M’Cheyne Bible Reading Plan

30 Када је Рахиља видела да не може да рађа Јакову децу, постала је завидна на своју сестру. Рекла је Јакову: „Дај ми децу! Ако нећеш, ја ћу умрети!“

² Јаков се наљутио на Рахиљу и рекао јој: „Зар ја могу заменити Бога који ти није дао деце?“

³ Она му рече: „Ево, ту је моја слушкиња Вала. Лези с њом, па нека роди на мојим коленима, да тако и ја стекнем потомство преко ње.“

⁴ Рахиља му је дала своју слушкињу Валу, па је Јаков легао с њом. ⁵ Вала затрудни и роди Јакову сина. ⁶ Тада је Рахиља рекла: „Бог је пресудио у моју корист. Услишио је мој глас и дао ми сина.“ Зато му је дала име „Дан^[a]“.

⁷ Рахиљина слушкиња, Вала, је поново затруднела и родила Јакову другог сина. ⁸ Тада је рекла: „Силно сам се борила те сам надвладала у борби са сестром.“ Зато га је назвала „Нефталим“^[b].

⁹ Кад је Лија видела да је престала да рађа, узела је своју слушкињу Зелфу и дала је Јакову за жену. ¹⁰ Тако је и Зелфа, Лијина слушкиња, родила Јакову сина. ¹¹ Тада је Лија рекла: „Дошла нам је срећа!“ Зато му је дала име „Гад^[c]“.

¹² Лијина слушкиња Зелфа је поново затруднела и родила Јакову другог сина. ¹³ Лија је тада рекла: „Благо мени! Жене ће ме звати блаженом.“ Зато му је дала име „Асир^[d]“.

¹⁴ Једном, у време пшеничне жетве, Рувим је ишао пољем и нашао мандрагоре^[e]. Донео их је својој мајци, Лији. Рахиља рече Лији: „Дај ми, молим те, мало од мандрагора твога сина!“

¹⁵ А Лија јој одговори: „Зар ти није доста што си ми узела мужа, него хоћеш да узмеш и мандрагоре мога сина?“

Рахиља одговори: „У реду. Нека Јаков легне с тобом ове ноћи у замену за мандрагоре твога сина.“

¹⁶ Кад се Јаков вратио увече из поља, изађе му Лија у сусрет и рече: „Спаваћеш са мном ове ноћи, јер сам те добила у замену за мандрагоре мога сина.“ Тако је те ноћи Јаков спавао са Лијом.

¹⁷ Бог је услишио Лију, те је затруднела и родила Јакову петог сина. ¹⁸ Тада Лија рече: „Бог ме је наградио зато што сам уступила своју слушкињу своме мужу.“ Зато му је дала име „Исахар^[f]“.

¹⁹ Лија је поново затруднела и родила Јакову шестог сина. ²⁰ Тада је рекла: „Бог ме је даровао драгоценим даром; сада ће ме мој муж ценити јер родила сам му шест синова.“ Томе је дала име „Завулон^[g]“.

²¹ Потом је родила и ћерку и дала јој име „Дина“.

²² Тада се Бог сетио Рахиље: Бог ју је услишио и учинио да може да рађа. ²³ Затруднела је и родила сина. Том приликом је рекла: „Бог је уклонио моју срамоту.“ ²⁴ Дала му је име „Јосиф^[h]“, додавши: „Нека ми Господ дода још једног сина.“

Јаков се богати

²⁵ Након што је Рахиља родила Јосифа, Јаков рече Лавану: „Пусти ме да одем у своје место у својој земљи ²⁶ Дај ми моје жене за које сам радио код тебе и моју децу, да могу да одем. Ти добро знаш како сам радио за тебе.“

²⁷ А Лаван му рече: „Ако имаш и мало наклоности за мене, не иди! По знамењима сам схватио^[i] да ме је Господ благосиљао због тебе. ²⁸ Даћу ти плату коју са̂м одредиш.“

²⁹ Јаков му одговори: „Ти добро знаш како сам ти служио и колико је стока узнапредовала под мојом бригом. ³⁰ Оно мало стоке што си имао пре мене се веома увећало, и Господ те је благословио куд год сам пошао. Није ли сад време да се постарам и за своју кућу?“

³¹ Лаван му рече: „Колико да ти платим?“

Јаков му одговори: „Немој да ми платиш ништа. Твоја стада ћу гонити на пашу и чувати их само ако ми учиниш ово: ³² Данас ћу проћи кроз сва твоја стада и издвојити сваку овцу црне боје и сваку шарену и пругасту козу. То ће бити моја плата. ³³ Кад убудуће будеш својим очима проверавао моју плату, моје поштење ће сведочити за мене: ако се у моме стаду нађе иједна коза која није шарена и пругаста, или јагње које није црно, нека се сматра као украдено.“

³⁴ „Нека буде како си рекао“ – одговори Лаван. ³⁵ Али тог истог дана Лаван издвоји све пругасте и шарене јарце, и све пругасте и шарене козе – сваку која је на себи имала бело, као и сву јагњад црне боје, па их преда својим синовима. ³⁶ Затим се са стадом удаљио на три дана хода од Јакова. Јаков је, пак, остао да чува остатак његовог стада.

³⁷ Јаков је тада узео младе прутове од тополе, бадема и платана; на њима је изрезао пруге тако што је огулио кору и открио белину. ³⁸ Прутове које је огулио поставио је у корита испред стоке која је долазила да пије воду из појила. Стока је долазила да пије и ту би се парила. ³⁹ А пошто су се јарци и козе парили пред прућем, козе би ојариле пругасте, риђасте и шарене јариће. ⁴⁰ Јаков је још издвојио јагњад на страну, док је остатак оваца окренуо према пругастим и сасвим црним овцама у Лавановом стаду. Тако је стицао себи стада која није мешао с Лавановим стадима. ⁴¹ Кад год би се парила напреднија стока, Јаков би стављао оно пруће у појила, баш пред очи стоке како би се парила пред прућем. ⁴² Међутим, пред кржљаву стоку није стављао пруће. Тако је кржљаву добијао Лаван а добро развијену Јаков. ⁴³ Човек се тако веома обогатио, стекао је много стоке, слугу и слушкиња, камила и магараца.

Јован Крститељ припрема пут за Исуса

1 Овако почиње Радосна вест о Исусу Христу, Божијем Сину. ² У Књизи пророка Исаије записано је овако:

⁴ И тако се појавио Јован крстећи у пустињи и проповедајући покајање и крштење ради опроштења греха. ⁵ Људи из целе Јудеје и сви из Јерусалима долазили су к њему, а он их је крштавао у реци Јордану, при чему су они исповедали своје грехе. ⁶ Јован је био одевен у одећу од камиље длаке, а око струка је имао кожни појас. Хранио се скакавцима и дивљим медом. ⁷ Јован је најављивао: „После мене долази неко ко је моћнији од мене, пред ким нисам достојан да се сагнем и одрешим ремење на његовој обући. ⁸ Ја вас крштавам водом, а он ће вас крстити Светим Духом.“

Исусово крштење и искушење

⁹ Тих дана је Исус дошао из Назарета у Галилеји и Јован га је крстио у Јордану. ¹⁰ Док је Исус излазио из воде, угледао је отворено небо и Духа како се у виду голуба спушта на њега. ¹¹ Уто се зачује глас са неба: „Ти си Син мој вољени, ти си ми сва радост!“

Сатана куша Исуса у пустињи

¹² А Дух одмах одведе Исуса у пустињу. ¹³ Тамо је провео четрдесет дана, и био кушан од Сатане. Био је окружен дивљим животињама и анђели су му служили.

Исусова служба у Галилеји

Исус проповеда у Галилеји

¹⁴ А пошто је Јован био утамничен, Исус је дошао у Галилеју и проповедао Радосну вест Божију. ¹⁵ Говорио је: „Наступило је право време! Приближило се Царство Божије! Покајте се и верујте у Радосну вест!“

Четири рибара следе Исуса

¹⁶ Када је Исус једном пролазио покрај Галилејског језера, видео је два рибара; браћу Симона и Андрију, како бацају рибарску мрежу у језеро. ¹⁷ Исус им рече: „Пођите за мном и ја ћу вас учинити рибарима људи.“ ¹⁸ Они су одмах оставили мреже и кренули за њим.

¹⁹ Пошавши мало даље, видео је браћу Јакова и Јована, Заведејеве синове. Били су у својој лађици и крпили мреже. ²⁰ Исус их је одмах позвао и они оставише свога оца Заведеја у лађици са најамницима и кренуше за њим.

Исус научава са великим ауторитетом

²¹ Исус је са својим ученицима дошао у Кафарнаум. Одмах у суботу је ушао у синагогу и почео да поучава. ²² Људи су били задивљени његовим учењем, јер их је учио као неко ко има власт, а не као зналци Светога писма.

²³ У синагоги је био неки човек опседнут нечистим духом. Он крикну: ²⁴ „Шта ти имаш са нама, Исусе Назарећанине?! Ја знам ко си ти: свети Божији посланик!“

²⁵ Исус му припрети и заповеди: „Ућути и изађи из човека!“ ²⁶ Нечисти дух спопаде човека силним трзајима и уз врисак га напусти.

²⁷ Задивљени тиме, људи су почели да говоре једни другима: „Шта је ово? Је ли то неко ново учење, будући да има власт да заповеда нечистим духовима, те му се они покоравају?“ ²⁸ Глас о Исусу се брзо проширио по целом подручју Галилеје.

Исус исцељује Симонову ташту и многе друге

²⁹ Када су изашли из синагоге, отишли су у Симонову и Андријину кућу, заједно са Јаковом и Јованом. ³⁰ Симонова ташта је лежала сва у грозници. Чим су стигли, рекли су Исусу за њу. ³¹ Исус јој приђе, узе је за руку и придиже. Грозница је престала, те је она почела да их послужује.

³² Увече, по заласку сунца, народ је доносио пред Исуса све који су били болесни и оне који су били опседнути злим духовима. ³³ Сав град се сјатио пред врата те куће. ³⁴ Исус је исцелио много болесних од свакојаких болести и истерао многе зле духове. Злим духовима је бранио да говоре, јер су они знали ко је он.

Исус проповеда по Галилеји

³⁵ Следећег јутра, док још није свануло, Исус је устао, изашао изван града, те отишао на једно пусто место, да се моли. ³⁶ Али Симон и они који су били са њим кренули су да га траже. ³⁷ Када су га нашли, рекли су му: „Сви те траже!“

³⁸ Али он им је одговорио: „Пођимо и у друга места у околини, да и њима проповедам, јер сам зато дошао.“ ³⁹ И тако је прошао целом Галилејом: проповедао је по тамошњим синагогама и изгонио зле духове.

Исус исцељује губавца

⁴⁰ Једном приликом, пришао му је неки губавац и клекнуо пред њим молећи га: „Ако хоћеш, можеш да ме очистиш.“

⁴¹ Исус се сажали над човеком, испружи руку, дотакну га и рече му: „Хоћу, буди чист!“ ⁴² Губа је истог трена нестала са њега и човек је био чист од губе.

⁴³ Исус га тада отпусти уз строгу напомену: ⁴⁴ „Гледај да ником не говориш о овоме, него иди и покажи се свештенику, па затим принеси жртву за очишћење коју је прописао Мојсије, да се пред њима потврди да си здрав.“ ⁴⁵ Али овај чим оде, поче свима говорити и разглашавати о ономе што му се догодило, тако да Исус није више могао да уђе непримећен у место. Зато је боравио на пустим местима, а народ је са свих страна хрлио к њему.

Мардохеј почаствован

6 Цар није спавао те ноћи, па је заповедио да му донесу спомен-књигу, дневнике, која је била прочитана пред њим. ² И тако се нашло записано како је Мардохеј разоткрио двојицу царевих евнуха и чуваре прага, Вихтана и Тареса, у намери да убију цара Артаксеркса.

³ Цар је питао: „Шта је због овог урађено у част и достојанство Мардохеја?“

Одговорили су цареви младићи, његове слуге: „Баш ништа није урађено за њега.“

⁴ Цар је упитао – „Ко је у дворишту?“ – јер је Аман дошао у спољашње двориште царског двора да разговара са царем о вешању Мардохеја на вешала која је подигао за њега.

⁵ Цареве слуге су му одговориле: „То је Аман, стоји у дворишту.“

А цар им узврати: „Нека уђе.“

⁶ Аман је дошао, а цар му је рекао: „Шта би требало да се уради за човека кога цар хоће да почаствује?“

На то је Аман рекао у срцу: „Коме би цар желео да искаже почаст више него мени?!“ ⁷ Аман је одговорио цару: „Човеку кога цар жели да почаствује ⁸ нека буде донета царска одећа коју је цар носио, коњ кога је цар јахао и коме је на главу стављена царска перјаница. ⁹ Онда нека се одећа и коњ дају у руке човеку који је царски главар, племић. И нека обуку човека кога цар жели да почаствује, нека га проведу на коњу по градском тргу и нека пред њим објављују: ’Овако ће бити учињено човеку кога цар жели да почаствује!’“

¹⁰ А цар је рекао Аману: „Пожури, узми одећу и коња баш како си казао и уради то за Мардохеја Јеврејина који седи на царевим вратима. И немој да пропустиш ни речи од свега што си предложио!“

¹¹ Тако је Аман узео одећу и коња, обукао Мардохеја, провео га по градском тргу и објавио пред њим: „Овако ће бити учињено човеку кога цар жели да почаствује!“

¹² Онда се Мардохеј вратио на царска врата, а Аман је покрио главу и ожалошћен пожурио својој кући. ¹³ Аман је све ово што га је задесило исприповедао Сереси, својој жени и својим пријатељима.

А Сереса, његова жена и његови мудраци су му рекли: „Ако је Мардохеј потомак Јевреја, а ти си већ почео да падаш пред њим, нећеш имати снаге да му се супротставиш. Сигурно ћеш пасти пред њим.“ ¹⁴ И док су они још разговарали са њим, стигли су цареви евнуси па су пожурили да одведу Амана на гозбу коју је Јестира припремила.

1 Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног да буде апостол, издвојеног да навести Божију Радосну вест, ² коју је Бог унапред обећао преко пророка у Писму. ³ Радосна вест се односи на његовог Сина, који је по својој људској природи потомак Давидов, ⁴ а по Духу светости постављен да буде Син Божији у сили, својим ускрсењем из мртвих. То је наш Господ, Исус Христос. ⁵ Бог нам се његовим посредством смиловао и удостојио нас да будемо апостоли, да у његово име позовемо све народе на послушност која долази од вере. ⁶ Међу овима сте и ви које је позвао Исус Христос. ⁷ Свима вама који сте у Риму, вама које Бог воли, позванима на посвећење: милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.

Павлова жеља да посети Рим

⁸ Пре свега, захваљујем своме Богу по Исусу Христу за све вас, јер се глас о вашој вери проноси по целом свету. ⁹ Бог мој, коме целим својим срцем служим објављивањем Радосне вести о његовом Сину, сведок ми је да вас се непрестано сећам ¹⁰ у својим молитвама. Стално се молим да ми Бог по својој вољи коначно омогући да срећно дођем к вама. ¹¹ Јер чезнем да вас видим да бих поделио са вама духовни дар да ојачате, ¹² то јест, да се узајамно охрабримо обостраном вером. ¹³ Ипак, желим да знате, браћо, да сам често намеравао да дођем к вама како би и у вашој средини имао род у обраћенима, као међу другим народима, али сам до сада био спречен у томе. ¹⁴ Дужник сам Грцима и варварима, умнима и неукима. ¹⁵ Тако сам спреман да навестим Радосну вест и вама у Риму.

Сила Радосне вести

¹⁶ Ја се, наиме, не стидим Радосне вести, јер је она Божија сила која води к спасењу свакога који у њу верује, прво Јеврејина, а онда и Грка. ¹⁷ Јер у њој се открива праведност Божија, која се прима вером, и само вером, као што је написано: „Праведник ће живети од вере.“

Кривица лежи на свакоме

¹⁸ Јер, Божији гнев се открива против сваке безбожности и неправедности људи, који својом неправедношћу потискују истину. ¹⁹ Њима је, наиме, познато оно што се може сазнати о Богу, јер им је Бог то открио. ²⁰ А Божије невидљиве особине – његова вечна сила и божанство, могу се јасно видети од постанка света на ономе што је створио. Стога нико нема изговора. ²¹ Јер, иако су упознали Бога, нису му као Богу исказали част и захвалност, него им умовање постаде безумно, те им тама обузе њихово неразумно срце. ²² Тврдили су да су мудри, а постали су неразумни, ²³ па су заменили славу бесмртнога Бога обличјем и сликом смртног човека, птица, четвороножаца и гмизаваца.

²⁴ Зато их је Бог препустио жељама њиховог срца, да буду нечисти, и да чине бесрамне ствари једни с другима. ²⁵ Они су заменили Божију истину за лаж, те поштују и клањају се творевини уместо Творцу, кога треба славити довека. Амин.

²⁶ Зато их је Бог препустио срамним страстима. Тако су њихове жене замениле природно општење за неприродно. ²⁷ Исто тако су и мушкарци оставили природно општење са женом, те се у својој пожуди успалили једни на друге. Тако мушкарци с мушкарцима чине бестидне ствари и тиме на себе саме навлаче заслужену казну за своју заблуду.

²⁸ И пошто нису сматрали вредним да се држе знања о Богу, Бог их је препустио њиховом изопаченом уму да чине недоличне ствари. ²⁹ Они су испуњени сваком врстом неправедности: злобом, похлепом, неваљалством; пуни су зависти, убиства, свађе, преваре, злонамерности; они су сплеткароши, ³⁰ оговарачи, богомрсци, насилници, охоли, разметљивци; они измишљају зла, непокорни су родитељима, ³¹ неразумни, непоуздани, безосећајни, немилосрдни. ³² Они знају Божији праведни захтев да који тако чине заслужују смрт. Међутим, не само да то сами чине, него одобравају и другима који чине исто.