M’Cheyne Bible Reading Plan
Соломон се спрема да сагради Храм
(1. Цар 5,1-18)
2 Соломон нареди да се сагради дом за ГОСПОДЊЕ Име, а њему царска палата. 2 Он одреди седамдесет хиљада људи да буду носачи, осамдесет хиљада људи да буду каменоресци у брдима и над њима три хиљаде шест стотина предрадника.
3 Соломон поручи Хираму, цару Тира: »Пошаљи ми кедрових дебала као што си послао и мом оцу Давиду када је себи градио палату да у њој живи. 4 Ја се спремам да саградим дом за Име ГОСПОДА, свога Бога, да му га посветим, да се пред ГОСПОДОМ приноси мирисни кâд, да се редовно постављају свети хлебови и да се приносе жртве паљенице сваког јутра и сваке вечери, суботом и кад је млад месец и о празницима ГОСПОДА, нашега Бога. То је трајна уредба за Израел.
5 »Дом који намеравам да саградим биће велик, јер је наш Бог већи од свих других богова. 6 И ко би био у стању да сагради дом за њега када га ни небеса ни небеса над небесима не могу обухватити? И како бих ја могао да му саградим дом који би био ишта друго осим места за паљење кâда пред Богом?
7 »Стога ми пошаљи човека вична обради злата и сребра, бронзе и гвожђа, који уме да ради са пурпурним, гримизним и плавим предивом, искусног у уметности резбарења, да ради у Јуди и Јерусалиму са мојим вештим занатлијама, које је одредио мој отац Давид.
8 »Пошаљи ми и кедрових, борових и сандалових дебала из Либана, јер знам да су твоји људи вешти у сечењу либанских стабала. Моји људи ће радити заједно с твојима, 9 да би ме снабдели великом количином дрвета, јер дом који градим биће велик и величанствен. 10 Твојим слугама, дрвосечама, даћу двадесет хиљада кора[a] млевене пшенице, двадесет хиљада кора јечма, двадесет хиљада бата[b] вина и двадесет хиљада бата уља.«
11 Хирам, цар Тира, одговори Соломону писмом: »ГОСПОД воли свој народ, па му је зато баш тебе поставио за цара.«
12 Хирам још додаде: »Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, који је саздао небо и земљу. Он је дао цару Давиду мудрог сина, обдареног памећу и проницљивошћу, сина који ће за ГОСПОДА саградити дом, а за себе палату.
13 »Шаљем ти Хурам-Авија, човека велике вештине, 14 чија је мајка из Дановог племена, а отац из Тира. Хурам-Ави је вешт у раду са златом и сребром, бронзом и гвожђем, каменом и дрветом, а исто тако и пурпурним, плавим и гримизним предивом и танким ланом. Он има искуства у свакој врсти резбарског рада и може да изради сваки узорак који му се дâ. Он ће радити с твојим занатлијама и занатлијама мога господара, твог оца Давида.
15 »Сада, господару, пошаљи нама, својим слугама, пшеницу и јечам, уље и вино које си обећао, 16 а ми ћемо посећи колико год ти треба дебала из Либана. Увезаћемо их у сплавове и отпремити морем до Јопе. Одатле можеш да их одвезеш у Јерусалим.«
17 Соломон изврши попис свих странаца који су живели у Израелу. Тај попис је био после оног пописа који је извршио његов отац Давид. Соломон утврди да има сто педесет три хиљаде шест стотина странаца, 18 па одреди њих седамдесет хиљада за носаче, осамдесет хиљада за каменоресце у брдима, а над свима три хиљаде шест стотина предрадника да управљају њиховим радом.
2 Дечице моја, пишем вам ово да не грешите. Али, ако неко и згреши, имамо Заступника код Оца – Исуса Христа, праведника. 2 Он је жртва помирница за наше грехе, и не само за наше него и за грехе целог света.
3 А по овоме знамо да смо га упознали: ако се држимо његових заповести. 4 Онај ко каже: »Упознао сам га«, а не држи се његових заповести, лажљивац је и у њему нема истине. 5 А ко се држи његове Речи, у њему је Божија љубав[a] заиста стигла до савршенства. По томе знамо да смо у њему. 6 Ко говори да живи у њему, дужан је да живи онако како је он живео.
7 Драги моји, не пишем вам неку нову заповест, него стару заповест коју сте имали од почетка – стара заповест је Реч коју сте чули. 8 А ипак вам пишем нову заповест, која се обистињује у њему и у вама. Јер, тама пролази, а истинска светлост већ сија.
9 Ко говори да је у светлости, а мрзи свога брата, још је у тами. 10 Ко воли свога брата, живи у светлости и у њему нема саблазни. 11 А ко мрзи свога брата, у тами је – хода у тами и не зна куда иде, јер му је тама заслепила очи.
12 Пишем вам, дечице,
јер су вам греси опроштени због његовог имена.
13 Пишем вам, очеви,
зато што сте упознали Онога који је од почетка.
Пишем вам, младићи,
зато што сте победили Злога.
14 Написах вам, дечице,
зато што сте упознали Оца.
Написах вам, очеви,
зато што сте упознали Онога који је од почетка.
Написах вам, младићи,
зато што сте јаки
и што Божија реч живи у вама
и што сте победили Злога.
Немојте да волите свет
15 Немојте да волите свет ни оно што је у свету. Ако неко воли свет, у њему нема Очеве љубави. 16 Јер, све што је у свету – пожуда тела, пожуда очију и разметање оним што се има – не долази од Оца, него од света. 17 Свет и његове пожуде пролазе, а ко извршава Божију вољу, остаје довека.
Упозорење против антихриста
18 Децо, последњи је час, и као што сте чули, долази антихрист. Већ сад су се појавили многи антихристи – по томе знамо да је последњи час. 19 Од нас су изашли, али нису били наши. Јер, да су стварно били наши, остали би с нама. Али требало је да се покаже да нису сви наши. 20 А ви имате помазање од Светога, па све знате. 21 Не пишем вам зато што не знате истину, него зато што је знате и зато што ниједна лаж не долази од истине. 22 Ко је лажљивац ако не онај ко тврди да Исус није Христос. Ко пориче Оца и Сина – тај је антихрист. 23 Ко год пориче Сина, нема ни Оца; ко признаје[b] Сина, има и Оца.
24 Оно што сте чули од почетка, нека остане у вама. Ако то што сте од почетка чули остане у вама, онда ћете и ви остати у Сину и Оцу. 25 А ово је обећање које нам је дао: вечни живот.
26 Ово сам вам написао о онима који вас доводе у заблуду. 27 А што се вас тиче, помазање које сте од њега примили остаје у вама и нема потребе да вас неко учи. Него, као што вас његово помазање учи о свему – а истинито је, није лаж – тако и ви останите у њему како вас је оно научило.
Божија деца
28 И сада, дечице, останите у њему, да будемо пуни поуздања када се појави и да се пред њим не постидимо када дође. 29 Ако знате да је он праведан, онда знате да је од њега рођен сваки који чини оно што је праведно.
1 Пророштво о Ниниви. Књига виђења Наума Елкошанина.
Божији гнев против Ниниве
2 ГОСПОД је Бог љубоморан и осветник,
ГОСПОД се свети и пун је срџбе.
ГОСПОД се свети својим душманима
и истраје у срџби према непријатељима.
3 ГОСПОД је спор да се разгневи
и силан у својој моћи.
ГОСПОД неће пустити
да кривац прође некажњено.
Пут му је у вихору и олуји,
а облаци су прашина коју његове ноге дижу.
4 Он запрети мору и исуши га,
он чини да све реке пресуше.
Башан и Кармел спаруше се,
увену цветови Либана.
5 Пред њим се тресу горе
и топе брда.
Пред њим дрхти земља,
цео свет и сви који у њему живе.
6 Ко да издржи његову јарост?
Ко да поднесе његов љути гнев?
Његова срџба као огањ се излива,
пред њим литице пуцају.
7 ГОСПОД је добар,
уточиште у време невоље.
Он зна оне који се у њега уздају.
8 Силном поплавом докрајчиће непријатеље[a],
своје душмане прогнати у таму.
9 Шта то смишљате против ГОСПОДА?
Стаће он томе на крај,
неће невоља доћи други пут.
10 Преплетени као трње
и пијани од свога вина,
изгореће као осушена стрњика.
11 Из тебе је, Ниниво, потекао
онај који смишља зло против ГОСПОДА,
чији су савети рђави.
12 Овако каже ГОСПОД:
»Иако су јаки и многобројни,
биће покошени и уништени.
Иако сам те понизио, Јудо,
више те нећу понижавати.
13 Сада ћу скршити Нинивин јарам на теби
и покидати твоје ланце.«
14 Ниниво, ГОСПОД је издао заповест за тебе:
»Нећеш имати потомака
да понесу твоје име.
Уништићу резбарене ликове
и ливене идоле који су у храму твојих богова.
Гроб ћу ти припремити,
јер си погана.«
15 Ено, на горама ноге онога
који доноси радосну вест,
који објављује мир!
Слави своје светковине, Јудо,
и испуњавај своје завете!
Ништарија више неће проћи кроз тебе –
биће докраја уништен.
Грех, вера, дужност
(Мт 18,6-7, 21-22; Мк 9,42)
17 Исус рече својим ученицима: »Саблазни морају да дођу, али тешко оном по коме дођу. 2 Боље би му било да му се око врата обеси млински камен и да га баце у море него да саблазни иједнога од ових малених. 3 Чувајте се!
»Ако твој брат згреши, укори га, па ако се покаје, опрости му. 4 И ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута ти дође и каже: ‚Кајем се‘, опрости му.«
5 Тада апостоли рекоше Господу: »Увећај нашу веру.«
6 А Господ рече: »Када бисте имали веру као зрно горушице, могли бисте рећи овом дуду: ‚Ишчупај се с кореном и посади се у море‘, и он би вас послушао.
7 »Који од вас, када има слугу који оре или чува овце, па се овај врати с поља, каже: ‚Дођи одмах и седи да једеш?‘ 8 Зар му не каже: ‚Спреми ми вечеру, па се опаши[a] и послужуј ме док једем и пијем. А после можеш и ти да једеш и пијеш‘? 9 Да ли он захваљује слузи што је учинио оно што му је наређено? 10 Тако и ви, када учините све што вам је наређено, треба да кажете: ‚Ми смо некорисне слуге. Учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.‘«
Очишћење десеторице губаваца
11 Док је Исус путовао у Јерусалим, пролазио је између Самарије и Галилеје. 12 Када је улазио у једно село, сусрете га десет губавих људи, који стадоше подаље 13 и повикаше: »Исусе, Учитељу, смилуј нам се!«
14 Када их је видео, рече им: »Идите и покажите се свештеницима.«
И док су још ишли, очистише се.
15 Један од њих, када је видео да је излечен, врати се, славећи Бога на сав глас, 16 и паде ничице Исусу пред ноге и захвали му. А био је Самарићанин.
17 Исус рече: »Зар се нису сва десеторица очистила? Где су остала деветорица? 18 Зар се међу њима не нађе ниједан да се врати да дâ славу Богу, него само овај туђинац?«
19 Онда му рече: »Устани и иди. Твоја вера те је излечила.«
Долазак Божијег царства
(Мт 24,23-28, 37-41)
20 Једном када су га фарисеји питали када ће доћи Божије царство, Исус им одговори: »Божије царство не долази као нешто што се види. 21 Људи неће моћи да кажу: ‚Ево га овде!‘ ни: ‚Ено га онде!‘, јер Божије царство је у вама[b].«
22 А ученицима рече: »Долази време када ћете жудети да видите само један дан Сина човечијега, али га нећете видети. 23 А људи ће вам говорити: ‚Ено га онде!‘ или: ‚Ево га овде!‘ Не идите онамо и не јурите за њима. 24 Јер, као што муња, када севне, обасја небо од једног краја до другог, тако ће бити и са Сином човечијим на његов дан. 25 Али он прво мора много да препати и овај нараштај мора да га одбаци.
26 »Као што је било у Нојево време, тако ће бити и у дане Сина човечијега. 27 Људи су јели и пили, женили се и удавали, све до дана када је Ноје ушао у ковчег. Онда је дошао потоп и све их уништио. 28 Биће и као што је било у Лотове дане: људи су јели и пили, куповали и продавали, садили и градили. 29 А оног дана кад је Лот изашао из Содоме, горући сумпор запљушта с неба и све их уништи.
30 »Тако ће бити и онога дана када се појави Син човечији. 31 Ако се неко тога дана затекне на крову, а ствари су му у кући, нека не силази да их узме. И ко се затекне у пољу, нека се не враћа. 32 Сетите се Лотове жене! 33 Ко покуша да сачува свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот, сачуваће га. 34 Кажем вам: те ноћи биће двоје у једној постељи – једно ће се узети, а друго оставити. 35 Две жене ће заједно млети жито – једна ће се узети, а друга оставити.« 36 [c]
37 »Где то, Господе?« упиташе га.
А он им рече: »Где буде лешина, тамо ће се окупити и лешинари.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International