M’Cheyne Bible Reading Plan
Соломон тражи мудрост
(1. Цар 3,1-15)
1 Соломон син Давидов учврстио је своју власт у свом царству, јер је ГОСПОД, његов Бог, био с њим и учинио га силно великим.
2 Соломон издаде заповест целом Израелу – заповедницима над хиљадама и заповедницима над стотинама, судијама, свим поглаварима Израела и главама породица – 3 па он и цела заједница пођоше на узвишицу у Гивону, јер је тамо био Божији Шатор састанка, који је у пустињи био направио Мојсије, Божији слуга. 4 Давид је био пренео Божији Ковчег из Кирјат-Јеарима на место које је припремио, пошто је у Јерусалиму разапео шатор за њега. 5 А у Гивону је, испред Боравишта ГОСПОДЊЕГ, био и бронзани жртвеник који је направио Бецалел син Урија сина Хуровог, па Соломон и заједница одоше до њега. 6 Соломон се, пред ГОСПОДОМ, попе до бронзаног жртвеника, који је стајао уз Шатор састанка, и на њему принесе хиљаду жртава паљеница.
7 Те ноћи Бог се показа Соломону и рече му: »Затражи шта год хоћеш да ти дам.«
8 А Соломон одговори Богу: »Показао си велику љубав према мом оцу Давиду и мене поставио за цара после њега. 9 Сада ГОСПОДЕ, Боже, потврди своје обећање дато мом оцу Давиду, јер поставио си ме за цара народу којег има као земаљског праха. 10 Стога ми дај мудрости и знања, да могу да управљам[a] овим народом. Јер, ко може да спроводи правду међу овим твојим великим народом?«
11 Бог рече Соломону: »Пошто си пожелео ово, а ниси тражио богатство, ни благо, ни славу, ни смрт својих непријатеља и пошто ниси тражио дуг живот, него мудрост и знање да би могао да спроводиш правду међу мојим народом над којим сам те поставио за цара, 12 даће ти се мудрост и знање. А даћу ти и богатство, благо и славу какве није имао ниједан цар пре тебе нити ће их имати иједан после тебе.«
13 Потом се Соломон са узвишице у Гивону, где је био Шатор састанка, врати у Јерусалим, па је владао над Израелом.
Соломоново богатство и слава
(1. Цар 4,20-34)
14 Соломон је накупио много борних кола и коњâ. Имао је хиљаду четири стотине борних кола и дванаест хиљада коња[b], које је држао у градовима одређеним за борна кола и код себе у Јерусалиму. 15 Учинио је да у Јерусалиму буде сребра и злата као камења, а кедрова у изобиљу као дивљих смокава у Шефели. 16 Соломон је увозио коње из Египта и Квеа[c] – цареви добављачи куповали су их у Квеу. 17 Из Египта су увозили борна кола по шест стотина шекела[d] сребра, а коње по сто педесет шекела[e], а извозили су их свим хетитским и арамејским царевима.
Реч живота
1 Оно што је било од почетка, што смо чули, што смо својим очима видели, што смо посматрали и што смо својим рукама опипали, то објављујемо о Речи живота. 2 Живот се појавио, и ми смо га видели и сведочимо за њега, и објављујемо вам вечни живот, који је био код Оца и који нам се показао. 3 Објављујемо вам оно што смо видели и чули, да и ви имате заједницу с нама. А наша заједница је с Оцем и с његовим Сином, Исусом Христом. 4 И ово вам пишемо да наша радост буде потпуна.
Живот у светлости
5 А ово је порука коју смо чули од њега и коју вам објављујемо: Бог је светлост и у њему нема нимало таме. 6 Ако тврдимо да имамо заједницу с њим, а ходамо у тами, лажемо и не живимо у складу с истином[a]. 7 Али, ако ходамо у светлости, као што је он у светлости, имамо заједницу један с другим и крв Исуса, његовог Сина, чисти нас од сваког греха.
8 Ако тврдимо да немамо греха, сами себе заваравамо и у нама нема истине. 9 Ако признајемо[b] своје грехе, он је веран и праведан и опростиће нам грехе и очистити нас од сваке неправедности. 10 Ако тврдимо да нисмо згрешили, чинимо га лажљивцем и његове Речи нема у нама.
Израелова исквареност
7 Тешко мени!
Ја сам као онај који летње плодове убире
када се пабирчи по винограду.
Нигде грозда да га поједем,
ниједне ране смокве за којом жудим.
2 Верни нестадоше из земље,
не остаде ниједан честит међу људима.
Сви вребају да пролију крв,
свако свакога лови мрежом.
3 Обе руке се извештиле за зло.
Службеник тражи поклоне,
судија прима мито,
великаш одлучује по свом хиру
– сви они сплеткаре заједно.
4 Најбољи међу њима је као трн,
најчеститији као живица од трња.
Дошао је дан од ког су страховали[a],
дан када ће бити кажњени.
Сада је време њихове пометње.
5 Не веруј ближњему,
не уздај се у пријатеља,
пази шта причаш пред оном
која ти лежи у наручју.
6 Јер, син презире оца,
кћи се диже против мајке,
снаха против свекрве.
Човеку ће његови укућани
бити непријатељи.
Кћи сионска говори
7 А ја, ја сам с надом загледана у ГОСПОДА,
чекам Бога, свога Спаситеља.
Услишиће ме мој Бог.
8 Не ликуј нада мном, душманко.
Иако сам пала, устаћу.
Иако седим у тами,
ГОСПОД је моја светлост.
9 Зато што сам згрешила против ГОСПОДА,
трпећу његову срџбу
док се не заузме за мене
и не добије моју парницу.
Извешће ме на светлост,
и ја ћу видети његову праведност.
10 Видеће то моја душманка
и биће осрамоћена
она која је говорила:
»Где је тај ГОСПОД, твој Бог?«
Тада ће ми се очи наслађивати гледајући
како по њој газе као по блату на улицама.
ГОСПОД говори Кћери сионској
11 Доћи ће дан када ће ти бити подигнути бедеми,
дан када ће ти се проширити међе.
12 Тога дана долазиће ти људи
од Асирије до египатских градова,
од Египта до Еуфрата[b],
од мора до мора,
од горе до горе.
13 Земља ће опустети
због својих житеља и њихових дела.
Народ говори ГОСПОДУ
14 Напасај свој народ својом палицом,
стадо свога поседа,
које сâмо живи у шуми,
на бујним пашњацима.
Нека пасе у Башану и Гиладу
као у прадавним данима.
15 Покажи нам чуда
као у дане када си изашао из Египта.
16 Народи ће их видети
и постидети се упркос свој својој сили.
Руком ће покрити уста
и уши ће им заглушити.
17 Лизаће прашину као змија,
као створови који гмижу по земљи.
Дрхтећи ће изаћи из својих јазбина,
у страху се окренути теби, ГОСПОДЕ, наш Боже,
и бојати те се.
18 Ко је Бог као ти, који прашта грех
и прелази преко преступа Остатка свога поседа?
Ти не истрајаваш вечно у своме гневу,
него ти је мило да покажеш љубав.
19 Опет ћеш нам се смиловати:
згазићеш наша злодела
и све наше грехе бацити у дубине мора.
20 Јакову ћеш дати истину,
Аврааму љубав,
као што си уз заклетву обећао нашим праоцима
у давним данима.
Прича о непоштеном управитељу
16 Исус рече ученицима: »Био један богат човек чијег су управитеља оптужили да расипа његову имовину.
2 »Он га позва и упита: ‚Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер више не можеш да будеш управитељ.‘
3 »А управитељ рече у себи: ‚Шта да радим? Господар ми одузима посао управитеља. Нисам довољно снажан да копам, а срамота ме да просим. 4 Знам шта ћу: учинићу тако да ће ме људи примати у кућу и кад више не будем управитељ.‘
5 »Тада, једног по једног, позва све дужнике свога господара.
»‚Колико дугујеш мом господару?‘ упита првог.
6 »‚Сто бата[a] маслиновог уља‘, одговори овај.
»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу, па брзо седи и напиши педесет.‘
7 »Затим упита другог: ‚Колико ти дугујеш?‘
»‚Сто кора[b] жита‘, одговори овај.
»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.‘
8 »И господар похвали непоштеног управитеља, јер је сналажљиво поступио. Синови овога света сналажљивији су са својим него синови светлости. 9 Кажем вам: начините себи пријатеље помоћу непоштеног богатства, да би вас, када оно нестане, примили у вечне станове[c].
10 »Ко је поуздан у најмањем, поуздан је и у великом. А ко је непоштен у најмањем, непоштен је и у великом. 11 Ако, дакле, нисте били поуздани у непоштеном богатству, ко ће вам поверити истинско богатство? 12 И ако нисте били поуздани у туђем, ко ће вам дати ваше?
13 »Ниједан слуга не може да служи двојици господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити и Богу и богатству[d].«
Закон и Божије царство
14 А све су то слушали фарисеји, који су волели новац, па су му се ругали.
15 Зато им Исус рече: »Ви се пред људима претварате да сте праведни, али Бог познаје ваше срце. Оно што је на високој цени међу људима, у Божијим очима је одвратно.
16 »Закон и Пророци су били до Јована. Од тада се проповеда еванђеље о Божијем царству и свако насилно у њега улази. 17 Али, лакше је да небо и земља прођу, него да пропадне иједна цртица из Закона.«
Развод
18 »Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. И ко се ожени разведеном, чини прељубу.«
Богаташ и Лазар
19 »Био један богат човек који се облачио у пурпур и танко платно и сваког дана уживао у раскоши. 20 А пред његовом капијом лежао је један сиромах по имену Лазар, сав у чиревима, 21 и жудео да напуни стомак оним што је падало са богаташеве трпезе. Чак су и пси долазили и лизали му чиреве.
22 »Када је сиромах умро, анђели га однеше у Авраамово наручје. А умре и богаташ и би сахрањен. 23 У Подземљу[e], где је лежао у мукама, подиже поглед и у даљини угледа Авраама, и Лазара у његовом наручју, 24 па повика: ‚Оче Аврааме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се страшно мучим у овом пламену!‘
25 »‚Синко‘, рече му Авраам, ‚сети се да си за живота примио своја добра, а Лазар зла. Он се сада овде теши, а ти си у страшним мукама. 26 Осим тога, између вас и нас постављена је велика провалија, па они који желе одавде да пређу к вама, не могу, нити ко од вас може да пређе овамо.‘
27 »‚Онда те молим, оче‘, рече богаташ, ‚пошаљи га у кућу мога оца, 28 јер имам петорицу браће. Нека их опомене, да и они не дођу у ово мучилиште.‘
29 »Али Авраам рече: ‚Имају Мојсија и Пророке. Нека њих слушају.‘
30 »‚Не, оче Аврааме‘, рече богаташ, ‚него, ако им дође неко од мртвих, они ће се покајати.‘
31 »‚Ако не слушају Мојсија и Пророке‘, рече Авраам, ‚неће их уверити ни да неко устане из мртвих.‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International