M’Cheyne Bible Reading Plan
Исмаилово рођење
16 Но, Аврамова жена Сараја није Авраму рађала деце. Она је имала слушкињу Египћанку која се звала Агара. 2 Сараја рече Авраму: „Ево, Господ ме је учинио нероткињом. Иди и лези с мојом слушкињом, можда ћу преко ње стећи потомство.“
Аврам је послушао што му је Сараја рекла. 3 Тада је Аврамова жена Сараја довела Авраму своју слушкињу Агару Египћанку и дала му је за жену (било је то десет година након што се Аврам населио у Хананској земљи). 4 Аврам легне са Агаром и она затрудни.
Кад је видела да је затруднела, с презиром је гледала на своју господарицу. 5 Сараја тада рече Авраму: „Твоја је кривица што ми се наноси ова неправда. Предала сам своју слушкињу у твој загрљај, али откако је опазила да је затруднела, почела је с презиром да гледа на мене. Нека Господ пресуди ко је од нас двоје крив!“
6 Аврам одговори Сараји: „Ево, твоја слушкиња је у твојој власти. Како ти се чини да је добро, тако поступи према њој.“ Сараја поче тако злостављати Агару, да је ова побегла од ње.
7 Но, Анђео Господњи је нађе код извора што је на путу за Сур, 8 па је запита: „Агаро, слушкињо Сарајина, одакле долазиш и куда идеш?“
Агара одговори: „Бежим од своје господарице Сараје.“
9 Тада јој Анђео Господњи рече: „Врати се својој господарици и покори јој се!“ 10 Анђео Господњи јој уз то рече: „Веома ћу умножити твоје потомство, тако да се неће моћи пребројити!“
11 Још јој рече Анђео Господњи:
„Ево, зачела си
и родићеш сина.
Даћеш му име ’Исмаило’[a],
јер је Господ чуо за твоју невољу.
12 Он ће бити као дивљи магарац:
рука ће се његова на свакога дизати,
и свачија рука на њега ће се дизати,
са свом својом браћом
у непријатељству ће живети.“[b]
13 Агара је назвала Господа који јој је говорио: „Ти си Бог који ме види!“ Агара је, наиме, рекла: „Уистину, видела сам онога који ме види!“ 14 Зато се тај извор зове „Вир Лахај Рој“[c] и налази се између Кадиса и Варада.
15 Агара је Авраму родила сина. Аврам је сину кога му је Агара родила, дао име Исмаило. 16 Авраму је било осамдесет шест година када му је Агара родила Исмаила.
Исус поучава о унутрашњој чистоћи
15 Тада неки фарисеји и зналци Светог писма из Јерусалима приступе Исусу, па га упитају: 2 „Зашто твоји ученици крше предање наших старих? Они, наиме, не перу руке пре јела!“ 3 Исус им узврати: „А зашто ви кршите Божију заповест због својих уредаба? 4 Јер Бог је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи оца или мајку, нека се погуби.’ 5 А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним је жртвени принос Богу“’ – 6 тај онда не треба да се стара о своме оцу. Тако сте укинули Божију реч ради вашег предања. 7 Лицемери! Добро је пророковао Исаија о вама, рекавши:
8 ’Овај народ ме поштује уснама,
али му је срце далеко од мене.
9 Узалуд је њихова побожност;
њихово учење научене су заповести људске.’“
10 Затим је позвао народ и рекао: „Слушајте и разумите! 11 Човека не чини нечистим оно што улази у уста, већ оно што излази из уста. То га чини нечистим!“ 12 Тада су му приступили његови ученици и рекли му: „Знаш ли да су се фарисеји увредили када су чули оно што си рекао?“ 13 А Исус им одговори: „Свака садница коју није посадио Отац мој небески биће искорењена. 14 Пустите их. Они су слепци који воде слепе. А ако слепац води слепога, обојица ће пасти у јаму.“ 15 Петар му рече „Објасни нам ову причу.“ 16 А Исус рече: „Зар и ви још увек не разумете? 17 Не схватате ли да све што улази у човекова уста одлази у стомак и потом се избацује напоље? 18 А оно што излази из уста, то извире из срца. То чини човека нечистим. 19 Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, погрдне речи. 20 То чини човека нечистим, а јести неопраним рукама – то човека не чини нечистим.“
Вера једне Хананејке
21 Исус је затим отишао оданде и повукао се у тирске и сидонске области. 22 Кад, гле, нека жена Хананејка из тих крајева дође и завапи: „Господе, Сине Давидов, смилуј ми се! Моја ћерка се страшно мучи, јер је опседнута злим духом.“
23 Исус јој није одговорио ни речи. Тада му приступише његови ученици молећи га: „Реци јој да оде, јер иде за нама и виче.“
24 Исус јој одговори: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.“
25 Жена дође, паде ничице пред њим те рече: „Господе, помози ми!“
26 Он јој одговори: „Није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“
27 А жена рече: „Да, Господе, али и кучићи једу од мрвица које падају са стола њихових господара.“
28 Тада јој Исус одговори: „О, жено, велика је твоја вера! Нека ти буде по твојој жељи.“ Тог истог часа је оздравила њена ћерка.
Исус исцељује многе
29 Исус је отишао оданде и дошао до Галилејског језера. Попео се на једно брдо и тамо сео. 30 Тада је много народа дошло к њему, а међу њима много хромих, слепих, богаља, немих и много других. Положили су их до његових ногу, а он их је излечио. 31 Народ се дивио, па је, гледајући да неми говоре, да су богаљи исцељени, да хроми ходају и да слепи гледају, дао хвалу Богу Израиљеву.
Исус храни четири хиљаде људи
32 Исус позва к себи своје ученике, и рече им: „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. Ја, пак, нећу да их отпремим гладне, да не малакшу на путу.“ 33 А ученици му одговоре: „Одакле нам у овој пустари толико хлеба да се нахрани оволико мноштво?“ 34 Исус их упита: „Колико хлебова имате?“ Они му рекоше: „Седам хлебова и нешто рибица.“ 35 Тада је Исус заповедио народу да поседа по земљи. 36 Онда је узео седам хлебова и оне рибице, захвалио Богу, те разломио хлебове и додавао их ученицима, а ученици народу. 37 Сви су јели и наситили се и још су покупили седам пуних котарица преосталих комада. 38 А оних који су јели било је четири хиљаде мушкараца, не рачунајући жене и децу. 39 Потом је послао народ кући, ушао у бродић и отишао у крајеве магаданске.
Немија се заузима за сиромахе
5 У то време су неки људи и њихове жене покренули велике оптужбе против своје браће Јевреја. 2 Неки су говорили: „Нас, наших синова и наших ћерки је много! Хајде да набавимо жита да једемо и преживимо.“
3 Неки су говорили: „Заложимо своје њиве, своје винограде и своје куће да набавимо жита за време глади.“
4 Неки су говорили: „Због царског данка смо позајмили новац за наше њиве и наше винограде. 5 А наше је тело као тело наших сународника и наша деца као њихова деца. А ево, потчинили смо наше синове и наше ћерке као робље. Неке наше ћерке су одведене у оковима, а у нашим рукама више нема снаге, јер наше њиве и виногради наши припадају другима.“
6 Плануо сам од љутње када сам чуо њихове оптужбе и све те речи. 7 Одлучио сам у срцу да укорим главаре и достојанственике. Рекао сам им: „Сваки од вас своме брату позајмљује зеленашки!“ Зато сам против њих сазвао велики збор. 8 Обратио сам им се: „Откупили смо, колико смо могли, нашу браћу Јевреје који су морали да се продају народима. А ви продајете своју браћу! И то још их нама продајете!“ А они су само ћутали и ни речи нису нашли.
9 Казао сам: „Није добро то што радите. Зар не би требало да живите у страху пред нашим Богом, да нас не буде срамота пред народима наших непријатеља? 10 И ја и моја браћа и моје слуге смо им позајмљивали новац и жито. Али, молим вас, оставимо се овог зеленашења! 11 Молим вас, још данас им вратите њихове њиве и њихове винограде, њихове маслињаке и њихове куће и отпишите камате на жито, младо вино и уље што сте им позајмили.“
12 Одговорили су: „Вратићемо то и нећемо им тражити ништа. Урадићемо како кажеш.“
А ја сам окупио свештенике и заветовао их да поступе по овом договору. 13 Још сам отресао свој огртач уз речи: „Овако нека Бог сваког ко се не буде држао овог договора отресе од његове куће и његовог имања. Тако нека буде отресен и празан.“
Сав је збор рекао „амин“ и славили су Господа. А народ је поступио према договору.
14 Такође, од дана када су ме поставили за њиховог управитеља у Јуди, од двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ни моја браћа ни ја нисмо јели управитељски хлеб. 15 Ранији управитељи, они који су били пре мене, ставили су тежак јарам на народ. Наиме, поред четрдесет сребрних шекела,[a] узимали су им храну и вино. А и њихове су слуге владале над народом, али ја то нисам радио из богобојазности. 16 Такође, за рад на овом зиду, који сам обновио, нисмо стекли никакво имање. И све моје слуге су биле тамо окупљене на послу.
17 За мојим столом су били Јевреји и достојанственици, њих стотину педесет, као и они око нас, они који су нам дошли из других народа. 18 Сваки дан је спреман један во, шест одабраних оваца и живина. То су они спремали за мене. А сваких десет дана су додавали разне сорте вина у изобиљу. Али ја нисам тражио сву ту храну за управитеља, јер сам видео да је на овом народу била тешка служба.
19 Сети ме се, о, мој Боже, због свег добра што сам учинио овом народу!
Апостолски сабор у Јерусалиму
15 Али у Антиохију дођу неки из Јудеје и почну да уче браћу: „Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.“ 2 Пошто су Павле и Варнава ушли у спор и велику расправу са њима, одређено је да Павле и Варнава са још некима од њих оду у Јерусалим и изнесу ово спорно питање пред апостоле и старешине.
3 Тако су, послани од цркве, пролазили кроз Феникију и Самарију причајући о обраћењу незнабожаца, што је причинило велику радост свој браћи. 4 Када су стигли у Јерусалим, примила их је црква, апостоли и старешине. Тада су им Павле и Варнава испричали о ономе што је Бог учинио преко њих.
5 Тада су устали неки од верујућих који су припадали фарисејској странци и рекли: „Незнабошце треба обрезати и наредити им да држе Мојсијев Закон.“
Петров говор
6 Апостоли и старешине су се окупили да размотре ову ствар. 7 После дуге расправе, устаде Петар и обрати се присутнима: „Браћо, ви знате да ме је Бог одавно изабрао да би незнабошци из мојих уста чули поруку Радосне вести и поверовали. 8 Бог, који познаје људска срца, потврдио је да их прихвата тиме што им је дао Светог Духа као и нама. 9 Он није направио разлику између њих и нас, јер је и њихова срца очистио посредством вере. 10 Зашто, дакле, изазивате Бога тиме што стављате ученицима јарам на врат који нисмо могли да носимо ни ми ни наши преци? 11 Ми верујемо да смо спасени милошћу нашега Господа Исуса на исти начин као и они.“
12 На то су се сви окупљени умирили, а Павле и Варнава су им приповедали о знацима и чудима које је Бог преко њих учинио међу незнабошцима. 13 Када су завршили, узе реч Јаков: „Браћо, саслушајте ме. 14 Симон је рекао да се Бог од почетка побринуо да између незнабожаца одвоји народ за себе. 15 То је у складу са речима пророка, као што је написано:
16 ’Вратићу се након тога
и подићи пали шатор Давидов,
саградићу што је у њему срушено
и обновити га,
17 да и остали људи потраже Господа,
и сви народи који носе моје име
– говори Господ који чини ово
18 знаним од искона.’
19 Зато сматрам да не треба узнемиравати незнабошце који се обраћају Богу. 20 Уместо тога, нека им се напише да се уздржавају од меса које је окаљано приношењем на жртву идолима, да се клоне блуда, да не једу месо удављених животиња, нити крв животињску. 21 Јер, у свим градовима од давнина постоје проповедници Мојсијевог Закона, који га сваке суботе читају по синагогама.“
Апостолско писмо
22 Тада су апостоли и старешине са свом црквом одлучили да изаберу између себе људе и да их са Павлом и Варнавом пошаљу у Антиохију: Јуду званог „Варсава“ и Силу, водеће људе међу браћом. 23 По њима су послали ово писмо:
Ми, апостоли и старешине, ваша браћа, поздрављамо сву браћу, некадашње незнабошце, у Антиохији, Сирији и Киликији.
24 Пошто смо чули да су вас неки од нас, којима ми нисмо дали никакав налог, збунили и узнемирили својим тврдњама, 25 једногласно смо одлучили да вам пошаљемо одабране људе заједно са нашим вољеним Варнавом и Павлом. 26 То су људи који су изложили опасности своје животе ради нашег Господа Исуса Христа. 27 Стога вам шаљемо Јуду и Силу да вам усмено саопште ово исто. 28 Одлучили смо, наиме, заједно са Светим Духом, да вас не оптерећујемо ничим другим, осим ових неопходних ствари: 29 да се уздржавате од меса жртвованог идолима, од крви, од меса удављене животиње, и од блуда. Добро ћете чинити ако се чувате тога.
Будите поздрављени!
30 Пошто су били отпраћени, отишли су у Антиохију где су окупили заједницу и предали јој ово писмо. 31 Када су прочитали писмо, радовали су се због охрабрења. 32 А Јуда и Сила, који су и сами били пророци, многим су речима храбрили и утврђивали браћу. 33 Пошто су тамо провели неко време, браћа су их у миру испратила к онима који су их послали.[a] 35 Павле и Варнава су остали у Антиохији где су, заједно са многим другима, поучавали и проповедали реч Господњу.
Друго мисијско путовање
Павле и Варнава се разилазе
36 После неког времена Павле рече Варнави: „Хајде да се вратимо и посетимо браћу по свим градовима у којима смо објавили реч Господњу, да видимо како су.“ 37 Варнава је хтео да са собом поведу и Јована званог Марко, 38 али је Павле мислио да није добро да са собом воде човека који их је био напустио у Памфилији и није пошао са њима на дело. 39 Пошто је дошло до оштрог неслагања међу њима, Варнава узме Марка и отплови за Кипар. 40 Павле је изабрао Силу, па је отишао пошто су га браћа поверила Господњој милости. 41 Пролазио је кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.