M’Cheyne Bible Reading Plan

Јаков долази у Харан

29 Јаков настави путовање и дође у земљу народа истока. ² Одједном спази бунар у пољу. Око њега су пландовала три стада оваца, јер су их појили с тог бунара. На бунару је био наваљен велики камен. ³ Када би се стада окупила, пастири би одваљали камен с отвора и напојили овце. Потом би вратили камен на своје место, на отвор бунара.

⁴ Јаков их упита: „Одакле сте, браћо моја?“

„Из Харана смо“ – одговорише они.

⁵ „Познајете ли Нахоровог сина Лавана?“ – поново их упита Јаков.

Они одговоре: „Познајемо.“

⁶ „Је ли добро?“ – настави Јаков.

„Добро је – одговоре пастири. Ево, његова ћерка, Рахиља, управо долази са стадом.“

⁷ Јаков рече: „Дан је још у пуном јеку. Није време да се окупе стада. Напојите овце и изведите их на пашу.“

⁸ Они одговорише: „Не можемо док се не окупе остала стада и док пастири не одваљају камен с отвора бунара. Онда ћемо напојити стада.“

⁹ Док је он још разговарао са њима, дође Рахиља са овцама свога оца; била је, наиме, пастирица. ¹⁰ Кад је Јаков видео Рахиљу, ћерку Лавана, брата његове мајке и његове овце, приступио је бунару и одваљао камен с њега, те је напојио овце свога ујака Лавана. ¹¹ Онда је пољубио Рахиљу и гласно заплакао. ¹² Затим је рекао Рахиљи да је он синовац њеног оца Лавана а син Ревекин. На то она отрчи и обавести свога оца.

¹³ Кад је Лаван чуо вест о Јакову, сину своје сестре, потрчао му је у сусрет, па га је загрлио и пољубио. Затим га је довео у своју кућу. Јаков је потом испричао Лавану о свему што му се догодило. ¹⁴ На то је Лаван рекао: „Ти си стварно моја кост и моје тело!“

Јаков се жени Лијом и Рахиљом

Пошто је Јаков провео с њим цели месец, ¹⁵ Лаван рече Јакову: „Зар да бесплатно радиш за мене, само зато што си ми род? Кажи ми какву плату тражиш.“

¹⁶ А Лаван је имао две ћерке. Старија се звала Лија а млађа Рахиља. ¹⁷ Лија није имала лепе очи^[a], али је Рахиља била стасита и наочита. ¹⁸ Пошто је волео Рахиљу, Јаков рече: „Радићу за тебе седам година за твоју млађу ћерку Рахиљу.“

¹⁹ Лаван одговори Јакову: „Боље да је дам теби него неком другом човеку. Остани са мном.“ ²⁰ Јаков је радио за Рахиљу седам година. Пошто ју је волео, чинило му се да су године прошле као неколико дана.

²¹ Након тога Јаков рече Лавану: „Моје се време навршило. Зато ми дај моју жену, јер хоћу да будем с њом.“

²² Тада Лаван окупи све становнике тог места и приреди гозбу. ²³ Али увече узме он своју ћерку Лију и уведе је к Јакову, те овај легне с њом. ²⁴ Лаван је своју слушкињу Зелфу дао својој ћерки за слушкињу.

²⁵ Кад је свануло, кад оно Лија! Јаков рече Лавану: „Шта си ми то учинио? Зар нисам код тебе радио за Рахиљу? Зашто си ме преварио?“

²⁶ Лаван одговори: „Код нас није обичај да се млађа ћерка уда пре старије. ²⁷ Заврши са старијом ову свадбену седмицу, па ћемо ти дати и млађу за наредних седам година у мојој служби.“

²⁸ Јаков је пристао. Кад је завршио свадбену седмицу с Лијом, Лаван му даде своју ћерку Рахиљу за жену. ²⁹ Своју слушкињу, Валу, је дао својој ћерки Рахиљи за слушкињу. ³⁰ Јаков је онда легао и с Рахиљом и волео ју је више него Лију. И тако је радио за Лавана наредних седам година.

Јаковљева деца

³¹ Господ је видео да је Лија невољена, па ју је учинио плодном; Рахиља је, пак, била нероткиња. ³² Лија је затруднела и родила сина. Дала му је име „Рувим“^[b], јер је рекла: „Господ је видео моју невољу; сада ће ме мој муж волети.“

³³ Поново је затруднела и родила сина. Тада је рекла: „Господ је чуо да сам невољена, па ми је дао и овог сина.“ Зато му је дала име „Симеун“.^[c]

³⁴ Лија је затруднела и трећи пут и родила сина. Рекла је тада: „Сад ће ми се мој муж приклонити, јер сам му родила три сина.“ Зато му је дала име „Леви“^[d].

³⁵ Поново је затруднела и родила сина. Том приликом је рекла: „Сада ћу славити Господа.“ Зато га је назвала „Јуда“^[e]. Потом је престала да рађа.

Ускрсење

28 А после суботе, у свануће првога дана недеље, дођоше Марија Магдалена и друга Марија да погледају гроб. ² У тај час наста велики потрес, јер је анђео Господњи сишао са неба, приступио, откотрљао гробни камен и сео на њега. ³ Лик му је био као муња, а одећа бела као снег. ⁴ Од страха пред њим, стражари су уздрхтали и постали као мртви.

⁵ Анђео рече женама: „Не бојте се! Знам да тражите разапетог Исуса. ⁶ Он није овде. Ускрснуо је онако како је рекао. Дођите и видите место где је лежао. ⁷ Стога идите и реците његовим ученицима да је ускрснуо из мртвих. Он ево иде пред вама у Галилеју, онде ћете га видети. Ето, рекао сам вам.“

⁸ Оне у журби одоше са гроба, те са страхом, али и са великом радошћу, отрчаше да јаве његовим ученицима. ⁹ Уто их сретне Исус, те им рече: „Здраво!“ Оне му приђу, обујме његове ноге и падну ничице пред њим. ¹⁰ Исус им тада рече: „Не бојте се! Идите и јавите мојој браћи да иду у Галилеју; тамо ће ме видети.“

¹¹ Док су оне одлазиле, неки од стражара оду у град и јаве водећим свештеницима све што се догодило. ¹² Они су се онда састали са старешинама и одлучили да војницима дају много новца. ¹³ Рекли су им: „Реците да су његови ученици дошли ноћу и украли тело док смо ми спавали. ¹⁴ А ако заповедник дочује за ово, ми ћемо га уверити и решити вас бриге.“ ¹⁵ Стражари узму новац и учине како су их упутили. Ова прича се раширила међу Јеврејима све до данашњега дана.

Велико послање

¹⁶ А једанаесторица ученика одоше у Галилеју, на гору на коју им Исус наредио да иду. ¹⁷ Када су га угледали, пали су ничице, а неки су посумњали. ¹⁸ Исус им приђе и рече им: „Дата ми је сва власт на небу и на земљи. ¹⁹ Зато идите и начините све народе мојим ученицима, крстећи их у име Оца, Сина и Светога Духа. ²⁰ Учите их да држе све што сам вам заповедио. Ево, ја сам с вама у све дане до свршетка света.“

Јестирина молба цару

5 Трећег дана Јестира се обукла царски и стала у двориште царског двора, испред двора, док је цар седео на свом царском престолу у двору наспрам улаза у двор. ² Цар је тада видео царицу Јестиру како стоји у дворишту и смиловао се на њу. Цар је испружио ка Јестири своје златно жезло које му је било у руци, па је Јестира пришла и дотакнула врх жезла.

³ Рекао јој је цар: „Шта ти је, царице Јестиро? Шта желиш? Даће ти се макар и половина царства!“

⁴ Јестира му је одговорила: „Ако је цару по вољи, нека данас дође цар са Аманом на гозбу коју сам за њега припремила.“

⁵ Цар заповеди: „Пожурите Амана да уради по Јестириној речи!“

Тако је цар са Аманом дошао на гозбу коју је Јестира припремила. ⁶ Када су на гозби пили вино, цар је упитао Јестиру: „Која је твоја молба? Биће ти дано! Шта је то што желиш? Ако је и половина царства – нека буде!“

⁷ А Јестира му је одговорила: „Ово је моја молба и моја жеља: ⁸ Ако сам нашла благонаклоност пред царем и ако је цару по вољи да испуни моју молбу и учини по мојој жељи, нека дођу цар и Аман на гозбу коју ћу за њих да припремим, и сутра ћу учинити према царевој речи.“

Аман бесни против Мардохеја

⁹ Тог дана је Аман отишао веселог и радосног срца. Али када је Аман видео Мардохеја на царевим вратима, да му не устаје и да не дрхти пред њим, Аман се испунио бесом према Мардохеју. ¹⁰ Али, Аман се суздржао и отишао својој кући.

Затим је послао по своје пријатеље и своју жену Сересу и окупио их. ¹¹ Онда им је приповедао Аман о слави свог богатства, о многим својим синовима, о свему чиме га је цар унапредио и о томе како га је узвисио над царским главарима и слугама. ¹² Такође је Аман рекао: „Никог осим мене царица Јестира није позвала са царем на гозбу коју је припремила. Чак ме је и сутра позвала са царем. ¹³ Али све то ми не одговара докле год гледам Мардохеја, Јеврејина, како седи на царевим вратима.“

¹⁴ На то му је рекла Сереса, његова жена, и сви његови пријатељи: „Нека направе вешала висока педесет лаката^[a], па ујутру реци цару да на њих обесе Мардохеја. Онда весело иди с царем на гозбу.“ Аману се свидео савет па је направио вешала.

Павле на Малти

28 Пошто смо се спасли, сазнали смо да се то острво зове Малта. ² Становници Малте су нам исказали несвакидашњу љубазност. Заложили су ватру и све нас позвали к њој због кише која је падала и због хладноће. ³ А када је Павле сакупио гомилу грања и ставио на ватру, изађе змија од топлоте и ухвати му се за руку. ⁴ Угледавши змију како му виси на руци, домороци рекоше један другоме: „Овај човек је сигурно убица; умакао је мору, али му Правда^[a] не дозвољава да живи.“ ⁵ Но, Павле стресе змију у ватру и ништа му се не догоди. ⁶ Људи су очекивали да ће отећи или да ће изненада пасти мртав. Но, кад су после дугог чекања видели да му се ништа необично није догодило, променили су мишљење и рекли да је бог.

⁷ Близу тог места се налазило имање главара тог острва, по имену Публије. Он нас је примио и три дана нас љубазно угостио. ⁸ Публијев отац је тада лежао свладан грозницом и срдобољом. Павле му је пришао, помолио се, положио руке на њега и исцелио га. ⁹ Након што се ово догодило, и остали болесници са острва су долазили и били исцељени. ¹⁰ Становници су нам указали многе почасти, а када смо одлазили, снабдели су нас са свим што нам је било потребно.

Од Малте до Рима

¹¹ После три месеца, укрцасмо се на неку александријску лађу која је презимила на острву и која је на себи имала заштитни знак близанаца Кастора и Полукса. ¹² Допловили смо у Сиракузу, где смо остали три дана. ¹³ Оданде смо пловећи уз обалу дошли у Региум. Сутрадан је почео да дува јужни ветар, тако да смо већ следећег дана стигли у Путеоле. ¹⁴ Тамо смо нашли неку браћу која су нас позвала да проведемо са њима недељу дана. Тако смо дошли у Рим. ¹⁵ Кад су браћа из Рима чула да долазим, изашли су нам у сусрет чак до Апијевог форума и Три крчме. Видевши их, Павле захвали Богу и охрабри се.

Павле у Риму

¹⁶ Када смо стигли у Рим, Павлу је било допуштено да станује као самац са једним војником који га је чувао. ¹⁷ После три дана, Павле је сазвао јудејске вође. Када су се окупили, Павле им је рекао: „Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа или обичаја наших предака, ипак су ме оковали у Јерусалиму и изручили ме Римљанима. ¹⁸ Када су ме испитали, хтели су да ме пусте, јер нису нашли никакву кривицу због које бих био осуђен на смрт. ¹⁹ Но, будући да су се Јевреји успротивили томе, био сам принуђен да се позовем на цара; али не зато да бих оптужио свој народ. ²⁰ Зато сам вас позвао да вас видим и да вам кажем да сам окован овим ланцем због Израиљеве наде.“

²¹ Они му одговорише: „Нисмо примили никаква писма из Јудеје у вези са тобом, нити је ко од браће дошао оданде и јавио нам или рекао нешто лоше о теби. ²² Ипак, желимо да чујемо шта су твоји погледи, јер нам је познато да се против ове секте свуда говори.“

²³ Пошто су му заказали један дан, дошли су у његов стан у још већем броју. Павле им је од јутра до мрака говорио и сведочио о Божијем Царству, убеђујући их о Исусу на темељу Мојсијевог Закона и Пророка. ²⁴ Једни су били уверени у оно што је Павле рекао, док други нису поверовали.

²⁵ И како нису могли да се сложе, почели су да се разилазе. Након тога, Павле је дао свој суд: „Свети Дух је рекао истину вашим прецима преко пророка Исаије:

²⁸ Знајте, стога, да је ово Божије спасење послано незнабошцима и они ће га послушати.“ ²⁹ А када је ово рекао, Јевреји одоше жучно се расправљајући међу собом.

³⁰ Павле је у свом изнајмљеном стану остао пуне две године и примао све који су долазили к њему. ³¹ Ту је сасвим слободно и без сметњи навештавао Царство Божије и поучавао о Господу Исусу Христу.