M’Cheyne Bible Reading Plan
Остали из Авра̂мовог родослова
25 Авра̂м је узео себи још једну жену; звала се Хетура. 2 Она му је родила Зомрана, Јоксана, Мадана, Мадијана, Јесвока и Соијена. 3 Јоксан је био отац Саве и Дедана. Деданови потомци су: Асурци, Летушани и Леумљани. 4 Мадијанови синови су: Гефа, Афир, Енох, Авида и Елдага. Све су ово Хетурини потомци.
5 Авра̂м је сву своју имовину оставио Исаку. 6 А синовима својих иноча Авра̂м је дао дарове, и још за живота их разаслао у источне земље, далеко од свога сина Исака.
Авра̂мова смрт и погреб
7 Ово су године које је Авра̂м доживео: стотину седамдесет пет година. 8 Онда је издахнуо и умро у дубокој старости, стар и сит живота, те се придружио својим прецима. 9 Сахранили су га његови синови, Исак и Исмаило, у пећини Макпели, на пољани Ефрона Хетита, сина Цохара, што је насупрот Мамрије; 10 на пољани коју је Авра̂м купио од Хетита. Тамо је сахрањен Авра̂м и његова жена Сара. 11 После Авра̂мове смрти, Бог је благословио његовог сина Исака, који је живео код Вир Лахај Роја.
Исмаилов родослов
12 Ово је родослов Исмаила, сина Авра̂мовог, кога му је родила Агара Египћанка, Сарина слушкиња.
13 Ово су имена Исмаилових синова по редоследу њиховог рођења: његов првенац Навајот, па Кедар, Авдеило, Мивсам, 14 Мишма, Дума, Маса, 15 Хадад, Тема, Јетур, Нафис и Кедма. 16 То су синови Исмаилови; дванаест кнезова над дванаест племена. По њима су њихова насеља и таборишта добила име. 17 Ово су године које је Исмаило доживео: стотину тридесет седам година. Издахнуо је и умро и био придружен својим прецима. 18 Његово потомство се населило од Евиле до Сура, који је насупрот Египту, на путу што води у Асирију. Живели су у непријатељству са свом својом браћом.[a]
Рођење Јакова и Исава
19 Ово је родослов Авра̂мовог сина Исака.
Авра̂м је, дакле, био Исаков отац. 20 Исаку је било четрдесет година кад се оженио Ревеком, ћерком Арамејца Ватуила, из Падан-Арама, а сестром Арамејца Лавана.
21 Исак се помолио Господу за своју жену, јер је била нероткиња. Господ му је услишио молитву, те је његова жена Ревека затруднела. 22 Међутим, близанци у њеној утроби се тако сударе, да је она узвикнула: „Зашто ми се ово дешава?“ Зато је отишла да упита Господа.
23 Господ јој одговори:
„Два су племена у твојој утроби;
два ће се народа разделити
тек што из твог крила изађу.
Један ће народ други надјачати;
старији ће млађему служити.“
24 Кад јој је дошло време да роди, испостави се да су два близанца у њеној утроби. 25 Први који је изашао био је сав црвен и космат као кожух. Зато су га назвали „Исав“. 26 После тога је изашао његов брат држећи руком Исава за пету. Зато су га назвали „Јаков“. Исаку је било шездесет година када су му се они родили.
27 Кад су дечаци одрасли, Исав постане врстан ловац, човек пустаре. Јаков је био миран човек који је проводио време у шаторима. 28 Исаку је Исав био милији, јер је волео дивљач, а Ревека је више волела Јакова.
29 Једном је Јаков кувао вариво. Исав је дошао из пустаре, изнемогао. 30 Исав рече Јакову: „Дај да се наједем тог црвеног варива, јер сам изнемогао!“ Зато му је име „Едом“[b].
31 Јаков му рече: „Прво ми уступи твоја првеначка права.“[c]
32 А Исав му одговори: „Ево, само што не умрем; шта ће ми првеначка права!“
33 Јаков му одврати: „Најпре ми се закуни.“
Исав се тада заклео и уступио Јакову своја првеначка права.
34 Онда је Јаков дао Исаву хлеба и варива од сочива. Исав се најео и напио, па је устао и отишао.
Тако је Исав презрео своја првеначка права.
Исус поучава на Маслинској гори
Исус говори о рушењу храма
24 Исус је изашао из храма, и док је одлазио, приступе му његови ученици да му покажу храмске зграде. 2 Исус им одговори: „Видите ли све ово? Заиста вам кажем да неће овде остати ни камен на камену, који се неће порушити.“
3 Касније, док је Исус седео на Маслинској гори, приступише му његови ученици насамо и упиташе га: „Реци нам, када ће се ово догодити и шта ће бити знак твога доласка и свршетка света?“
4 Исус им одговори: „Пазите да вас ко не заведе! 5 Многи ће доћи у моје име говорећи: ’Ја сам Христос!’, те ће многе завести. 6 Чућете за ратове и за гласине о ратовима. Не плашите се, јер све то мора да се догоди, али то још није крај. 7 Подићи ће се народ на народ и царство на царство; биће глади и земљотреса по разним местима. 8 Све ово је тек почетак невоља.
9 Тада ће вас предавати на муке и убијати вас. Сви народи ће вас омрзнути ради мог имена. 10 И многи ће тада одступити од вере: издаваће један другога и мрзети се међу собом. 11 Појавиће се и многи лажни пророци и завешће многе.
12 Безакоње ће узети маха и услед тога ће охладнети љубав многих. 13 А ко истраје до краја, биће спасен. 14 И Радосна вест о Царству ће се проповедати по целом свету за сведочанство свим народима. Тада ће доћи крај.
15 А кад видите да ’страшно богохулство’ о коме говори пророк Данило, стоји на светом месту – ко чита нека разуме! – 16 тада становници Јудеје нека беже у брда. 17 Ко се нађе на крову нека не силази да узме што из куће, 18 и ко се нађе у пољу нека се не враћа да узме свој огртач. 19 Јао трудницама и дојиљама у те дане! 20 Молите се да ваше бежање не догоди у зиму или у суботу. 21 Јер ће тада настати велика невоља какве није било од почетка света, па до данас, нити ће је више бити. 22 И ако се број тих дана не би скратио, нико се не би спасао; али због изабраних ти ће се дани скратити.
Исус говори о свом повратку
23 Ако вам тада неко каже: ’Ево, Христос је овде!’ или: ’Онде је!’, не верујте! 24 Јер ће се појавити лажни Христоси и лажни пророци и учиниће велике знакове и чуда, да заведу, ако је могуће, и изабране. 25 Ево, казао сам вам унапред.
26 Дакле, ако вам кажу: ’Ено га у пустињи!’, не излазите. Или: ’Ево га у тајним одајама!’, не верујте. 27 Јер као што муња севне с истока и засветли све до запада, тако ће бити и са доласком Сина Човечијег. 28 Где буде лешине, тамо ће се и лешинари окупљати.
29 А одмах након невоље тих дана
’сунце ће потамнети,
а месец неће више светлети;
звезде ће са неба падати,
и силе се небеске уздрмати.’
30 И тада ће се на небу појавити знак Сина Човечијег, и сва ће племена на земљи закукати и угледати Сина Човечијег како долази на облацима небеским са силом и великом славом. 31 А на глас велике трубе, он ће послати своје анђеле да саберу његове изабране са четири стране света, с краја на крај неба.
Поука о смокви
32 Поучите се на примеру смокве. Када њена грана омекша и лишће потера, тада знате да је лето на прагу. 33 Тако и ви, кад видите све ово, знајте да је он близу, пред вратима. 34 Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. 35 Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.
Незнани дан и час
36 А који је то дан и час, то нико не зна, ни анђели на небу, па ни са̂м Син, већ само Отац. 37 Јер, као што је било у време Нојево, тако ће бити и са доласком Сина Човечијег. 38 Наиме, као што су у оне дане, пре потопа, људи јели и пили, женили се и удавали, до дана када је Ноје ушао у пловило, 39 и нису увидели све док није дошао потоп и све их однео, тако ће бити и са доласком Сина Човечијег. 40 Тада ће двојица бити на њиви; један ће бити узет, а други остављен. 41 И две ће млети жито на жрвњу; једна ће бити узета, а друга остављена.
42 Бдите, стога, јер не знате у који дан ваш Господ долази. 43 Ово знајте: ако би домаћин знао у који ноћни час ће лопов доћи, бдео би и не би дозволио да му провали у кућу. 44 Зато и ви будите спремни, јер ће Син Човечији доћи у час када не мислите.
45 Ко је, дакле, верни и мудри слуга, кога је Господар поставио над својим домаћинством да сваком даје храну на време? 46 Блажен је онај слуга кога Господар, када дође, затекне да овако ради. 47 Заиста вам кажем да ће му поверити управу над целим својим имањем. 48 Али ако неваљали слуга каже: ’Мој Господар се задржао на путу’, 49 па почне да туче своје другове у служби, да једе и опија се са пијаницама, 50 доћи ће Господар ових слугу у дан у који га не очекује, 51 те ће га посећи и одредити му место међу лицемерима. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.
Царица Астина свргнута
1 Било је то у време Артаксеркса, када је Артаксеркс царевао од Индије па све до Куша у стотину двадесет седам области. 2 У то време, док је цар Артаксеркс седео на престолу свог царства, у двору који је био у Сусану, 3 треће године своје владавине је приредио гозбу за све своје главаре и све његове слуге. А заповедници војске Персије и Мидије, племићи и главари области су били пред њим.
4 Он им је много дана показивао богатство сјаја свог царства и раскош славе свога величанства, чак стотину осамдесет дана. 5 Када су се ти дани завршили, цар је приредио за све људе који су се затекли на двору у Сусану – од највећих до најмањих – седмодневну гозбу у дворишту врта царског двора. 6 Беле и љубичасте завесе су висиле на врпцама од финог платна и од скерлета на сребрним алкама и мермерним стубовима. Златни и сребрени лежајеви били су на поду од порфира, седефа, црног и белог мермера. 7 Пило се из златних чаша и других различитих посуда. Било је обиља царског вина, онако како доликује царској дарежљивости. 8 Ипак, пило се према указу да нико на то није био примораван. Наиме, цар је наредио сваком надгледнику свог двора да поступа по жељи сваког понаособ.
9 Такође је и царица Астина приредила гозбу за жене у Артаксерксовом царском двору.
10 А седмог дана, када је вино разгалило царево срце, заповедио је Меуману, Висати, Арвони, Викти, Авакти, Зетару и Харкасу – седморици евнуха који су служили пред царем Артаксерксом – 11 да доведу царицу Астину пред цара, са царском круном, да народу и главарима покаже њену лепоту. Наиме, она је била веома лепа. 12 Али царица Астина је одбила да дође на цареву заповест коју су јој пренели евнуси. На то се цар јако разгневио и у себи разбуктао од беса.
13 Тада је цар упитао мудраце, који су умели да разумеју времена – јер, цар је тако поступао. Изложио би ствар свима који су познавали закон и право; 14 онима који су му били блиски: Карсени, Сетару, Адмати, Тарсису, Мересу, Марсени и Мемукану, седморици персијских и мидијских главара који су гледали царево лице и били најузвишенији у царству:
15 „Шта закон налаже да се уради са царицом Астином зато што није послушала заповест цара Артаксеркса коју су јој пренели евнуси?“
16 Тада је пред царем и главарима одговорио Мемукан: „Царица Астина није погрешила само против цара већ и против свих главара и против свег народа у свим областима цара Артаксеркса. 17 Наиме, царичин случај ће доћи до свих жена и изазвати их да презриво гледају своје мужеве када разгласе: ’Цар Артаксеркс је наредио да му пред њега доведу царицу Астину, а она није дошла!’ 18 И колико данас ће кнегиње Персије и Мидије, које буду чуле за царичин случај, рећи тако свим царевим главарима. Биће много презира и гнева.
19 Ако је цару по вољи, нека се од њега пошаље царски указ и нека се за стално запише у законе Персије и Мидије: царица Астина више неће долазити у присуство цара Артаксеркса, а царичино достојанство цар даје другој која је боља од ње. 20 Царев ће се указ – који ће он да донесе – чути по свем његовом царству, које је велико. И све ће жене да поштују своје мужеве, од највећег до најмањег.“
21 Овај савет се допао цару и главарима, па је цар поступио према Мемукановој речи. 22 Послао је писма по свим царским областима, и то свакој области на њеном писму и сваком народу на његовом језику – да сваки човек буде домаћин свог дома и говори језиком свог народа.
Павле пред Феликсом
24 Након пет дана у Кесарију је стигао Првосвештеник Ананија са неким старешинама и извесним адвокатом Тертулом, па су поднели намеснику тужбу против Павла. 2 Када су дозвали Павла, Тертул је почео да износи оптужбу: „Твојом заслугом уживамо у великом миру и напретку који је твојом бригом настао на добро овог народа; 3 то ми, уважени Феликсе, на сваки начин и на сваком месту признајемо са дубоком захвалношћу. 4 Но, да ти не бих више досађивао, молим те да нас по својој доброти укратко саслушаш. 5 Установили смо, наиме, да је овај човек бунџија, да по целом свету замеће свађе међу Јеврејима и да је вођа назарејске секте. 6 Чак је и наш храм покушао да оскрнави, али смо га ми ухватили. (Хтели смо да му судимо по нашем закону, 7 али је дошао заповедник Лисија са великом војском и силом га отео од нас.)[a] 8 Ако га саслушаш, и са̂м ћеш моћи да сазнаш од њега све за шта га ми оптужујемо.“
9 Јевреји су га подржавали потврђујући да је то истина.
Павлова одбрана
10 Кад му је намесник дао знак да узме реч, Павле одговори: „Знајући да си дуго година судија овом народу, драге воље излажем своју одбрану. 11 Са̂м можеш да дознаш да није прошло више од дванаест дана од како сам отишао горе у Јерусалим да се поклоним Богу. 12 Никада ме нису затекли да се свађам с ким у храму, нити да буним народ по синагогама или у граду. 13 Зато они не могу да ти докажу оно за шта ме сад оптужују. 14 Али једно ти признајем: према овом Путу, који они називају сектом, служим Богу наших отаца и верујем у све оно што је записано у Закону и Пророцима. 15 Ја имам исту наду, коју и они имају, да ће ускрснути и праведни и неправедни. 16 Зато се трудим да увек имам чисту савест пред Богом и пред људима.
17 После више година, вратио сам се у Јерусалим да донесем новчану помоћ за мој народ и да принесем жртве. 18 Том приликом су ме нашли у храму и тада сам био обредно чист, али ту није било ни окупљеног народа ни буке. 19 То су били неки Јевреји из Мале Азије; требало би да они ступе пред тебе и изнесу оптужбе против мене, ако имају нешто против мене. 20 Или нека ови ту сами кажу какву су кривицу нашли на мени кад сам стајао пред Великим већем, 21 осим ако се не ради о ономе што сам тада повикао док сам стајао међу њима: ’Због ускрсења мртвих суди ми се данас пред вама!’“
Одлагање суђења
22 Тада је Феликс, будући добро упознат с овим Путем, одгодио суђење рекавши: „Када дође заповедник Лисија, решићу ваш спор.“
23 Наредио је капетану да се Павле чува, али да му се да̂ извесна слобода и да се не брани његовим пријатељима да му буду на услузи.
Павлово тамновање у Кесарији
24 Неколико дана касније, Феликс је дошао у посету Павлу са својом женом Друсилом, која је иначе била Јеврејка. Послао је да доведу Павла који им је говорио о вери у Исуса Христа. 25 Док је Павле излагао о правди, уздржљивости и долазећем суду Божијем, Феликса обузе велики страх, па рече: „Иди сад, а кад нађем нешто времена, позваћу те.“ 26 При том се надао да ће му Павле дати новаца; зато га је чешће позивао и разговарао с њим.
27 Након две године, Феликса је наследио Поркије Фест. Желећи да задобије наклоност Јевреја, Феликс је оставио Павла у тамници.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.