M’Cheyne Bible Reading Plan
Сарина смрт и погреб
23 Сара је живела стотину двадесет седам година. 2 Умрла је у Киријат-Арви, то јест у Хеврону у хананској земљи. Авра̂м је жалио за Саром и нарицао за њом.
3 Затим је Авра̂м устао с места где је лежала његова покојница, и обратио се Хетитима: 4 „Странац сам и придошлица међу вама. Продајте ми земљиште за гроб код вас, да бих могао да отпремим и сахраним своју покојницу.“
5 Хетити одговорише Авра̂му: 6 „Чуј нас, господине. Ти си кнез Божији међу нама. Стога сахрани своју покојницу у нашем најбољем гробу; нико од нас ти неће ускратити свој гроб да у њега сахраниш своју покојницу.“
7 Авра̂м је на то устао и дубоко се поклонио становницима земље, Хетитима. 8 Затим им је рекао: „Ако се, дакле, слажете да отпремим своју покојницу и сахраним је код вас, заузмите се за мене код Ефрона, сина Цохарова, 9 да ми прода пећину у Макпели што је у његовом власништву. Она се налази на крају његовог имања. Нека ми је пред вама прода за пуну цену, да бих имао гроб у свом власништву.“
10 Ефрон је седео међу Хетитима. Тада Ефрон, Хетит, одговори Авра̂му, да га чују Хетити својим ушима – све старешине што су дошле код градских врата: 11 „Никако, господине! Послушај ме: дајем ти и њиву и пећину на њој. Дајем[a] ти је пред својим народом; сахрани своју покојницу.“
12 Авра̂м се дубоко поклонио народу те земље. 13 Авра̂м тада рече Ефрону, да народ те земље чује на своје уши: „Саслушај ти сада мене. Платићу ти новцем за ту пољану. Прими то од мене, да могу тамо да сахраним своју покојницу.“
14 Ефрон одговори Авра̂му: 15 „Чуј ме, мој господине. Земљиште вреди четири стотине сребрних шекела[b]. Шта је то за тебе и мене? Само ти сахрани своју покојницу.“
16 Авра̂м се сложио с Ефроном, па му је избројaо новац који је Ефрон тражио у присутности свих Хетита: четири стотине шекела сребра трговачке мере.
17 Тако је Ефронова пољана у Макпели, што је насупрот Мамрији, са пећином, стаблима, и свим што је било на њиви, 18 прешла у Авра̂мово власништво у присутности Хетита – свих старешина што су дошле пред градска врата. 19 Након тога је Авра̂м сахранио своју жену Сару у пећини на пољани Макпела што је насупрот Мамрије (код Хеврона) у земљи Хананској. 20 Тако је пољана и пећина на њој прешла од Хетита у Авра̂мово власништво за сахрањивање.
Прича о свадбеној гозби
22 Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: 2 „Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. 3 Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.
4 Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’
5 Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. 6 Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. 7 Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.
8 Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. 9 Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ 10 Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.
11 Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. 12 Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми.
13 Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. 14 Много је званих, али је мало изабраних.“
Порез цару
15 Тада су фарисеји отишли и на свом Већу сковали план како да Исуса ухвате у речи. 16 Потом су послали своје ученике и иродовце који му рекоше: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима. 17 Реци нам шта мислиш: да ли је допуштено давати порез цару или не?“
18 Исус је прозрео њихову опакост, па је рекао: „Зашто ме искушавате, лицемери? 19 Покажите ми новац за плаћање пореза!“ Дали су му сребрњак. 20 Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“ 21 Они одговоре: „Царев[a].“ „Онда, дајте цару царево, а Богу Божије.“ 22 Када су чули ово, задивили су се, па су га оставили и отишли.
О ускрсу мртвих
23 Истог дана приступе му и садукеји, који говоре да нема ускрсења, 24 и упитају га: „Учитељу, Мојсије је рекао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 25 Било тако у нас седморо браће. Први се оженио и умро, па како није имао потомства, његова жена остане његовом брату. 26 Исто је било и са другим и трећим, и тако све до седмога. 27 На крају умре и жена. 28 Кад приликом ускрсења буду ускрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су сва седморица била њоме ожењена?“
29 Исус им одговори: „У заблуди сте, јер не познајете ни Писмо ни силу Божију. 30 Јер кад наступи ускрсење, људи се неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. 31 А што се тиче ускрса из мртвих, зар нисте читали шта је рекао Бог? 32 ’Ја сам Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ Он није Бог мртвих, него живих.“
33 Када је мноштво то чуло, било је задивљено његовим учењем.
Највећа заповест
34 Када су фарисеји видели да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, 35 а један од њих, зналац Светог писма, упита га, с намером да га искуша: 36 „Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“ 37 Исус му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим.’ 38 Ово је највећа и најважнија заповест. 39 Друга је једнако важна: ’Воли ближњега свога као самога себе. 40 На овим двема заповестима почива сав Закон и Пророци.“
Христос – Давидов Син и Господ
41 Када су се фарисеји окупили, Исус их упита: 42 „Шта мислите о Христу? Чији је он син?“
Они му одговоре: „Давидов.“
43 Он их упита: „Како га онда Давид, посредством Духа, назива Господом кад говори:
44 ’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге подножје да буду“’?
45 Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
46 Нико није могао да му одговори ни речи, и нико се од тада није усудио да га пита било шта.
Свештеници и Левити
12 Ово су свештеници и Левити који су дошли са Салатиловим сином Зоровавељом и са Исусом:
Сораја, Јеремија, Јездра,
2 Амарија, Малух, Хатуш,
3 Сеханије, Реум, Меримот,
4 Идо, Гинето, Авија,
5 Мијамин, Мадија, Вилга,
6 Семаја, Јојарив, Једаја,
7 Салуј, Амок, Хелкија, Једаја.
То су били главари свештеника и њихова браћа у Исусово време.
8 Ово су Левити: Исус, Винуј, Кадмило, Серевија, Јуда и Матанија који је са својом браћом водио хвалоспеве. 9 Њихова браћа, Ваквукија и Уније су на дужностима стајали насупрот њих.
10 Исусу се родио Јоаким,
Јоакиму Елијасив,
а Елијасиву Јодај;
11 Јодају се родио Јонатан,
а Јонатану се родио Јадва.
12 У Јоакимово време су били свештеници, главари отачких домова:
од Сорајиног дома Мераја,
од Јеремијиног Хананија;
13 од Јездриног Месулам,
од Амаријиног Јоанана;
14 од Мелихујевог Јонатан,
од Севанијиног Јосиф;
15 од Харимовог Адна,
од Мерајотовог Елкај;
16 од Идовог Захарија,
од Гинетоновог Месулама;
17 од Авијиног Зихрије,
од Минијаминовог и од Моадијиног Филтај;
18 од Вилжиног Самуја,
од Семајиног Јонатан;
19 од Јојаривовог Матенај,
од Једајиног Озије;
20 од Салујевог Калај,
од Амоковог Евер;
21 од Хелкијиног Асавија,
од Једајиног Натанаило.
22 Левити, главари отачких домова – у време Елијасива, Јодаја, Јоанана и Јадве – били су пописани баш као и свештеници, када је владао Дарије Персијанац. 23 Левијеви потомци, главари отачких домова су били пописани у Књизи дневника све до времена Елијасивовог сина Јоанана. 24 А левитски главари су били Асавија, Серевија и Исус син Кадмилов. Њихова браћа су стајала насупрот њих да славе и хвале по заповести Давида, човека Божијег, и то стража поред страже.
25 Матанија, Ваквукија, Овадија, Месулам, Талмон и Акув су били вратари и чували су стражу код складишта поред врата. 26 Они су живели у време Исусовог сина Јоакима, сина Јоседековог, за време управитеља Немије и за време Јездре, свештеника и зналца Светог писма.
Посвећење јерусалимског зида
27 За посвећење јерусалимског зида људи су потражили Левите из свих њихових места, да их доведу у Јерусалим, да прославе посвећење у радости, уз хвале са песмом, са цимбалима, лирама и харфама. 28 Окупили су се и синови певача из равнице око Јерусалима, из нетофатских села; 29 из Вет-Гилгала и са поља Гаваје и Азмавета, јер су певачи за себе сазидали села око Јерусалима. 30 Свештеници и Левити су се очистили, а очистили су и народ, врата и зид.
31 Довео сам главаре Јуде да се попну на зид и поставио сам два велика хора слављења и поворке, десно по зиду према Гнојним вратима. 32 Иза њих је ишао Осаја, половина Јудиних главара; 33 Затим Азарија, Јездра и Месулам; 34 Јуда, Венијамин, Семаја и Јеремија. 35 А од синова свештеника са трубама: Јонатанов син Захарија, син Семаје, син Матаније, син Михеје, син Захура, син Асафов. 36 И његова браћа Семаја, Азареило, Милалај, Гилалај, Мај, Натанаило, Јуда и Хананије са инструментима Божијег човека Давида. А Јездра, зналац Светог писма, је ишао пред њима. 37 Код Изворских врата, баш пред њима, попели су се степеницама Давидовог града, зидним успоном, до Давидовог дома и до Водених врата на истоку.
38 Други хор слављења са половином поворке је ишао супротно, а ја сам био позади са половином поворке на зиду, изнад куле код пећи и до Широког зида. 39 Онда изнад Јефремових врата, па изнад Старих врата и изнад Рибљих врата; и Ананилове куле и куле Меје до Овчијих врата. Стали су код Тамничких врата.
40 Тада су оба хора слављења заузела своје место у Божијем Дому, баш као и ја, половина достојанственика са мном, 41 и свештеници Елијаким, Масија, Минијамин, Михеја, Елиоинај, Захарија и Хананија са трубама. 42 Затим Масија, Семаја, Елеазар, Озије, Јоанан, Малхија, Елам и Езер. А певачи су певали гласно под надгледником Језрајом. 43 Тог дана су жртвовали много жртава. Радовали су се јер их је Бог обрадовао великом радошћу, а и жене и деца су се радовали тако да се радост Јерусалима чула надалеко.
44 Тог дана су одређени људи постављени над одајама складишта за приносе, за прве плодове и за десетине, да сакупљају у њих са градских поља делове по Закону за свештенике и за Левите. Јер, народ Јуде се радовао због свештеника и Левита који су служили. 45 Одржавали су службу њиховог Бога и службу очишћења, као и певачи и вратари према заповести Давида и његовог сина Соломона. 46 Наиме, још је од давнина, у време Давида и Асафа, било главара певача и славопоја и хвалоспева Богу. 47 Тако је сав Израиљ у време Зоровавеља и у време Немије давао делове певачима и вратарима, колико је потребно за тај дан. Одвајали су посвећено за Левите, а Левити су одвајали посвећено за Аронове потомке.
Павлов говор
22 „Браћо и оци, послушајте сада речи моје одбране коју упућујем вама.“
2 Када су они чули да им се обраћа на јеврејском језику, још пажљивије су га слушали.
3 „Ја сам Јеврејин – наставио је Павле. Рођен сам у Тарсу киликијском, али сам одгојен у овом граду, где сам под Гамалиловим надзором био строго подучен Закону наших отаца. Био сам реван за Бога, баш као и ви данас 4 До смрти сам прогањао следбенике овог Пута; везивао сам и мушкарце и жене и предавао их у тамницу. 5 То може да ми потврди Првосвештеник и цело Веће старешина. Од њих сам, наиме, примио писма за њихову сабраћу у Дамаску, где сам отишао да спроведем у Јерусалим тамошње свезане, да буду кажњени.
6 Док сам се путујући приближавао Дамаску, око подне ме је одједном забљеснуло јако светло с неба. 7 Пао сам на земљу и чуо глас како ми говори: ’Савле! Савле! Зашто ме прогониш?’
8 Упитао сам: ’Ко си ти, господине?’ Он ми је одговорио: ’Ја сам Исус из Назарета кога ти прогониш.’ 9 Моји пратиоци су видели светло, али нису разумели глас онога који ми је говорио. 10 ’Шта да радим, Господе?’ – упитао сам. Господ ми је одговорио: ’Устани и иди у Дамаск. Тамо ће ти бити речено све што ти је одређено да чиниш.’ 11 Пошто сам био обневидео од бљеска оног светла, моји пратиоци су ме повели за руку, па сам тако дошао у Дамаск.
12 А извесни Ананија, побожан човек који је живео по Закону, о коме су похвално говорили сви тамошњи Јевреји, 13 дође к мени, приђе ми и рече: ’Брате Савле, прогледај!’ Истог часа сам прогледао, те сам га видео. 14 Ананија је наставио: ’Бог наших отаца те је изабрао да сазнаш његову вољу, да видиш Праведника и да чујеш глас из његових уста. 15 Јер ти ћеш бити његов сведок пред свим људима, па ћеш говорити што си видео и чуо. 16 Шта сад још чекаш! Устани, крсти се, те се очисти од својих греха призивајући његово име!’
17 Након што сам се вратио у Јерусалим, док сам се једном молио у храму, пао сам у занос 18 и видео Господа. Он ми је рекао: ’Пожури и иди брзо из Јерусалима, јер неће прихватити твоје сведочанство о мени!’ 19 А ја рекох: ’Господе, знају они да сам бацао у тамницу и тукао по синагогама оне који верују у тебе. 20 А када се проливала крв твога сведока Стефана, ја сам стајао тамо, одобравао и чувао одећу оних који су га убијали.’ 21 Али он ми је рекао: ’Иди, јер ћу те послати далеко међу незнабошце.’“
Павле у затвору
22 Јевреји су га слушали све до ових речи. Међутим, тада су почели да вичу: „Истреби таквог са земље! Тај не заслужује да живи!“ 23 Пошто су они викали, витлали огртачима и дизали прашину у ваздух, 24 заповедник је наредио да Павла одведу у касарну и бичевањем га испитају како би сазнао због чега то народ диже толику вику против њега.
25 Када су га опружили и свезали каишевима, Павле рече капетану који је стајао до њега: „Зар ви смете да бичујете римског грађанина који није осуђен?“ 26 Кад је то чуо, капетан је пришао заповеднику и обавестио га о томе. Рекао је: „Шта то хоћеш да учиниш? Па, овај човек је римски грађанин!“
27 Заповедник је пришао Павлу и упитао га: „Реци ми, јеси ли ти римски грађанин?“
„Јесам“ – одговори Павле.
28 Заповедник рече: „Ја сам великом свотом стекао то грађанство.“
„А ја сам се с њим и родио“ – рече Павле.
29 Војници који су приступили да бичевањем испитају Павла истог су тренутка устукнули. И са̂м заповедник се уплашио кад је сазнао да је он римски грађанин, а он га је свезао. 30 Намеравајући да тачно сазна за шта га Јевреји оптужују, заповедник је сутрадан ослободио Павла и наредио да се окупе водећи свештеници и цело Велико веће. Онда је довео Павла и поставио га пред њих.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.