M’Cheyne Bible Reading Plan

Кајин и Авељ

4 Адам леже са својом женом Евом, те она зачне и роди сина. Назвала га је Кајин, рекавши: „Стекла сам човека помоћу Господа.“ ² Потом је родила његовог брата Авеља.

Авељ је постао пастир ситне стоке, а Кајин земљорадник. ³ Једног дана Кајин принесе Господу принос од земаљских плодова. ⁴ А Авељ принесе као принос најбоље делове меса^[a] од првине свога стада. И Господ благонаклоно погледа на Авељев принос, ⁵ а на Кајина и његов принос се није ни обазрео. Зато се Кајин веома наљути и лице му се намргоди.

⁶ Господ рече Кајину: „Зашто се љутиш и зашто ти се лице намргодило? ⁷ Ако чиниш добро, нећеш ли бити ведар? А ако не чиниш добро, грех вреба пред вратима; он жуди да те свлада, али ти мораш да га надвладаш.“

⁸ Кајин рече своме брату Авељу: „Хајдемо у поље!“^[b] Али када су се нашли у пољу, Кајин нападне свога брата Авеља и убије га. ⁹ Затим Господ упита Кајина: „Где је твој брат, Авељ?“

Кајин одговори: „Не знам. Зар сам ја чувар свога брата?“

¹⁰ Господ рече: „Шта си то учинио?! Глас крви твога брата вапи к мени са земље. ¹¹ Стога буди проклет: изгоним те са земље која је отворила своја уста да прими крв твога брата коју си пролио својом руком. ¹² Када будеш обрађивао земљу, она ти неће давати свој род. Бићеш луталица и бегунац на земљи!“

¹³ Кајин рече Господу: „Претешко је сносити моју казну.^{[c] 14} Ево, данас ме изгониш с лица земље. Сакриваћу се пред твојим лицем, и бићу луталица и бегунац на земљи, а свако ко ме нађе моћи ће да ме убије.“

¹⁵ Господ му рече: „Не! Уколико неко и убије Кајина, на њему ће се извршити седам пута већа освета.“ Господ тада стави знак на Кајина, да га не убије ко га нађе. ¹⁶ Кајин оде пред лицем Господњим и настани се у земљи Нод^[d], источно од Едена.

Кајинов родослов

¹⁷ Кајин леже са својом женом, те она заче и роди Еноха. Кајин је саградио град и дао му име по имену свога сина – Енох. ¹⁸ Еноху се родио Ирад, Ираду Мехујаел, Мехујаелу Метусаел, Метусаелу Ламех.

¹⁹ Ламех је узео себи две жене: једна се звала Ада, а друга Села. ²⁰ Ада је родила Јавала који је био праотац оних што живе под шатором и узгајају ситну стоку. ²¹ Његовом брату је било име Јувал. Он је праотац оних који свирају лиру и свиралу. ²² Села је родила Тувал Кајина који је ковао сваку врсту оруђа од бронзе и гвожђа. Његова сестра се звала Нама.

²³ Ламех рече својим женама:

Сит и Енос

²⁵ Адам поново леже са својом женом и она роди сина коме даде име „Сит“, рекавши: „Бог ми је поклонио^[e] потомка уместо Авеља, кога је убио Кајин.“ ²⁶ И Ситу се родио син, којему је дао име Енос^[f].

Отада се почело призивати име Господње.

Ђаво искушава Исуса

4 Тада је Дух одвео Исуса у пустињу, да га ђаво куша. ² Пошто је Исус постио четрдесет дана и четрдесет ноћи, напокон огладне. ³ Кушач му тада приђе и рече му: „Ако си Син Божији, реци нека ови каменови постану хлебови.“ ⁴ Исус му одговори:

⁵ Онда га је ђаво одвео у Свети град, поставио га на врх храма ⁶ и рекао му: „Ако си Син Божији, баци се доле јер је у Светом писму написано:

⁷ Исус му одговори: „Написано је и ово: ’Не искушавај Господа, Бога свога.’“

⁸ Тада је ђаво опет одвео Исуса на једну веома високу гору, показао му сва светска царства и њихову славу, ⁹ и рекао му: „Све ћу ти ово дати ако паднеш преда мном и поклониш ми се.“

¹⁰ Тада му Исус одврати: „Одлази од мене, Сатано! Јер у Писму пише:

¹¹ Ђаво је након овога отишао од Исуса, а анђели су му приступили и служили му.

Почетак Исусовог јавног деловања

¹² Када је Исус чуо да је Јован одведен у тамницу, повукао се у Галилеју. ¹³ Напустио је Назарет и настанио се у Кафарнауму, крај мора, на подручју Завулоновог и Нефталимовог племена, ¹⁴ да би се испунило оно што је Бог рекао преко пророка Исаије:

¹⁷ Од тада је Исус почео да проповеда и говори: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско!“

Исус изабире себи ученике

¹⁸ А када је ишао поред Галилејског језера, Исус виде два брата, Симона, названог Петар, и његовог брата Андрију, како бацају мреже у море. Они су, наиме, били рибари. ¹⁹ Исус им рече: „Пођите за мном и ја ћу вас учинити рибарима људи.“ ²⁰ Они су одмах оставили мреже и кренули за њим. ²¹ Пошавши одатле даље, видео је браћу Јакова и Јована, Заведејеве синове, како у бродићу са својим оцем Заведејем, крпе рибарске мреже, па их позва. ²² И они су одмах оставили бродић и свог оца и кренули за њим.

Исус – учитељ и исцелитељ

²³ Исус је обилазио сву Галилеју. Поучавао је народ у њиховим синагогама, објављивао Радосну вест о Царству и лечио сваку болест и сваку немоћ у народу. ²⁴ Глас о њему раширио се по свој Сирији. Људи су му доносили све болеснике који су патили од различитих болести и мука, опседнуте злим духовима, оболеле од падавице и непокретне, и он их је излечио. ²⁵ За њим је ишло мноштво света из Галилеје, Декапоља, Јерусалима, Јудеје, и с оне стране Јордана.

Противљење обнови

4 Али непријатељи Јуде и Венијамина су чули да је народ из изгнанства почео да зида Дом за Господа, Бога Израиљевог, ² па су приступили Зоровавељу и главарима отачких домова. Рекли су им: „Дајте нам да и ми зидамо са вама! Јер и ми, попут вас, тражимо вашег Бога и жртвујемо му још од времена асирског цара Есарадона који нас је овде довео.“

³ Али Зоровавељ, Исус и остали главари отачких домова Израиља су им одговорили: „Није ваше да са нама зидате Дом за нашег Бога. Ми ћемо сами зидати за Господа, Бога Израиљевог, како нам је заповедио цар Кир, цар Персије.“

⁴ Тако је народ земље почео да обесхрабрује подухвате Јевреја и застрашује их да зидају. ⁵ Унајмљивали су саветнике против њих да би их осујетили у намери за све време персијског цара Кира до владавине персијског цара Дарија.

Противљење за време Ксеркса и Артаксеркса

⁶ За време владавине Артаксеркса, на почетку његовог царевања, написали су тужбу против становника Јуде и Јерусалима.

⁷ И за време Артаксеркса су писали Вислам, Митридат, Тавеило и остали њихови другови Артаксерксу, цару Персије. Писано је арамејским писмом и преведено је на арамејски језик^[a].

⁸ Реум, главни управитељ, и писар Симсај су написали следеће писмо против Јерусалима цару Артаксерксу:

⁹ Од Реума, главног управитеља, Симсаја писара и осталих њихових другова: судија и намесника, оних из Ореха, Вавилонаца, житеља Сусана (то јест Еламаца); ¹⁰ осталих народа које је повео у изгнанство Асенафар, велики и славни, и настанио их у градове Самарије и осталих с подручја преко реке^[b].

¹¹ Ево, ово је препис писма који су послали цару Артаксерксу:

Твоје слуге, људи с подручја преко реке.

Ево, дакле, ¹² нека зна цар да Јевреји који су дошли к нама, с твоје стране, дођоше у Јерусалим да зидају град побуне и зла, да обнављају зидине, да су оне завршене и да су темељи обновљени.

¹³ Нека зна цар да, ако се овај град сазида и зидине заврше, они неће више давати данак, порез и царину, па ће цареве ризнице бити оштећене. ¹⁴ А пошто смо одани двору, не доликује да гледамо ово бешчашће према цару. Зато ти о томе јављамо и шаљемо царе. ¹⁵ Нека се истражи у дневницима твојих предака и пронаћи ћеш у истим, и знаћеш да је овај град, град бунтовнички, на штету царевима и покрајинама, да је у њему одувек дизана побуна. Због тога је овај град и био разорен. ¹⁶ Зато обавештавамо цара да, ако се овај град сазида и зидине заврше, ти више нећеш имати имања на подручју преко реке.

¹⁷ Цар је послао одговор Реуму, главном управитељу, и писару Симсају и осталим њиховим друговима, који су пребивали у Самарији, и осталим с подручја преко реке:

Мир!

Ево, ¹⁸ писмо које сте нам послали је јасно и гласно прочитано преда мном. ¹⁹ Издао сам заповест да се све истражи и открили су да се овај град одувек дизао против царева, да се у њему збивао устанак и побуна. ²⁰ Силни цареви су владали Јерусалимом и имали власт над свим подручјем преко реке, па су им плаћали данак, порез и царину. ²¹ Сада издајте заповест да ти људи обуставе изградњу тог града док ја не заповедим. ²² Пазите да у овоме не будете немарни! Јер, зашто би царско добро било све више на штети и губитку?

²³ Препис овог писма цара Артаксеркса је наглас прочитан пред Реумом, Симсајем писарем и њиховим друговима. Они пожуре у Јерусалим ка Јеврејима, па их зауставе оружјем и силом.

²⁴ Тада су обустављени радови на Божијем Дому у Јерусалиму, а обустава је потрајала до друге године владавине персијског цара Дарија.

Петар и Јован пред судом

4 Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. ² Били су веома узнемирени што су учили народ и објављивали да је у Исусу ускрсење мртвих. ³ Ухватили су Петра и Јована и бацили их у затвор до наредног дана, јер је већ било вече. ⁴ Ипак, многи од оних који су чули Петрову поруку су узверовали, тако да је број верника порастао на пет хиљада.

⁵ Следећег дана су се у Јерусалиму окупили поглавари, старешине и зналци Светог писма, ⁶ затим Првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и други из првосвештеничке лозе. ⁷ Извели су апостоле пред себе и упитали их: „Каквом силом и у чије име сте то учинили?“

⁸ Тада Петар, испуњен Светим Духом, одговори: „Поглавари и старешине народа! ⁹ Ако смо данас изведени на саслушање због доброг дела које смо учинили болесном човеку и због начина његовог исцелења, ¹⁰ онда знајте и ви и читав израиљски народ: то је учињено у име Исуса Христа из Назарета, кога сте ви разапели, а кога је Бог ускрсао. Његова сила је учинила да овај човек стоји пред вама здрав. ¹¹ Исус је ’камен што сте ви, градитељи, одбацили, а који је постао камен угаони.’

¹² Спасења нема ни у једном другом, јер под небом нема другог имена међу људима, које нас може спасти.“

¹³ Када су присутни видели Петрову и Јованову одважност и дознали да су необразовани и обични људи, били су запањени. Препознали су у њима оне који су били са Исусом. ¹⁴ Но, гледајући исцељеног човека како стоји са њима, остали су без речи. ¹⁵ Тада су наредили Петру и Јовану да напусте Велико веће, а они су почели да се саветују међу собом: ¹⁶ „Шта да радимо са овим људима? Не можемо порећи да су учинили овај знак, јер се то одиграло наочиглед свих становника Јерусалима. ¹⁷ Ипак, да се ово учење не би још више проширило у народу, запретићемо им да никоме не проповедају у Исусово име.“

¹⁸ Тада су дозвали апостоле и наредили им да нипошто не говоре нити уче у Исусово име. ¹⁹ Али, Петар и Јован им одговорише: „Просудите сами да ли је право пред Богом да се више покоравамо вама или Богу, ²⁰ јер не можемо престати да говоримо о ономе што смо чули и видели.“

²¹ Чланови Већа су им још једном запретили, па су их пустили на слободу. Нису могли да се одлуче како да их казне, јер је сав народ славио Бога за оно што се догодило. ²² Наиме, човек који је био чудесно исцељен имао је више од четрдесет година.

Молитва за храброст апостола

²³ Чим су Петар и Јован били ослобођени, отишли су к својима и известили их о ономе што су им водећи свештеници и старешине рекли. ²⁴ Када су чули ово, једнодушно су се помолили Богу речима: „О, Господару, Створитељу неба и земље, мора и свега што је у њима. ²⁵ Ти си Духом Светим, преко нашег праоца, Давида, твога слуге рекао:

²⁷ Да, заиста су се удружили у овом граду Ирод, Понтије Пилат, незнабошци и израиљски народ против твога светог слуге Исуса, кога си помазао. ²⁸ Они су учинили оно што си ти по својој вољи и сили унапред одредио. ²⁹ А сада, Господе, погледај на њихове претње и дозволи својим слугама да с пуном слободом навешћују твоју реч. ³⁰ Испружи своју руку да се догађају исцељења, знаци и чуда – именом твога светог слуге Исуса.“

³¹ Када су се помолили, потресла се кућа у којој су били окупљени, те су се сви испунили Духом Светим. Затим су одважно навештавали Божију реч.

Јединство прве Цркве

³² А сви који су поверовали били су једнодушни и истомислени. Нико сопствену имовину није називао својом, него им је све било заједничко.

³³ Апостоли су са великом силом сведочили о Исусовом ускрсењу, а Бог је изливао своју велику милост на њих. ³⁴ Међу њима нико није оскудевао, јер су сви они који су поседовали земљу или куће то продавали, ³⁵ а новац доносили апостолима. Од тога се делило свакоме према његовим потребама.

³⁶ Тако је и неки Левит по имену Јосиф, родом с Кипра, кога су апостоли прозвали Варнава (што значи „син утехе“), ³⁷ продао њиву коју је поседовао, а новац предао апостолима.