M’Cheyne Bible Reading Plan

Соломон и краљица од Сабе

(1. Цар 10,1-13)

9 Када је глас о Соломоновој слави дошао до краљице од Сабе, она дође у Јерусалим да га искуша тешким питањима. Стигла је са великом пратњом и камилама натовареним зачинима, великом количином злата и драгим камењем. Она оде Соломону, па је с њим разговарала о свему што јој је било на уму. ² Соломон одговори на сва њена питања – ништа му није било толико тешко да не би умео да јој објасни. ³ Када је краљица од Сабе видела Соломонову мудрост и палату коју је саградио, ⁴ јела на његовој трпези, одаје његових службеника, његову послугу и његове пехарнике у њиховим одорама и жртве паљенице које је приносио у Дому ГОСПОДЊЕМ, остала је без даха.

⁵ Она рече цару: »Истина је оно што сам у својој земљи чула о теби и твојој мудрости. ⁶ Али нисам у то веровала док нисам дошла и својим очима се уверила. А није ми речена ни половина твоје велике мудрости. Ти далеко превазилазиш оно што сам чула. ⁷ Благо твојим људима! Благо твојим службеницима, који стално стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! ⁸ Благословен ГОСПОД, твој Бог, коме си толико омилио да те поставио на свој престо за цара, да владаш за ГОСПОДА, свога Бога. Због своје љубави према Израелу и жеље да га одржи довека, он те је учинио царем, да чиниш оно што је право и праведно.«

⁹ Она даде цару сто двадесет таланата^[a] злата, силно много зачинâ и драго камење. Никада није било таквих зачинâ какве је краљица од Сабе дала цару Соломону.

¹⁰ (А Хирамове и Соломонове слуге донеле су злата из Офира, а тако и сандаловине и драгог камења. ¹¹ Цар је од сандаловине направио степенице за Дом ГОСПОДЊИ и царску палату и харфе и лире за свираче. Ништа слично није дотад виђено у Јуди.)

¹² Цар Соломон даде краљици од Сабе све што је пожелела и затражила – даде јој више него што је она донела њему. Потом она оде са својим слугама и врати се у своју земљу.

Соломоново богатство

(1. Цар 10,14-25)

¹³ Злато које је Соломон добијао сваке године било је тешко шест стотина шездесет шест таланата^[b], ¹⁴ не рачунајући приход који су доносили трговци и продавци. А и сви цареви Арабије и управитељи области у земљи доносили су Соломону злато и сребро.

¹⁵ Цар Соломон је направио две стотине великих штитова од кованог злата. За сваки штит је утрошено шест стотина шекела^[c] злата. ¹⁶ Направио је и три стотине малих штитова од кованог злата, а за сваки је утрошено три стотине шекела^[d] злата. Цар их је ставио у Палату либанске шуме.

¹⁷ Цар је направио и велик престо украшен слоновачом и обложен чистим златом. ¹⁸ Престо је имао шест степеника и златно подножје за ноге причвршћено за престо. На обе стране седишта били су наслони за руке, а крај сваког је стајао по један кип лава. ¹⁹ На оних шест степеника стајало је дванаест лавова, по један на сваком крају степеника. Никад ништа слично није израђено ни у једном другом царству.

²⁰ Сви пехари цара Соломона били су од злата и све посуђе у Палати либанске шуме било је од чистог злата. Ништа није било израђено од сребра, јер се у Соломоново време сребро није сматрало вредним.

²¹ Цар је имао трговачке лађе^[e], чију посаду су чиниле Хирамове слуге. Оне су се враћале сваке треће године, доносећи злато, сребро и слоновачу, мајмуне и паунове.

²² Цар Соломон био је богатији и мудрији од свих других царева на земљи. ²³ Сви цареви на земљи желели су да дођу и чују мудрост којом је Бог обдарио Соломона. ²⁴ Из године у годину, ко год је долазио, доносио је поклон – предмете од сребра и злата, одећу, оружје, зачине, коње и мазге.

²⁵ Соломон је имао четири хиљаде штала за коње и борна кола и дванаест хиљада коњаника, које је држао у градовима одређеним за борна кола и код себе у Јерусалиму. ²⁶ Владао је над свим царевима од реке Еуфрат^[f] до филистејске земље, све до границе Египта. ²⁷ Учинио је да у Јерусалиму буде сребра као камења, а кедрова у изобиљу као дивљих смокава у Шефели.

²⁸ Соломон је увозио коње из Египта и свих других земаља.

Соломонова смрт

(1. Цар 11,41-43)

²⁹ Што се тиче осталих дела цара Соломона, сва су, од првог до последњег, забележена у записима пророка Натана, у пророштву Ахије Шилонца и у виђењима видеоца Ида о Јароваму сину Неватовом.

³⁰ Соломон је у Јерусалиму четрдесет година владао над целим Израелом. ³¹ Када је умро, сахранише га у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Ровоам.

¹ Јуда, слуга Исуса Христа и Јаковљев брат,

онима које је Бог Отац позвао и које воли, онима које чува Исус Христос:^[a]

² милосрђе вам и мир и љубав у изобиљу.

Грех безбожникâ и њихова осуда

³ Драги моји, иако сам веома желео да вам пишем о нашем заједничком спасењу, осетих потребу да вас подстакнем да се борите за веру која је једном заувек предата светима. ⁴ Јер, међу вас су се увукли неки који су већ одавно обележени за Суд. То су безбожници којима је милост нашега Бога изговор за разузданост и који поричу јединога Господара и нашега Господа Исуса Христа.

⁵ Желим да вас подсетим, иако ви то све већ знате, да је Господ^[b] прво избавио свој народ из Египта, а затим уништио оне који нису поверовали. ⁶ Па и анђеле који нису сачували своје достојанство, него су напустили своје пребивалиште, сачувао је у вечним оковима у тами за Суд који ће бити на Велики дан. ⁷ Тако и Содома и Гомора, и околни градови који су се на сличан начин одали блуду и тражили насладу у другачијој пути, служе као пример, испаштајући казну у вечитом огњу.

⁸ На исти начин и ови сањари каљају своје тело, одбацују Господњу власт и оцрњују небеска бића^[c]. ⁹ Па ни арханђео Михаило, када се са ђаволом препирао око Мојсијевог тела, није се усудио да против њега износи погрдне оптужбе, него је рекао: »Нека те Господ прекори!« ¹⁰ Ови, пак, погрђују оно што не познају, а оно што, као бесловесне животиње, нагонски познају, у томе пропадају.

¹¹ Тешко њима! Пођоше Каиновим путем, за плату упадоше у Валаамову заблуду, изгинуше у Корејевој побуни! ¹² Они су љаге на вашим агапама^[d]; безобзирно се с вама госте сами себе напасајући. Они су безводни облаци које ковитлају ветрови, јесења стабла без плода и ишчупана из корена – двапут мртва, ¹³ бесни морски таласи који се пене својим срамотама, звезде луталице за које је сачувана најцрња тама довека.

¹⁴ О њима је пророковао Енох, седми од Адама, рекавши: »Ево, долази Господ са хиљадама својих светих ¹⁵ да суди свима и да осуди све безбожнике за сва безбожна дела која су безбожно починили и за све дрске речи које су безбожни грешници против њега изговорили.«

¹⁶ Они су гунђала и зановетала, људи који живе по својим пожудама; устима говоре охоле речи и улагују се ради добитка.

Позив на истрајност

¹⁷ А ви се, драги моји, присетите онога што су прорекли апостоли нашега Господа Исуса Христа. ¹⁸ Јер, рекли су вам: »У последња времена појавиће се ругаоци који ће живети по својим безбожним пожудама.« ¹⁹ То су они што сеју раздор, људи чулâ, који немају Духа.

²⁰ А ви се, драги моји, изграђујте на својој најсветијој вери и молите се у Светоме Духу. ²¹ Одржите се у Божијој љубави док чекате да вас милосрђе нашега Господа Исуса Христа одведе у вечни живот. ²² Једне, оне који сумњају, прекоревајте, ²³ друге спасавајте вадећи их из огња, а према осталима будите милостиви, са страхом, мрзећи и одећу која је укаљана распадљивом пути.

Хвалоспев Богу

²⁴ А Ономе који може да вас сачува од пада и да вас без мане, у великој радости, постави пред своју Славу, ²⁵ јединоме Богу, нашем Спаситељу, слава, величанство, моћ и власт, кроз нашега Господа Исуса Христа, пре сваког времена и сада и довека! Амин.

1 Реч ГОСПОДЊА дође Софонији сину Кушија сина Гедалје сина Амарје сина Езекијиног у време владавине Јосије сина Амоновог, цара Јуде:

Дан суда

Исус пред Пилатом

(Мт 27,1-2, 11-14; Мк 15,1-5; Јн 18,28-38)

23 Онда сви устадоше и одведоше Исуса Пилату, ² па почеше да га оптужују, говорећи: »Нашли смо овога како заводи наш народ и противи се плаћању пореза цару, а за себе говори да је Христос, цар.«

³ Тада га Пилат упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?«

А Исус му одговори: »Тако је како кажеш.«

⁴ Онда Пилат рече првосвештеницима и народу: »Не налазим никакву кривицу овом човеку.«

⁵ Али они су наваљивали, говорећи: »Својим учењем подбуњује народ по целој Јудеји. Почео је у Галилеји и стигао чак овамо.«

Исус пред Иродом

⁶ Када је Пилат то чуо, распита се да ли је тај човек Галилејац. ⁷ Сазнавши да је под Иродовом надлежношћу, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму. ⁸ Када је Ирод угледао Исуса, веома се обрадова, јер је одавно желео да га сретне. Због онога што је чуо о Исусу, понадао се да ће од њега видети неко знамење. ⁹ Обасипао га је питањима, али му Исус није одговарао. ¹⁰ А тамо су стајали и првосвештеници и учитељи закона и жестоко га оптуживали. ¹¹ Тада га Ирод и његови војници исмејаше и наругаше му се, па га обукоше у белу одећу и послаше назад Пилату. ¹² Тога дана се Ирод и Пилат спријатељише – пре тога су, наиме, били непријатељи.

Исус осуђен на смрт

(Мт 27,15-26; Мк 15,6-15; Јн 18,39-19,16)

¹³ Пилат сазва првосвештенике, поглаваре и народ, ¹⁴ па им рече: »Довели сте ми овог човека под оптужбом да подбуњује народ. Ја сам га пред вама испитао и нисам нашао да је крив за оно за шта га оптужујете. ¹⁵ А није ни Ирод, јер нам га је послао назад. Као што видите, није учинио ништа што заслужује смрт. ¹⁶ Зато ћу га казнити, па ослободити.« ^17 [a]

¹⁸ Али они сви углас повикаше: »Овога узми, а ослободи нам Вараву!«

¹⁹ Варава је био бачен у тамницу због побуне у граду и због убиства.

²⁰ Пилат им се поново обрати, јер је желео да ослободи Исуса.

²¹ Али они су викали: »Распни га! Распни га!«

²² Пилат им се обрати и трећи пут: »Па какво је зло учинио овај човек? Нисам му нашао никакву кривицу која би заслуживала смрт. Зато ћу га казнити, па ослободити.«

²³ Али они су и даље веома гласно и упорно тражили да Исус буде распет. И њихови повици превагнуше, ²⁴ па Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. ²⁵ Он ослободи онога који је био бачен у тамницу због побуне и убиства – онога кога су тражили – а Исуса предаде њима на милост и немилост.

Распеће

(Мт 27,32-44; Мк 15,21-32; Јн 19,17-27)

²⁶ Док су Исуса одводили, ухватише неког Симона из Кирине, који се враћао са поља, па ставише на њега крст, да га носи за Исусом. ²⁷ А за Исусом је ишло силно мноштво народа и неке жене које су жалиле за њим и оплакивале га.

²⁸ Исус се окрену према њима и рече: »Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него за собом и својом децом, ²⁹ јер долази време када ће људи говорити: ‚Благо нероткињама и утробама које нису рађале и дојкама које нису дојиле.‘ ³⁰ Тада ће

³¹ Јер, ако људи овако поступају са зеленим дрветом, шта ће тек учинити са сувим?«

³² А с њим су водили још двојицу, злочинце, да их погубе. ³³ Када су стигли на место које се зове Лобања, распеше тамо њега и злочинце – једнога са његове десне, а другога са леве стране.

³⁴ Тада Исус рече: »Оче, опрости им, јер не знају шта чине.«^[b]

А они разделише његову одећу бацањем коцке.

³⁵ Народ је стајао и гледао, а поглавари су се ругали, говорећи: »Друге је спасао – нека спасе себе ако је Христос, Божији изабраник!«

³⁶ А исмевали су га и војници. Прилазили су и нудили му сирће, ³⁷ и говорили: »Ако си цар Јудеја, спаси се!«

³⁸ Изнад њега је био натпис^[c]: Ово је цар Јудеја.

³⁹ А један од обешених злочинаца га је вређао, говорећи: »Зар ти ниси Христос? Спаси себе и нас!«

⁴⁰ Али други изгрди овога, говорећи: »Зар се не бојиш Бога? Осуђен си на исту казну, ⁴¹ али наша је праведна, јер добијамо оно што смо заслужили нашим делима. А овај није учинио ништа недолично.«

⁴² Онда рече: »Исусе, сети ме се кад стигнеш у своје царство.«

⁴³ А Исус му рече: »Истину ти кажем: данас ћеш бити са мном у Рају.«

Исусова смрт

(Мт 27,45-56; Мк 15,33-41; Јн 19,28-30)

⁴⁴ Било је већ око поднева^[d] и тама настаде по целој земљи све до три сата^[e], ⁴⁵ јер се сунце помрачило. А завеса у Храму се расцепи надвоје.

⁴⁶ Тада Исус повика из свега гласа: »Оче, у твоје руке дух свој предајем!^(B)«

И када је то рекао, издахну.

⁴⁷ Када је капетан видео шта се догодило, поче да слави Бога, говорећи: »Овај човек је заиста био праведник!«

⁴⁸ Када је сав народ који се окупио да то гледа видео шта се догодило, разиђе се, ударајући се у груди. ⁴⁹ А сви који су га познавали, и жене које су с њим дошле из Галилеје, стајали су подаље и све то посматрали.

Исусова сахрана

(Мт 27,57-61; Мк 15,42-47; Јн 19,38-42)

⁵⁰ Био је тамо и човек по имену Јосиф, честит и праведан човек, члан Већа^[f], ⁵¹ који се није слагао с њиховом одлуком и делом. Био је из јудејског града Ариматеје и ишчекивао је Божије царство. ⁵² Он оде к Пилату и затражи Исусово тело, ⁵³ па га скиде са крста, пови у платно и положи у гроб усечен у стени, у којем још нико није био сахрањен.

⁵⁴ Био је Дан припреме^[g] и субота се примицала. ⁵⁵ За њим пођоше жене које су дошле са Исусом из Галилеје и видеше гроб и како је тело у њега положено. ⁵⁶ Онда се вратише и спремише мирисе и помасти. Али у суботу су се одмарале у складу са заповешћу.