M’Cheyne Bible Reading Plan

16 Тридесет шесте године Асине владавине, Бааша, цар Израела, нападе Јуду и поче да утврђује Раму да спречи да се улази на подручје јудејског цара Асе или да се излази из њега. ² Тада Аса узе све злато и сребро из ризнице Дома ГОСПОДЊЕГ и из своје палате и посла Бен-Хададу, цару Арама, који је владао у Дамаску, с поруком:

³ »Хајде да један с другим склопимо савез какав је био између мог и твог оца. Ево ти шаљем сребра и злата. Раскини савез с Баашом, царем Израела, да би се он повукао од мене.«

⁴ Бен-Хадад прихвати понуду цара Асе, па посла заповеднике своје војске на израелске градове и они поразише Ијон, Дан, Авел Мајим и све градове-складишта у Нефталиму. ⁵ Када је Бааша то чуо, престаде да утврђује Раму. ⁶ Тада цар Аса доведе све Јудеје, па однеше из Раме камење и дрво које је Бааша користио. Том грађом Аса обнови Геву и Мицпу.

⁷ У то време виделац Ханани дође јудејском цару Аси, па му рече: »Зато што си се ослонио на цара Арама, а не на ГОСПОДА, свога Бога, војска цара Арама отела се твојој власти. ⁸ Зар Кушани и Либијци нису били моћна војска са великим бројем борних кола и коњаника? А ипак, пошто си се ослонио на ГОСПОДА, он ти их је предао у руке. ⁹ Јер, ГОСПОДЊЕ очи гледају по свој земљи да оснаже оне који су му одани свим срцем. А ти си поступио безумно и од сада ћеш бити у рату.«

¹⁰ Аса се разгневи на видеоца и толико је био бесан на њега да га је бацио у тамницу. А у то исто време Аса је окрутно тлачио народ.

¹¹ Догађаји Асине владавине, од првог до последњег, записани су у Књизи царева Јуде и Израела.

¹² Тридесет девете године Асине владавине, њему оболеше ноге. Иако је његова болест била тешка, он ни у болести не потражи помоћ од ГОСПОДА, него од лекарâ. ¹³ Тако је, у четрдесет првој години своје владавине, Аса умро, ¹⁴ па га сахранише у гробници коју је за себе усекао у Давидовом граду. Положише га на одар прекривен зачинима и мешавином миомириса и у његову част запалише велику ватру.

Свитак и Јагње

5 Тада у десници Онога који је седео на престолу видех свитак, исписан изнутра и споља и запечаћен са седам печата.

² И видех једног силног анђела како из свега гласа објављује: »Ко је достојан да отвори свитак и поломи његове печате?«

³ Али, нико ни на небу, ни на земљи, ни под земљом није могао да отвори свитак ни да у њега погледа. ⁴ А ја сам много плакао што се није нашао нико достојан да отвори свитак ни да у њега погледа.

⁵ Тада ми рече један од старешина: »Немој да плачеш. Ено, победио је Лав из Јудиног племена, Корен Давидов. Он може да отвори свитак и његових седам печата.«

⁶ Тада видех како између престола и четири жива бића и старешина стоји Јагње, као да је заклано, са седам рогова и седам очију – то јест седам Божијих духова, који су послани по свој земљи. ⁷ И Јагње приђе, па узе свитак из деснице Онога који седи на престолу. ⁸ А када га је узело, она четири жива бића и двадесет четири старешине падоше ничице пред Јагњетом. Сваки од њих имао је китару и златне чиније пуне кâда, то јест молитви светих, ⁹ и певали су нову песму:

¹¹ Онда погледах и чух гласове многобројних анђела око престола и живих бића и старешина. Било их је на хиљаде хиљада и на миријаде миријада.^{[a] 12} Говорили су из свега гласа:

¹³ Онда чух сва створења на небу и на земљи, под земљом и на мору и све што је у њима, како говоре:

¹⁴ Четири жива бића рекоше: »Амин«, а старешине падоше ничице и поклонише се.

Бог позива Израелце да му се врате

1 Осмог месеца друге године владавине цара Дарија, реч ГОСПОДЊА дође пророку Захарији сину Берехје сина Идовог:

² »ГОСПОД се силно разгневио на ваше праоце. ³ Зато реци народу: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Вратите ми се, говори ГОСПОД над војскама, и ја ћу се вратити вама, каже ГОСПОД над војскама. ⁴ Не будите као ваши праоци, којима су негдашњи пророци објавили: »Овако каже ГОСПОД над војскама: Окрените се од свога злог начина живота и својих злих дела.« Али они не хтедоше да ме послушају ни да обрате пажњу на мене, говори ГОСПОД.

⁵ »‚Где су сада ваши праоци? И пророци, зар живе довека? ⁶ Али, зар нису моје речи и моје уредбе, које сам дао својим слугама пророцима, стигле ваше праоце? Они су се тада покајали и рекли: »ГОСПОД над војскама је с нама учинио онако како наш начин живота и дела заслужују, баш као што је и одлучио да учини.«‘«

Човек међу стаблима мирте

⁷ Двадесет четвртог дана једанаестог месеца, месеца шевата, друге године Даријеве владавине, реч ГОСПОДЊА дође пророку Захарији сину Берехје сина Идовог.

⁸ Те ноћи видех човека како јаше на коњу риђану. Стајао је међу стаблима мирте у клисури, а иза њега су били риђи, смеђи и бели коњи.

⁹ Ја упитах: »Шта су ови, господару?«

А анђео који је са мном разговорао рече: »Показаћу ти шта су.«

¹⁰ Тада човек који је стајао међу миртама рече: »Ово су они које је ГОСПОД послао да обилазе земљу.«

¹¹ А они известише анђела ГОСПОДЊЕГ који је стајао међу миртама: »Обишли смо земљу уздуж и попреко и видели да је у целој земљи мир и спокој.«

¹² Тада анђео ГОСПОДЊИ рече: »ГОСПОДЕ над војскама, колико ћеш још ускраћивати милост Јерусалиму и градовима Јуде, на које си гневан ових седамдесет година?«

¹³ А ГОСПОД благим и утешним речима одговори анђелу који је разговарао са мном.

¹⁴ Анђео који је разговарао са мном рече ми: »Ово објави: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Силно сам љубоморан због Јерусалима и Сиона, ¹⁵ а силно гневан на народе који мисле да су сигурни. Био сам тек мало гневан, али они увећаше зло^[a].

¹⁶ »‚Стога овако каже ГОСПОД: Вратићу се у Јерусалим с милошћу и у њему ће ми поново бити саграђен Дом, говори ГОСПОД над војскама, а преко Јерусалима биће растегнуто мерничко уже.‘

¹⁷ »Објави и ово: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Моји градови ће опет уживати у благостању, а ГОСПОД ће опет утешити Сион и изабрати Јерусалим.‘«

Четири рога и четири занатлије

¹⁸ Онда погледах, а оно – четири рога!

¹⁹ Упитах анђела који је разговарао са мном: »Шта је ово?«

А он ми одговори: »То су рогови који су распршили Јуду, Израел и Јерусалим.«

²⁰ Онда ми ГОСПОД показа четири занатлије.

²¹ Ја упитах: »Шта су ови дошли да ураде?«

А он одврати: »Оно су рогови који су распршили Јуду, да више нико не дигне главу, а ове занатлије су дошле да их застраше и да оборе рогове народâ који су дигли своје рогове против Јудине земље да распрше њен народ.«

Исус и Самарићанка

4 Када је Исус сазнао да су фарисеји чули да он стиче и крштава више ученика него Јован ² – иако сам Исус није крштавао, него његови ученици – ³ оде из Јудеје и врати се у Галилеју.

⁴ Морао је да прође кроз Самарију, ⁵ па тако стиже у самаријски град који се зове Сихар, близу имања које је Јаков дао своме сину Јосифу. ⁶ Тамо је био и Јаковљев бунар, па Исус, уморан од пута, седе крај њега. Било је негде око поднева^[a].

⁷ Када је једна Самарићанка дошла да заграби воде, Исус јој рече: »Дај ми да пијем«, ⁸ јер су његови ученици били отишли у град да купе хране.

⁹ А Самарићанка му рече: »Зашто ти, Јудејин, тражиш да пијеш од мене, једне Самарићанке?« – пошто се Јудеји нису слагали са Самарићанима.

¹⁰ »Када би знала Божији дар«, одговори јој Исус, »и ко је онај који ти каже: ‚Дај ми да пијем‘, замолила би га, и он би ти дао живе воде.«

¹¹ »Господару«, одврати жена, »немаш чиме ни да заграбиш воде, а бунар је дубок. Одакле ти онда жива вода? ¹² Зар си можда већи од нашег оца Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега он и његови синови и стада?«

¹³ »Ко год пије ову воду«, одговори јој Исус, »опет ће ожеднети, ¹⁴ а ко пије воду коју му ја дајем, неће ожеднети довека. Вода коју му ја дајем постаће у њему извор воде која увире у вечни живот.«

¹⁵ »Господару«, рече му жена, »дај ми те воде, да не жедним и да не морам да долазим овамо да заграбим воде.«

¹⁶ »Иди и позови свога мужа«, рече јој Исус, »па се врати овамо.«

¹⁷ А жена му одговори: »Немам мужа.«

»Добро кажеш: ‚Немам мужа‘«, одврати Исус. ¹⁸ »Пет мужева си имала, а овај с којим си сада није ти муж. Истину си рекла.«

¹⁹ »Господару«, рече жена, »видим да си пророк! ²⁰ Наши праоци су се клањали Богу на овој гори, а ви Јудеји кажете да му се треба клањати у Јерусалиму.«

²¹ »Веруј ми, жено«, рече Исус, »долази час када се нећете клањати Оцу ни овде ни у Јерусалиму. ²² Ви се клањате оном што не познајете, а ми се клањамо оном што познајемо, јер спасење долази од Јудеја. ²³ Али долази час – и већ је ту – када ће се истински клањаоци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац баш такве клањаоце жели. ²⁴ Бог је дух, и они који му се клањају, у духу и истини треба да му се клањају.«

²⁵ А жена му рече: »Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Када он дође, све ће нам објаснити.«

²⁶ »Ја сам«, рече јој Исус, »ја који с тобом говорим.«

²⁷ Тада се вратише ученици и зачудише се што разговара са женом. Али ниједан не упита: »Шта тражиш од ње?« ни: »Зашто с њом разговараш?«

²⁸ А жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: ²⁹ »Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?«

³⁰ И они изађоше из града и кренуше к Исусу.

³¹ А ученици су у међувремену молили Исуса: »Раби, једи.«

³² Али он им рече: »Ја имам да једем јело за које ви не знате.«

³³ Тада ученици рекоше један другом: »Да му није неко донео да једе?«

³⁴ Исус им рече: »Моје јело је да извршавам вољу Онога који ме је послао и да довршим његово дело. ³⁵ Зар и ви не кажете: ‚Још четири месеца, па жетва?‘ Кажем вам: отворите очи и погледајте поља – зрела^[b] су за жетву. ³⁶ Жетелац већ прима плату и скупља род за вечни живот, да се и сејач и жетелац заједно радују. ³⁷ У томе се обистињује изрека: ‚Један сеје, а други жање.‘ ³⁸ Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте пожњели плодове њиховог труда^[c].«

³⁹ Многи Самарићани из онога града повероваше у Исуса због речи оне жене која је сведочила: »Рекао ми је све што сам учинила.«

⁴⁰ А када су дошли к њему, замолише га да остане код њих, и он тамо остаде два дана. ⁴¹ И још многи повероваше због његових речи.

⁴² Говорили су оној жени: »Сада више не верујемо због онога што си ти рекла, него зато што смо сами чули, и знамо да је ово заиста Спаситељ света.«

Излечење службениковог сина

(Мт 8,5-13; Лк 7,1-10)

⁴³ После та два дана, Исус оде оданде у Галилеју, ⁴⁴ иако је сам изјавио да је пророк без части у свом завичају. ⁴⁵ Када је стигао, Галилејци га лепо примише, јер су видели шта је све учинио у Јерусалиму за време празника, пошто су и они били тамо.

⁴⁶ Исус тако опет дође у Кану Галилејску, где је био претворио воду у вино. А тамо је био један царев службеник чији је син лежао болестан у Кафарнауму. ⁴⁷ Када је чуо да је Исус из Јудеје дошао у Галилеју, дође к њему и замоли га да оде у Кафарнаум и излечи му сина, јер овај само што није умро.

⁴⁸ А Исус му рече: »Док не видите знамења и чуда, не верујете.«

⁴⁹ »Господару«, рече му царев службеник, »дођи док ми дете није умрло.«

⁵⁰ »Иди«, рече му Исус, »твој син ће живети.«

Човек поверова у то што му је Исус рекао и оде.

⁵¹ А док је још био на путу, сретоше га његове слуге с вешћу да му је син жив. ⁵² Он их упита када му је кренуло набоље, а они му одговорише: »Грозница га је оставила јуче око један сат после подне^[d].«

⁵³ Дечаков отац се сети да му је баш тада Исус рекао: »Твој син ће живети.«

И поверова он и сви његови укућани.

⁵⁴ Било је то друго знамење које је Исус учинио пошто је дошао из Јудеје у Галилеју.