку на њега.
Неверовање јудејских вођа
45 Храмски стражари се врате водећим свештеницима и фарисејима. Ови им рекоше: „Зашто га нисте довели?“
46 Стражари одговорише: „Нико никада није говорио као овај човек.“
47 Фарисеји им рекоше: „Зар је и вас завео? 48 Да није неко од главара или од фарисеја поверовао у њега? 49 А ова светина која не познаје Закон Мојсијев – проклета је!“
50 Један од њих, Никодим, који је раније отишао к Исусу, им рече: 51 „Зар се по нашем Закону суди човеку који није био претходно испитан да би се утврдило шта је учинио?“
52 Они му одговоре: „Да ниси и ти из Галилеје? Проучи Писмо и видећеш да пророк не долази из Галилеје.“
53 Тада сваки оде својој кући.[a]
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.