M’Cheyne Bible Reading Plan

19 Када се јудејски цар Јосафат жив и здрав вратио у своју палату у Јерусалиму, ² виделац Јеху син Хананијев изађе му у сусрет, па му рече: »Зар треба да помажеш опакима и да волиш оне који мрзе ГОСПОДА? Због тога је на теби јарост ГОСПОДЊА. ³ Али има у теби и добра, јер си из земље уклонио Ашерине мотке и свим срцем тражиш Бога.«

⁴ Јосафат проведе неко време у Јерусалиму, а онда опет оде међу народ од Беер-Шеве до Ефремовог горја и поново их приклони ГОСПОДУ, Богу њихових праотаца. ⁵ Он постави судије у земљи, у сваком од утврђених градова Јуде, ⁶ и рече им: »Добро размислите шта радите, јер не судите у име човека, него у име ГОСПОДА, који је с вама кад год доносите пресуду. ⁷ Дакле, бојте се ГОСПОДА. Судите пажљиво, јер код ГОСПОДА, нашега Бога, нема неправде, ни пристрасности, ни подмићивања.«

⁸ А када се вратио у Јерусалим, Јосафат постави неке од Левита, свештеника и глава израелских породица да у Јерусалиму спроводе ГОСПОДЊИ закон и решавају спорове.

⁹ Он им овако рече: »Радите то верно и свим срцем, у страху од ГОСПОДА. ¹⁰ У сваком случају који дође пред вас, а односи се на вашу сабраћу која живе у градовима – било да је реч о проливању крви, било о нечем другом што се помиње у Закону и заповестима, уредбама и законима – треба да их опомињете да не греше против ГОСПОДА, иначе ће јарост ГОСПОДЊА сићи на вас и вашу сабраћу. Тако чините и нећете погрешити. ¹¹ Главни свештеник Амарја биће ваш претпостављени у свему што се тиче ГОСПОДА, Зевадја син Јишмаелов, поглавар Јудиног племена, биће ваш претпостављени у свему што се тиче цара, а Левити ће бити ваши надгледници. Поступајте храбро и нека ГОСПОД буде с онима који чине добро.«

20 После ових догађаја, Моавци и Амонци и неки од Меунаца дођоше да ратују против Јосафата.

² Неки дођоше и рекоше Јосафату: »Силна војска иде на тебе из Едома, с оне стране мора, и већ је у Хацецон-Тамару« – то јест Ен-Гедију.

³ Јосафат се уплаши и одлучи да упита ГОСПОДА за савет, па прогласи пост у целој Јуди. ⁴ Јудеји из сваког града у Јуди окупише се и дођоше да траже помоћ од ГОСПОДА.

⁵ Тада Јосафат устаде усред скупа Јудеја и Јерусалимљана у Дому ГОСПОДЊЕМ, пред новим двориштем, ⁶ па рече: »ГОСПОДЕ, Боже наших праотаца, ти си Бог на небу и владаш над свим царствима незнабожаца. Моћ и сила у твојим су рукама и нико не може да ти се одупре. ⁷ Боже наш, ти си отерао становнике ове земље пред својим народом Израелом и довека је дао потомцима свог пријатеља Авраама. ⁸ Они живе у њој и у њој су подигли светилиште за твоје Име, говорећи: ⁹ ‚Ако нас снађе несрећа – мач осуде, помор или глад – ми ћемо стати пред тебе, пред овај Храм који носи твоје Име, и завапити ти у својој невољи, и ти ћеш нас чути и спасти нас.‘

¹⁰ »А ево сада Амонаца, Моаваца и оних из горског краја Сеира, оних чије подручје ниси дао Израелцима да га освоје када су дошли из Египта, па су се Израелци окренули од њих и нису их затрли. ¹¹ Види како нам они узвраћају: долазе да нас отерају са поседа који си нам дао у наследство. ¹² Боже наш, зар им нећеш судити? Јер, ми смо немоћни да се суочимо са овом силном војском која иде на нас. Не знамо шта да радимо – зато су наше очи упрте у тебе.«

¹³ Сви Јудеји, са својом нејачи, женама и децом, стајали су тамо пред ГОСПОДОМ.

¹⁴ Тада Дух Јахеов сиђе на Јахазиела сина Захарије сина Бенаје сина Јеиела сина Мататјиног, Левита, Асафовог потомка, док је стајао на скупу.

¹⁵ Он рече: »Чуј, сва Јудо, житељи Јерусалима и ти царе Јосафате! Овако вам каже ГОСПОД: ‚Не бојте се и не обесхрабрујте због ове силне војске. Јер, битка није ваша, него Божија. ¹⁶ Крените сутра на њих. Они ће се пењати уз превој Циц, а ви ћете их затећи на крају кланца у пустињи Јеруел. ¹⁷ Нећете морати да се борите у овој бици. Само заузмите положаје, Јудо и Јерусалиме, и чврсто стојте и гледајте како ГОСПОД побеђује. Не бојте се и не обесхрабрујте. Крените сутра на њих, јер ГОСПОД ће бити с вама‘.«

¹⁸ На то се Јосафат ничице поклони, а и сви Јудеји и житељи Јерусалима падоше ничице пред ГОСПОДОМ, клањајући му се. ¹⁹ Тада устадоше и неки Левити Кехатовци и Корејевци, па су из свега гласа хвалили ГОСПОДА, Бога Израеловог.

²⁰ Ујутро поранише и кренуше у пустињу Текоу. Када су полазили, Јосафат устаде и рече: »Чујте ме, Јудо и житељи Јерусалима! Верујте у ГОСПОДА, свога Бога, и опстаћете. Верујте његовим пророцима, и успећете.«

²¹ Пошто се посаветовао са народом, Јосафат одреди људе да, корачајући на челу војске, певају ГОСПОДУ и хвале сјај његове светости говорећи:

²² Када су почели да певају и хвале ГОСПОДА, ГОСПОД постави заседе Амонцима, Моавцима и Сеирцима, који су кренули на Јуду, и удари их. ²³ Амонци и Моавци се дигоше на Сеирце, да их униште и затру. А када су поубијали све Сеирце, почеше да се убијају међу собом.

²⁴ Када су Јудеји стигли до места које гледа на пустињу и погледали пут оне силне војске, а оно – само мртва тела леже на земљи – нико није утекао!

²⁵ Тада Јосафат и његова војска одоше да покупе плен, па нађоше међу онима много опреме, одеће и вредних предмета – више него што су могли да понесу. Плена је било толико да су га сакупљали три дана. ²⁶ Четвртог дана се окупише у долини Бераха, где благословише ГОСПОДА. Зато се та долина и дан-данас зове Бераха^[a].

²⁷ Потом се, са Јосафатом на челу, сви Јудеји и Јерусалимљани радосни вратише у Јерусалим, јер им је ГОСПОД дао повода да ликују над својим непријатељима. ²⁸ Када су ушли у Јерусалим, одоше у Дом ГОСПОДЊИ са харфама, лирама и трубама. ²⁹ Страх од Бога обузе сва царства на земљи која су чула да се ГОСПОД борио против Израелових непријатеља. ³⁰ А Јосафатово царство било је у миру, јер му је његов Бог дао починак са свих страна.

³¹ Тако је Јосафат владао над Јудом. Имао је тридесет пет година када је постао цар Јуде и владао је у Јерусалиму двадесет пет година. Мајка му се звала Азува кћи Шилхијева. ³² Он је ишао стопама свог оца Асе и није од тога одступао, чинећи оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима. ³³ Али узвишице нису уклоњене и народ се ни даље није свим срцем приклонио Богу својих праотаца.

³⁴ Остали догађаји Јосафатове владавине, од првог до последњег, записани су у Летописима Јехуа сина Хананијевог, који су забележени у Књизи царева Израела.

³⁵ Касније је јудејски цар Јосафат склопио савез са израелским царем Ахазјом, који је опако поступао. ³⁶ С њим се договорио да саграде трговачке лађе^[b]. Када су оне биле саграђене у Ецјон-Геверу, ³⁷ Елиезер син Додавахуов из Мареше пророковао је против Јосафата, говорећи: »Зато што си склопио савез са Ахазјом, ГОСПОД ће уништити оно што си саградио.«

И оне лађе се разбише, па нису могле да плове.

Седми печат и златна кадионица

8 Када је Јагње разломило седми печат, на небу настаде тајац који потраја око пола сата.

² Тада видех седам анђела који стоје пред Богом. Они добише седам труба.

³ Онда дође један анђео са златном кадионицом и стаде код жртвеника. Он доби много кâда, да га с молитвама свих светих принесе^[a] на златном жртвенику пред престолом. ⁴ Из анђелове руке се пред Богом подиже дим кâда с молитвама свих светих^[b]. ⁵ Потом анђео узе кадионицу, напуни је ватром са жртвеника, па је баци на земљу. Разлегоше се грмљавина и тутњава, севнуше муње и настаде земљотрес.

Трубе

⁶ Седам анђела који су имали седам труба спремише се да затрубе.

⁷ Први анђео затруби, и настадоше грȁд и огањ помешан с крвљу, и то би бачено на земљу. Изгоре трећина земље и изгоре трећина дрвећа и изгоре сва зелена трава.

⁸ Други анђео затруби, и нешто као велика, огњем успламтела гора би бачено у море. Трећина мора се претвори у крв ⁹ и угину трећина створења која живе у мору и би уништена трећина бродова.

¹⁰ Трећи анђео затруби, и са неба паде једна велика звезда, горећи као буктиња. Она паде на трећину река и на изворе водâ. ¹¹ А име те звезде је Пелен. Трећина водâ се претвори у пелен, и многи људи помреше од водâ, јер су биле горке.

¹² Четврти анђео затруби, и би ударена трећина сунца, трећина месеца и трећина звезда, па се помрачише за трећину. Дан изгуби трећину своје светлости, а тако и ноћ.

¹³ Тада видех и чух једног орла који је летео посред неба и из свега гласа викао: »Јао! Јао! Јао становницима земље због звука трубе преостале тројице анђела који треба да затрубе!«

Златни свећњак и две маслине

4 Тада се анђео који је са мном разговарао врати и пробуди ме као што се човека буди из сна.

² »Шта видиш?« упита ме.

А ја одговорих: »Видим свећњак сав од злата, с посудом на врху и седам жижака на себи и седам левака за жишке. ³ Крај њега су два маслинова дрвета – једно десно од посуде, а друго лево.«

⁴ Онда упитах анђела који је са мном разговарао: »Шта је то, господару?«

⁵ А он одговори: »Зар не знаш шта је то?«

»Не, господару«, одвратих.

⁶ Стога ми он рече: »То је реч ГОСПОДЊА Зоровавелу: ‚Не снагом ни силом, већ мојим Духом,‘ каже ГОСПОД над војскама. ⁷ ‚Шта си ти, силна горо? Пред Зоровавелом ћеш постати равница. Он ће извући угаони камен уз поклике: »Милост! Милост теби!«‘«

⁸ Дође ми реч ГОСПОДЊА:

⁹ »Зоровавел је својим рукама положио темеље овога Дома; он ће га својим рукама и довршити. Тада ћете знати да ме је вама послао ГОСПОД над војскама. ¹⁰ Ко омаловажава дан скромних почетака? Људи ће се радовати када у Зоровавеловој руци угледају висак. Оних седам жижака су ГОСПОДЊЕ очи које осматрају сву земљу.«

¹¹ Ја тада упитах анђела: »Шта су ова два маслинова дрвета с десне и леве стране свећњака?«

¹² И још га упитах: »Шта су оне две маслинове гране које изливају златно уље кроз она два златна левка?«

¹³ А он ми одговори: »Зар не знаш шта је то?«

»Не, господару«, одвратих.

¹⁴ А он рече: »Оне су двојица који су помазани да служе Господару све земље.«

Исусова браћа не верују

7 После тога је Исус ишао по Галилеји, јер није хтео да иде у Јудеју, пошто су Јудеји желели да га убију.

² Приближавао се јудејски Празник сеница, ³ па браћа рекоше Исусу: »Иди одавде и пођи у Јудеју, да твоји ученици виде дела која чиниш. ⁴ Јер, нико ко жели да буде познат, не ради у тајности. Кад већ све то чиниш, покажи се свету.«

⁵ Чак ни његова браћа нису веровала у њега.

⁶ А Исус им рече: »Моје време још није дошло, а за вас је свако време погодно. ⁷ Вас свет не може да мрзи, али мене мрзи, јер ја сведочим против њега, да су му дела зла. ⁸ Ви идите на празник, а ја још не идем онамо, јер моје време још није дошло^[a].«

⁹ И то рекавши, остаде у Галилеји.

Исус на Празнику сеница

¹⁰ Када су његова браћа отишла на празник, оде и он, али не јавно, него тајно.

¹¹ А Јудеји су га на празник тражили и говорили: »Где је онај?«

¹² У народу се о њему много шапутало. Једни су говорили: »Добар је«, а други: »Није, заводи народ.« ¹³ Али нико, због страха од Јудеја, није о њему говорио јавно.

¹⁴ Када је већ била половина празника, Исус оде у Храм и поче да учи народ.

¹⁵ Јудеји се зачудише, па рекоше: »Откуд овај зна Писма, а није учио?«

¹⁶ »Моје учење није моје, него Онога који ме је послао«, одговори им Исус. ¹⁷ »Ко хоће да извршава његову вољу, сазнаће да ли ово учење долази од Бога или ја говорим сам од себе. ¹⁸ Ко говори сам од себе, за себе тражи славу. А ко тражи славу за онога који га је послао, тај је истинит и у њему нема неправде. ¹⁹ Зар вам није Мојсије дао Закон? А ипак нико од вас не извршава Закон. Зашто хоћете да ме убијете?«

²⁰ »Опсео те демон«, одговори му народ. »Ко хоће да те убије?«

²¹ »Учинио сам једно дело«, рече им Исус, »и сви се чудите. ²² Зато што вам је Мојсије дао обрезање – иако оно није од Мојсија, већ од праотаца – ви човека обрезујете чак и у суботу. ²³ Па, ако човек може да буде обрезан у суботу, да не би био прекршен Мојсијев закон, зашто се љутите на мене што сам целог човека излечио у суботу? ²⁴ Не судите по спољашњости, него судите праведно.«

Расправа о Исусовом пореклу

²⁵ Тада неки Јерусалимљани рекоше: »Није ли ово онај кога хоће да убију? ²⁶ А ево, он јавно говори и ништа му не кажу. Да нису поглавари заиста увидели да је он Христос? ²⁷ Али ми знамо одакле је овај, а када Христос дође, нико неће знати одакле је.«

²⁸ Док је учио народ у Храму, Исус повика: »Да, познајете ме! И знате одакле сам! Нисам дошао сам од себе. Али, истинит је Онај који ме је послао, кога ви не познајете. ²⁹ А ја га познајем, јер ја сам од њега и он ме је послао.«

³⁰ Тада они хтедоше да га ухвате, али нико не стави руку на њега, јер његов час још није био дошао.

³¹ А многи из народа повероваше, па рекоше: »Зар ће Христос, када дође, учинити више знамења него што их је овај учинио?«

Исус предсказује свој одлазак

³² Фарисеји дочуше да народ то шапуће о Исусу, па првосвештеници и фарисеји послаше слуге да га ухвате.

³³ А Исус рече: »Још само мало ћу бити с вама, па одлазим Ономе који ме је послао. ³⁴ Тражићете ме, али ме нећете наћи, и где сам ја, ви не можете доћи.«

³⁵ Тада Јудеји рекоше међу собом: »Куда то он намерава да иде да га ми не можемо наћи? Да неће да иде онима што су расејани међу Грцима и да учи Грке? ³⁶ Шта значи то што је рекао: ‚Тражићете ме, али ме нећете наћи‘, и: ‚Где сам ја, ви не можете доћи‘?«

Реке живе воде

³⁷ Последњег и најважнијег^[b] дана празника, Исус стаде и повика: »Ако је неко жедан, нека дође к мени и нека пије. ³⁸ Ко год верује у мене, као што каже Писмо, из њега ће потећи^[c] реке живе воде.«

³⁹ А то је рекао о Духу, кога је требало да приме они који у њега верују. Јер, тада Дух још није био дат, пошто Исус још није био прослављен.

Подвојеност у народу

⁴⁰ Када су чули ове речи, многи из народа рекоше: »Овај је заиста пророк.«

⁴¹ Други рекоше: »Ово је Христос.«

А трећи упиташе: »Зар ће Христос доћи из Галилеје? ⁴² Зар Писмо не каже да ће Христос доћи из Давидовог потомства и из Витлејема, села у коме је Давид живео?«

⁴³ Тако због Исуса настаде подвојеност у народу. ⁴⁴ Неки чак хтедоше и да га ухвате, али нико не стави на њега руке.

Поглавари не верују

⁴⁵ Слуге се вратише првосвештеницима и фарисејима, а они их упиташе: »Зашто га нисте довели?«

⁴⁶ »Нико никад није говорио као тај човек«, одговорише слуге.

⁴⁷ А фарисеји рекоше: »Зар је и вас завео? ⁴⁸ Да ли је неки поглавар или фарисеј поверовао у њега? ⁴⁹ Него, овај народ је проклет, јер не познаје Закон!«

⁵⁰ Тада им рече Никодим, онај што је раније био код Исуса, један од њих: ⁵¹ »Зар наш закон осуђује човека а да га прво не саслуша и не сазна шта чини?«

⁵² А они му одговорише: »Да ниси и ти из Галилеје? Проучи, па ћеш видети да пророк не долази из Галилеје.«

⁵³ И сваки оде својој кући.