M’Cheyne Bible Reading Plan

Јоаш, цар Јуде

(2. Цар 12,1-21)

24 Јоаш је имао седам година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао четрдесет година. Мајка му се звала Цивја, а била је из Беер-Шеве. ² Јоаш је чинио оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима све док је био жив свештеник Јехојада. ³ Јехојада му изабра две жене, па је Јоаш с њима имао синове и кћери.

⁴ После неког времена, Јоаш одлучи да обнови Дом ГОСПОДЊИ.

⁵ Он окупи свештенике и Левите и рече им: »Сместа идите у јудејске градове и сакупите новац који сав Израел треба да даје сваке године, да се поправи Храм вашега Бога.«

Али Левити то не учинише одмах, ⁶ па цар позва главног свештеника Јехојаду и упита га: »Зашто ниси тражио од Левитâ да донесу из Јуде и Јерусалима порез за Шатор састанка који им је одредио Мојсије, Божији слуга, и сва израелска заједница?«

⁷ А синови оне опаке жене Аталје били су опљачкали Божији Дом, па су чак и свете предмете из Дома ГОСПОДЊЕГ користили при служењу Ваалима. ⁸ Стога цар заповеди да направе ковчег и ставе га испред капије Дома ГОСПОДЊЕГ. ⁹ Потом објавише по Јуди и Јерусалиму да треба ГОСПОДУ да се донесе порез који је Мојсије, Божији слуга, одредио Израелу у пустињи. ¹⁰ Сви службеници и сав народ радо су доносили прилоге и стављали их у ковчег док се овај није напунио. ¹¹ Кад год би Левити донели ковчег царевим службеницима и они видели да је у њему много новца, дошли би царев бележник и првосвештеников службеник и испразнили ковчег, па га поново вратили на место. То су чинили редовно и прикупили много новца. ¹² Цар и Јехојада давали су тај новац људима који су обављали послове око Дома ГОСПОДЊЕГ, да унајме зидаре, тесаре и људе вичне раду са бронзом и гвожђем за обнову и поправку Дома ГОСПОДЊЕГ. ¹³ Људи који су водили посао били су марљиви и поправке су добро напредовале под њиховим надзором, па је Божији Дом враћен у првобитно стање и ојачан. ¹⁴ А када су завршили, донеше преостали новац цару и Јехојади, што послужи да се направе предмети за Дом ГОСПОДЊИ: предмети за службу и жртве паљенице, судови и други предмети од злата и сребра. Све док је Јехојада био жив, непрекидно су се приносиле жртве паљенице у Дому ГОСПОДЊЕМ.

¹⁵ Јехојада остари и умре у дубокој старости од сто тридесет година. ¹⁶ Сахранише га крај царева у Давидовом граду, због добра које је учинио у Израелу за Бога и његов Храм.

¹⁷ После Јехојадине смрти, јудејски службеници дођоше цару и поклонише му се, и он је слушао њихове савете. ¹⁸ Јудеји оставише Дом ГОСПОДА, Бога својих праотаца, и почеше да се клањају Ашериним моткама и идолима. Због њихове кривице, Божији гнев сиђе на Јуду и Јерусалим. ¹⁹ Иако им је ГОСПОД слао пророке да их врате њему и иако су они сведочили против њих, они не хтедоше да послушају. ²⁰ Тада Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Захарију, сина свештеника Јехојаде.

Он стаде пред народ и рече: »Овако каже Бог: ‚Зашто се не покоравате ГОСПОДЊИМ заповестима? Неће вам бити добро. Зато што сте оставили ГОСПОДА, он ће оставити вас.‘«

²¹ Али они сковаше заверу против њега и по царевом наређењу каменоваше га до смрти у дворишту Дома ГОСПОДЊЕГ. ²² Цар Јоаш није се више сећао љубави коју је према њему показивао Захаријин отац Јехојада, него уби његовог сина, који, умирући, рече: »Нека ГОСПОД ово види и позове те на одговорност.«

²³ Крајем те године, арамејска војска крену на Јоаша, нападе Јуду и Јерусалим и поби све вође народа, а сав плен посла свом цару у Дамаск. ²⁴ Иако је арамејска војска дошла са мало људи, ГОСПОД им предаде у руке много већу војску. Јоаш је кажњен зато што је Јуда оставила ГОСПОДА, Бога својих праотаца. ²⁵ Када су се Арамејци повукли, оставише Јоаша тешко рањеног. Његови службеници сковаше заверу против њега зато што је убио сина свештеника Јехојаде, па га убише на његовој постељи. Тако он умре, па га сахранише у Давидовом граду, али не у царској гробници. ²⁶ А против њега су сковали заверу Завад, син Амонке Шимат, и Јехозавад, син Моавке Шимрит.

²⁷ Извештај о његовим синовима, многа пророштва о њему и запис о обнови Божијег Дома записани су у Тумачењу Књиге о царевима. На месту цара наследи га његов син Амацја.

Два сведока

11 Потом добих трску сличну штапу за мерење, па ми рекоше: »Устани и измери Божији храм и жртвеник и оне који се у њему клањају Богу. ² Спољашње двориште Храма изостави; немој да га мериш, јер је дато незнабошцима и они ће четрдесет два месеца газити Светим градом. ³ А двојици својих сведока даћу да обучени у кострет пророкују хиљаду двеста шездесет дана.«

⁴ Они су две маслине и два свећњака што стоје пред Господаром земље. ⁵ Ако неко покуша да им науди, ватра сукне из њихових уста и прождре њихове непријатеље. Ако неко хоће да им науди, баш тако мора да погине. ⁶ Они имају власт да затворе небо, да не пада киша у време њиховог пророковања. А имају и власт да воде претворе у крв и да земљу ударе сваком врстом пошасти кад год пожеле.

⁷ Када заврше своје сведочење, с њима ће заратити Звер која излази из Бездана. Она ће их победити и убити, ⁸ и њихови лешеви ће лежати на улици великога града који се у пренесеном^[a] смислу зове Содома и Египат, где је и њихов Господ био распет. ⁹ Три и по дана ће људи из сваке народности, племена, језика и народа гледати њихове лешеве и неће дати да буду положени у гроб. ¹⁰ Становници земље ће се радовати и веселити њиховој пропасти и слати поклоне један другом, јер су их та два пророка намучила.

¹¹ Али, после три и по дана, уђе у пророке Божији дах живота, па они стадоше на своје ноге и силан страх спопаде оне који су их гледали.

¹² Тада зачуше силан глас са неба који им рече: »Попните се овамо!«

И они се на облаку попеше на небо наочиглед својих непријатеља.

¹³ И баш у том часу настаде велик земљотрес и десетина града се сруши. Од земљотреса погину седам хиљада људи, па се остали уплашише и дадоше славу небескоме Богу.

¹⁴ Други Јао прође. Ево ускоро долази трећи!

Седма труба

¹⁵ Седми анђео затруби, и на небу се зачуше силни гласови који су говорили:

¹⁶ А двадесет четири старешине, које су седеле на својим престолима пред Богом, падоше ничице и поклонише се Богу, ¹⁷ говорећи:

¹⁹ Тада се отвори Божији храм на небу и указа се Ковчег његовог савеза у његовом Храму. Севнуше муње, разлегоше се тутњава и грмљавина, настаде земљотрес и поче да пада силан грȁд.

Правда и љубав, а не пост

7 Четвртога дана деветог месеца, месеца кислева, четврте године владавине цара Дарија, реч ГОСПОДЊА дође Захарији.

² А Бетелци су били послали Шарецера и Регем-Мелеха са њиховим људима да замоле ГОСПОДА за милост.

³ Они упиташе свештенике из Дома ГОСПОДА над војскама и пророке: »Да ли да у петом месецу тугујемо и постимо као што смо чинили толико година?«

⁴ Тада ми дође реч ГОСПОДА над војскама: ⁵ »Упитај сав народ земље и свештенике: ‚Када сте у петом и седмом месецу постили и нарицали током ових седамдесет година, зар сте заиста постили ради мене? ⁶ А када сте јели и пили, зар нисте ради себе јели и пили? ⁷ Зар то није оно што је ГОСПОД објавио преко пређашњих пророка када је Јерусалим био насељен и живео у благостању, а тако и градови око њега, када су и Негев и Шефела били насељени?‘«

⁸ Реч ГОСПОДЊА дође Захарији: ⁹ »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Спроводите истинску правду и један другом показујте љубав и самилост. ¹⁰ Не угњетавајте удовицу и сироче, дошљака и сиромаха, и не смишљајте зло један другом.‘

¹¹ »Али они нису хтели да послушају, него су пркосно окренули леђа и запушили уши. ¹² Отврднули су своје срце као кремен-камен, да не чују Закон ни речи које им је ГОСПОД над војскама својим Духом слао преко пређашњих пророка. Стога се ГОСПОД над војскама силно разгневио.

¹³ »Када сам их звао, нису слушали. Стога, када су они звали мене, ја нисам слушао«, каже ГОСПОД над војскама. ¹⁴ »Развејао сам их вихором међу народе које нису познавали, а земља је иза њих остала толико пуста да нико није кроз њу пролазио. Тако су ову добру земљу претворили у пустош.«

Пастир и његово стадо

10 »Истину вам кажем: ко не улази у овчији тор кроз врата, него улази на неки други начин, лопов је и разбојник. ² А ко улази кроз врата, пастир је овцама. ³ Њему вратар отвара, а овце слушају његов глас. Он своје овце зове по имену и изводи их. ⁴ Када све своје истера, иде испред њих, а овце иду за њим, јер му познају глас. ⁵ За туђинцем неће ићи, него ће побећи од њега, јер туђинчев глас не познају.«

⁶ Исус им исприча ову причу, али они не разумеше о чему им говори.

⁷ Зато им он поново рече: »Истину вам кажем: ја сам врата овцама. ⁸ Сви који су дошли пре мене, лопови су и разбојници, али их овце нису слушале. ⁹ Ја сам врата. Ко кроз мене уђе, биће спасен. Улазиће и излазити и налазити испашу. ¹⁰ Лопов долази само да украде, закоље и упропасти. Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.

¹¹ »Ја сам добри пастир. Добри пастир полаже свој живот за овце. ¹² Најамник – пошто није пастир и пошто овце нису његове – гледа вука како долази, па оставља овце и бежи, а вук их граби и растерује. ¹³ Јер, најамник је и није му стало до оваца.

¹⁴ »Ја сам добри пастир. Ја познајем своје овце и моје овце познају мене ¹⁵ – баш као што мене познаје Отац, а ја познајем Оца – и свој живот полажем за овце. ¹⁶ Имам и других оваца, које нису из овога тора; и њих треба да доведем. И оне ће слушати мој глас, и биће једно стадо, један пастир. ¹⁷ Зато ме Отац воли, што свој живот полажем – да бих га опет узео. ¹⁸ Нико га не узима од мене, него га ја сâм од себе полажем. Имам власт да га положим и власт да га опет узмем. Ту заповест сам примио од свога Оца.«

¹⁹ Због ових речи међу Јудејима опет настаде подвојеност. ²⁰ Многи од њих рекоше: »Опседнут је демоном, па булазни. Зашто га слушате?«

²¹ А други рекоше: »То нису речи опседнутога демоном. Зар демон може да отвори очи слепима?«

Јудеји не верују

²² У Јерусалиму се тада славио Празник освештања. Била је зима.

²³ Исус је ходао Храмом, по Соломоновом трему, ²⁴ а Јудеји га окружише, па му рекоше: »Докле ћеш нас држати у неизвесности? Ако си ти Христос, кажи нам отворено.«

²⁵ »Рекао сам вам«, одговори им Исус, »али не верујете. Дела која чиним у име свога Оца – она за мене сведоче. ²⁶ Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца. ²⁷ Моје овце слушају мој глас и ја их познајем, и оне иду за мном. ²⁸ Ја им дајем вечни живот и оне неће пропасти довека, нити ће их ко уграбити из моје руке. ²⁹ Мој Отац, који ми их је дао, већи је од свих, и нико их не може уграбити из Очеве руке. ³⁰ Ја и Отац једно смо.«

³¹ Тада Јудеји поново дограбише камење да га каменују, ³² а Исус им рече: »Показао сам вам многа добра дела од Оца. За које од њих ме каменујете?«

³³ »Не каменујемо те за добро дело«, одговорише му Јудеји, »него за хулу и зато што се ти, човек, издајеш за Бога.«

³⁴ А Исус им рече: »Зар није записано у вашем закону: ‚Ја рекох: богови сте‘^(A)? ³⁵ Ако је боговима назвао оне којима је дошла Божија реч – а Писмо се не може укинути – ³⁶ како можете ономе кога је Отац освештао и послао на свет да кажете: ‚Хулиш‘, зато што сам рекао да сам Син Божији? ³⁷ Ако не чиним дела свога Оца, не верујте ми. ³⁸ Али, ако их чиним, све ако мени и не верујете, верујте делима, да увидите и спознате да је Отац у мени и да сам ја у Оцу.«

³⁹ Тада они опет покушаше да га ухвате, али им он измаче из руку.

⁴⁰ Исус се онда опет врати на другу страну реке Јордан, на место где је Јован раније крштавао, и тамо остаде.

⁴¹ Многи дођоше к њему и рекоше: »Јован није учинио ниједно знамење, али све што је рекао за овога, истина је!«

⁴² И многи тамо повероваше у њега.