M’Cheyne Bible Reading Plan

Побуна северних племена

(1. Цар 12,1-20)

10 Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израел отишао онамо да га прогласи за цара. ² Јаровам син Неватов чуо је за то у Египту, куда је побегао пред царем Соломоном, па се врати из Египта.

³ Када су послали по Јаровама, он и сав Израел одоше Ровоаму и рекоше му: ⁴ »Твој отац је на нас навалио тежак јарам. Ти нам олакшај мукотрпни рад и тешки јарам који је он навалио на нас, и ми ћемо ти служити.«

⁵ Ровоам одговори: »Дођите ми поново за три дана.«

И народ оде.

⁶ Тада се цар Ровоам посаветова са старешинама које су служиле његовом оцу Соломону за његовог живота.

»Шта ми саветујете да одговорим овом народу?« упита он.

⁷ »Ако будеш добар према овом народу«, одговорише они, »и даш им повољан одговор којим ће бити задовољни, они ће ти увек служити.«

⁸ Али Ровоам одбаци савет који су му дале старешине, па се посаветова са младићима с којима је одрастао и који су били у његовој служби.

⁹ Он их упита: »Шта ми саветујете? Како да одговоримо овом народу који ми говори: ‚Олакшај јарам који је на нас навалио твој отац‘?«

¹⁰ На то младићи који су с њим одрасли одговорише: »Кажи том народу који ти је тако рекао: ‚Мој мали прст је дебљи од струка мога оца. ¹¹ Мој отац је на вас навалио тежак јарам – ја ћу га учинити још тежим. Мој отац вас је кажњавао обичним бичевима, а ја ћу тешким корбачима^[a].‘«

¹² Трећега дана Јаровам и сав народ дођоше цару Ровоаму, као што им је рекао.

¹³ Цар оштро одговори народу, пошто је одбацио савет старешина, ¹⁴ а прихватио савет младићâ: »Мој отац је на вас навалио тежак јарам – ја ћу га учинити још тежим. Мој отац вас је кажњавао обичним бичевима, а ја ћу тешким корбачима.«

¹⁵ Тако цар не послуша народ, јер је Бог хтео да тако буде да би се испунило оно што је ГОСПОД рекао Јароваму сину Неватовом преко Ахије Шилонца.

¹⁶ Када су сви Израелци видели да цар неће да их послуша, рекоше му:

И сви Израелци одоше кући, ¹⁷ па је Ровоам владао само над оним Израелцима који су живели у градовима Јуде.

¹⁸ Цар Ровоам посла Израелцима Хадорама, који је био задужен за кулук, али га они каменоваше до смрти. Тада се цар Ровоам брже-боље попе у кола и побеже у Јерусалим. ¹⁹ Тако је Израел у побуни против Давидове владарске куће до дана данашњег.

Увод

1 Откривење Исуса Христа, које му је дао Бог да својим слугама покаже шта треба ускоро да се догоди. И он је то показао, пославши свога анђела своме слузи Јовану, ² који сведочи о свему што је видео: о Божијој речи и о сведочанству Исуса Христа.

³ Благо оном ко чита и онима који слушају речи овог пророштва и држе се онога што је у њему написано, јер је време близу.

Поздрави и хвалоспев Богу

⁴ Јован,

за седам цркава у Азији:

милост вам и мир од Онога који јесте, који је био и који долази, и од седам духова који су пред његовим престолом, ⁵ и од Исуса Христа, Верног сведока, Прворођенога из мртвих и Владара над земаљским царевима.

⁶ Ономе који нас воли, који нас је својом крвљу избавио од наших греха и учинио нас царством, свештеницима свога Бога и Оца – њему слава и моћ довека. Амин.

⁷ Ево долази с облацима и свако око ће га видети, и они који су га проболи. И закукаће за њим сва племена на земљи. Да. Амин.

⁸ »Ја сам Алфа и Омега«, каже Господ Бог, који јесте, који је био и који долази, Сведржитељ.

Виђење Христа

⁹ Ја, Јован, ваш брат и с вама учесник у невољи, Царству и истрајности у Исусу, био сам на острву Патмосу због Божије речи и Исусовог сведочанства.

¹⁰ У дан Господњи био сам у Духу. Иза себе чух силан глас, као труба, ¹¹ који рече: »Запиши у књигу оно што видиш и пошаљи у седам цркава: у Ефес, Смирну, Пергам, Тијатиру, Сард, Филаделфију и Лаодикију.«

¹² Окренух се да видим глас који ми је говорио и, кад сам се окренуо, видех седам златних свећњака, ¹³ а усред свећњакâ некога »као Син човечији«^[a]. Био је обучен у дуги огртач, а око груди опасан златним појасом. ¹⁴ Глава и коса су му биле беле као бела вуна, као снег, а очи као пламтећи огањ. ¹⁵ Стопала су му била као бронза ужарена у пећи, а глас као хучање многих вода. ¹⁶ У десници је имао седам звезда, а из уста му је излазио оштар мач са две оштрице. Лице му је било као сунце када сија свом снагом.

¹⁷ Када сам га угледао, падох му пред ноге као мртав, а он стави своју десницу на мене и рече: »Не бој се. Ја сам Први и Последњи ¹⁸ и Живи. Био сам мртав, а сад сам, ево, довека жив и имам кључеве Смрти и Подземља^[b].

¹⁹ »Стога запиши оно што си видео, оно што јесте и оно што ће се после тога догодити. ²⁰ А ево тајног значења седам звезда које си видео у мојој десници и седам златних свећњака: седам звезда су анђели седам цркава, а седам свећњака је седам цркава.«

Софонија опомиње народ

Суд над Филистејцима

Суд над Моавцима и Амонцима

Суд над Кушанима и Асирцима

Васкрсење

(Мт 28,1-10; Мк 16,1-8; Јн 20,1-10)

24 Врло рано првога дана седмице оне дођоше на гроб, носећи мирисе које су спремиле. ² Нађоше камен одваљан са гроба, ³ па уђоше, али не нађоше тело Господа Исуса. ⁴ И док су оне још биле збуњене због тога, два човека у одећи сјајној као муња изненада стадоше поред њих. ⁵ Оне се уплашише, па оборише лице према земљи.

А они им рекоше: »Зашто живога тражите међу мртвима? ⁶ Он није овде, васкрсао је. Сетите се шта вам је рекао док је још био у Галилеји: ⁷ да Син човечији треба да буде предат у руке грешницима, да буде распет и да трећег дана васкрсне.«

⁸ Тада се оне сетише Исусових речи, ⁹ па се вратише од гроба и све то јавише Једанаесторици и свима осталима. ¹⁰ Биле су то Марија Магдалина, Јована и Марија мајка Јаковљева, и оне, заједно са осталима које су биле с њима, ово испричаше апостолима. ¹¹ А овима су њихове речи личиле на бесмислицу, па им не повероваше. ¹² Али Петар устаде и отрча до гроба. Саже се, али не виде ништа осим платнених завоја, па оде, питајући се шта се догодило.

На путу за Емаус

(Мк 16,12-13)

¹³ А тог истог дана, двојица од њих ишли су у село које се зове Емаус, удаљено шездесет стадија^[a] од Јерусалима, ¹⁴ и разговарали један с другим о свему што се догодило. ¹⁵ И док су они о томе разговарали и расправљали, сâм Исус им приђе и поче да иде с њима, ¹⁶ али је њиховим очима било ускраћено да га препознају.

¹⁷ »О чему то путем један с другим расправљате?« упита их он.

А они стадоше и снуждише се.

¹⁸ »Ти си једини странац у Јерусалиму који не зна шта се у њему ових дана догодило«, рече му један од њих, који се звао Клеопа.

¹⁹ А Исус упита: »Шта то?«

»Оно са Исусом Назарећанином«, одговорише му они, »који је био пророк, делом и речју силан пред Богом и целим народом. ²⁰ И како су га наши првосвештеници и старешине предали да буде осуђен на смрт, па су га распели. ²¹ Ми смо се надали да је он Онај који ће избавити Израел. Осим тога, данас је већ трећи дан откад се то догодило. ²² Али неке наше жене нас збунише. Рано јутрос су отишле до гроба ²³ и нису нашле његово тело, па су дошле и рекле нам да су им се показали анђели који су им рекли да је он жив. ²⁴ Тада су неки од наших отишли до гроба и нашли све онако како су жене рекле, али њега не видеше.«

²⁵ А Исус им рече: »О, како сте неразумни и спорог срца да поверујете у све што су пророци рекли. ²⁶ Зар није требало да Христос тако страда и да уђе у своју славу?«

²⁷ И почевши од Мојсија и свих пророка, објасни им шта је о њему речено у целом Писму.

²⁸ Када су дошли близу села у које су ишли, Исус се направи као да хоће да настави пут, ²⁹ али они почеше да наваљују: »Остани с нама, јер ће ускоро вече и дан је на измаку.«

И он уђе да остане с њима.

³⁰ А док је био с њима за трпезом, узе хлеб и благослови га, па га изломи и даде им. ³¹ Тада им се отворише очи и они га препознаше. Али њега више није било пред њима.

³² А они рекоше један другом: »Зар није горело срце у нама док нам је путем говорио и тумачио нам Писма?«

³³ И истог часа устадоше и вратише се у Јерусалим. Тамо нађоше окупљену Једанаесторицу и остале с њима ³⁴ како говоре: »Господ је заиста васкрсао и показао се Симону.«

³⁵ Тада им они испричаше шта се догодило на путу и како су препознали Исуса када је ломио хлеб.

Исус се показује ученицима

(Мт 28,16-20; Мк 16,14-18; Јн 20,19-23; Дап 1,6-8)

³⁶ Док су они још о томе разговарали, сâм Исус стаде међу њих и рече им: »Мир с вама.«

³⁷ А они, збуњени и престрашени, помислише да гледају духа.

³⁸ Тада им он рече: »Зашто сте се препали? И зашто се јављају сумње у вашем срцу? ³⁹ Погледајте моје руке и ноге. То сам ја главом! Опипајте ме и видите – дух нема ни тела ни костију као што видите да ја имам.«

⁴⁰ И када је то рекао, показа им руке и ноге.

⁴¹ А пошто они од радости још нису веровали, него су се чудили, он их упита: »Имате ли овде нешто за јело?«

⁴² Они му дадоше комад печене рибе ⁴³ и он га узе и поједе пред њима.

⁴⁴ Онда им рече: »Ово је оно о чему сам вам говорио док сам био с вама – да треба да се испуни све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима.«

⁴⁵ Потом им отвори ум да разумеју Писма, ⁴⁶ па им рече: »Овако је записано: Христос ће страдати и трећег дана устати из мртвих, ⁴⁷ и у његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. ⁴⁸ Ви сте томе сведоци, ⁴⁹ а ја ћу вам послати оно што је мој Отац обећао. Али останите у граду док се не обучете у силу са висине.«

Вазнесење

(Мк 16,19-20; Дап 1,9-11)

⁵⁰ Онда их одведе све до Витаније, па подиже руке и благослови их. ⁵¹ И док их је благосиљао, оде од њих и би вазнет на небо. ⁵² А они му се поклонише, па се са великом радошћу вратише у Јерусалим. ⁵³ И стално су били у Храму и благосиљали Бога.