M’Cheyne Bible Reading Plan

Соломон освештава Храм

(1. Цар 8,62-66)

7 Када је Соломон завршио молитву, са неба се спусти огањ и сажеже жртве паљенице и клане жртве. Слава ГОСПОДЊА испуни Храм, ² па свештеници нису могли да уђу у Дом ГОСПОДЊИ јер га је испунила Слава ГОСПОДЊА.

³ Када су сви Израелци видели огањ који је сишао и Славу ГОСПОДЊУ изнад Храма, клекнуше на плочник лицем до земље, па су се клањали и захваљивали ГОСПОДУ, говорећи: »Он је добар; љубав његова остаје довека.«^[a]

⁴ Тада цар и сав народ принеше клане жртве пред ГОСПОДОМ. ⁵ Цар Соломон принесе жртву: двадесет две хиљаде грла крупне стоке и сто двадесет хиљада грла ситне стоке. Тако цар и сав народ посветише Божији Дом.

⁶ Свештеници заузеше своја места, а тако и Левити са ГОСПОДЊИМ музичким инструментима, које је цар Давид био направио за хваљење ГОСПОДА и који су се користили када је он захваљивао, говорећи: »Љубав његова остаје довека.« Стојећи преко пута Левитâ, свештеници су дували у трубе, а сви Израелци су стајали.

⁷ Соломон освешта средњи део дворишта испред Дома ГОСПОДЊЕГ и тамо принесе жртве паљенице и лој жртава за заједништво, јер је бронзани жртвеник који је направио био сувише мали да прими све жртве паљенице, житне жртве и лој.

⁸ Потом Соломон, и сав Израел с њим – силно мноштво народа од Лево-Хамата до Египатског потока – прослави празник^[b] који је падао у то време. ⁹ Осмога дана одржаше свечани скуп, пошто су седам дана славили посвећење жртвеника и још седам дана славили празник.

¹⁰ Двадесет трећег дана седмог месеца Соломон отпусти народ, који је био срећан и задовољан због свега доброг што је ГОСПОД учинио за Давида и Соломона и за свој народ Израел.

Бог се поново показује Соломону

(1. Цар 9,1-9)

¹¹ Када је Соломон завршио Дом ГОСПОДЊИ и царску палату и када је успео да изврши све што је био наумио да уради у Дому ГОСПОДЊЕМ и у својој палати, ¹² ГОСПОД му се показа ноћу и рече му: »Чуо сам твоју молитву и изабрао сам ово место да ми буде храм за приношење жртава.

¹³ »Када затворим небо, па не пада киша, или заповедим скакавцима да опустоше земљу, или на свој народ пошаљем помор, ¹⁴ ако се мој народ, који се зове мојим Именом, понизи и помоли, потражи моје лице и окрене се од свога злог начина живота, ја ћу чути са неба и опростити му грех и исцелити његову земљу. ¹⁵ Моје очи и уши помно ће пазити на молитве које се моле на овоме месту. ¹⁶ Изабрао сам и освештао овај храм, да у њему довека буде моје Име. Моје очи и срце стално ће бити тамо.

¹⁷ »А ти, ако будеш живео преда мном као што је живео твој отац Давид и чинио све што заповедам и држао се мојих уредби и законâ, ¹⁸ учврстићу твој царски престо, као што сам рекао твом оцу кад сам с њим склопио савез: ‚Увек ће један од твојих потомака владати у Израелу‘.

¹⁹ »Али, ако се окренете од мене и одбаците уредбе и заповести које сам вам дао, па одете да служите другим боговима и да им се клањате, ²⁰ ишчупаћу Израелце из моје земље, коју сам им дао, и одбацићу овај храм који сам освештао за своје Име. Учинићу га узречицом и ругалицом међу свим народима. ²¹ И мада је сада овај храм тако узвишен, сви који буду пролазили згражаваће се. ‚Зашто је ГОСПОД учинио овако нешто овој земљи и овом храму?‘ питаће они, ²² а други ће одговарати: ‚Зато што су оставили ГОСПОДА, Бога својих праотаца, који их је извео из Египта, и приклонили се другим боговима, клањали им се и служили им – зато је он на њих довео сву ову несрећу.‘«

¹ Старешина,

изабраној госпођи и њеној деци коју волим у истини – и не само ја него и сви који су упознали истину – ² због истине која живи у нама и која ће с нама бити довека:

³ милост, милосрђе и мир од Бога Оца и од Исуса Христа, Очевог Сина, биће с нама у истини и љубави.

⁴ Много сам се обрадовао што сам међу твојом децом нашао неке који живе у складу са истином, баш као што смо примили заповест од Оца. ⁵ И сада те молим, госпођо – а не пишем ти неку нову заповест, него исту ону коју имамо од почетка – да волимо један другога. ⁶ А ово је љубав: да живимо по његовим заповестима. Као што сте чули од почетка, та заповест је: живите у љубави.

⁷ Јер, многе варалице, које не признају^[a] да је Исус Христос дошао у телу, изашле су у свет. Сваки такав је варалица и антихрист. ⁸ Пазите на себе, да не изгубите оно што сте зарадили, него да примите пуну плату. ⁹ Ко год претера и не остане у Христовом учењу, тај нема Бога. Ко остаје у том учењу, има и Оца и Сина. ¹⁰ Ако вам неко долази, а не доноси то учење, не примајте га у кућу и не поздрављајте га. ¹¹ Јер, ко га поздравља, узима удела у његовим злим делима.

¹² Имао бих још много да вам пишем, али нећу папиром и мастилом, него се надам да ћу доћи к вама и с вама разговарати лицем у лице, да наша радост буде потпуна.

¹³ Поздрављају те деца твоје изабране сестре.

Божији одговор

² ГОСПОД одговори:

»Запиши виђење. Читко га урежи у плочице да свако може брзо да га прочита. ³ Ово виђење је за одређени час. Оно говори о крају и неће се изјаловити. Ако се задржи, ти само чекај – сигурно ће доћи и неће закаснити.

⁴ »Погледај надменога – нема у њему честитости. Али праведник ће живети од вере. ⁵ Вино је подмукло. Бахати нема починка. Похлепан као Шеол и незасит као смрт, он себи граби све народности и купи све народе. ⁶ Зар му се сви они неће обраћати ругалицама и погрдним загонеткама, говорећи: ‚Тешко оном ко гомила оно што није његово и богати се оним што је узајмио! Докле ће то тако?‘ ⁷ Зар твоји повериоци неће изненада устати? Зар се неће пробудити и протрести те? Тада ћеш им постати плен. ⁸ Зато што си опљачкао многе народе, преостали народи опљачкаће тебе. Јер, ти си проливао људску крв, вршио насиље над земљама и насељима и свим житељима у њима.

⁹ »Тешко оном ко се обогатио непоштеним добитком, да би своје гнездо свио на високом месту не би ли умакао несрећи! ¹⁰ Осрамотио си свој дом снујући пропаст многих народа и тако прокоцкао свој живот.

Удовичин прилог

(Мк 12,41-44)

21 Исус подиже поглед и угледа богаташе како стављају своје дарове у храмску ризницу.

² А виде и једну сиромашну удовицу како ставља два лептона^[a], ³ па рече: »Истину вам кажем: ова сиромашна удовица је ставила више од свих осталих. ⁴ Јер, сви они су ставили дарове од свога вишка, а она је од своје сиротиње ставила све што је имала за живот.«

Исус предсказује уништење Храма

(Мт 24,1-2; Мк 13,1-2)

⁵ Док су неки говорили о Храму – како је украшен лепим камењем и заветним даровима – Исус рече: ⁶ »Доћи ће време када од овога што гледате неће остати ни камен на камену који неће бити разваљен.«

Знаци и прогони

(Мт 24,3-14; Мк 13,3-13)

⁷ »Учитељу«, упиташе га они, »када ће то бити? И који ће знак показати да ће се то десити?«

⁸ А он рече: »Пазите да вас не заведу. Јер, многи ће доћи у моје име и рећи: ‚Ја сам‘ и: ‚Примакао се час.‘ Не идите за њима ⁹ и не плашите се када чујете за ратове и побуне. Јер, прво то треба да се догоди, али није одмах крај.«

¹⁰ Онда им рече: »Народ ће се дићи против народа и царство против царства. ¹¹ Биће великих земљотреса и глади и зараза по разним местима, и страхота и великих знамења са неба. ¹² Али, пре него што се све то деси, хватаће вас и прогонити вас. Због мене ће вас предавати синагогама и бацати у тамнице и изводити вас пред цареве и намеснике. ¹³ То ће вам бити прилика да сведочите. ¹⁴ Добро упамтите да не треба унапред да се бринете како ћете се бранити. ¹⁵ Јер, ја ћу вам дати речи и мудрост којима ниједан од ваших противника неће моћи да одоли ни да их побије. ¹⁶ Али издаваће вас чак и родитељи, браћа, рођаци и пријатељи, и неки од вас биће убијени. ¹⁷ Сви ће вас мрзети због мога имена, ¹⁸ али вам ниједна длака с главе неће пропасти. ¹⁹ Истрајношћу ћете задобити свој живот.«

Исус предсказује уништење Јерусалима

(Мт 24,15-21; Мк 13,14-19)

²⁰ »А када видите да војске опкољавају Јерусалим, тада знајте да је његово опустошење близу. ²¹ Нека тада они који буду у Јудеји беже у планине, они који буду у граду нека изађу из њега, а они који буду на пољима нека не улазе у град. ²² Јер, то су дани одмазде, да се испуни све што је записано.

²³ »Тешко трудницама и дојиљама тих дана! Јер, настаће велика невоља на земљи и гнев против овог народа. ²⁴ Пашће од оштрице мача и бити одведени у ропство по свим народима, а незнабошци ће газити Јерусалимом док се не испуне времена незнабожаца.«

Долазак Сина човечијега

(Мт 24,29-35; Мк 13,24-31)

²⁵ »Биће знамења на сунцу, месецу и звездама, а на земљи ће народе обузети тескоба и немоћ због хучања и таласања мора. ²⁶ Људи ће премирати од страха и од ишчекивања онога што прети свету, јер ће и небеске силе бити уздрмане. ²⁷ Тада ће видети Сина човечијега како у облаку долази са силом и великом славом. ²⁸ А када то почне да се догађа, устаните и подигните главу, јер је близу ваше избављење.«

²⁹ Онда им исприча ову причу: »Погледајте смокву и све дрвеће: ³⁰ кад пропупе, и сами видите и знате да је лето близу. ³¹ Тако исто, кад видите да се све ово догађа, знајте да је Божије царство близу. ³² Истину вам кажем: овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. ³³ Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи никад.

³⁴ »Пазите да вам срце не отупи од банчења, опијања и брига овога живота, да вас тај дан не изненади ³⁵ као замка, јер ће доћи на све који живе на лицу целе земље. ³⁶ Стално будите на опрезу и молите се, да можете да избегнете све што ће се догодити и да станете пред Сина човечијега.«

³⁷ Исус је сваког дана учио народ у Храму, а сваке вечери је одлазио на Маслинску гору да тамо преноћи. ³⁸ А сав народ је рано ујутро долазио к њему у Храм да га слуша.