M’Cheyne Bible Reading Plan
Јаков на превару добија очев благослов
27 Кад је Исак остарео, вид му се угасио, тако да није могао да види. Позове он свога старијег сина Исава и рече му: „Сине!“
Овај му одговори: „Ево ме!“
2 Исак му рече: „Ево, остарео сам а не знам кад ћу умрети. 3 Зато узми сад свој тоболац и лук, па пођи у пустару и улови неку дивљач за мене. 4 Онда ми скувај укусно јело, онако како волим, па ми донеси да једем, да те благословим пре него што умрем.“
5 Али Ревека је чула шта је Исак рекао своме сину Исаву. Кад је Исав отишао у пустару да улови дивљач своме оцу, 6 Ревека рече своме сину Јакову: „Ево, управо сам чула како твој отац говори твоме брату Исаву: 7 ’Донеси ми дивљач и скувај ми укусно јело да једем, па да те благословим у присуству Господњем пре него што умрем.’ 8 Зато, сине мој, послушај ме и учини оно што ти наредим. 9 Иди до стада па ми донеси оданде два лепа јарета, а ја ћу од њих припремити укусно јело за твога оца, баш како он воли. 10 Онда то однеси твоме оцу да једе, да те благослови пре него што умре.“
11 Јаков рече својој мајци Ревеки: „Али мој брат Исав је космат, а ја сам без длака. 12 Шта ако ме отац дотакне? Онда ће ме сматрати варалицом, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.“
13 Његова мајка му одговори на то: „Твоје проклетство нека падне на мене, сине мој. Само ти мене слушај и донеси ми јариће.“
14 Јаков оде па их донесе својој мајци, а она од њих приправи укусно јело, баш како је његов отац волео. 15 Онда Ревека узме најбољу одећу свога старијега сина Исава што је имала у кући и у њу обуче свога млађег сина Јакова. 16 А јарећом кожом обложи његове руке и голи део врата. 17 Онда је у руке свога сина Јакова ставила укусно јело и хлеб што је приправила.
18 Јаков оде к своме оцу и рече: „Оче!“ Овај се одазва: „Ево ме. Који си ти, мој син?“
19 „То сам ја, Исав, твој првенац“ – одговори Јаков своме оцу. „Учинио сам како си ми рекао. А сад устани, седи и једи од мог улова, да би могао да ме благословиш.“
20 Али Исак упита свога сина: „Како то да си тако брзо успео, сине мој?“
Јаков одговори: „Господ, Бог твој, ми је у томе помогао.“
21 Исак рече: „Примакни се, сине мој, да те дотакнем, да бих знао јеси ли ти мој син Исав или ниси.“
22 Јаков се примакао своме оцу Исаку, који га је, дотакавши, рекао: „Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.“
23 Није га препознао, јер су му руке биле космате као руке његовог брата Исава. Зато га је благословио. 24 Ипак, упитао га је: „Јеси ли ти заиста мој син Исав?“
Јаков одговори: „Јесам.“
25 Онда Исак рече: „Принеси ми да једем од твог улова, сине мој, да бих те благословио.“
Јаков му је принео да једе, па је Исак јео. Уз то му је донео и вина да пије. 26 Затим му је његов отац Исак рекао: „Приђи, сине мој, да те пољубим.“
27 Јаков је пришао и Исак га је пољубио. Исак је при том осетио мирис одеће свога сина па га је благословио и рекао:
„Гле, мирис мога сина
је као мирис поља
што их је Господ благословио.
28 Нека ти да̂ Бог росу с неба
и родну земљу,
обиље жита и младога вина.
29 Нека ти служе народи,
и нека ти се клањају племена.
Буди владар својој браћи;
синови мајке твоје ничице нек падају пред тобом.
Ко тебе проклиње,
са̂м ће проклет бити,
а ко те благосиља,
благословен ће бити.“
30 Кад је Исак благословио Јакова, и чим је Јаков отишао од свога оца Исака, врати се његов брат Исав из лова. 31 И он је припремио укусно јело и дошао к своме оцу. Рекао му је: „Оче мој, устани и једи од улова свога сина, да би ме благословио.“
32 „Ко си ти?“ – упита га његов отац.
Исав одговори: „То сам ја, Исав, твој првенац.“
33 Чувши то, Исак се сав препао. Онда је рекао: „Ко је онда онај што је уловио дивљач и донео ми је? Ја сам то јео пре него што си ти дошао. Њега сам благословио, те ће благословен и остати.“
34 Чувши речи свога оца, Исав гласно и горко зарида. Онда рече своме оцу: „Благослови и мене, оче мој!“
35 Исак одговори: „Дошао је твој брат и на превару добио твој благослов.“
36 Исав рече на то: „Не зове ли се с правом Јаков? Двапут ме је већ преварио: одузео ми је првородство, а сада ми је одузео и благослов.“ Онда је рекао: „Зар за мене ниси сачувао бар један благослов?“
37 Исак одговори Исаву: „Ето, њега сам већ поставио за господара над тобом, а сву његову браћу одредио за његове слуге. Обезбедио сам га житом и младим вином. Шта сад могу да учиним за тебе, сине мој?“
38 Исав му рече: „Зар ти имаш само један благослов, оче мој? Благослови и мене, оче мој!“ Исав је јецао на сав глас.
39 Тада му рече његов отац Исак:
„Далеко од родне земље
твој дом ће бити,
и роса је небеска неће натапати.
40 Од свога мача ћеш живети,
и своме ћеш брату служити.
Али једном кад се успротивиш,
јарам ћеш његов
са свог врата збацити.“
41 Исав је омрзнуо Јакова због благослова којим га је његов отац благословио. Говорио је у себи: „Ближе се дани жалости за мојим оцем; онда ћу убити свога брата Јакова.“
42 Кад су Ревеки јавили шта је рекао њен старији син Исав, позвала је свог млађег сина Јакова и рекла му: „Пази! Твој брат Исав помишља на освету. Хоће да те убије! 43 А сад, сине мој, послушај моје речи. Устани и бежи к моме брату, Лавану, у Харан. 44 Остани код њега неколико дана док се не стиша гнев твога брата. 45 А чим се стиша гнев твога брата и он заборави шта си му учинио, послаћу по тебе и довешћу те оданде. Зашто да вас обојицу изгубим у један дан?“
Исак шаље Јакова к Лавану
46 Ревека се затим обрати Исаку: „Живот ми се смучио због ових Хетиткиња! Ако се и Јаков ожени једном од жена ове земље, Хетиткињом, шта ће ми онда живот!“
Завера против Исуса
26 Кад је Исус изрекао све ово, рекао је својим ученицима: 2 „Знате да је за два дана Пасха, и тада ће Сина Човечијег предати да га разапну.“
3 Тада се сабраше водећи свештеници и старешине народа у двору Првосвештеника по имену Кајафа. 4 Договорили су се да ухвате Исуса на превару и да га убију. 5 Али говорили су: „Само не за време празника, да се народ не би побунио.“
Помазање у Витанији
6 А када је Исус био у Витанији, у кући Симона губавца, 7 пришла му је нека жена с посудом од алабастра, пуном скупоценог мирисног уља, и излила је на његову главу док је он обедовао. 8 Када су то видели његови ученици, наљутише се и рекоше: „Чему ово расипање? 9 Ово је могло да се прода за велики износ и да се да̂ сиромасима.“
10 Али Исус је разумео, па им је рекао: „Зашто јој стварате непријатности? Она ми је учинила добро дело. 11 Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек. 12 Она је излила ово мирисно уље на моје тело ради мог погреба. 13 Заиста вам кажем, где год се широм света буде проповедала ова Радосна вест, рећи ће се и ово што је она учинила, за сећање на њу.“
Јудина издаја
14 Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариот, оде водећим свештеницима, 15 и рече: „Колико ћете ми платити ако вам га предам?“ Они одредише износ од тридесет сребрњака. 16 Отада је он тражио прилику да га изда.
Последња вечера
17 А на први дан празника Бесквасних хлебова приступе ученици Исусу питајући га: „Где желиш да ти припремимо пасхалну вечеру?“ 18 Он рече: „Идите у град до тога и тога и реците му: ’Учитељ пита: „Моје време се примакло; код тебе ћу славити пасхалну вечеру са својим ученицима.“’“ 19 Ученици учине како им је Исус наложио, те припреме за Пасху.
20 Увече је Исус са Дванаесторицом био за столом. 21 И док су вечерали, Исус рече: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас.“
22 Ученици су се веома ожалостили, па су почели да питају један за другим: „Да нисам ја, Господе?“
23 А он им одговори: „Издаће ме онај који је са мном умакао хлеб у зделу. 24 Додуше, Син Човечији одлази у смрт као што је у Светом писму написано за њега, али тешко оном човеку који га издаје! Том човеку би било боље да се није ни родио.“
25 А Јуда, издајник, упита: „Да нисам ја, учитељу?“ Исус му одговори: „Са̂м си рекао.“
Вечера Господња (причест)
26 Док су јели, Исус узе хлеб, изрече благослов, разломи га и даде ученицима и рече: „Узмите и једите, ово је моје тело.“
27 Затим је узео чашу, захвалио Богу, пружио им је и рекао: „Пијте из ње сви. 28 Ово је крв моја, крв Новог савеза, која се пролива за многе ради опроштења греха. 29 А ја вам кажем: нећу више пити вина од рода лозе, до онога дана када ћу пити са вама ново вино у Царству мога Оца.“
30 Затим су отпевали хвалоспеве и запутили се ка Маслинској гори.
Пророштво о Петровом одрицању
31 Тада им Исус рече: „Сви ћете се ви окренути од мене још ове ноћи, јер је написано:
’Ударићу пастира,
и овце ће се разбежати од стада.’
32 Али када ускрснем, отићи ћу пре вас у Галилеју.“
33 Петар му рече: „Ако се и сви окрену од тебе, ја те никада нећу напустити.“
34 А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се три пута одрећи ове ноћи пре но што се петао огласи.“
35 Петар му рече: „Ако треба и да умрем са тобом, нећу те се одрећи!“ Тако су рекли и сви ученици.
Молитва у Гетсиманији
36 Тада Исус оде са њима на место које се зове Гетсиманија и рече ученицима: „Седите овде док ја одем онамо да се помолим.“ 37 Повео је са собом Петра и двојицу Заведејевих синова. Уто га обузе жалост и тескоба. 38 Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите са мном.“
39 Онда оде мало даље и паде ничице молећи се: „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“
40 Када се вратио к ученицима, нашао их је како спавају. Зато је рекао Петру: „Зар ни један сат нисте могли пробдети са мном? 41 Бдите и молите се да не паднете у искушење; дух је, наиме, вољан, али је тело слабо.“
42 Исус по други пут оде да се моли и рече: „Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, онда нека буде твоја воља.“
43 Кад се вратио, поново их је затекао како спавају, јер су им се очи склапале. 44 Онда их је оставио, па је по трећи пут отишао да се помоли, изговарајући исте речи.
45 Тада се вратио к ученицима и рекао: „Стално спавате и почивате. Дошао је час! Ево, Син Човечији ће бити предат у руке грешницима. 46 Устаните! Хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.“
Исуса хватају
47 Док је Исус још говорио, дошао је Јуда, један од Дванаесторице, и са њим велика руља са мачевима и тољагама. Њих су послали водећи свештеници и народне старешине. 48 Исусов издајник им је дао знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га!“ 49 Он одмах приђе Исусу и рече: „Здраво, учитељу!“ И пољуби га.
50 А Исус му рече: „Пријатељу, уради оно због чега си дошао.“ Тада они људи приступе и ухвате Исуса. 51 Уто, један од оних који су били са Исусом, трже свој мач и удари Првосвештениковог слугу, те му одсече ухо.
52 Исус му тада рече: „Врати свој мач у корице, јер сви који се лате мача – од мача ће и погинути. 53 Или, зар не мислиш да могу да замолим свога Оца, и он ће ми одмах послати више од дванаест легија анђела? 54 Јер, како би се иначе испунило Писмо које каже да тако мора да буде?“
55 У тај час Исус рече мноштву: „Зар сам ја одметник, па сте са мачевима и тољагама изашли да ме ухватите? Сваки дан сам седео у храму и поучавао, и нисте ме ухватили. 56 Све се то догодило да се испуне Пророци.“ Тада су га сви ученици оставили и побегли.
Исус пред Великим већем
57 Кад су они људи ухватили Исуса, одвели су га пред Првосвештеника Кајафу. Тамо су већ били окупљени зналци Светога писма и старешине. 58 Петар га је пратио издалека до Првосвештениковог двора. Затим је ушао унутра и сео са стражарима да види како ће се то завршити. 59 А водећи свештеници и цело Велико веће тражили су какво лажно сведочанство против Исуса, да би могли да га погубе. 60 И нису могли да нађу, иако су приступили многи лажни сведоци. Најзад приступише двојица 61 и рекоше: „Овај је рекао: ’Ја могу да срушим храм Божији и да га за три дана поново саградим.’“
62 Тада уста Првосвештеник и рече: „Зар ништа не одговараш на то што ови сведоче против тебе?“ 63 Исус је ћутао. Тада му Првосвештеник рече: „Живим те Богом заклињем: реци нам јеси ли ти Христос, Син Божији?“
64 Исус му одговори: „Са̂м си то рекао. Шта више, кажем вам да ћете од сада видети Сина Човечијег како седи с десне стране Свесилнога и долази на облацима небеским.“
65 Тада Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Вређао је Бога! Зар су нам потребни други сведоци? Ево, сад сте чули богохуљење! 66 Како вам се то чини?“ Они одговорише: „Заслужио је смрт!“ 67 Тада су му пљували у лице и ударали га песницама, а други су га шамарали, 68 говорећи: „Прореци, Христе, ко те је ударио?“
Петар се одриче Исуса
69 А Петар је седео напољу, у дворишту. Нека слушкиња му приступи и рече му: „И ти си био са Исусом Галилејцем!“ 70 А он порече пред свима, говорећи: „Не знам о чему говориш!“ 71 Кад је изашао у предворје, видела га је друга слушкиња, те је рекла онима који су били тамо: „И овај је био са Исусом Назарећанином!“
72 Петар поново порече заклињући се: „Не познајем тог човека!“ 73 Мало касније, приђу му неки који су ту стајали, па му и они рекоше: „Заиста, и ти си један од њих! Чак те и твој нагласак одаје!“ 74 Тада Петар стаде да се проклиње и куне: „Не познајем тог човека!“ У исти час се огласи петао. 75 Онда се Петар сетио речи које је Исус изрекао: „Пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ Изашао је и горко заплакао.
Аман кује заверу да истреби Јевреје
3 Након ових догађаја цар Артаксеркс је узвисио Амана, сина Амадета Агагеја. Унапредио га је и поставио његову столицу изнад свих главара који су били са њим. 2 Све цареве слуге које су биле на царевим вратима би клечале и клањале се Аману. Наиме, тако је цар заповедио за њега. Али Мардохеј му није клечао и није му се клањао.
3 Тада су цареве слуге, које су биле на царевим вратима рекле Мардохеју: „Зашто не мариш за цареву заповест?“ 4 Догодило се да су му тако говорили дан за даном, али он их није слушао. Тако су јавили Аману да би се видело вреди ли Мардохејев изговор. Наиме, рекао им је да је Јеврејин.
5 И Аман је видео да Мардохеј не клечи и не клања му се, па се испунио бесом. 6 Али помисао да убије само Мардохеја му је била недовољна, јер су му открили Мардохејево порекло. Зато је Аман одлучио да истреби све Јевреје који су живели у Артаксерксовом царству, сав Мардохејев народ.
7 Првог месеца, а то је месец нисан, дванаесте године цара Артаксеркса, бацили су пур – то јест жреб – пред Аманом за сваки дан и за сваки месец, све до дванаестог месеца адара[a].
8 Тада је Аман рекао цару Артаксерксу: „Постоји извесни народ који се раштркао и расејао по народима у свим областима твог царства. Њихови закони су другачији од свих народа и они не извршавају царске законе. Цару не одговара да их остави на миру. 9 Ако је цару по вољи, нека се напише да се истребе, а ја ћу на руке извршилаца посла да одмерим десет хиљада таланата[b] сребра, да се донесу у цареву ризницу!“
10 На то је цар скинуо печатни прстен са своје руке и дао га Аману, сину Амадета Агагеја, злотвору Јевреја. 11 Цар је рекао Аману: „Сребро је твоје, а и народ, па са њим чини оно што сматраш да је добро.“
12 Првог месеца тринаестог дана позвани су цареви писари. Записано је све што је Аман заповедио царевим заповедницима, управитељима свих области и главарима свих народа, свим областима њиховим писмом и сваком народу његовим језиком. Записано је у име цара Артаксеркса и запечаћено царским печатним прстеном. 13 Послана су писма по гласницима у све цареве области да се истребе, побију и униште сви Јевреји – младо и старо, деца и жене – у једном дану. И то тринаестог дана дванаестог месеца адара, и да им се добра заплене. 14 Препис писма је учињен законом за сваку област и објављен сваком народу како би се припремили за овај дан.
15 По царевој заповести, гласници су кренули у журби, а закон је оглашен на двору у Сусану. Цар и Аман су сели да пију док је град Сусан био сметен.
Павлов говор
26 Агрипа се онда обратио Павлу: „Дозвољава ти се да говориш у своју одбрану.“ Тада је Павле испружио своју руку и започео своју одбрану: 2 „Сматрам себе срећним, о, царе Агрипа, што ћу се баш пред тобом бранити од свега за шта ме Јевреји оптужују, 3 тим пре што знам да си добро упућен у јудејске обичаје и спорна питања. Зато те молим да ме стрпљиво саслушаш.
4 Сви Јевреји знају какав начин живота сам проводио од најраније младости међу својим народом у Јерусалиму. 5 Они ме знају од раније, па могу, ако хоће, да потврде да сам као фарисеј живео по најстрожем правцу наше вере. 6 А сада ми се суди због моје наде у испуњење обећања које је Бог дао нашим прецима. 7 Исто тако се и дванаест наших племена, која предано служе Богу дању и ноћу, надају испуњењу истог обећања. Због те наде ме, о, царе, Јевреји оптужују.
8 Зар сматрате невероватним да Бог ускрсава мртве? 9 Па и ја сам био уверен да се морам свим силама супротставити имену Исуса Назарећанина, 10 што сам и чинио у Јерусалиму. Кад сам добио овлаштење од водећих свештеника, ја сам многе свете затворио, а када су их убијали, ја сам давао свој пристанак. 11 По свим синагогама сам их кажњавањем присиљавао да се одрекну своје вере. У своме прекомерном бесу, прогањао сам их чак и по страним градовима.
Павле говори о свом обраћењу
12 Поводом тога сам се запутио у Дамаск са овлашћењем и одобрењем од водећих свештеника. 13 Негде око подне, о, царе, на путу сам угледао светлост са неба, која је мене и моје сапутнике обасјала јаче од сунчевог сјаја. 14 Сви смо попадали на земљу, а ја сам чуо глас који ми се обратио на јеврејском језику: ’Савле! Савле! Зашто ме прогониш? Тешко ти је да се риташ против бодила[a].’
15 ’Ко си ти, господине?’ – упитао сам. Господ ми је одговорио: ’Ја сам Исус кога ти прогониш. 16 Устани и стани на своје ноге! Објавио сам ти се да бих те поставио за свог слугу и сведока онога што си видео и онога што ћу ти објавити. 17 Ја ћу те избављати од твога народа и од незнабожаца. Њима те шаљем, 18 да им отвориш очи како би се одвратили од таме к светлу и од сатанске власти к Богу, те да би примили опроштење од греха и део међу онима који су посвећени вером у мене.’
19 Отада, царе Агрипа, нисам био непослушан небеском виђењу. 20 Прво сам проповедао онима у Дамаску, те у Јерусалиму и у целој Јудеји, а потом и незнабошцима, да треба да се покају од греха и да се окрену Богу чинећи дела која доказују покајање. 21 Зато су ме Јевреји ухватили у храму и покушали да ме убију. 22 Међутим, Бог ми је помагао све до данашњега дана, те стојим ту и сведочим и неугледнима и угледнима. Ја не говорим ништа друго осим онога што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: 23 да ће Христос пострадати и да ће, као први који је ускрснут из мртвих, навестити светло народу израиљском и незнабошцима.“
24 Док се Павле бранио овим речима, Фест гласно узвикну: „Ниси при здравом разуму, Павле! Велика ученост ти мути разум!“ 25 Павле одговори: „Нисам ја луд, уважени Фесте, него говорим истините и разумне речи. 26 Све ове ствари су познате и цару коме слободно говорим. Уверен сам, наиме, да му ништа од тога није непознато, јер се то није догодило у неком запећку. 27 Царе Агрипа, верујеш ли Пророцима? Знам да верујеш.“
28 „Још мало, па ћеш ме убедити да постанем хришћанин“ – рекао је Агрипа Павлу.
29 „Дај Боже да, пре или касније, не само ти, већ и сви који ме данас слушају, постану такви какав сам ја, осим ових окова.“
30 После овога устадоше цар, намесник и Верника као и сви који су са њима седели. 31 Одлазећи, разговарали су међу собом: „Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или тамницу.“
32 Агрипа рече Фесту: „Овај човек би могао да буде ослобођен да се није позвао на цара.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.