M’Cheyne Bible Reading Plan

Уништење Содоме и Гоморе

19 Стигну она два анђела увече у Содому баш када је Лот седео код градских врата. Кад их је видео, Лот им је пошао у сусрет, поклонио се лицем до земље ² и рекао: „Молим вас, господо, свратите у дом свога слуге да проведете ноћ и оперете ноге; онда ураните, па наставите својим путем.“

Они одговорише: „Не, преспаваћемо на улици.“

³ Но, Лот их је толико салетао да су они коначно свратили к њему и ушли у његову кућу. Онда их је угостио, испекао бесквасни хлеб, па су јели. ⁴ Али пре него што су легли на починак, житељи града – мушкарци Содоме, стари и млади – сав народ до последњег човека, опколе кућу. ⁵ Онда су позвали Лота и рекли му: „Где су они људи што су ноћас дошли к теби? Изведи их к нама да спавамо с њима!“

⁶ Лот изађе к њима на улаз, а врата затвори за собом. ⁷ Онда им рече: „Браћо моја, молим вас, не чините тог зла! ⁸ Ево, имам овде две ћерке које још нису биле у додиру ни с једним човеком. Њих ћу вам извести, па чините с њима што вам је воља; али овим људима не чините ништа, јер су дошли под сенку мога крова.“

⁹ Они му рекоше: „Склони се одатле! Дошао си овде као дошљак, а већ се постављаш за судију. Сад ћемо с тобом да урадимо горе него с њима.“ Онда силовито насрну на Лота и примакну се вратима да их развале. ¹⁰ Али она двојица испруже руке, увуку Лота к себи и затворе врата. ¹¹ А оне људе што су били пред вратима, старе и младе, ударе слепилом тако да нису могли да пронађу врата.

¹² Онда она двојица упиташе Лота: „Имаш ли овде још кога: зетове, синове и ћерке, или било кога у граду? Изведи их из места, ¹³ јер ћемо га уништити. Тешка је оптужба што га терети пред Господом; он нас је послао да га уништимо.“

¹⁴ Лот је затим изашао и рекао својим будућим зетовима који су били верени с његовим ћеркама: „Устајте! Одлазите из овог места јер ће Господ уништити град!“ Али њима се чинило да то Лот збија шалу.

¹⁵ У са̂м освит зоре, анђели навале на Лота говорећи: „Устани и поведи своју жену и своје две ћерке које су овде, да не будеш затрт кад град буде кажњен!“

¹⁶ Међутим, Лот је оклевао. Али пошто му се Господ смиловао, они га узму за руку, као и његову жену и његове две ћерке и безбедно их изведу из града.

¹⁷ Чим су их извели, један од њих рече: „Бежи да спасеш живот! Не осврћи се нити се игде у равници заустављај. Бежи у брда да не будеш затрт!“

¹⁸ Али Лот им рече: „Немој, Господе^[a], молим те! ¹⁹ Твој је слуга нашао наклоност пред тобом; шта више, исказао си ми обиље своје милости спасивши ми живот. Али ја не могу да бежим у брда, јер ће ме снаћи несрећа, те ћу погинути. ²⁰ Ево, ту у близини има једно мало место где бих могао да побегнем. Није ли заиста мало? Допусти ми да побегнем тамо да спасем живот.“

²¹ Господ^[b] му одговори: „Добро, услишићу ти и ову молбу и нећу затрти град о коме говориш. ²² Брзо бежи тамо, јер не могу ништа да учиним док ти не стигнеш тамо.“ Зато се тај град зове „Соар“. ²³ Сунце је излазило над земљом кад је Лот ушао у Соар.

²⁴ Тада је Господ на Содому и Гомору сручио кишу од ужареног сумпора – с неба, од Господа – ²⁵ па је уништио ове градове и сву ту равницу, све житеље градова и све што је расло на земљи. ²⁶ Али Лотова жена се окрете за собом и претвори се у стуб соли.

²⁷ Рано следећег јутра, Авра̂м устане и врати се на место где је стајао пред Господом. ²⁸ Погледао је према Содоми и Гомори и према целој равници, и угледао како се диже дим над земљом као дим из пећи.

²⁹ Кад је Бог уништавао градове у равници где је Лот живео, држао је на уму Авра̂ма, па је извео Лота одатле, и избавио га од истребљења.

Лот и његове ћерке

³⁰ Лот је напустио Соар, јер се плашио да остане тамо, и настанио се у брдима са своје две ћерке. Живео је са њима у једној пећини.

³¹ Тада је старија ћерка рекла млађој: „Наш је отац остарео, а у земљи нема мужа да буде са нама, као што је ред по свему свету. ³² Хајде да напијемо нашег оца вином и легнемо с њим. Тако ћемо преко нашег оца сачувати потомство.“ ³³ Исте ноћи опију оне свога оца вином, па старија оде и легне са својим оцем. Он није знао ни кад је легла ни кад је устала. ³⁴ Ујутро је старија рекла млађој: „Ево, ја сам прошле ноћи легла са нашим оцем. Хајде да га напијемо вином и ове ноћи, па иди и лези с њим, како би преко нашег оца сачували потомство.“ ³⁵ Тако оне поново напију свога оца вином, па млађа ћерка легне с њим. А он опет није знао ни кад је ова легла ни кад је устала. ³⁶ Тако су обе ћерке Лотове остале у другом стању са својим оцем. ³⁷ Старија ћерка је родила сина и дала му име „Моав“^[c]. Он је праотац данашњих Моаваца. ³⁸ И млађа је родила сина. Дала му је име „Вен-Ами“^[d]. Он је праотац данашњих Амонаца.

Ко је највећи?

18 Нешто касније, ученици приступише Исусу и упиташе га: „Ко је, дакле, највећи у Царству небеском?“ ² Исус дозва једно дете, постави га између њих ³ и рече: „Заиста вам кажем, ако се не промените изнутра и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. ⁴ Ко се понизи као ово дете, тај је највећи у Царству небеском. ⁵ Ко прихвати једно такво дете у моје име, тај мене прихвата.

Исус упозорава на долазак искушења

⁶ А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, боље би му било да о свој врат обеси велики воденични камен и да се утопи у дубини морској. ⁷ Тешко свету због искушења које наводе на грех. Наиме, искушења које наводе на грех морају доћи, али тешко човеку по коме таква искушења долазе. ⁸ Ако те твоја рука или нога наводи на грех, одсеци је и баци од себе, јер боље је да уђеш у живот обогаљен или хром, него да са обе руке или обе ноге будеш бачен у огањ вечни. ⁹ И ако те твоје око наводи на грех, извади га и баци од себе, јер је боље да уђеш у живот с једним оком, него да са оба ока будеш бачен у пакао огњени. ¹⁰ Пазите да не гледате презриво ни на једнога од ових малих, јер, кажем вам, њихови анђели на небу увек гледају лице Оца мојега који је на небесима. ¹¹ Јер је Син Човечији дошао да спасе што је изгубљено.

¹² Шта мислите? Ако неки човек има стотину оваца, а једна од њих залута, неће ли он оставити оних деведесет девет у брдима и поћи да тражи ону једну која је залутала? ¹³ И ако се деси да је нађе, заиста вам кажем, он ће се због ње радовати више него због оних деведесет девет које нису залутале. ¹⁴ Тако ни Отац ваш који је на небесима не жели да пропадне ни један од ових малих.

Шта са братом који греши?

¹⁵ Ако твој брат сагреши против тебе, иди к њему и укажи му на његов грех док си насамо са њим. Ако те послуша, задобио си брата. ¹⁶ А ако те не послуша, поведи са собом још једног или двојицу. ’Свака оптужба мора да се потврди само на основу изјаве два или три сведока.’ ¹⁷ А ако не послуша њих, реци цркви. А ако не послуша ни цркву, нека ти буде као многобожац и порезник.

¹⁸ Заиста вам кажем, ако шта пресудите на земљи, биће пресуђено на небу; а што разрешите на земљи, биће разрешено на небу. ¹⁹ Поново вам кажем, да ако се двојица од вас на земљи удруже у молитви и затраже било шта, даће им Отац мој који је на небесима. ²⁰ Јер где су двојица или тројица сабрана у моје име, и ја сам тамо међу њима.“

Прича о немилосрдном слузи

²¹ Тада му приступи Петар и упита га: „Колико пута треба да опростим своме брату који сагреши против мене? До седам пута?“

²² Исус му рече: „Кажем ти, не седам пута, него седамдесет пута седам.

²³ Зато је Царство небеско слично цару који је одлучио да сведе рачуне са својим слугама. ²⁴ Кад је почео да обрачунава, доведоше му једног човека који му је дуговао десет хиљада таланата. ²⁵ Будући да није могао да му плати, господар нареди да се продају у робље он, његова жена и деца и све што поседује, те да се дуг наплати.

²⁶ Слуга на то паде ничице на земљу и рече му: ’Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.’ ²⁷ Господар се смилује на слугу, пусти га и опрости му дуг.

²⁸ Кад је тај исти слуга изашао, нашао је једног од својих пријатеља који је такође био слуга. Тај му је дуговао стотину сребрњака. Он га ухвати и поче да га дави, говорећи: ’Враћај што си дужан!’

²⁹ Његов друг падне пред њим, преклињући га: ’Буди стрпљив са мном и ја ћу ти вратити!’

³⁰ Али овај не хтеде, него оде и баци га у тамницу док не врати дуг. ³¹ Међутим, то су видели његови другови, слуге, који су се на то веома ожалостили. Отишли су и јавили господару све што се догодило.

³² Тада је господар поново позвао к себи тог слугу. Рекао му је: ’Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг јер си ме молио. ³³ Није ли требало да се и ти смилујеш своме другу, као што сам се ја смиловао теби?’ ³⁴ Господар се разгневи, те га предаде мучитељима док му не врати сав дуг. ³⁵ Исто тако ће Отац мој који је на небесима, учинити с вама, ако сваки од вас од срца не опрости своме брату.“

Јездра чита Закон

8 Сав народ се сложно окупио на тргу испред Водених врата. Рекли су Јездри, зналцу Светог писма, да донесе књигу Мојсијевог Закона који је Господ заповедио Израиљу.

² Свештеник Јездра је донео Закон пред збор, пред мушкарце, жене и све који су разумели, да чују тог првог дана седмог месеца. ³ Читао га је наглас на тргу испред Водених врата, пред мушкарцима, женама и онима који су могли да разумеју, од јутра до поднева. А сав народ је пажљиво слушао књигу Закона.

⁴ Јездра, зналац Светог писма, је стајао на дрвеном постољу које су направили за ову сврху. Поред њега је стајао Мататија, Сема, Анаја, Урија, Хелкија, Масија са десне стране. Са леве стране је стајао Федаја, Мисаило, Малхија, Асум, Асвадана, Захарија и Месулам.

⁵ Тада је Јездра пред очима свег народа отворио књигу – јер је и био изнад свих – а када ју је отворио, сав народ је устао. ⁶ Благословио је Јездра Господа, Бога великог, а сав народ је узвратио – „Амин! Амин!“ – и подижући руке погнули су главе и поклонили се Господу лицем до земље.

⁷ А Исус, Ванија, Серевија, Јамин, Акув, Саветај, Одија, Масија, Келита. Азарија, Јозавад, Анан, Фелаја и Левити су поучавали народ Закону, док је народ стајао на свом месту. ⁸ Наглас су читали књигу Божијег Закона и објашњавали, давали смисао, па су разумели читање.

⁹ Тада Немија – а он је био Тирсата – и Јездра свештеник, зналац Светог писма, и Левити који су поучавали народ, рекоше свем народу: „Овај дан је свет Господу, вашем Богу. Зато не тугујте и не плачите.“ Јер је сав народ плакао када је чуо речи Закона.

¹⁰ И ово им је рекао: „Идите и једите масну храну и пијте слатка пића, па део пошаљите онима којима ништа није спремљено. Јер, овај дан је свет нашем Господу. И не будите ожалошћени, јер је радост Господња наша тврђава!“

¹¹ А Левити су утишавали сав народ. Говорили су: „Тише! Па овај је дан свет! Не будите жалосни.“

¹² Народ је отишао да једе и пије, да пошаље део хране, да слави, јер су разумели речи које су им обзнањене.

¹³ Сутрадан су се главари отачких домова свег народа, свештеници и Левити окупили код Јездре, зналца Светог писма, да проникну у речи Закона. ¹⁴ Открили су да је у Закону, који је Господ дао Мојсијевом руком, записано да израиљски народ борави у сеницама на празник у седмом месецу; ¹⁵ да обзнане и разгласе по свим својим градовима и у Јерусалиму: „Изађите на брдо и понесите гране маслине, гране дивљих маслина, гране мирте, гране палми, па гранама лиснатих стабала направите сенице, како је записано.“

¹⁶ Тако је народ отишао па су донели гране и направили за себе сенице: свако на свом крову, у својим двориштима, и у двориштима Божијег Дома, на тргу код Водених врата и на тргу код Јефремових врата. ¹⁷ Тако је сав збор који се вратио из изгнанства направио сенице, па су боравили у сеницама. Јер Израиљци нису тако радили још од времена Исуса Навина, па до овог дана. И била је велика радост.

¹⁸ Читао им је свакодневно наглас из књиге Божијег Закона, од првог до последњег дана. Тако су славили празник седам дана, а осмог дана је био свечани сабор, као што је било прописано.

Оснивање цркве у Коринту

18 Након тога је Павле напустио Атину и отишао у Коринт. ² Тамо је срео једног Јеврејина, родом из Понта, по имену Акила. Овај је недавно био дошао из Италије са својом женом Прискилом, јер је Клаудије наредио да сви Јевреји напусте Рим. Павле је дошао к њима, ³ а пошто су се бавили истим занатом – израђивали су шаторе – остао је код њих и радио с њима. ⁴ Сваке суботе је расправљао у синагоги, уверавајући Јевреје и Грке.

⁵ Када су Сила и Тимотеј дошли из Македоније, Павле се у потпуности посветио проповедању, сведочећи Јеврејима да Исус јесте Христос. ⁶ Међутим, када су Јевреји почели да му се супротстављају и да му се обраћају ружним речима, Павле је отресао прашину са своје одеће и рекао: „Ваша кривица нека се сручи на ваше главе – ја нисам више одговоран за то. Од сада идем к незнабошцима.“

⁷ Отишавши одатле, Павле се преселио у кућу једног побожног човека, Титија Јуста, чија кућа је била одмах до синагоге. ⁸ А старешина синагоге, Крисп, узверовао је у Господа заједно са целом својом породицом. Такође су и многи Коринћани који су га чули поверовали и крстили се. ⁹ Једне ноћи је Господ рекао Павлу у виђењу: „Не бој се! Настави да проповедаш, немој да замукнеш! ¹⁰ Ја сам с тобом, те се нико неће усудити да ти науди, јер имам много свог народа у овом граду.“ ¹¹ Павле је тако остао у Коринту годину и по дана поучавајући их речи Божијој.

¹² Када је Галион постао намесник Ахаје, Јевреји се удруже против Павла и изведу га пред суд. ¹³ Оптуживали су га: „Овај човек наводи људе да служе Богу на незаконит начин.“ ¹⁴ Кад је Павле заустио да одговори, Галион се обратио Јеврејима: „Да је у питању неки преступ или злодело, имао бих разлога, о, Јевреји, да вас саслушам. ¹⁵ Но, будући да се ради о спору око речи и имена и вашег закона, расправите то сами! Ја нећу да будем судија у тим стварима.“ ¹⁶ Тако их је истерао из суднице. ¹⁷ Они онда ухватише Состена, старешину синагоге, и почеше да га туку усред суднице. Галион се на то није обазирао.

Крај другог и почетак трећег мисијског путовања

¹⁸ Павле је још дуго остао у Коринту, а затим се поздравио са браћом и отпловио у Сирију заједно са Прискилом и Акилом. У Кенхреји је обријао главу, јер је имао завет. ¹⁹ Када су стигли у Ефес, Павле је оставио Прискилу и Акилу, а са̂м отишао у синагогу где је расправљао са Јеврејима. ²⁰ Када су га замолили да остане дуже време, није пристао. ²¹ Ипак, када се опраштао од њих, рекао им је: „Вратићу се, ако буде воља Божија.“ Затим је отпловио из Ефеса. ²² Када су допловили у Кесарију, Павле је отишао горе до Јерусалима и поздравио се са црквом, а затим се спустио до Антиохије.

Треће мисијско путовање

²³ Ту је провео извесно време, па је отишао. Онда је ишао од места до места кроз крајеве Галатије и Фригије и утврђивао све ученике.

Аполос

²⁴ Тада је у Ефес стигао неки Јеврејин по имену Аполос, родом из Александрије. Био је речит и добар познавалац Писама. ²⁵ Био је упућен у Пут Господњи, па је са великим жаром исправно проповедао и поучавао о Исусу, иако је знао само за Јованово крштење. ²⁶ Храбро је почео да говори у синагоги. Када су га Прискила и Акила чули, повели су га са собом и још тачније му изложили Пут Божији.

²⁷ Пошто је наумио да иде у Ахају, браћа су му написала препоруку за тамошње ученике да му укажу гостопримство. Када је стигао тамо, био је од велике помоћи онима који су узверовали по милости, ²⁸ јер је надмоћно и јавно побијао Јевреје, доказујући Писмима да Исус јесте Христос.