M’Cheyne Bible Reading Plan

Аврам избавља Лота

14 У те дане, Амрафел цар Сенара, Ариох цар Еласара, Кедор-Лаомер цар Елама и Тидал цар Гојима, ² поведу рат против Бере, цара содомског, Варсе, цара гоморског, Шинаба, цара Адме, Симовора, цара Севојима и цара Вале, то јест Соара. ³ Сви се они скупе у долину Сидим, где је Мртво море^[a]. ⁴ Дванаест година су били потчињени Кедор-Лаомеру, али тринаесте године се побуне.

⁵ Четрнаесте године дође Кедор-Лаомер с царевима што су му били савезници и потуку Рефаимце у Астарот-Карнајиму, Зузејце у Аму и Емијце на равници киријатајимској, ⁶ те Хоријце на њиховој гори Сир, близу Ел-Фарана, што је покрај пустиње. ⁷ Онда се врате назад и дођу у Ен-Миспат, то јест Кадис, и освоје целу област Амаличана и Аморејаца, који су живели у Хасасон-Тамару.

⁸ Тада се дигне цар Содоме, цар Гоморе, цар Адме, цар Севојима и цар Вале, то јест Соара, па заметну битку против оних у долини Сидим: ⁹ Кедор-Лаомера, цара Елама, Тидала, цара Гојима, Амрафела, цара Сенара, Ариоха, цара Еласара – четири цара против петорице. ¹⁰ Долина Сидим је била пуна јама са смолом. Цареви Содоме и Гоморе, бежећи, упадну у њих, а остали побегну у горе. ¹¹ А победници однесу сва добра Содоме и Гоморе и сву храну, па оду. ¹² Одвели су и Лота, Аврамовог синовца, који је живео у Содоми, са свим његовим добрима.

¹³ Али неки бегунац дође и све исприча Авраму Јеврејину, док је боравио код храстова Аморејца Мамрије, брата Есхола и Анера, који су били његови савезници. ¹⁴ Кад је Аврам чуо да му је синовац заробљен, сабере своје људе вичне боју – рођене у његовом дому – њих три стотине осамнаест, па крене у потеру до Дана. ¹⁵ Онда их је поделио у две групе, па је ноћу напао ону војску и потукао је. Гонио их је све до Хове, северно од Дамаска ¹⁶ и повратио сав плен. Вратио је и свога синовца, Лота, са његовим добрима, жене и остали свет.

Мелхиседек благосиља Аврама

¹⁷ Кад се након победе над Кедор-Лаомером и царевима који су били с њим, Аврам вратио у долину Саве, то јест у Царску долину, изађе му у сусрет цар Содоме.

¹⁸ Тада Мелхиседек, цар Салима, донесе хлеб и вино. Он је био свештеник Бога Свевишњега. ¹⁹ Он благослови Аврама рекавши:

Аврам му тада даде десетак од свега.

²¹ А цар содомски рече Авраму: „Мени дај људе, а ти узми добра.“ ²² Али Аврам му рече: „Подижем руку пред Господом, Богом Свевишњим, створитељем неба и земље, ²³ да нећу узети ни кончића с ремена од обуће, нити ишта што ти припада, да не би рекао: ’Ја сам учинио Аврама богатим!’ ²⁴ За себе нећу ништа, осим што су моји момци појели. Део плена нека узму људи који су пошли са мном – Анер, Есхол и Мамрије.“

Приче о Царству Божијем

13 Онога дана Исус је изашао из куће и сео уз језеро. ² Око њега се окупило много света, па је морао да седне у једну лађицу, док је сав народ стајао на обали. ³ Много им је говорио служећи се причама:

Прича о сејачу

„Гле, изађе сејач да сеје. ⁴ И како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. ⁵ Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. ⁶ Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. ⁷ Нека зрна су пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке. ⁸ Ипак, нека зрна су пала на добру земљу и донела род: нека стоструко, нека шездесетоструко, а нека тридесетоструко. ⁹ Ко има уши, нека слуша!“

Зашто Исус говори у причама

¹⁰ Тада му приступе његови ученици и упитају га: „Зашто им говориш кроз приче?“ ¹¹ Исус им одговори: „Вама је дано да сазнате тајне Царства небеског, а њима није дано. ¹² Јер ко има, њему ће се додати и изобиловаће, а ономе који нема, одузеће се и то што има. ¹³ Зато им говорим кроз приче, зато што гледају, а не виде, слушају, а не чују и не разумеју. ¹⁴ На њима се испуњава Исаијино пророштво које гласи:

¹⁶ А ваше очи су блажене што гледају, и ваше уши што слушају. ¹⁷ Јер заиста вам кажем: многи пророци и праведници су желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују што ви слушате, али нису чули.

Тумачење приче о сејачу

¹⁸ Ви послушајте, дакле, шта значи прича о сејачу. ¹⁹ Свакоме ко слуша реч о Царству, а не разуме, долази Зли и отима што му је посејано у срцу. То је оно семе што је уз пут посејано. ²⁰ А семе посејано на каменито тле, то је онај који кад чује Божију реч, одмах је са радошћу прихвата, ²¹ али пошто реч није ухватила корена у њему, бива непостојан. Кад настане невоља или прогонство због речи, он одмах отпада. ²² Оно семе што је посејано у трње, то је онај који чује реч, али брига за овоземаљске ствари и заводљивост богатства угуше реч, те остаје без плода. ²³ А семе посејано на добро тле, то је онај који реч слуша и разуме, те онда заиста даје плод: стоструко, шездесетоструко и тридесетоструко.“

Прича о кукољу

²⁴ Исус им је испричао другу причу: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. ²⁵ Али док су његови људи спавали, дође његов непријатељ, посеје кукољ међу жито и оде. ²⁶ Када је усев израстао и донео плод, показао се и кукољ. ²⁷ Слуге приступише своме домаћину, па му рекоше: ’Господару, ниси ли ти посејао добро семе на својој њиви? Одакле онда кукољ?’ ²⁸ ’То је урадио непријатељ’, одговори им домаћин. Слуге га онда упиташе: ’Хоћеш ли, онда, да одемо и да га покупимо?’ ²⁹ Домаћин им одговори: ’Не, да не бисте са кукољем ишчупали и жито. ³⁰ Оставите нека обоје расту до жетве. А у време жетве ћу рећи жетеоцима: скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а жито однесите у моју житницу.’“

Прича о горушичном зрну

³¹ Исус им је изложио другу причу: „Царство небеско је слично горушичном зрну које човек узме и посеје на својој њиви. ³² Оно је додуше мање од свег семења, али када израсте, надвисује остало растиње и постаје дрво на које долазе птице небеске и гнезде се по његовим гранама.“

Прича о квасцу

³³ Испричао им је још једну причу:

„Царство небеско је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“

Чему служе приче?

³⁴ Све ово је Исус испричао народу кроз приче, и без прича им ништа није говорио, ³⁵ да би се испунило оно што је Бог рекао по пророку:

Исус објашњава причу о кукољу

³⁶ Исус је онда распустио народ и ушао у кућу. Његови ученици су дошли к њему и рекли му: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.“ ³⁷ Он им одговори: „Сејач доброг семена је Син Човечији. ³⁸ Њива представља свет. Добро семе су поданици^[a] Царства, а кукољ су поданици Злога. ³⁹ Непријатељ који је посејао кукољ – то је ђаво. Жетва је свршетак света, а жетеоци анђели. ⁴⁰ И као што се кукољ сакупља и спаљује, тако ће бити на свршетку света. ⁴¹ Син Човечији ће послати своје анђеле да сакупе из његовог Царства све оне што наводе на грех и оне који чине безакоње, ⁴² па ће их бацити у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба. ⁴³ Тада ће праведници засјати као сунце у Царству Оца својега. Ко има уши, нека слуша!

Прича о сакривеном благу

⁴⁴ Царство небеско је слично и благу сакривеном у пољу, које човек нађе. Он га тада сакрије и сав радостан оде да прода све што има, па купи оно поље.

⁴⁵ Надаље, Царство небеско је слично трговцу који трага за лепим бисерима. ⁴⁶ А када нађе један скупоцени бисер, он оде да распрода све што има и купи га.

Прича о рибарској мрежи

⁴⁷ Царство небеско је слично и рибарској мрежи баченој у море која захвати разне врсте риба. ⁴⁸ Када се мрежа напуни и извуку је на обалу, онда рибари седну, па добре рибе ставе у судове, а лоше избаце. ⁴⁹ Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели па ће издвојити зле од праведних ⁵⁰ и бацити их у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.

⁵¹ Разумете ли све ово?“ Они одговорише: „Да!“ ⁵² Он им онда рече: „Зато је сваки зналац Светог писма, поучен о Царству небеском, сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.“

Исусова служба изазива различите реакције

Неверовање Назарећана

⁵³ Када је Исус завршио са овим причама, отишао је оданде. ⁵⁴ Дошао је у свој завичај и учио мештане у њиховој синагоги. Они су се дивили и говорили: „Одакле овоме оваква мудрост и чуда? ⁵⁵ Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се његова мајка Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? ⁵⁶ Нису ли и његове сестре овде међу нама? Одакле му онда све то?“ ⁵⁷ Зато га нису прихватили. Исус им рече: „Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.“ ⁵⁸ Ту није учинио много чуда због њиховог неверовања.

Градитељи зида

3 Тада је устао Првосвештеник Елијасив са својом браћом свештеницима, па су обновили Овчија врата. Посветили су их и поставили им крила. А посветили су их до куле Меје^[a] и до куле Ананилове. ² Поред њега су зидали људи из Јерихона, а поред њега је зидао и Имријев син Захур.

³ Рибља врата су поправљали Асенајини синови. Направили су греде за њих, поставили им њихова крила, браве и преворнице. ⁴ Поред њих је поправљао Меримот, син Акосовог сина Урије; до њега је поправљао Месулам, син Месизавеиловог сина Варахије; до њега је поправљао Ванин син Садок; ⁵ до њега су поправљали Текујани, али њихови моћници нису хтели да подупру рад својих господара.

⁶ Стара врата су поправљали Фесејин син Јодај и Весодијин син Месулам. Направили су греде за њих и поставили им њихова крила, браве и преворнице. ⁷ Поред њих су поправљали Мелатија Гаваоњанин и Јадон Мероноћанин, људи из Гаваона и из Миспе, под влашћу управитеља подручја преко реке. ⁸ Поред њих је поправљао Арахијин син Озило, један од златара; а поред њега је поправљао Хананија, један од апотекарских синова. Они су обновили Јерусалим до Широког зида. ⁹ Поред њих је поправљао Оров син Рефаја, главар половине јерусалимске области. ¹⁰ Поред њега је, пред својом кућом, поправљао Арумафов син Једаја, а поред њега Асавнијин син Хатуш. ¹¹ Други измерени део и кулу код пећи су поправљали Харимов син Малхија и Фат-Моавов син Асув. ¹² Поред њих су поправљали Лоисов син Салум, главар половине јерусалимске области, он и његове ћерке.

¹³ Долинска врата је поправљао Анун са становницима Заноја. Поправили су их и ставили им крила, браве и преворнице; сазидали су хиљаду лаката^[b] зида до Гнојних врата.

¹⁴ Гнојна врата је поправљао Рихавов син Малхија, главар области Вет-Керем. Поправио их је и ставио им крила, браве и преворнице.

¹⁵ Изворска врата је поправљао Хол-Озинов син Шалун, главар области Миспа. Поправио их је, покрио их и ставио им њихова крила, браве и преворнице. Поправио је и зид силоамског језера крај царског врта до степеница које се спуштају из Давидовог града. ¹⁶ Иза њега је Азвуков син Немија, главар половине области Вет-Сур, поправљао испред Давидових гробница до вештачког језера и до куће јунака.

¹⁷ Иза њега су поправљали Левити: Ванијев син Реум и поред њега је, за своју област поправљао Асавија, главар половине области Кеила. ¹⁸ Иза њих су поправљала њихова браћа: Инададов син Вавај, главар половине области Кеила. ¹⁹ Поред њега је Исусов син Езер, главар Миспе, поправљао други измерени део наспрам успона ка оружарници на углу. ²⁰ Иза њега је Завајев син, Варух, са жаром поправљао други измерени део од угла до улаза у кућу Првосвештеника Елијасива ²¹ Иза њега је Меримот, син Акосовог сина Урије поправљао други измерени део од улаза Елијасивове куће до краја његове куће.

²² Иза њега су поправљали свештеници, људи из равнице. ²³ Иза њих су Венијамин и Асув поправљали пред својим кућама, а иза њих је уз своју кућу поправљао Азарија, син Ананијевог сина Масије. ²⁴ Иза њих је Инададов син Винуј поправљао други измерени део од Азаријине куће до угла и до кривине. ²⁵ Узајев син Фалал је поправљао наспрам угла и куле која се уздиже код горњег царевог дома, код дворишта за стражу. Иза њега Фаросов син Федаја. ²⁶ Храмске слуге су још боравиле у Офилу наспрам Водених врата, на истоку и до уздигнуте куле. ²⁷ Иза њих су становници Текује поправљали други измерени део наспрам велике уздигнуте куле до офилског зида.

²⁸ Изнад Коњских врата поправљали су свештеници, сваки испред своје куће. ²⁹ Иза њих, пред својом кућом је поправљао Имиров син Садок; иза њега је поправљао Сеханијев син Семаја, чувар источних врата. ³⁰ Иза њега су други измерени део поправљали Селемијин син Хананија и Салафов шести син Анун. Иза њих је пред својом одајом поправљао Варахијин син Месулам ³¹ Иза њега је поправљао Малхија, златарев син, све до куће храмских слугу и трговаца, до Тамничких врата и горње собе на углу. ³² Између горње собе на углу и Овчијих врата су поправљали златари и трговци.

Прво мисијско путовање

Прво Павлово мисијско путовање

13 Међу пророцима и учитељима антиохијске цркве били су: Варнава, Симеун кога су звали „Нигер“, Лукије из Кирине, Манаин који је одгојен са царом Иродом тетрархом и Савле. ² Док су једном служили Господу и постили, Свети Дух им је рекао: „Издвојте ми Савла и Варнаву за дело на које сам их позвао.“ ³ Тада, након што су постили и молили се, положили су руке на њих, па су их отпремили.

На Кипру

⁴ Павле и Варнава су, послани од Духа Светога, отишли у Селеукију, и одатле отпловили за Кипар. ⁵ Стигавши у Саламину, објављивали су Божију реч по јудејским синагогама. Са собом су водили и Јована као помоћника.

⁶ Путујући по целом острву, стигли су до Пафа. Тамо су срели неког врачара, лажног пророка, Јеврејина који се звао Варисус. ⁷ Он је био у пратњи проконзула Сергија Павла, разборитог човека. Овај је тражио да чује Божију реч, па је позвао Варнаву и Савла. ⁸ Међутим, њима се супротставио Елима, врачар (што је превод његовог имена), настојећи да одврати проконзула од вере. ⁹ Тада је Савле, звани и „Павле“, надахнут Духом Светим, упро поглед у њега ¹⁰ и рекао му: „Сине ђавољи и непријатељу свега што је праведно! Пун си сваке врсте лукавства и преваре! Зар нећеш престати да изврћеш праве путеве Господње?! ¹¹ Сад се, ево, Господња рука подиже против тебе: ослепећеш и неко време нећеш видети светлост сунца.“

Истог трена густа тама паде на њега, те је тумарао около и тражио неког да га води за руку. ¹² Када је проконзул видео шта се догодило, поверовао је, задивљен учењем о Господу.

У Антиохији Писидијској

¹³ Након тога су Павле и његови сапутници отпловили из Пафа и дошли у Пергу у Памфилији. Ту их је Јован Марко напустио и вратио се у Јерусалим. ¹⁴ Из Перге су продужили и дошли у Антиохију Писидијску. У суботу су ушли у синагогу и сели. ¹⁵ После читања из Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: „Браћо, ако имате какву реч утехе за народ, реците.“

¹⁶ Павле је устао, дао руком знак и почео да говори: „Израиљци и остали који се бојите Бога, чујте: ¹⁷ Бог овог народа израиљског изабрао је наше очеве и подигао овај народ у туђини, у земљи египатској. Оданде их је својом великом силом извео ¹⁸ и око четрдесет година их стрпљиво подносио у пустињи. ¹⁹ Кад је уништио седам народа у земљи хананској, дао им је у наследство њихову земљу. ²⁰ То је трајало неких четири стотине педесет година.

Након тога, Бог им је дао судије све до пророка Самуила. ²¹ Онда су затражили цара и Бог им је дао Саула, Кисовог сина, из Венијаминовог племена, који је владао четрдесет година. ²² А када га је уклонио, поставио им је Давида за цара, за кога је са̂м посведочио: ’Нашао сам Давида, Јесејевог сина, човека по моме срцу, који ће учинити све што је по мојој вољи.’

²³ Из његовог потомства је Бог, по свом обећању, подигао Израиљу Спаситеља Исуса. ²⁴ Пре његовог доласка, Јован је свем израиљском народу проповедао крштење за покајање од греха. ²⁵ Кад је Јован завршавао своју службу, рекао је: ’За кога ме ви сматрате? Ја нисам он. Али, ево, после мене долази онај коме ја нисам достојан ни сандале на ногама да одвежем.’

²⁶ Браћо, синови Авра̂мовог рода и сви ви богобојазни, нама је упућена порука о овом спасењу. ²⁷ Становници Јерусалима и њихове старешине нису препознали Исуса, већ су га осудили. Тако су испунили речи пророка које се сваке суботе читају. ²⁸ Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, тражили су од Пилата да га погуби. ²⁹ А кад су извршили све што је о њему у Писму написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. ³⁰ Међутим, Бог га је ускрснуо из мртвих, ³¹ те се много дана јављао онима који су са њим дошли из Галилеје у Јерусалим. Они су сада његови сведоци пред народом.

³² И ми вам објављујемо Радосну вест: обећање које је Бог дао нашим прецима, ³³ он је испунио на нама, њиховим потомцима, кад је ускрсао Исуса, баш као што је записано у другом псалму:

³⁴ А о томе да га је Бог подигао из мртвих, да више никад не подлегне труљењу, овако је речено:

³⁵ А у једном другом псалму пише:

³⁶ А кад је Давид послужио Божијој намери у своме нараштају, умро је и био сахрањен поред својих предака, те је иструнуо. ³⁷ Али онај кога је Бог ускрсао није подлегао труљењу.

³⁸ Стога знајте, браћо, да вам се посредством Исуса навешћује опроштење греха; од свих њих Мојсијев Закон није могао да вас оправда. ³⁹ Његовим посредством свако ко верује бива оправдан.

⁴⁰ Зато пазите да вам се не догоди оно што су пророци рекли:

⁴² Кад су излазили из синагоге, замолили су их да им и идуће суботе говоре о овоме. ⁴³ Кад се скуп разишао, много је Јевреја и побожних обраћеника на јудејску веру кренуло за Павлом и Варнавом. Ови су разговарали са њима и потстицали их да наставе да живе по милости Божијој.

⁴⁴ Следеће суботе окупио се скоро сав град да чује реч Божију. ⁴⁵ Међутим, када су Јевреји видели то мноштво људи, обузела их је завист, па су се супротставили, погрдно се изражавајући о ономе што је Павле говорио.

⁴⁶ Павле и Варнава су им храбро одговорили: „Требало је да се реч Божија проповеда прво вама. Али пошто је ви одбијате и не сматрате себе вреднима вечног живота, ми се окрећемо незнабошцима. ⁴⁷ Јер, тако нам је са̂м Господ заповедио:

⁴⁸ Кад су то незнабошци чули, радовали су се и славили реч Господњу, па су узверовали сви који су били одређени за вечни живот.

⁴⁹ А реч Господња се ширила по свој околини. ⁵⁰ Међутим, Јевреји су побунили неке од угледних и богобојазних жена и водеће људе у граду, те су покренули прогон против Павла и Варнаве и изгнали их из својих крајева. ⁵¹ Они, стога, отресоше прашину са својих ногу^[a] и одоше у Икониум. ⁵² А ученици су били пуни радости и Светога Духа.