M’Cheyne Bible Reading Plan
7 Тада Господ рече Ноју: „Уђи у пловило ти и цела твоја породица, јер видим да си ти једини праведан преда мном у овом нараштају. 2 Од свих чистих животиња узми са собом по седам парова: мужјака са женком, а од животиња које нису чисте узми по пар: мужјака са женком. 3 Исто тако и од свих птица небеских узми по седам парова: мужјака са женком, да би им се сачувало потомство на целој земљи. 4 Наиме, за седам дана ћу пустити кишу да пада на земљу четрдесет дана и четрдесет ноћи, те ћу истребити с лица земље свако живо биће које сам начинио.“
5 Ноје учини све како му је Господ заповедио.
6 Ноју је било шест стотина година када је потоп дошао на земљу. 7 Због вода потопа Ноје уђе у пловило са својим синовима, својом женом и женама својих синова. 8 Од свих чистих животиња и од животиња које нису чисте, од птица и од свега што пузи по земљи, 9 уђе к Ноју у пловило по двоје, мужјак и женка, као што је Бог заповедио Ноју. 10 Када се навршило седам дана, навале воде потопа на земљу.
11 Шестстоте године Нојевог живота, другог месеца, седамнаестога дана тог месеца, провале сви извори великог бездана и отворе се сва окна на небесима. 12 Киша је пљуштала по земљи четрдесет дана и четрдесет ноћи.
13 Тог истог дана[a] уђу у пловило Ноје и његови синови: Сим, Хам и Јафет, Нојева жена и три жене његових синова. 14 Са њима су ушле све животиње по својим врстама: стока, гмизавци што пузе по земљи и свакојаке птице, све што има крила. 15 Ушли су к Ноју у пловило двоје по двоје од сваког бића што у себи има дах живота. 16 Животиње које су ушле унутра биле су пар: мушко и женско од сваког бића, баш као што је Бог заповедио Ноју. Затим је Господ затворио врата за њим.
17 Потоп је трајао на земљи четрдесет дана. Вода је непрестано расла, тако да је понела пловило које се одигло од земље. 18 Вода је наваљивала и подигла се високо над земљом, па је пловило почело да плови по површини воде. 19 Вода је наваљивала све јаче и јаче над земљом, те је прекрила све највише горе под целим небом. 20 Набујала вода се уздигла петнаест лаката[b] поврх гора. 21 Тако су изгинула сва бића која се крећу по земљи: птице, стока, звери, сви гмизавци и сви људи. 22 Све што је у својим ноздрвама имало дах живота, све што је било на копну, изгинуло је. 23 Господ је истребио сва жива бића с лица земље: људе, животиње, гмизавце и птице на небу – све њих је истребио са земље. Остао је само Ноје и они што су били с њим у пловилу.
24 Стотину педесет дана је вода господарила земљом.
О осуђивању других
7 Не осуђујте, да сами не бисте били осуђени. 2 Јер како ви судите друге, тако ће и вама бити суђено. Каквом мером мерите, таквом мером ће вама бити мерено. 3 Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку? 4 Или, како можеш да кажеш своме брату: ’Дај да ти извадим трун из ока’, а у своме оку имаш балван? 5 Лицемере! Најпре извади балван из свога ока, а онда гледај како да извадиш трун из ока свога брата.
6 Не дајте светиње псима, јер ће се окренути против вас и растргнути вас, нити бацајте своје бисере пред свиње, јер ће изгазити бисере.
Бог одговара на молитву
7 Молите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се. 8 Јер, ко год моли, добија, ко год тражи, налази, и ко год куца, томе се отвара.
9 Ко би од вас своме сину дао камен, кад овај затражи хлеб, 10 или му дао змију, кад син затражи рибу? 11 Дакле, када ви, будући зли, умете да дајете добре дарове својој деци, колико ће више ваш Отац који је на небесима дати добра онима који затраже од њега?
Златно правило
12 Све што хоћете да људи чине вама, чините и ви њима. О томе су Закон и Пророци.
Широка и уска врата
13 Уђите на уска врата, јер су широка врата и простран пут који води у пропаст, и много је оних који ступају на њега. 14 Како ли су само уска врата и тесан пут који воде у живот и мало је оних који га налазе.
Чувајте се лажних пророка!
15 Чувајте се лажних пророка који вам долазе у овчијем руху, а изнутра су грабљиви вуци. 16 Препознаћете их по њиховим плодовима. Бере ли се грожђе с трња, или смокве с чичка? 17 Тако свако добро дрво рађа добре плодове, а свако лоше дрво рађа лоше плодове. 18 Не може добро дрво рађати лоше плодове, нити може лоше дрво рађати добре плодове. 19 Свако дрво које не рађа добре плодове, сече се и баца у ватру. 20 Тако ћете и лажне пророке препознати по њиховим плодовима[a].
Истинити и лажни ученици
21 Неће ући у Царство небеско свако ко ми говори: ’Господе, Господе!’, него онај који извршава вољу Оца мојега који је на небесима. 22 Многи ће ми говорити у онај дан: ’Господе, Господе! Нисмо ли пророковали у твоје име, у твоје име изгонили зле духове, и у твоје име чинили многа чуда?’ 23 Онда ћу им ја рећи: ’Никада вас нисам познавао. Одлазите од мене ви, који чините безакоње!’
Мудри и неразумни градитељи
24 Према томе, свако ко слуша ове моје речи и извршује их, сличан је мудром човеку који је сазидао своју кућу на стени. 25 Сручи се киша, реке се излију, дуну ветрови и оборе се на ону кућу, али кућа се не руши, јер је утемељена на стени. 26 А свако ко слуша ове моје речи и не извршује их, сличан је неразумном човеку који је сазидао своју кућу на песку. 27 Сручи се киша, реке се излију, дуну ветрови и оборе се на ону кућу, и она се сруши до темеља.“
28 Кад је Исус завршио ове речи, народ се дивио његовом учењу, 29 јер их је учио као неко ко има власт, а не као њихови зналци Светога писма.
Јездра долази у Јерусалим
7 Након ових догађаја, за владавине персијског цара Артаксеркса, Јездра, син Сораје, сина Азарије, сина Хелкије; 2 сина Салума, сина Садока, сина Ахитува; 3 сина Амарије, сина Азарије, сина Мерајота; 4 сина Зераје, сина Озије, сина Вукија; 5 сина Ависуја, сина Финеса, сина Елеазара, сина Арона Првосвештеника; 6 тај Јездра је дошао из Вавилона. Био је зналац Светог писма, вешт у Мојсијевом Закону који је дао Господ, Бог Израиљев. Рука Господа, његовог Бога, је била над њим, па му је цар дао све што је тражио. 7 Седме године цара Артаксеркса у Јерусалим су дошли неки од израиљског народа, неки свештеници, Левити, певачи, вратари и храмске слуге.
8 А он је дошао у Јерусалим у петом месецу седме цареве године. 9 Првог дана првог месеца је пошао из Вавилона, а првог дана петог месеца је дошао у Јерусалим, јер је над њим била добра рука његовог Бога. 10 Јер Јездра је чврсто срцем одлучио да истражује Господњи Закон, да га извршава и да поучава у Израиљу прописе и право.
Артаксеркс шаље Јездри проглас
11 Ово је препис писма које је цар Артаксеркс дао Јездри, свештенику и зналцу Светог писма, познаваоцу речи Господњих, заповести и уредаба даних Израиљу.
12 Артаксеркс, цар царева.
Јездри, свештенику и зналцу књиге Закона Бога небеског.
Ево, дакле,
13 издао сам проглас да свако ко је у мом царству од Израиља, његових свештеника и Левита, а својевољно жели да иде са тобом у Јерусалим, нека иде. 14 Због тога си послан од цара и седморице његових саветника да се распиташ о Јуди и Јерусалиму по Божијем Закону који ти је у руци; 15 и да понесеш сребро и злато које су цар и његови саветници својевољно приложили Богу Израиљевом, који пребива у Јерусалиму. 16 Такође и сребро и злато које ћеш прикупити у свој области вавилонској, са свим добровољним прилозима што их радо дају народ и свештеници за Дом њиховог Бога у Јерусалиму. 17 Зато одмах тим новцем купи јунце, овнове, јагањце, њихове житне жртве и њихове жртве изливнице. Њих ћеш принети на жртвенику Дома свога Бога у Јерусалиму.
18 А са преосталим сребром и златом, шта год сматрате да је добро, урадите ти и твоја браћа по вољи вашег Бога. 19 Посуђе које ти је дано за службу Дома вашег Бога положи Богу Јерусалима. 20 А остале потребе Божијег Дома, које су твоја обавеза да их подмириш, подмири из царске ризнице.
21 Ја, цар Артаксеркс, заповедам свима који су над ризницама подручја преко реке, да се све што вам затражи Јездра, свештеник и зналац књиге Закона Бога небеског, одмах учини: 22 до стотину таланата[a] сребра, стотину кора[b] жита, стотину бата[c] вина, стотину бата[d] уља и соли без мерења. 23 Све ово је заповест Бога небеског и нека се изврши тачно, за Дом Бога небеског. Јер, зашто да буде гнев на царству цара и његових синова? 24 Знајте и то да се никоме од свештеника, Левита, певача, вратара, храмских слуга и слуга овог Дома Божијег не намећу данак, порез и царина.
25 А ти, Јездра, према мудрости свог Бога која ти је дана, постави зналце Закона и судије, како би могли да суде свем народу који је на подручју преко реке: онима који знају законе твог Бога. А оне који их не знају, ти их поучи. 26 А они који не буду радили по Закону твог Бога и по царском прогласу, нека се над њима одмах изврши казна: било смрћу или прогоном, било глобом или затвором.
27 Нека је благословен Господ, Бог наших отаца, који је овако нешто ставио у царево срце да украси Дом Божији у Јерусалиму! 28 И мени се смиловао пред царем, његовим саветницима и моћним царевим дворанима. Али ја сам се охрабрио, јер је рука Господња била нада мном, па сам окупио израиљске главаре да иду горе са мном.
Стефанов говор
7 Тада је Првосвештеник упитао Стефана: „Јесу ли ове оптужбе истините?“ 2 Стефан је на ово одговорио: „Браћо и оци, слушајте ме. Славни Бог објавио се нашем оцу Авра̂му у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, 3 и наложио му: ’Иди из своје земље и од своје родбине, па пођи у земљу коју ћу ти показати.’
4 Авра̂м је напустио Халдејску земљу и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је преселио у ову земљу у којој ви сада живите. 5 У њој му ни стопу није дао у посед, али му је обећао да ће је дати у посед њему и његовом потомству после њега, иако још није имао деце.
6 Бог му је такође рекао да ће његови потомци бити дошљаци у туђој земљи. Тамо ће робовати и бити тлачени четири стотине година: 7 ’Народу коме буду робовали ја ћу судити, а на крају ће изаћи оданде и служити ми на овом месту.’ 8 Бог је онда са Авра̂мом склопио савез, чији је знак обрезање. Њему се родио Исак кога је обрезао осмога дана. Исак је обрезао Јакова, а Јаков дванаест родоначелника.
9 Родоначелници су били љубоморни на свог брата Јосифа, па су га продали као роба у Египат. Ипак, Бог је био са њим 10 и избавио га од свих његових невоља. Пошто га је Бог обдарио мудрошћу, стекао је наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио да управља Египтом и целим својим двором.
11 Тада је у Египту и Ханану настала глад и велика беда, тако да наши преци нису могли да набаве храну. 12 Кад је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је тамо наше очеве први пут. 13 Када су се тамо нашли по други пут, Јосиф је обзнанио својој браћи ко је он. Тако је фараон сазнао за Јосифову породицу. 14 Јосиф је онда послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – укупно седамдесет пет особа. 15 Тако је Јаков отишао у Египат где је умро он и наши очеви. 16 Њихова тела су била пренесена у Сихем и положена у гроб који је Авра̂м био купио од Еморових синова за одређену своту.
17 Приближавало се време да Бог испуни обећање које је уз заклетву дао Авра̂му. Народ је растао и множио се у Египту, 18 све док Египтом није завладао нови цар који није познавао Јосифа. 19 Он је лукаво поступио са нашим народом: злостављао је наше претке и присиљавао их да своју новорођенчад остављају напољу да умру. 20 У то време, родио се Мојсије. Био је прелепо дете. Три месеца је био одгајан у очевој кући. 21 Када су га оставили напољу, фараонова ћерка га је узела и одгојила га себи за сина. 22 Мојсије је, одгојен у свој мудрости Египта, био чувен по својим речима и делима.
23 Када му је било четрдесет година, дође му на памет да посети своју браћу Израиљце. 24 Кад је видео како један од њих бива злостављан, он му прискочи у помоћ и освети га – убивши Египћанина. 25 Мислио је да ће његови сународници схватити да им Бог преко њега шаље избављење, али они то нису разумели. 26 Следећег дана је затекао два Израиљца како се туку. Покушао је да их помири говорећи: ’Људи, ви сте браћа! Зашто злостављате један другога?’
27 Но, онај што је злостављао свога ближњег, одгурну га и рече му: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама? 28 Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио Египћанина?’ 29 На те речи Мојсије побегне из Египта и настани се као дошљак у мадијанској земљи. Тамо су му се родила два сина.
30 После четрдесет година, указао му се анђео у пламтећем огњу из једног грма, у пустињи код планине Синај. 31 Кад је Мојсије то видео, задивио се призором. Али када је пришао грму да боље осмотри, чуо је глас Господњи: 32 ’Ја сам Бог твојих отаца; Бог Авра̂мов, Исаков и Јаковљев.’ Дрхтећи од страха, Мојсије се није више усуђивао да дигне поглед.
33 Бог му је затим рекао: ’Изуј обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето тло. 34 Уистину сам видео невоље мога народа у Египту и чуо његово уздисање и зато сам сишао да их избавим. А сад пођи, ја те шаљем у Египат!’
35 Дакле, истог оног Мојсија кога су одбацили рекавши: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама?’, Бог је сада послао као владара и избавитеља преко анђела који му се указао у грму. 36 Он их је извео оданде, чинећи чуда и знаке у египатској земљи, на Црвеном мору и у пустињи током четрдесет година.
37 То је онај исти Мојсије који је рекао Израиљцима: ’Бог ће вам подићи пророка од ваше браће, као што сам ја.’ 38 Он је био на сабору у пустињи, а анђео је говорио с њим и с нашим прецима на гори Синај; он је примио речи живота и предао их нама.
39 Међутим, наши преци нису хтели да га послушају, него су га одбацили и својим се срцем вратили у Египат. 40 Рекли су Арону: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.’ 41 Тих дана су направили кип телета и принели му жртву, веселећи се ономе што су својим рукама направили. 42 Тада се Бог окренуо од њих, и препустио их да служе небеској војсци, баш као што је записано у Књизи пророка̂:
’Мени ли сте приносили житне жртве и приносе
у пустињи четрдесет година,
о, доме Израиљев?!
43 Не, него сте носили Молохов шатор
и звезду бога вашег Рефана;
ликове које сте начинили да им се клањате.
Зато ћу вас изгнати и даље од Вавилона.’
44 Наши преци су у пустињи имали Шатор сведочанства. Бог је наложио Мојсију, док је разговарао с њим, да Шатор изради према нацрту који је видео. 45 Шатор који су примили, наши преци су унели у земљу, што су под Исусом Навином освојили од многобожаца, које је Бог отерао испред њих. Шатор је остао тамо све до времена цара Давида. 46 Он је стекао Божију наклоност, па је тражио од Бога да му дозволи да сагради Пребивалиште за Бога Јаковљевог. 47 Ипак, тек је Соломон саградио Дом Богу.
48 Али, Свевишњи не пребива у храмовима направљеним људским рукама, као што и пророк каже:
49 ’Небеса су престо мој,
а земља постоље за ноге моје.
Какву кућу ћете ми саградити?
И где је место мога почивања? – пита Господ.
50 Није ли све то моја рука начинила?’
51 О, ви тврдоглави и необрезани у срцу и ушима! Ви се увек противите Духу Светом, као што су то чинили и ваши преци 52 Кога од пророка ваши преци нису прогонили? Убили су чак и оне што су најављивали долазак Праведника, кога сте ви сада издали и убили. 53 Ви сте на заповест анђела примили Закон, али га нисте послушали.“
Стефанова смрт
54 Када су они то чули, ускипео је бес у њима, па су почели да шкргућу зубима на њега. 55 Тада је Стефан, испуњен Духом Светим, упро поглед у небо и угледао Божију славу и Исуса како стоји с десне стране Бога. 56 Затим је рекао: „Гле, видим отворено небо и Сина Човечијег како стоји с десне стране Богу.“
57 На то су они подигли велику вику, зачепили своје уши и једнодушно навалили на њега. 58 Одвукли су га изван града где су га каменовали. Сведоци су своје огртаче дали на чување младићу који се звао Савле.
59 Док су га каменовали, Стефан је зазивао Бога и говорио: „Господе Исусе, прими мој дух!“ 60 Затим је пао на колена и гласно повикао: „Господе, не урачунај им овај грех!“ Након што је ово изговорио, уснуо је.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.