M’Cheyne Bible Reading Plan

Соломон гради Храм

(1. Цар 6,1-38)

3 Тада Соломон поче да гради Дом ГОСПОДЊИ у Јерусалиму, на гори Морији, где се ГОСПОД показао његовом оцу Давиду. Било је то на гумну Орнана Јевусејца, на месту које је припремио Давид. ² Почео је да га гради другог дана другог месеца четврте године своје владавине.

³ Темељ који је Соломон поставио да на њему изгради Божији Дом био је шездесет лаката^[a] дуг и двадесет лаката^[b] широк, према старој мери лакта.

⁴ Трем на предњој страни Храма био је двадесет лаката дуг и двадесет лаката висок и пружао се ширином Храма. Изнутра га је Соломон обложио чистим златом. ⁵ Главну одају обложио је боровим плочама, које је прекрио чистим златом и украсио изрезбареним палмама и ланцима, ⁶ а цео Храм је украсио драгим камењем. Злато које је употребио било је из Парвајима. ⁷ Греде на таваници, довратке, зидове и врата Храма обложио је златом, а на зидовима изрезбарио херувиме.

⁸ Светињу над светињама саградио је тако да је њена дужина одговарала ширини Храма – била је двадесет лаката дуга и двадесет лаката широка. Њену унутрашњост обложио је са шест стотина таланата^[c] чистог злата. ⁹ Златни клинови били су тешки педесет шекела^[d]. И горње делове је обложио златом.

¹⁰ У Светињи над светињама направио је два кипа – херувиме – и обложио их златом. ¹¹ Укупан распон крила оба херувима био је двадесет лаката. Једно крило првог херувима било је пет лаката^[e] дуго и додиривало је зид Храма, док му је друго, пет лаката дуго крило дотицало крило другог херувима. ¹² Исто тако, једно крило другог херувима било је пет лаката дуго и дотицало је други зид Храма, а друго, које је било исто пет лаката дуго, дотицало је крило првог херувима. ¹³ Распон крила ових херувима био је укупно двадесет лаката. Херувими су стајали на ногама, лицем окренути према главној одаји.

¹⁴ Направио је и завесу од плавог, пурпурног и гримизног предива и танког лана. У њу су били уткани херувими.

Два бронзана стуба

(1. Цар 7,15-22)

¹⁵ Испред Храма је направио два стуба који су били тридесет пет лаката^[f] високи, а сваки је на врху имао главицу од пет лаката. ¹⁶ Направио је и уплетене ланце и ставио их на врх стубова, а тако и стотину нарова, које је причврстио за ланце. ¹⁷ Стубове је подигао испред Храма, један на југу, а други на северу. Јужни стуб назвао је »Јахин«, а северни »Вооз«.

Опрема Храма

(1. Цар 7,23-51)

4 Направио је и бронзани жртвеник, двадесет лаката дуг, двадесет лаката широк и десет лаката висок^[g]. ² Направио је и Море, умиваоник од ливене бронзе, кружног облика, пречника десет лаката^[h], пет лаката^[i] високо и тридесет лаката^[j] у обиму. ³ Испод руба је било окружено ликовима бикова, њих десет, по један на сваки лакат^[k]. Бикови су били изливени у два реда и сливени с Морем, ⁴ које је стајало на дванаест бикова. Три су гледала на север, три на запад, три на југ и три на исток. Бикови су задњим крајем били окренути према унутра. ⁵ Море је било један педаљ^[l] дебело, а руб му је био као руб пехара, као љиљан. Запремина му је била три хиљаде бата^[m].

⁶ Направио је још и десет умиваоника и поставио пет на јужној, а пет на северној страни. У њима се прало све што се користило за жртве паљенице, док је Море служило за прање свештеникâ.

⁷ Направио је и десет златних свећњака према опису и поставио их у Храму, пет на јужној, а пет на северној страни. ⁸ Направио је још и десет столова и поставио их у Храму, пет на јужној, а пет на северној страни. Направио је и стотину златних чинија за шкропљење.

⁹ Саградио је свештеничко двориште и велико двориште, као и капију за велико двориште, коју је обложио бронзом. ¹⁰ Море је поставио на јужној страни, у југоисточном углу. ¹¹ Направио је и лонце и лопатице и чиније за шкропљење.

Тако је Хурам завршио посао који је обављао за цара Соломона у Божијем Дому:

Сви предмети које је Хурам-Ави направио за цара Соломона за Дом ГОСПОДЊИ били су од углачане бронзе. ¹⁷ Цар је наредио да се лију у глиненим калупима у Јорданској равници између Сукота и Цартана^[n]. ¹⁸ Соломон је направио толико много предмета да нису ни утврђивали тежину утрошене бронзе.

¹⁹ Соломон је дао да се изради и сва опрема у Божијем Дому:

3 Видите колику љубав нам је Отац даровао: да се зовемо Божија деца! А то и јесмо. Свет нас не познаје зато што није упознао њега. ² Драги моји, сада смо Божија деца, а још се није показало шта ћемо бити. Али знамо да ћемо, када се он појави, бити слични њему, јер ћемо га видети онаквог какав јесте. ³ И ко год полаже ову наду у њега, чисти се као што је и он чист.

⁴ Ко год чини грех, чини безакоње, јер грех је безакоње. ⁵ А ви знате да се он појавио да уклони грехе и да у њему нема греха. ⁶ Ко год живи у њему, више не греши. А ко греши, није га видео ни упознао.

⁷ Дечице, нека вас нико не доводи у заблуду. Ко чини оно што је праведно, праведан је као што је он праведан. ⁸ Ко чини грех, припада ђаволу, јер ђаво греши од почетка. Зато се појавио Син Божији – да разори ђавоља дела. ⁹ Ко год је рођен од Бога, не чини грех, јер Божије семе живи у њему; он не може да греши, јер је рођен од Бога. ¹⁰ По овоме се распознају Божија деца и ђавоља деца: ко год не чини оно што је праведно и ко не воли свога брата, не припада Богу.

Волите један другога

¹¹ Ово је порука коју сте чули од почетка: да волимо један другога. ¹² Не будите као Каин, који је припадао Зломе и убио свога брата. А зашто га је убио? Зато што су његова дела била зла, а дела његовог брата праведна. ¹³ Не чудите се, браћо, ако вас свет мрзи. ¹⁴ Ми знамо да смо из смрти прешли у живот, јер волимо браћу. Ко не воли, остаје у смрти. ¹⁵ Ко год мрзи свога брата, убица је, а знате да ниједан убица нема у себи трајног, вечног живота.

¹⁶ По овоме знамо шта је љубав: он је за нас положио свој живот. Стога смо и ми дужни да свој живот положимо за браћу. ¹⁷ Ко има добра овога света и гледа свога брата како оскудева, па се на њега не сажали, како може Божија љубав да остане у њему? ¹⁸ Дечице, не волимо речју и језиком, него делима и истином. ¹⁹ По томе ћемо знати да припадамо истини и умирити своју савест^[a] пред њим ²⁰ кад год нас савест осуђује. Јер, Бог је већи од наше савести и све зна.

²¹ Драги моји, ако нас савест не осуђује, имамо поуздање пред Богом ²² и добијамо од њега оно што замолимо, јер се држимо његових заповести и чинимо оно што је њему мило. ²³ А ово је његова заповест: да верујемо у име његовог Сина Исуса Христа и да волимо један другога као што нам је заповедио. ²⁴ Ко се држи његових заповести, у њему живи и он у њему. А по овоме знамо да он живи у нама: по Духу кога нам је дао.

Пад Ниниве

Прича о упорној удовици

18 Онда им исприча и причу да увек треба да се моле и да не посустају. ² »У неком граду живео један судија«, рече. »Није се бојао Бога и није марио за људе. ³ А у том граду је била и једна удовица која је стално долазила к њему, говорећи: ‚Одбрани ме од мога противника.‘ ⁴ Он то неко време није хтео, али касније рече себи: ‚Иако се не бојим Бога и не марим за људе, ипак ћу да одбраним ову удовицу ⁵ зато што ми досађује, да ме на крају не изнури својим долажењем.‘«

⁶ Тада Господ рече: »Чули сте шта каже неправедни судија. ⁷ Па зар неће Бог одбранити своје изабране, који дању и ноћу вапију к њему? Зар ће одуговлачити да их услиши? ⁸ Кажем вам: одбраниће их, и то брзо. Само, хоће ли Син човечији, када дође, наћи веру на земљи?«

Прича о фарисеју и царинику

⁹ А онима који су били убеђени да су праведни, а све остале ниподаштавали, исприча ову причу: ¹⁰ »Двојица су отишла у Храм да се помоле. Један је био фарисеј, а други цариник. ¹¹ Фарисеј је стајао и овако се молио у себи^[a]: ‚Боже, хвала ти што нисам као остали људи – разбојници, неправедници, прељубници – или као овај цариник. ¹² Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што стекнем.‘

¹³ »А цариник је стајао подаље и ни поглед није хтео да подигне ка небу, него се ударао у груди и говорио: ‚Боже, смилуј се мени, грешнику!‘

¹⁴ »Кажем вам: он, а не онај други, отишао је кући оправдан. Јер, ко самога себе уздиже, биће понижен; а ко самога себе понизује, биће узвишен.«

Исус и деца

(Мт 19,13-15; Мк 10,13-16)

¹⁵ Људи су му доносили и малу децу да их дотакне, а када су ученици то видели, изгрдише их.

¹⁶ Али Исус их позва к себи, па рече: »Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство. ¹⁷ Истину вам кажем: ко не прихвати Божије царство попут малог детета, неће ући у њега.«

Богати поглавар

(Мт 19,16-30; Мк 10,17-31)

¹⁸ Један поглавар га упита: »Добри учитељу, шта да учиним да наследим вечни живот?«

¹⁹ »Зашто ме називаш добрим?« одврати Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога. ²⁰ Заповести знаш: ‚Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не сведочи лажно, Поштуј свога оца и мајку.‘^(A)«

²¹ А он рече: »Свега тога сам се држао од детињства.«

²² Када је Исус то чуо, рече му: »Још једно ти недостаје: продај све што имаш и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«

²³ Али, када је то поглавар чуо, силно се ражалости, јер је био веома богат.

²⁴ Када је Исус видео да се овај ражалостио, рече: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство. ²⁵ Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«

²⁶ А они који су то чули рекоше: »Па ко може да се спасе?«

²⁷ »Оно што је немогуће људима«, рече он, »могуће је Богу.«

²⁸ Тада Петар рече: »Ево, ми смо све оставили и пошли за тобом.«

²⁹ »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је ради Божијег царства оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, ³⁰ а да неће добити многоструко више у ово време, а у будућем свету вечни живот.«

Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мт 20,17-19; Мк 10,32-34)

³¹ Онда одведе Дванаесторицу на страну, па им рече: »Ево, кренули смо у Јерусалим и све што су пророци написали о Сину човечијем, испуниће се. ³² Предаће га незнабошцима и ругати му се, злостављати га, пљувати, ³³ избичевати и убити, а он ће трећег дана васкрснути.«

³⁴ Али они ништа од тога не разумеше. Значење тих речи било им је скривено, па нису знали о чему говори.

Исус враћа вид слепом просјаку

(Мт 20,29-34; Мк 10,46-52)

³⁵ Када се Исус приближио Јерихону, поред пута је седео један слеп човек и просио.

³⁶ Чувши да народ пролази, упита шта се дешава, ³⁷ а они му рекоше: »Пролази Исус Назарећанин.«

³⁸ Он повика: »Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!«

³⁹ Они што су ишли напред опоменуше га да ућути, али он је још више викао: »Сине Давидов, смилуј ми се!«

⁴⁰ Тада Исус стаде и нареди да му га доведу, а када се овај приближио, упита га: ⁴¹ »Шта хоћеш да учиним за тебе?«

»Господе«, одговори он, »да прогледам.«

⁴² А Исус му рече: »Прогледај! Твоја вера те је излечила.«

⁴³ И овај одмах прогледа и пође за Исусом, славећи Бога. А видео је то и сав народ и славио Бога.