Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

M’Cheyne Bible Reading Plan

The classic M'Cheyne plan--read the Old Testament, New Testament, and Psalms or Gospels every day.
Duration: 365 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
1 Мојсијева 14

Аврам избавља Лота

14 У те дане, Амрафел цар Сенара, Ариох цар Еласара, Кедор-Лаомер цар Елама и Тидал цар Гојима, поведу рат против Бере, цара содомског, Варсе, цара гоморског, Шинаба, цара Адме, Симовора, цара Севојима и цара Вале, то јест Соара. Сви се они скупе у долину Сидим, где је Мртво море[a]. Дванаест година су били потчињени Кедор-Лаомеру, али тринаесте године се побуне.

Четрнаесте године дође Кедор-Лаомер с царевима што су му били савезници и потуку Рефаимце у Астарот-Карнајиму, Зузејце у Аму и Емијце на равници киријатајимској, те Хоријце на њиховој гори Сир, близу Ел-Фарана, што је покрај пустиње. Онда се врате назад и дођу у Ен-Миспат, то јест Кадис, и освоје целу област Амаличана и Аморејаца, који су живели у Хасасон-Тамару.

Тада се дигне цар Содоме, цар Гоморе, цар Адме, цар Севојима и цар Вале, то јест Соара, па заметну битку против оних у долини Сидим: Кедор-Лаомера, цара Елама, Тидала, цара Гојима, Амрафела, цара Сенара, Ариоха, цара Еласара – четири цара против петорице. 10 Долина Сидим је била пуна јама са смолом. Цареви Содоме и Гоморе, бежећи, упадну у њих, а остали побегну у горе. 11 А победници однесу сва добра Содоме и Гоморе и сву храну, па оду. 12 Одвели су и Лота, Аврамовог синовца, који је живео у Содоми, са свим његовим добрима.

13 Али неки бегунац дође и све исприча Авраму Јеврејину, док је боравио код храстова Аморејца Мамрије, брата Есхола и Анера, који су били његови савезници. 14 Кад је Аврам чуо да му је синовац заробљен, сабере своје људе вичне боју – рођене у његовом дому – њих три стотине осамнаест, па крене у потеру до Дана. 15 Онда их је поделио у две групе, па је ноћу напао ону војску и потукао је. Гонио их је све до Хове, северно од Дамаска 16 и повратио сав плен. Вратио је и свога синовца, Лота, са његовим добрима, жене и остали свет.

Мелхиседек благосиља Аврама

17 Кад се након победе над Кедор-Лаомером и царевима који су били с њим, Аврам вратио у долину Саве, то јест у Царску долину, изађе му у сусрет цар Содоме.

18 Тада Мелхиседек, цар Салима, донесе хлеб и вино. Он је био свештеник Бога Свевишњега. 19 Он благослови Аврама рекавши:

„Нека Бог Свевишњи,
    створитељ неба и земље, благослови Аврама!
20 Нека је благословен Бог Свевишњи,
    што теби у руке изручи непријатеље твоје!“

Аврам му тада даде десетак од свега.

21 А цар содомски рече Авраму: „Мени дај људе, а ти узми добра.“ 22 Али Аврам му рече: „Подижем руку пред Господом, Богом Свевишњим, створитељем неба и земље, 23 да нећу узети ни кончића с ремена од обуће, нити ишта што ти припада, да не би рекао: ’Ја сам учинио Аврама богатим!’ 24 За себе нећу ништа, осим што су моји момци појели. Део плена нека узму људи који су пошли са мном – Анер, Есхол и Мамрије.“

Матеј 13

Приче о Царству Божијем

13 Онога дана Исус је изашао из куће и сео уз језеро. Око њега се окупило много света, па је морао да седне у једну лађицу, док је сав народ стајао на обали. Много им је говорио служећи се причама:

Прича о сејачу

„Гле, изађе сејач да сеје. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. Нека зрна су пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке. Ипак, нека зрна су пала на добру земљу и донела род: нека стоструко, нека шездесетоструко, а нека тридесетоструко. Ко има уши, нека слуша!“

Зашто Исус говори у причама

10 Тада му приступе његови ученици и упитају га: „Зашто им говориш кроз приче?“ 11 Исус им одговори: „Вама је дано да сазнате тајне Царства небеског, а њима није дано. 12 Јер ко има, њему ће се додати и изобиловаће, а ономе који нема, одузеће се и то што има. 13 Зато им говорим кроз приче, зато што гледају, а не виде, слушају, а не чују и не разумеју. 14 На њима се испуњава Исаијино пророштво које гласи:

’Слушаћете и нећете разумети,
    гледаћете и нећете видети.
15 Јер је отврднуло срце овога народа,
    уши су своје зачепили,
    очи су своје затворили,
    да очима не виде,
    да ушима не чују,
    да срцем не разумеју и обрате се,
        да их ја исцелим.’

16 А ваше очи су блажене што гледају, и ваше уши што слушају. 17 Јер заиста вам кажем: многи пророци и праведници су желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују што ви слушате, али нису чули.

Тумачење приче о сејачу

18 Ви послушајте, дакле, шта значи прича о сејачу. 19 Свакоме ко слуша реч о Царству, а не разуме, долази Зли и отима што му је посејано у срцу. То је оно семе што је уз пут посејано. 20 А семе посејано на каменито тле, то је онај који кад чује Божију реч, одмах је са радошћу прихвата, 21 али пошто реч није ухватила корена у њему, бива непостојан. Кад настане невоља или прогонство због речи, он одмах отпада. 22 Оно семе што је посејано у трње, то је онај који чује реч, али брига за овоземаљске ствари и заводљивост богатства угуше реч, те остаје без плода. 23 А семе посејано на добро тле, то је онај који реч слуша и разуме, те онда заиста даје плод: стоструко, шездесетоструко и тридесетоструко.“

Прича о кукољу

24 Исус им је испричао другу причу: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. 25 Али док су његови људи спавали, дође његов непријатељ, посеје кукољ међу жито и оде. 26 Када је усев израстао и донео плод, показао се и кукољ. 27 Слуге приступише своме домаћину, па му рекоше: ’Господару, ниси ли ти посејао добро семе на својој њиви? Одакле онда кукољ?’ 28 ’То је урадио непријатељ’, одговори им домаћин. Слуге га онда упиташе: ’Хоћеш ли, онда, да одемо и да га покупимо?’ 29 Домаћин им одговори: ’Не, да не бисте са кукољем ишчупали и жито. 30 Оставите нека обоје расту до жетве. А у време жетве ћу рећи жетеоцима: скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а жито однесите у моју житницу.’“

Прича о горушичном зрну

31 Исус им је изложио другу причу: „Царство небеско је слично горушичном зрну које човек узме и посеје на својој њиви. 32 Оно је додуше мање од свег семења, али када израсте, надвисује остало растиње и постаје дрво на које долазе птице небеске и гнезде се по његовим гранама.“

Прича о квасцу

33 Испричао им је још једну причу:

„Царство небеско је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“

Чему служе приче?

34 Све ово је Исус испричао народу кроз приче, и без прича им ништа није говорио, 35 да би се испунило оно што је Бог рекао по пророку:

„Мој говор биће у причама,
    објавићу што је сакривено од постанка света.“

Исус објашњава причу о кукољу

36 Исус је онда распустио народ и ушао у кућу. Његови ученици су дошли к њему и рекли му: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.“ 37 Он им одговори: „Сејач доброг семена је Син Човечији. 38 Њива представља свет. Добро семе су поданици[a] Царства, а кукољ су поданици Злога. 39 Непријатељ који је посејао кукољ – то је ђаво. Жетва је свршетак света, а жетеоци анђели. 40 И као што се кукољ сакупља и спаљује, тако ће бити на свршетку света. 41 Син Човечији ће послати своје анђеле да сакупе из његовог Царства све оне што наводе на грех и оне који чине безакоње, 42 па ће их бацити у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба. 43 Тада ће праведници засјати као сунце у Царству Оца својега. Ко има уши, нека слуша!

Прича о сакривеном благу

44 Царство небеско је слично и благу сакривеном у пољу, које човек нађе. Он га тада сакрије и сав радостан оде да прода све што има, па купи оно поље.

45 Надаље, Царство небеско је слично трговцу који трага за лепим бисерима. 46 А када нађе један скупоцени бисер, он оде да распрода све што има и купи га.

Прича о рибарској мрежи

47 Царство небеско је слично и рибарској мрежи баченој у море која захвати разне врсте риба. 48 Када се мрежа напуни и извуку је на обалу, онда рибари седну, па добре рибе ставе у судове, а лоше избаце. 49 Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели па ће издвојити зле од праведних 50 и бацити их у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.

51 Разумете ли све ово?“ Они одговорише: „Да!“ 52 Он им онда рече: „Зато је сваки зналац Светог писма, поучен о Царству небеском, сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.“

Исусова служба изазива различите реакције

Неверовање Назарећана

53 Када је Исус завршио са овим причама, отишао је оданде. 54 Дошао је у свој завичај и учио мештане у њиховој синагоги. Они су се дивили и говорили: „Одакле овоме оваква мудрост и чуда? 55 Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се његова мајка Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? 56 Нису ли и његове сестре овде међу нама? Одакле му онда све то?“ 57 Зато га нису прихватили. Исус им рече: „Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.“ 58 Ту није учинио много чуда због њиховог неверовања.

Књига Немијина 3

Градитељи зида

Тада је устао Првосвештеник Елијасив са својом браћом свештеницима, па су обновили Овчија врата. Посветили су их и поставили им крила. А посветили су их до куле Меје[a] и до куле Ананилове. Поред њега су зидали људи из Јерихона, а поред њега је зидао и Имријев син Захур.

Рибља врата су поправљали Асенајини синови. Направили су греде за њих, поставили им њихова крила, браве и преворнице. Поред њих је поправљао Меримот, син Акосовог сина Урије; до њега је поправљао Месулам, син Месизавеиловог сина Варахије; до њега је поправљао Ванин син Садок; до њега су поправљали Текујани, али њихови моћници нису хтели да подупру рад својих господара.

Стара врата су поправљали Фесејин син Јодај и Весодијин син Месулам. Направили су греде за њих и поставили им њихова крила, браве и преворнице. Поред њих су поправљали Мелатија Гаваоњанин и Јадон Мероноћанин, људи из Гаваона и из Миспе, под влашћу управитеља подручја преко реке. Поред њих је поправљао Арахијин син Озило, један од златара; а поред њега је поправљао Хананија, један од апотекарских синова. Они су обновили Јерусалим до Широког зида. Поред њих је поправљао Оров син Рефаја, главар половине јерусалимске области. 10 Поред њега је, пред својом кућом, поправљао Арумафов син Једаја, а поред њега Асавнијин син Хатуш. 11 Други измерени део и кулу код пећи су поправљали Харимов син Малхија и Фат-Моавов син Асув. 12 Поред њих су поправљали Лоисов син Салум, главар половине јерусалимске области, он и његове ћерке.

13 Долинска врата је поправљао Анун са становницима Заноја. Поправили су их и ставили им крила, браве и преворнице; сазидали су хиљаду лаката[b] зида до Гнојних врата.

14 Гнојна врата је поправљао Рихавов син Малхија, главар области Вет-Керем. Поправио их је и ставио им крила, браве и преворнице.

15 Изворска врата је поправљао Хол-Озинов син Шалун, главар области Миспа. Поправио их је, покрио их и ставио им њихова крила, браве и преворнице. Поправио је и зид силоамског језера крај царског врта до степеница које се спуштају из Давидовог града. 16 Иза њега је Азвуков син Немија, главар половине области Вет-Сур, поправљао испред Давидових гробница до вештачког језера и до куће јунака.

17 Иза њега су поправљали Левити: Ванијев син Реум и поред њега је, за своју област поправљао Асавија, главар половине области Кеила. 18 Иза њих су поправљала њихова браћа: Инададов син Вавај, главар половине области Кеила. 19 Поред њега је Исусов син Езер, главар Миспе, поправљао други измерени део наспрам успона ка оружарници на углу. 20 Иза њега је Завајев син, Варух, са жаром поправљао други измерени део од угла до улаза у кућу Првосвештеника Елијасива 21 Иза њега је Меримот, син Акосовог сина Урије поправљао други измерени део од улаза Елијасивове куће до краја његове куће.

22 Иза њега су поправљали свештеници, људи из равнице. 23 Иза њих су Венијамин и Асув поправљали пред својим кућама, а иза њих је уз своју кућу поправљао Азарија, син Ананијевог сина Масије. 24 Иза њих је Инададов син Винуј поправљао други измерени део од Азаријине куће до угла и до кривине. 25 Узајев син Фалал је поправљао наспрам угла и куле која се уздиже код горњег царевог дома, код дворишта за стражу. Иза њега Фаросов син Федаја. 26 Храмске слуге су још боравиле у Офилу наспрам Водених врата, на истоку и до уздигнуте куле. 27 Иза њих су становници Текује поправљали други измерени део наспрам велике уздигнуте куле до офилског зида.

28 Изнад Коњских врата поправљали су свештеници, сваки испред своје куће. 29 Иза њих, пред својом кућом је поправљао Имиров син Садок; иза њега је поправљао Сеханијев син Семаја, чувар источних врата. 30 Иза њега су други измерени део поправљали Селемијин син Хананија и Салафов шести син Анун. Иза њих је пред својом одајом поправљао Варахијин син Месулам 31 Иза њега је поправљао Малхија, златарев син, све до куће храмских слугу и трговаца, до Тамничких врата и горње собе на углу. 32 Између горње собе на углу и Овчијих врата су поправљали златари и трговци.

Дела апостолска 13

Прво мисијско путовање

Прво Павлово мисијско путовање

13 Међу пророцима и учитељима антиохијске цркве били су: Варнава, Симеун кога су звали „Нигер“, Лукије из Кирине, Манаин који је одгојен са царом Иродом тетрархом и Савле. Док су једном служили Господу и постили, Свети Дух им је рекао: „Издвојте ми Савла и Варнаву за дело на које сам их позвао.“ Тада, након што су постили и молили се, положили су руке на њих, па су их отпремили.

На Кипру

Павле и Варнава су, послани од Духа Светога, отишли у Селеукију, и одатле отпловили за Кипар. Стигавши у Саламину, објављивали су Божију реч по јудејским синагогама. Са собом су водили и Јована као помоћника.

Путујући по целом острву, стигли су до Пафа. Тамо су срели неког врачара, лажног пророка, Јеврејина који се звао Варисус. Он је био у пратњи проконзула Сергија Павла, разборитог човека. Овај је тражио да чује Божију реч, па је позвао Варнаву и Савла. Међутим, њима се супротставио Елима, врачар (што је превод његовог имена), настојећи да одврати проконзула од вере. Тада је Савле, звани и „Павле“, надахнут Духом Светим, упро поглед у њега 10 и рекао му: „Сине ђавољи и непријатељу свега што је праведно! Пун си сваке врсте лукавства и преваре! Зар нећеш престати да изврћеш праве путеве Господње?! 11 Сад се, ево, Господња рука подиже против тебе: ослепећеш и неко време нећеш видети светлост сунца.“

Истог трена густа тама паде на њега, те је тумарао около и тражио неког да га води за руку. 12 Када је проконзул видео шта се догодило, поверовао је, задивљен учењем о Господу.

У Антиохији Писидијској

13 Након тога су Павле и његови сапутници отпловили из Пафа и дошли у Пергу у Памфилији. Ту их је Јован Марко напустио и вратио се у Јерусалим. 14 Из Перге су продужили и дошли у Антиохију Писидијску. У суботу су ушли у синагогу и сели. 15 После читања из Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: „Браћо, ако имате какву реч утехе за народ, реците.“

16 Павле је устао, дао руком знак и почео да говори: „Израиљци и остали који се бојите Бога, чујте: 17 Бог овог народа израиљског изабрао је наше очеве и подигао овај народ у туђини, у земљи египатској. Оданде их је својом великом силом извео 18 и око четрдесет година их стрпљиво подносио у пустињи. 19 Кад је уништио седам народа у земљи хананској, дао им је у наследство њихову земљу. 20 То је трајало неких четири стотине педесет година.

Након тога, Бог им је дао судије све до пророка Самуила. 21 Онда су затражили цара и Бог им је дао Саула, Кисовог сина, из Венијаминовог племена, који је владао четрдесет година. 22 А када га је уклонио, поставио им је Давида за цара, за кога је са̂м посведочио: ’Нашао сам Давида, Јесејевог сина, човека по моме срцу, који ће учинити све што је по мојој вољи.’

23 Из његовог потомства је Бог, по свом обећању, подигао Израиљу Спаситеља Исуса. 24 Пре његовог доласка, Јован је свем израиљском народу проповедао крштење за покајање од греха. 25 Кад је Јован завршавао своју службу, рекао је: ’За кога ме ви сматрате? Ја нисам он. Али, ево, после мене долази онај коме ја нисам достојан ни сандале на ногама да одвежем.’

26 Браћо, синови Авра̂мовог рода и сви ви богобојазни, нама је упућена порука о овом спасењу. 27 Становници Јерусалима и њихове старешине нису препознали Исуса, већ су га осудили. Тако су испунили речи пророка које се сваке суботе читају. 28 Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, тражили су од Пилата да га погуби. 29 А кад су извршили све што је о њему у Писму написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. 30 Међутим, Бог га је ускрснуо из мртвих, 31 те се много дана јављао онима који су са њим дошли из Галилеје у Јерусалим. Они су сада његови сведоци пред народом.

32 И ми вам објављујемо Радосну вест: обећање које је Бог дао нашим прецима, 33 он је испунио на нама, њиховим потомцима, кад је ускрсао Исуса, баш као што је записано у другом псалму:

’Ти си Син мој,
    данас си се мени родио.’

34 А о томе да га је Бог подигао из мртвих, да више никад не подлегне труљењу, овако је речено:

’Ја ћу вам испунити света и поуздана обећања
    која сам дао Давиду.’

35 А у једном другом псалму пише:

’Ти нећеш дати да твој Светац трули.’

36 А кад је Давид послужио Божијој намери у своме нараштају, умро је и био сахрањен поред својих предака, те је иструнуо. 37 Али онај кога је Бог ускрсао није подлегао труљењу.

38 Стога знајте, браћо, да вам се посредством Исуса навешћује опроштење греха; од свих њих Мојсијев Закон није могао да вас оправда. 39 Његовим посредством свако ко верује бива оправдан.

40 Зато пазите да вам се не догоди оно што су пророци рекли:

41 ’Гледајте, ругачи,
    чудите се и пропадните,
јер, ево, учинићу нешто у ваше дане,
    у шта не бисте веровали да вам ко исприча.’“

42 Кад су излазили из синагоге, замолили су их да им и идуће суботе говоре о овоме. 43 Кад се скуп разишао, много је Јевреја и побожних обраћеника на јудејску веру кренуло за Павлом и Варнавом. Ови су разговарали са њима и потстицали их да наставе да живе по милости Божијој.

44 Следеће суботе окупио се скоро сав град да чује реч Божију. 45 Међутим, када су Јевреји видели то мноштво људи, обузела их је завист, па су се супротставили, погрдно се изражавајући о ономе што је Павле говорио.

46 Павле и Варнава су им храбро одговорили: „Требало је да се реч Божија проповеда прво вама. Али пошто је ви одбијате и не сматрате себе вреднима вечног живота, ми се окрећемо незнабошцима. 47 Јер, тако нам је са̂м Господ заповедио:

’Одредио сам те да будеш светлост пуцима,
    да будеш спасење до краја земље.’“

48 Кад су то незнабошци чули, радовали су се и славили реч Господњу, па су узверовали сви који су били одређени за вечни живот.

49 А реч Господња се ширила по свој околини. 50 Међутим, Јевреји су побунили неке од угледних и богобојазних жена и водеће људе у граду, те су покренули прогон против Павла и Варнаве и изгнали их из својих крајева. 51 Они, стога, отресоше прашину са својих ногу[a] и одоше у Икониум. 52 А ученици су били пуни радости и Светога Духа.

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.