M’Cheyne Bible Reading Plan
Шемајино пророштво
(1. Цар 12,21-24)
11 Када је Ровоам стигао у Јерусалим, окупи сто осамдесет хиљада најбољих ратника из Јудиног и Венијаминовог племена, да поведу рат против Израела и врате царство Ровоаму.
2 Али реч ГОСПОДЊА дође Шемаји, Божијем човеку: 3 »Кажи Ровоаму сину Соломоновом, цару Јуде, и свим Израелцима који живе у Јуди и Венијамину: 4 ‚Овако каже ГОСПОД: Немојте да идете да ратујете против своје браће. Нека се сваки од вас врати својој кући, јер је све ово моје дело.‘«
И они послушаше речи ГОСПОДЊЕ и одусташе од похода против Јаровама.
Ровоам, цар Јуде
(1. Цар 14,21-31)
5 Ровоам је живео у Јерусалиму и обновио градове за одбрану у Јуди: 6 Витлејем, Етам, Текоу, 7 Бет Цур, Сохо, Адулам, 8 Гат, Марешу, Зиф, 9 Адорајим, Лахиш, Азеку, 10 Цору, Ајалон и Хеврон. Све су то били утврђени градови у Јуди и Венијамину. 11 Он им ојача одбрану и постави у њих заповеднике, а тако и залихе хране, уља и вина. 12 У све градове посла штитове и копља и силно их ојача. Тако су Јуда и Венијамин остали његови.
13 Свештеници и Левити из свих области широм Израела стадоше на његову страну. 14 Левити чак оставише и своје пашњаке и имања и дођоше у Јуду и Јерусалим, пошто су их Јаровам и његови синови одбацили као ГОСПОДЊЕ свештенике. 15 А Јаровам постави своје свештенике да на узвишицама служе киповима јараца и телади које је он направио.
16 Али сви они из сваког израелског племена којима је било у срцу да траже ГОСПОДА, Бога Израеловог, дођоше за Левитима у Јерусалим, да принесу жртве ГОСПОДУ, Богу својих праотаца. 17 Они су ојачали јудејско царство и три године подржавали Ровоама сина Соломоновог, све време идући стопама Давида и Соломона.
18 Ровоам узе за жену Махалат, кћер Давидовог сина Јеримота и Авихајил, кћери Јесејевог сина Елиава. 19 Она му роди синове Јеуша, Шемарју и Захама. 20 После тога он се ожени Маахом кћери Авесаломовом, која му роди Авију, Атаја, Зизу и Шеломита. 21 Ровоам је волео Мааху кћер Авесаломову више од свих својих жена и наложница. Имао је укупно осамнаест жена и шездесет наложница, двадесет осам синова и шездесет кћери. 22 Ровоам постави Авију сина Маахиног за главног кнеза међу свом његовом браћом, како би га он наследио на месту цара. 23 Мудро је поступао, разаславши неке од својих синова по областима Јуде и Венијамина и по свим утврђеним градовима. Он им даде хране у изобиљу и ожени их многим женама.
12 Када је Ровоам учврстио царство и ојачао, он и сав Израел с њим одбацише Закон ГОСПОДЊИ.
2 Пошто су били неверни ГОСПОДУ, пете године владавине цара Ровоама, египатски цар Шишак нападе Јерусалим. 3 Са хиљаду двеста борних кола, шездесет хиљада коњаника и небројеном војском састављеном од Либијаца, Сукејаца и Кушана која је с њим дошла из Египта, 4 он освоји утврђене градове Јуде и стиже све до Јерусалима.
5 Тада пророк Шемаја дође Ровоаму и јудејским поглаварима, који су се, у страху од Шишака, окупили у Јерусалиму, и рече им: »Овако каже ГОСПОД: ‚Оставили сте ме, зато ћу сада ја вас оставити Шишаку.‘«
6 Тада се Израелски поглавари и цар понизише и рекоше: »ГОСПОД је праведан.«
7 Када је ГОСПОД видео да су се понизили, реч ГОСПОДЊА дође Шемаји: »Пошто су се понизили, нећу их уништити, него ћу им ускоро дати избављење. Моја јарост се неће излити на Јерусалим преко Шишака, 8 али они ће постати његове слуге, да науче разлику између служења мени и служења царевима других земаља.«
9 Тако египатски цар Шишак нападе Јерусалим, однесе све благо из Дома ГОСПОДЊЕГ и царске палате, укључујући и златне штитове које је направио Соломон. 10 Стога цар Ровоам начини бронзане штитове место оних и повери их заповедницима страже на улазу у царску палату. 11 Кад год је цар одлазио у Дом ГОСПОДЊИ, стража је ишла с њим, носећи штитове, а потом их је враћала у стражару.
12 Пошто се Ровоам понизио, гнев ГОСПОДЊИ се одвратио од њега и ГОСПОД га није сасвим уништио, јер је у Јуди још било добра.
13 Цар Ровоам се учврсти у Јерусалиму и настави да влада. Имао је четрдесет једну годину када је постао цар. Седамнаест година је владао у Јерусалиму, граду који је ГОСПОД изабрао између свих израелских племена да у њега стави своје Име. Мајка му се звала Наама, а била је Амонка. 14 Чинио је зло зато што му није било у срцу да тражи ГОСПОДА.
15 Остали догађаји Ровоамовове владавине, од првог до последњег, и његов родослов, забележени су у записима пророка Шемаје и видеоца Ида. Све то време водио се рат између Ровоама и Јаровама. 16 Ровоам умре, па га сахранише у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Авија.
Писмо цркви у Ефесу
2 »Анђелу цркве у Ефесу напиши:
»‚Ово говори Онај који држи седам звезда у својој десници и који хода између седам свећњака: 2 Знам твоја дела, твој труд и твоју истрајност и да не можеш да трпиш зле људе. Искушао си оне који за себе тврде да су апостоли, а нису, и открио си да су лажљивци. 3 Истрајан си – много си претрпео за моје име и ниси посустао.
4 »‚Али, имам нешто против тебе: напустио си своју прву љубав. 5 Стога, сети се одакле си пао. Покај се и чини оно што си у почетку чинио – иначе ћу ти доћи и уклонити твој свећњак са његовог места ако се не покајеш. 6 Али ово ти иде у прилог: мрзиш дела николаита, која и ја мрзим.
7 »‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама. Победнику ћу дати да једе од дрвета живота, које је у Божијем рају.‘«
Писмо цркви у Смирни
8 »Анђелу цркве у Смирни напиши:
»‚Ово говори Први и Последњи, онај који је био мртав, па оживео: 9 Знам твоју невољу и сиромаштво, али ти си богат. Знам и хулу оних који за себе тврде да су Јудеји, а нису, него су Сатанина синагога. 10 Не бој се онога што треба да претрпиш. Ево, ђаво ће неке од вас бацити у тамницу, да вас искуша, па ћете се десет дана злопатити. Буди веран до смрти, и даћу ти венац живота.
11 »‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама. Победнику неће наудити друга смрт.‘«
Писмо цркви у Пергаму
12 »Анђелу цркве у Пергаму напиши:
»‚Ово говори Онај који има оштар мач са две оштрице: 13 Знам где станујеш – тамо где је Сатанин престо. А ипак се чврсто држиш мога имена и ниси се одрекао своје вере у мене, чак ни у време када је код вас, тамо где станује Сатана, убијен мој верни сведок Антипа.
14 »‚Али, имам нешто мало против тебе: имаш тамо неких који се држе учења Валаама, који је научио Валака да наведе Израелце да згреше једући месо жртвовано идолима и одајући се блуду. 15 Исто тако, имаш и таквих који се држе учења николаита. 16 Стога, покај се, иначе ћу ти брзо доћи и заратити с њима мачем својих уста.
17 »‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама. Победнику ћу дати скривене мане и дати му бео камен, а на том камену написано ново име, које не зна нико осим онога ко га добије.‘«
Писмо цркви у Тијатири
18 »Анђелу цркве у Тијатири напиши:
»‚Ово говори Син Божији, чије су очи као пламтећи огањ, а стопала слична углачаној бронзи: 19 Знам твоја дела, твоју љубав, твоју веру, твоје служење, твоју истрајност и да сада чиниш више него што си чинио у почетку[a].
20 »‚Али, имам нешто против тебе: пушташ жену Језавељу, која за себе тврди да је пророчица, да својим учењем доводи моје слуге у заблуду, па се одају блуду и једу месо жртвовано идолима. 21 Дао сам јој времена да се покаје, али она неће да се покаје за свој блуд. 22 Ево, бацићу је у болесничку постељу, а оне који се с њом одају блуду у велику невољу ако се не покају за своја дела. 23 И побићу јој децу. Тако ће све цркве знати да сам ја Онај који испитује мисли[b] и срца. И сваком од вас даћу према вашим делима.
24 »‚А вама осталима у Тијатири, вама који се не држите тог учења и који нисте спознали Сатанине такозване дубине, кажем: нећу вам наметнути неко друго бреме. 25 Само, чврсто држите оно што имате док ја не дођем.
26 »‚Победнику, оном ко се до краја буде држао мојих дела, даћу власт над народима –
27 »владаће над њима гвозденом палицом,
смрскати их као посуде грнчарске«[c]
28 – као што сам је и ја добио од Оца. А даћу му и звезду Даницу.
29 »‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама.‘«
Будућност Јерусалима
3 Тешко граду угњетача,
бунтовном и укаљаном!
2 Ником се не покорава,
стегу не прихвата.
У ГОСПОДА се не узда,
своме Богу не прилази.
3 Његови службеници су ричући лавови,
његове судије пустињски вукови,
који ни кост неоглодану не остављају до јутра.
4 Пророци су му бахати, подли,
свештеници скврнаве светилиште
и насиље врше над Законом.
5 У њему је праведни ГОСПОД,
он не чини неправду.
Из јутра у јутро дели правду,
свакога дана без изузетка.
Али неправедни не знају за стид.
6 »Народе сам уклонио –
куле су им разорене.
Улице сам им опустошио,
па нико њима не пролази.
Градове сам им уништио –
нема ниједног од њихових житеља.
7 »Рекох: ‚Сигурно ћеш ме се бојати
и прихватити стегу.‘
Тада му боравиште не би било уклоњено,
нити би га снашле све моје казне.
Али они и даље хтедоше
да у свему поступају покварено.
8 Зато ме чекајте«,
говори ГОСПОД,
»до дана када ћу устати да сведочим.
Одлучио сам да окупим народе,
да саберем царства
и да на њих излијем сву своју срџбу,
сав свој љути гнев.
Огањ моје јарости цео свет ће прождрети.
9 »Потом ћу народима дати чисте усне,
да сви могу да призову Име ГОСПОДЊЕ
и да му сложно служе.
10 С оне стране кушанских река
жртвене дарове доносиће ми моји клањаоци,
мој народ распршени.
11 Тога дана се нећеш стидети
свих преступа које си учинио против мене,
јер ћу из тебе уклонити бахате разметљивце,
па више нећеш бити охол на мојој светој гори.
12 Оставићу у теби народ понизан и сиромашан,
који се узда у Име ГОСПОДЊЕ.
13 Остатак Израелов неће чинити неправду
ни говорити лажи,
нити ће се превара наћи у њиховим устима.
Јешће и легати на починак
и нико их неће плашити.«
14 Кличи, Кћери сионска!
Вичи из свега гласа, Израеле!
Радуј се и весели из свега срца,
Кћери јерусалимска!
15 ГОСПОД је повукао твоју пресуду,
твоје непријатеље је истерао.
Усред тебе је ГОСПОД, Цар Израелов,
више се нећеш бојати несреће.
16 Тога дана ће Јерусалиму бити речено:
»Не бој се, Сионе, нека ти руке не клону.
17 Усред тебе је ГОСПОД, твој Бог,
ратник који те спасава.
Због тебе ће га обузети силна радост,
својом љубављу ће те умирити,
због тебе радосно клицати,
18 као на светковини.
Одагнаћу од тебе невољу,
да више не носиш терет срама.
19 У то време ћу казнити твоје тлачитеље.
Избавићу хроме и сабрати изгнане,
учинити да их хвале
и да им указују част
у свакој земљи
у којој су били извргнути срамоти.
20 У то време ћу те сабрати,
у то време ћу те довести кући.
Учинићу да ти указују част
и да те хвале сви народи на земљи
када повратим твоје благостање теби наочиглед«,
каже ГОСПОД.
Реч постаје тело
1 У почетку је била Реч,
и Реч је била код Бога,
и Реч је била Бог.
2 Она је у почетку била код Бога.
3 Све је кроз њу постало
и без ње није постало ништа што је постало.
4 У њој је био живот
и тај живот је људима био светлост.
5 И светлост светли у тами
и тама је није обузела[a].
6 Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован. 7 Он је дошао као сведок, да сведочи за светлост, да преко њега сви поверују. 8 Он сам није био светлост, него је сведочио за светлост. 9 А он – истинска светлост која просветљује[b] сваког човека – дошао је на свет[c].
10 Био је на свету
и свет је кроз њега постао,
али га свет није препознао.
11 Својима је дошао,
али они га нису примили.
12 А онима који су га примили
дао је моћ да постану Божија деца –
онима који верују у његово име,
13 који нису рођени природним путем[d],
ни од воље тела,
ни од воље мужа, већ од Бога.
14 И Реч је постала тело и настанила се међу нама,
и ми смо гледали њену славу,
славу Јединорођенога од Оца,
пуног милости и истине.
15 Јован сведочи за њега и виче: »Ово је онај за кога сам рекао: ‚Онај који за мном долази, већи је од мене, јер је био пре мене.‘«
16 Од његове смо пуноће сви примили, и то милост на милост. 17 Јер, Закон је дат преко Мојсија, а милост и истина дошли су преко Исуса Христа. 18 Бога нико никад није видео. Јединорођени Бог[e], који је у Очевом крилу – он га је објавио.
Сведочанство Јована Крститеља
(Мт 3,1-12; Мк 1,2-8; Лк 3,15-17)
19 А ово је било Јованово сведочанство када су Јудеји из Јерусалима послали свештенике и Левите да га упитају: »Ко си ти?«
20 Он не одби да им призна, него им отворено рече: »Ја нисам Христос.«
21 »Па ко си онда?« упиташе га. »Јеси ли Илија?«
А он рече: »Нисам.«
»Јеси ли Пророк?«
Он одговори: »Не.«
22 Онда му рекоше: »Кажи нам ко си, да можемо да одговоримо онима који су нас послали. Шта ти кажеш за себе?«
23 А он рече: »Ја сам
‚глас онога који виче у пустињи:
Поравнајте пут Господњи!‘(A)
као што каже пророк Исаија.«
24 А неки од посланих били су фарисеји. 25 Они га упиташе: »Зашто онда крштаваш ако ниси Христос, ни Илија, ни Пророк?«
26 »Ја крштавам водом[f]«, одговори им он, »али међу вама стоји онај кога ви не познајете, 27 онај који долази за мном. Њему ја нисам достојан ни ремење на обући да одвежем.«
28 Ово се догодило у Витанији, с оне стране реке Јордан, где је Јован крштавао.
Исус је Божије Јагње
29 Сутрадан Јован угледа Исуса како долази к њему, па рече: »Ево Јагњета Божијег, које односи грехе света! 30 То је онај за кога сам рекао: ‚За мном долази човек који је од мене већи, јер је био пре мене.‘ 31 Ја га нисам познавао, али сам дошао да крштавам водом, да би он могао да се објави Израелу.«
32 Затим је Јован овако сведочио: »Видео сам Духа како силази са неба као голуб и остаје на њему. 33 Ја га не бих препознао, али ми је рекао Онај који ме је послао да крштавам водом: ‚На кога видиш да Дух силази и на њему остаје, то је онај који крштава Светим Духом.‘ 34 И ја сам видео и сведочим да је ово Син Божији.«
Први ученици
35 Сутрадан је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика.
36 Угледавши Исуса како пролази, рече: »Ево Јагњета Божијег!«
37 Када су она два ученика чула шта је рекао, пођоше за Исусом.
38 Исус се осврну и виде их како иду за њим, па их упита: »Шта хоћете?«
Они му рекоше: »Раби« – што значи »Учитељу« – »где станујеш?«
39 »Дођите и видећете«, рече им он.
И они одоше и видеше где станује и тога дана остадоше код њега. Било је око четири сата[g].
40 Један од ове двојице који су чули Јована и пошли за Исусом био је Андреја, брат Симона Петра. 41 Он одмах нађе свога брата Симона, па му рече: »Нашли смо Месију!« – то јест Христа – 42 и одведе га к Исусу.
Исус га погледа и рече: »Ти си Симон син Јованов. Зваћеш се Кифа« – што значи »Петар«[h].
Исус позива Филипа и Натанаила
43 Сутрадан Исус одлучи да иде у Галилеју, па нађе Филипа и рече му: »Пођи за мном.«
44 Филип је био из Витсаиде, Андрејиног и Петровог града.
45 Филип нађе Натанаила, па му рече: »Нашли смо онога о коме су писали Мојсије у Закону и пророци – Исуса из Назарета, Јосифовог сина!«
46 »Зар из Назарета може да дође нешто добро?« упита га Натанаил.
А Филип му рече: »Дођи, па види.«
47 Исус угледа Натанаила како долази к њему, па рече за њега: »Ево правог Израелца у коме нема лукавства.«
48 »Одакле ме познајеш?« упита Натанаил.
А Исус му одговори: »Видео сам те док си још био испод смокве, пре него што те је Филип позвао«.
49 »Раби«, рече му Натанаил, »ти си Син Божији, ти си Цар Израела!«
50 »Зар верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео испод смокве?« упита га Исус. »Видећеш и веће ствари од ових.«
51 Онда рече: »Истину вам кажем: видећете отворено небо и Божије анђеле како узлазе и силазе на Сина човечијега.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International