M’Cheyne Bible Reading Plan
Прилози за изградњу Храма
29 Тада цар Давид рече целој заједници: »Мој син Соломон, онај кога је Бог изабрао, млад је и неискусан. Задатак је велик, јер ово здање није за човека, него за ГОСПОДА, Бога. 2 Све што сам могао да припремим за храм свога Бога – злато за златне предмете, сребро за сребрне, бронзу за бронзане, гвожђе за гвоздене и дрво за дрвене, као и оникс за оптакање, тиркиз, разнобојно драго камење и сваку врсту камена и мермер – све сам то припремио у изобиљу. 3 Осим тога, због своје привржености храму свога Бога, сада дајем и своје злато и сребро за храм свога Бога, поврх онога што сам већ спремио за овај свети храм: 4 три хиљаде таланата[a] злата из Офира и седам хиљада таланата[b] пречишћеног сребра, за облагање зидова храмских зграда, 5 за златне и сребрне предмете и за све оно што треба да направе занатлије. А сада, ко је данас спреман да нешто приложи за ГОСПОДА?«
6 Тада поглавари породица, поглавари израелских племена, заповедници над хиљадама и заповедници над стотинама и службеници задужени за цареве послове приложише драговољно. 7 За радове на Божијем Дому дадоше пет хиљада таланата[c] и десет хиљада дарика[d] злата, десет хиљада таланата[e] сребра, осамнаест хиљада таланата[f] бронзе и сто хиљада таланата[g] гвожђа. 8 Они који су имали драгог камења, дадоше га у ризницу Дома ГОСПОДЊЕГ, коју је чувао Јехиел Гершоновац.
9 Народ је драговољно и од свег срца давао прилоге и радовао се због тога. И цар Давид се силно радовао.
Давид захваљује Богу
10 Давид благослови ГОСПОДА пред целом заједницом говорећи: »Благословен био довека, ГОСПОДЕ, Боже нашег праоца Израела. 11 Твоја је, ГОСПОДЕ, величина и моћ и слава и величанство и сјај, јер је све на небу и на земљи твоје. Твоје је, ГОСПОДЕ, царство. Ти си узвишен као глава свему. 12 Богатство и част од тебе долазе, ти си владар над свиме. У твојој руци је снага и моћ да све уздигнеш и оснажиш. 13 Сада ти, Боже наш, захваљујемо и хвалимо твоје славно Име.
14 »Али ко сам ја, ко је мој народ, да оволико можемо драговољно да приложимо? Све је од тебе, и ми ти дајемо само оно што смо добили из твоје руке. 15 Ми смо само странци и дошљаци пред тобом, као што су били и сви наши праоци. Дани на земљи су нам као сенка, без наде. 16 ГОСПОДЕ, Боже наш, све ово обиље које смо спремили да ти подигнемо храм за твоје свето Име, све је то из твоје руке и све то теби припада. 17 Знам, Боже мој, да ти испитујеш срце и да ти је мила честитост. Све сам ти ово дао драговољно и искрено, а сада сам с радошћу гледао како ти драговољно даје народ који је овде. 18 ГОСПОДЕ, Боже наших праотаца Авраама, Исаака и Израела, одржи ову жељу у срцу свога народа заувек и учврсти му срце у оданости теби. 19 И дај мом сину Соломону да се из свега срца држи твојих заповести, прописâ и уредби и да све учини да изгради ово здање за које сам све спремио.«
20 Тада Давид рече целој заједници: »Благословите ГОСПОДА, свога Бога.«
И сви они благословише ГОСПОДА, Бога својих праотаца, дубоко се поклонише и падоше ничице пред ГОСПОДОМ и пред царем.
21 Следећег дана принеше ГОСПОДУ клане жртве и жртве паљенице: хиљаду јунаца, хиљаду овнова и хиљаду мушких јагањаца, са њиховим жртвама леваницама, и обиље других кланих жртава за сав Израел. 22 Тог дана су јели и пили пред ГОСПОДОМ силно се радујући. Потом по други пут прогласише Соломона сина Давидовог за цара, помазавши га за владара подложеног ГОСПОДУ, а Садока за свештеника.
23 Тако Соломон седе на ГОСПОДЊИ престо као цар место свог оца Давида. Био је успешан цар и сав Израел га је слушао. 24 Сви заповедници и ратници, а тако и сви Давидови синови, заклеше се на покорност цару Соломону. 25 ГОСПОД веома узвиси Соломона наочиглед целом Израелу и обдари га царским сјајем какав није имао ниједан цар Израела пре њега.
Сажетак владавине цара Давида
26 Давид син Јесејев био је цар над целим Израелом. 27 Владао је над Израелом четрдесет година – седам година у Хеврону и тридесет три године у Јерусалиму. 28 Умро је у дубокој старости, науживавши се живота, богатства и части. На месту цара наследио га је његов син Соломон. 29 Што се тиче догађаја владавине цара Давида, сви су, од првог до последњег, забележени у записима видеоца Самуила, пророка Натана и видеоца Гада, 30 са свим појединостима везаним за његову владавину и моћ и све што се догодило њему, Израелу и царствима других земаља.
Дан Господњи
3 Драги моји, ово је већ друга посланица коју вам пишем. И у једној и у другој вас подсећањем подстичем на здраво размишљање 2 и желим да се сетите речи које су у прошлости изрекли свети пророци и заповести Господа и Спаситеља, које су вам пренели ваши апостоли.
3 Пре свега знајте ово: у последње дане доћи ће ругаоци, који ће се ругати и ићи за својим пожудама 4 и говорити: »Шта је с обећањем о његовом Доласку? Откад су праоци помрли, све је исто од постанка света[a].« 5 Јер, они намерно заборављају да небеса постоје одавно и да је земља настала Божијом речју из воде и кроз воду. 6 Том водом је и потопљен и уништен тадашњи свет, 7 а том истом Речју су садашња небеса и земља спремљени за огањ – чувају се за Дан суда и пропасти безбожних људи.
8 Али, не заборавите једно, драги моји: код Господа је један дан као хиљаду година, а хиљаду година као један дан. 9 Господ не одуговлачи да испуни обећање, као што неки мисле да одуговлачи, него је стрпљив према вама, пошто не жели да ико пропадне, него да се сви покају.
10 А Дан Господњи ће доћи као крадљивац. Небеса ће нестати уз силну тутњаву, стихије ће се, ужарене, распасти, а земља и сва дела на њој биће огољена[b].
11 Пошто ће се све тако распасти, какви треба да будете у светом понашању и побожности, 12 ви који ишчекујете и пожурујете долазак Дана Божијега, када ће се небеса, запаљена, распасти и стихије, ужарене, истопити? 13 А ми на основу његовог обећања ишчекујемо нова небеса и нову земљу, на којима пребива праведност.
14 Стога, драги моји, пошто то ишчекујете, потрудите се да вас наш Господ затекне у миру, без љаге и беспрекорне. 15 А његову стрпљивост сматрајте спасењем, као што вам је, у складу с мудрошћу која му је дата, писао и наш драги брат Павле. 16 Он тако пише у свим посланицама када о овоме говори. Има у њима неких ствари које је тешко разумети, које, као и остала Писма, неуки и непостојани људи искривљују на сопствену пропаст.
17 Стога се ви, драги моји, пошто то унапред знате, чувајте да вас не заведе заблуда безаконикâ, па да паднете са свог чврстог положаја. 18 Растите у милости и спознању нашега Господа и Спаситеља Исуса Христа. Њему слава и сада и у Вечни дан. Амин.
Божија парница с Израелом
6 Чујте шта каже ГОСПОД:
»Устани и изложи свој случај пред горама,
нека брда чују шта имаш да кажеш.
2 Чујте, горе, оптужбу ГОСПОДЊУ,
почујте, вечни темељи земље.
Јер, ГОСПОД се парничи са својим народом,
подиже тужбу против Израела.
3 »Народе мој, шта сам ти учинио,
чиме те оптеретио? Одговори ми.
4 Ја сам те извео из земље египатске
и избавио те из земље ропства,
послао ти Мојсија,
Аарона и Мирјам да те воде.
5 Сети се, народе мој,
шта је смерао Валак, цар Моава,
и шта му је одговорио Валаам син Веоров.
Сети се свога пута од Шитима до Гилгала,
да спознаш праведна дела ГОСПОДЊА.«
6 »Са чим да изађем пред ГОСПОДА
и поклоним се Богу узвишеноме?
Да ли са жртвом паљеницом,
са телићима од годину дана?
7 Хоће ли му бити миле хиљаде овнова,
десетине хиљада река уља?
Да ли да му за свој преступ
свога првенца принесем,
за свој грех плод мога тела?«
8 Већ ти је показао, човече, шта је добро.
Ево шта ГОСПОД тражи од тебе:
да чиниш оно што је право,
да волиш приврженост
и да понизно живиш пред својим Богом.
Израелова кривица и казна
9 Глас ГОСПОДЊИ виче граду
– мудрост је бојати се твога Имена:
»Чујте, ви који сте окупљени у граду!
10 У кућама зликоваца
налазе се непоштено стечена блага
и крња мера[a], која је проклета.
11 Зар да опростим човеку са нетачним кантаром,
са врећама лажних тегова?
12 Насилници су богаташи овога града,
лажљивци његови житељи,
у устима им је језик преваран.
13 Зато сам и почео да те затирем,
да те пустошим због твојих греха.
14 Јешћеш, али се нећеш најести –
остаћеш гладан.
Стављаћеш на страну,
али ништа нећеш сачувати,
јер и то што сачуваш
даћу да уништи мач.
15 Сејаћеш, али нећеш жети.
Цедићеш маслине,
али нећеш се мазати уљем.
Муљаћеш грожђе,
али нећеш пити вина.
16 Држиш се Омријевих прописа
и свега што је чинила кућа Ахавова
и живиш по њиховим саветима.
Зато ћу учинити да се над тобом згражавају
и твојим житељима цокћу.
Носићеш увреде мога народа.«
Прича о изгубљеној овци
(Мт 18,12-14)
15 Око Исуса су се окупљали сви цариници и грешници да га чују, 2 па фарисеји и учитељи закона почеше да гунђају, говорећи: »Овај прима грешнике и једе с њима!«
3 Тада им Исус исприча ову причу: 4 »Који од вас, ако има сто оваца, па једну изгуби, не оставља оних деведесет девет у дивљини и не иде за изгубљеном док је не нађе? 5 А кад је нађе, радосно је стави на рамена, 6 па кад стигне кући, позива пријатеље и суседе и каже им: ‚Радујте се са мном! Нашао сам своју изгубљену овцу!‘ 7 Кажем вам: тако ће и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје него због деведесет девет праведника, којима покајање није потребно.«
Прича о изгубљеној драхми
8 »Или, која жена, када има десет драхми[a], па једну изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу и не тражи пажљиво док је не нађе? 9 А кад је нађе, позива пријатељице и суседе и каже: ‚Радујте се са мном! Нашла сам новчић који сам изгубила!‘ 10 Тако, кажем вам, настаје и радост пред Божијим анђелима због једног грешника који се покаје.«
Прича о изгубљеном сину
11 Онда рече: »Један човек имао два сина. 12 Млађи од њих рече оцу: ‚Оче, дај ми део имања који ми припада.‘ И он им подели имање.
13 »После неколико дана, млађи син узе свој део и оде у далеку земљу, где протраћи сав свој иметак живећи разуздано. 14 Када је све потрошио, у тој земљи завлада велика глад и он поче да оскудева. 15 Зато оде и запосли се код једног грађанина оне земље, а овај га посла на своја поља да чува свиње. 16 Жудео је да напуни стомак рогачима које су свиње јеле, али му их нико није давао.
17 »Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади! 18 Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе. 19 Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘
20 »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.
21 »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘
22 »Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге. 23 Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо. 24 Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе.
25 »А његов старији син био је на пољу. Када се на повратку приближио кући, зачу свирку и играње, 26 па позва једног слугу и упита га шта се дешава.
27 »‚Твој брат је дошао‘, рече му слуга, ‚и твој отац је заклао угојено теле зато што га је дочекао живог и здравог.‘
28 »Он се наљути и не хтеде да уђе. Тада изађе његов отац и поче да га наговара. 29 Али он одговори оцу: ‚Ето, толико година сам ти служио и никад нисам прекршио твоје заповести, а ти ми никад ни јаре ниси дао да се провеселим са пријатељима! 30 А кад је дошао овај твој син, који је твој иметак проћердао са блудницама, за њега си угојено теле заклао!‘
31 »‚Сине мој‘, рече му отац, ‚ти си увек са мном и све што имам, твоје је. 32 Али, треба да се веселимо и да се радујемо. Јер, овај твој брат је био мртав, и оживе, и био је изгубљен, и нађен је.‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International