M’Cheyne Bible Reading Plan
Савез и обрезање
17 Кад је Авраму било деведесет девет година, указао му се Господ и рекао му: „Ја сам Бог Свемоћни, по мојој вољи живи и буди беспрекоран. 2 Савез свој склапам између себе и тебе, и силно ћу те умножити.“
3 Аврам паде ничице, а Бог настави да му говори: 4 „Ово је мој савез са тобом: постаћеш отац многим народима. 5 И нећеш се више звати Аврам, него ће ти ’Авра̂м’[a] бити име, јер сам те учинио оцем многих народа. 6 Веома, веома плодним ћу те учинити: од тебе ће потећи народи; и цареви ће од тебе проистећи. 7 Савез свој – савез вечни – склапам између себе и тебе и између твог потомства после тебе кроз сва поколења: ја ћу бити Бог теби и твоме потомству после тебе. 8 Сву земљу хананску, земљу у којој боравиш као дошљак, дајем у вечни посед теби и твоме потомству после тебе; а ја ћу бити њихов Бог.“
9 Још рече Бог Авра̂му: „А ти држи мој савез, ти и твоје потомство после тебе, од поколења до поколења. 10 А ово је знак мог савеза између мене и твог потомства после тебе, овако ћете га држати: свако мушко међу вама нека се обрезује. 11 Обрезујте окрајак свога тела, и то ће бити знак савеза између мене и вас. 12 Свако мушко међу вама, од поколења до поколења, нека се обрезује кад наврши осам дана; и роб, рођен у вашем дому и купљени за новац од странаца који није ваш сродник. 13 Да, чак и роб рођен у вашем дому, као и купљен за новац мора се обрезати. То ће бити знак на вашем телу да је мој савез са вама вечни савез. 14 А мушкарац који није обрезао окрајак свог тела, нека се истреби из свог народа, такав је прекршио мој савез.“
15 Још рече Бог Авра̂му: „А Сарају, своју жену, нећеш више звати Сараја; име ће јој бити ’Сара’. 16 Њу ћу благословити; шта више, од ње ћу ти дати сина. Ја ћу је благословити, те ће постати мајка народима, и цареви ће народа од ње потећи.“
17 Авра̂м паде ничице, па се насмеја и рече у себи: „Може ли се родити син човеку од стотину година? Зар ће Сара у деведесетој родити дете?“ 18 Авра̂м рече Богу: „Нека само Исмаило живи под твојим окриљем.“
19 Бог рече Авра̂му: „Ипак ће ти твоја жена, Сара, родити сина коме ћеш дати име ’Исак’[b]. Ја ћу склопити свој савез – вечни савез – с њим и с његовим потомством после њега. 20 Услишићу те и за Исмаила. Ево, благословићу га и учинити плодним и веома га умножити. Дванаест кнезова ће потећи од њега, те ћу учинити да од њега нарасте велики народ. 21 Али свој ћу савез склопити са Исаком кога ће ти Сара родити идуће године у ово доба.“ 22 Кад је Бог завршио разговор са Авра̂мом, узнео се од њега.
23 Авра̂м је затим узео свог сина Исмаила и све робове рођене у његовом дому, као и оне купљене за новац – све мушке у Авра̂мовом дому – па их је истог дана обрезао, како му је Бог рекао. 24 Авра̂му је било деведесет девет година када је био обрезан. 25 Исмаилу је било тринаест година када је био обрезан. 26 Авра̂м и његов син Исмаилo су били обрезани истога дана. 27 Са Авра̂мом су били обрезани и његови укућани рођени у његовом дому, као и сви они купљени за новац од странаца.
Захтев за знаком
16 Неком приликом приступе Исусу фарисеји и садукеји. Искушавали су га тако што су од њега тражили да им да̂ знак с неба. 2 Исус им је одговорио: „Кад падне вече, ви говорите: ’Биће ведро, јер је небо црвено.’ 3 А ујутро: ’Данас ће бити невреме, јер је небо црвено и мутно.’ Ви по изгледу неба знате да процените какво ће бити време, а нисте у стању да препознате знаке овога времена. 4 Зли и прељубнички нараштај тражи знак, али му се неће дати други знак, осим знака Јоне.“ Тада их је напустио и отишао.
Фарисејски и садукејски квасац
5 Ученици су отпловили на другу страну, али су заборавили да понесу хлеб. 6 Исус им рече: „Пазите и чувајте се фарисејског и садукејског квасца!“
7 А они су расправљали међу собом говорећи: „Ово је рекао, јер нисмо понели хлеб.“
8 Исус, схвативши то, рече им: „Маловерни, шта расправљате међу собом како немате хлеба? 9 Зар још увек не разумете и не сећате се оних пет хлебова на пет хиљада људи? Колико сте кошара преосталог хлеба сакупили? 10 А оних седам хлебова на четири хиљаде људи? Колико сте кошара преосталог хлеба сакупили? 11 Па, како онда не разумете? Ја вам нисам говорио о хлебу него: ’Чувајте се фарисејског и садукејског квасца.’“ 12 Тада су схватили да им није рекао да се чувају хлебног квасца, него учења фарисеја и садукеја.
Петар изјављује да Исус јесте Христос
13 Кад је Исус дошао у крајеве око Кесарије Филипове, упитао је своје ученике: „Шта говоре људи о Сину Човечијем? За кога га држе?“
14 Они му одговорише: „Једни кажу да је Јован Крститељ, други да је Илија; трећи кажу да је то Јеремија или један од пророка.“
15 Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“
16 Тада Симон Петар одговори: „Ти си Христос, Син Бога живога.“
17 А Исус му рече: „Благо теби, Симоне, сине Јонин, јер ти ово не откри твоје људско умовање, него Отац мој који је на небесима. 18 А ја ти кажем: ти си Петар, а на овој стени саградићу своју Цркву и врата Света мртвих неће је надвладати. 19 Теби ћу дати кључеве Царства небеског, па што пресудиш на земљи, биће пресуђено на небесима, и што разрешиш на земљи, биће разрешено на небесима.“ 20 Тада је Исус заповедио својим ученицима да никоме не говоре да је Христос.
Исус наговештава своју смрт и ускрсење
21 Од тада је Исус почео да обзнањује својим ученицима да треба да иде у Јерусалим и много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће ускрснути трећег дана. 22 Тада му је пришао Петар и почео да га прекорева: „Боже сачувај, Господе! То се теби неће догодити!“ 23 Исус се окрете и рече Петру: „Одлази од мене, Сатано! Ти си ми замка на путу, јер твоје умовање није Божије, већ људско.“
Цена следбеништва
24 Онда Исус рече својим ученицима: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи. 25 Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га. 26 Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди? Или, шта човек може дати у замену за свој живот? 27 Уистину, доћи ће Син Човечији у слави свога Оца и са анђелима његовим, те ће сваком узвратити по његовим делима. 28 Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде Сина Човечијег да долази са својим Царством.“
Ново противљење обнови
6 А када су чули Санавалат, Товија, Гисем Арапин и остатак наших непријатеља да сам обновио зид и да у њему није остала ни пукотина – иако до тада још нисам био ставио крила на врата – 2 Санавалат и Гисем су ми послали поруку: „Дођи да се сретнемо у Кефиру, у Онановој долини.“
А намеравали су да ми нанесу зло. 3 Ја сам им послао гласнике и поручио: „У великом сам послу и не могу да сиђем. Зашто да стане посао када га оставим и сиђем к вама?“ 4 Четири пута су ми слали исту поруку, а ја сам им узвраћао истим речима.
5 Тада ми је Санавалат и пети пут послао исту поруку по свом слузи, а у његовој руци је било отворено писмо. 6 У њему је писало:
„Прочуло се међу народима, а и Гисем каже да ти и Јевреји намеравате да се побуните. Прича се да зато обнављаш зид, да ћеш бити њихов цар. 7 И пророке си поставио да у Јерусалиму објављују о теби: ’Цар је у Јуди!’ Сада ће и цар чути за то. Зато дођи да се заједно посаветујемо.“
8 Али ја сам му послао одговор: „Ништа се није догодило тако како говориш! Ти то измишљаш из срца.“
9 Наиме, сви они су хтели да нас преплаше, јер су говорили: „Клонуће им руке од посла који се неће завршити!“
Зато, оснажи моје руке, Боже!
10 Тако сам отишао до куће Семаје, сина Метавеиловог сина Далаје. Јер, он се затворио и поручио: „Хајде да се сретнемо у Дому Божијем, усред Дома и да му затворимо врата. Јер ће доћи да те убију, ноћу ће доћи да те убију!“
11 Одговорио сам му: „Зар да бежи човек попут мене? Зар неко као ја да оде у Дом да преживи? Не, нећу да идем.“ 12 Тада сам схватио: гле, није га Бог послао! За пророштво које ми је прорекао подмитили су га Санавалат и Товија. 13 А подмитили су га да бих се преплашио, да бих поступио онако и сагрешио, да би ми оцрнили име и наругали ми се.
14 Сети се, о, мој Боже, Товије и Санавалата по овим њиховим делима, као и пророчице Ноадије и свих осталих пророка који су ме застрашивали.
15 Тако је зид био довршен за педесет два дана, двадесет петог дана месеца елула[a].
Противљење завршетку зида
16 Чули су за то сви наши непријатељи и уплашили су се народи који су били око нас, па су се јако покуњили. Јер, знали су да је овај посао урађен уз помоћ нашег Бога.
17 Такође, тих су дана многи Јудини главари слали писма Товији, а од Товије су писма долазила њима, 18 јер су се многи у Јуди с њим повезали заклетвом. Наиме, он је био зет Араховом сину Сеханији, а његов син Јоанан је оженио ћерку Варахијиног сина Месулама. 19 Још су преда мном говорили о његовим добрим делима, а моје су речи дојављивали њему. А Товија је слао писма да би ме застрашио.
Тимотеј се придружује Павлу и Сили
16 Затим је дошао у Дерву и Листру. Тамо је живео неки ученик који се звао Тимотеј, син верујуће Јеврејке и оца Грка. 2 Браћа у Листри и Икониуму су имала добро мишљење о њему. 3 Павле је хтео да га поведе са собом на пут, па га је зато обрезао због Јевреја који су живели у тим местима; сви су, наиме, знали да му је отац био Грк. 4 Пролазећи кроз градове, саопштавали су верујућима одредбе које су установили апостоли и старешине у Јерусалиму. 5 Тако су цркве јачале у вери и расле бројчано из дана у дан.
6 А они прођоше кроз Фригију и Галатију, јер их је Свети Дух био упозорио да не проповедају реч у провинцији Малој Азији. 7 Кад су стигли на границу Мизије, покушали су да уђу у Витинију, али им то Дух Исусов није допустио. 8 Тако су прошли поред Мизије и дошли у Троаду.
Позив за Македонију
9 Током ноћи је Павле имао виђење: неки Македонац је стајао и молио га: „Дођи у Македонију и помози нам!“ 10 Након што је Павле имао ово виђење, гледали смо да одмах отпутујемо за Македонију, закључујући да нас је Бог позвао да им објавимо Радосну вест. 11 Из Троаде смо отпловили право у Самотрак, следећег дана у Неапољ, 12 а оданде у Филипе, римску колонију и главни град тог дела Македоније. У том граду смо провели неколико дана.
Лидијино обраћење
13 У суботу смо изашли изван градских капија крај реке претпостављајући да се тамо налази богомоља[a]. Сели смо и почели да говоримо окупљеним женама. 14 То је слушала и нека побожна жена која се звала Лидија, продавачица пурпурне тканине из града Тијатире. Њој је Господ отворио срце да помно слуша оно што је Павле говорио. 15 А када је била крштена заједно са својим укућанима, молила нас је: „Ако сматрате да заиста верујем у Господа, дођите у моју кућу и останите!“ Тако нас је убедила.
Павле и Сила у затвору
16 Док смо једном ишли у богомољу, срели смо једну робињу опседнуту погађачким духом. Она је прорицањем доносила велику добит својим господарима. 17 Ишла је за Павлом и за нама вичући: „Ови људи су слуге Бога Свевишњега! Они вам објављују пут спасења!“ 18 Ово је чинила данима. Кад је то Павлу дојадило, окренуо се и рекао духу: „Наређујем ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!“ Дух је истог часа изашао из ње.
19 Када су њени господари видели да им је пропала нада за зараду, ухватили су Павла и Силу и одвукли их на градски трг пред власти. 20 Пошто су их извели пред заповеднике, рекоше: „Ови људи, Јевреји, буне наш град, 21 и проповедају обичаје, које ми као Римљани не смемо да прихватимо нити да вршимо.“
22 На то гомила навали на њих, а заповедници стргоше одећу са њих и наредише да се ишибају. 23 Пошто су их ишибали, бацили су их у тамницу и заповедили тамничару да их помно чува. 24 Примивши такво наређење, он их је бацио у најзабаченију ћелију у тамници, а на ноге им ставио окове.
25 Око поноћи Павле и Сила су се молили и певали химне Богу, а затвореници су их слушали. 26 Изненада је настао јак земљотрес, тако да су се потресли темељи затвора. Сва су се врата отворила, а окови спали са свих затвореника. 27 Тамничар се тргне из сна, па када виде да су тамничка врата отворена, потегне мач да се убије мислећи да су затвореници побегли. 28 Међутим, Павле гласно узвикну: „Не чини себи никаква зла, јер смо сви овде!“
29 Тада је тамничар потражио светло, утрчао и дрхтећи се бацио пред Павла и Силу. 30 Затим их је извео из ћелије и упитао их: „Реците ми, господо, шта треба да урадим да бих се спасао?“
31 „Веруј у Господа Исуса Христа, па ћеш бити спасен и ти и твоји укућани“ – одговорили су му. 32 Затим су њему и свим његовим укућанима навестили реч Господњу. 33 Још истог ноћног часа их је одвео и опрао им ране. Одмах затим је био крштен он и сви његови. 34 Онда их је позвао у своју кућу и послужио их храном радујући се са целим својим домом што је поверовао у Бога.
Ослобођење Павла и Силе
35 Када је свануло, заповедници су послали судске службенике тамничару и поручили му: „Ослободи оне људе.“ 36 Тамничар је онда рекао Павлу: „Заповедници су поручили да вас ослободим. Зато сад изађите и пођите у миру.“ 37 Павле им је одговорио: „Без судског поступка су нас јавно ишибали и бацили у тамницу иако смо римски грађани. Зар сада хоће да нас потајно избаце? Не долази у обзир! Нека лично дођу, па нека нас изведу.“
38 Када су судски службеници пренели ове речи заповедницима, ови су се уплашили чувши да су Павле и Сила римски грађани. 39 Дошли су к њима и извинили им се, па су их извели из ћелије и замолили их да напусте град. 40 Кад су изашли из тамнице, отишли су до Лидијине куће где су видели и охрабрили браћу. Затим су отишли оданде.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.