M’Cheyne Bible Reading Plan

Амацја, цар Јуде

(2. Цар 14,1-20)

25 Амацја је имао двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао двадесет девет година. Мајка му се звала Јехоадан, а била је из Јерусалима. ² Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, али не из свега срца. ³ Када је учврстио своју власт у царству, погуби оне службенике који су убили његовог оца, цара. ⁴ Али њихове синове не погуби, држећи се онога што је записано у Књизи Мојсијевог закона, где је ГОСПОД заповедио: »Нека се родитељи не погубљују због своје деце, ни деца због родитељâ – нека се свако погуби за свој грех.«^(A)

⁵ Амацја окупи јудејски народ из Јуде и Венијамина, разврста их по породицама и постави им заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама. Онда пописа све оне од двадесет година и старије, и утврди да има три стотине хиљада мушкараца способних за војску и који умеју да рукују копљем и штитом. ⁶ Он унајми још и сто хиљада врсних ратника из Израела за сто таланата^[a] сребра.

⁷ Али дође му један Божији човек и рече: »Царе, ова војска из Израела не сме да иде с тобом, јер ГОСПОД није са Израелом – ни са једним Ефремовим потомком. ⁸ Чак ако и одеш и храбро се бориш, Бог ће те оборити пред непријатељем, јер Бог има моћ и да помогне и да обори.«

⁹ Амацја упита Божијег човека: »А шта ћемо са оних сто таланата које сам платио израелској војсци?«

А Божији човек одговори: »ГОСПОД може да ти дâ много више од тога.«

¹⁰ И Амацја отпусти војнике који су му дошли из Ефрема и посла их кући. Они се силно разгневише на Јуду и одоше кући у великом гневу.

¹¹ Амацја скупи снагу, па поведе своју војску у Слану долину, где уби десет хиљада Сеираца. ¹² Јудеји заробише живе десет хиљада људи, које одведоше на врх литице и бацише оданде, па се сви смрскаше.

¹³ А они војници које је Амацја вратио не давши им да учествују у рату, нападоше јудејске градове од Самарије до Бет-Хорона, убише три хиљаде људи и однеше много плена.

¹⁴ Када се Амацја вратио после покоља Едомаца, он донесе и богове Сеираца, па их постави себи за богове и поче да им се клања и да им приноси кâд.

¹⁵ ГОСПОД плану гневом на Амацју, па му посла пророка, који рече: »Зашто питаш за савет богове тог народа кад они нису могли ни свој народ да спасу од твоје руке?«

¹⁶ Док је овај још говорио, цар му рече: »Јесмо ли те ми поставили за царевог саветника? Престани! Зашто да погинеш?«

И пророк престаде, али ипак рече: »Знам да је Бог одлучио да те затре зато што си ово урадио и ниси послушао мој савет.«

¹⁷ Пошто се посаветовао, Амацја, цар Јуде, посла ову поруку Јехоашу сину Јехоахаза сина Јехуовог, цару Израела: »Хајде да се огледамо у боју.«

¹⁸ На то израелски цар одговори јудејском: »Либански чичак послао поруку либанском кедру: ‚Дај своју кћер мом сину за жену‘. Тада наиђе либанска звер и згази чичак. ¹⁹ Ти говориш: ‚Ето, потукао сам Едом‘, и сад си се узохолио и пуцаш од поноса. Али, боље седи код куће! Зашто тражиш кавгу у којој ћеш пропасти, а с тобом и Јуда?«

²⁰ Али Амацја не послуша, јер је Бог тако учинио да Јудеје преда у руке Јехоашу зато што су питали за савет богове Едома, ²¹ па израелски цар Јехоаш нападе. Он и Амацја огледаше се у боју код Бет-Шемеша у Јуди. ²² Израелци до ногу потукоше Јудеје, па они сви побегоше кући. ²³ Јехоаш зароби Амацју у Бет-Шемешу и одведе га у Јерусалим, где сруши четири стотине лаката^[b] јерусалимског зида од Ефремове до Угаоне капије. ²⁴ Када је узео све злато и сребро и све предмете који су се налазили у Божијем Дому и о којима се старао Јовид-Едом, као и благо из палате и таоце, врати се у Самарију.

²⁵ Јудејски цар Амацја син Јоашев живео је још петнаест година по смрти израелског цара Јехоаша сина Јехоахазовог.

²⁶ Остали догађаји Амацјине владавине, од првог до последњег, записани су у Књизи царева Јуде и Израела. ²⁷ Од времена када је Амацја престао да иде за ГОСПОДОМ ковала се завера против њега у Јерусалиму, па он побеже у Лахиш, али за њим послаше људе, који га тамо убише. ²⁸ Оданде га на коњима пренеше назад, па га сахранише крај његових праотаца у Јудином граду.

Жена и Аждаја

12 На небу се појави велико знамење: жена обучена у сунце, под ногама јој месец, а на глави венац од дванаест звезда. ² Била је трудна и викала у порођајним боловима и мукама. ³ Тада се на небу појави друго знамење: Аждаја, велика, црвена као ватра. Имала је седам глава и десет рогова, а на својим главама седам круна. ⁴ Њен реп повуче трећину звезда са неба и баци их на земљу. Аждаја стаде пред жену која је требало да се породи, да јој прождре дете чим га роди. ⁵ Она роди мушко дете, сина, који ће гвозденом палицом владати над свим народима. И дете би узето к Богу и његовом престолу, ⁶ а жена побеже у пустињу, на место које је Бог припремио за њу, да тамо буде збринута^[a] хиљаду двеста шездесет дана.

⁷ Тада на небу изби рат: Михаило са својим анђелима нападе Аждају. Аждаја са својим анђелима узврати напад, ⁸ али није била довољно јака, па изгубише место на небу^[b]. ⁹ Тако је збачена Велика аждаја, Стара змија, звана ђаво и Сатана, која цео свет доводи у заблуду. Збачена је на земљу, а с њом и њени анђели.

¹⁰ Тада чух силан глас на небу како говори:

¹³ Када је Аждаја видела да је збачена на земљу, поче да прогони ону жену која је родила мушко дете. ¹⁴ Али жена доби два крила великог орла да одлети до свога склоништа у пустињи, ван Змијиног домашаја, где ће бити збринута три и по године^[c]. ¹⁵ Тада Змија избљува из уста реку воде за женом, да је бујица однесе. ¹⁶ Али земља поможе жени: отвори своја уста и попи реку коју је Аждаја избљувала из својих уста. ¹⁷ Аждаја се разгневи на жену, па оде и поведе рат против осталих њених потомака – оних који се држе Божијих заповести и имају Исусово сведочанство – ¹⁸ и стаде^[d] на морски жал.

Бог обећава да ће благословити Јерусалим

8 Дође ми реч ГОСПОДА над војскама:

² »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Силно сам љубоморан због Кћери сионске^[a]; због ње ме обузима силни жар љубоморе.‘

³ »Овако каже ГОСПОД: ‚Вратићу се на Сион и пребивати у Јерусалиму. Тада ће Јерусалим звати Град истине, а гору ГОСПОДА над војскама Света гора.‘

⁴ »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Опет ће старци и старице седети на трговима Јерусалима, свако са штапом у руци због своје старости. ⁵ Градски тргови ће се испунити дечацима и девојчицама, који ће се играти по њима.‘

⁶ »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Ако то буде чудо за Остатак овога народа у то време, зар ће бити чудо и за мене?‘ говори ГОСПОД над војскама.

⁷ »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Спашћу свој народ из источних и западних земаља. ⁸ Довешћу их назад, да се настане у Јерусалиму. Они ће бити мој народ, а ја њихов Бог у истини и праведности.‘

⁹ »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Нека руке буду јаке вама који сада слушате ове речи из уста пророкâ који говоре откад су положени темељи Дома ГОСПОДА над војскама, да би се Храм опет сазидао. ¹⁰ Јер, пре овог времена није било плате ни за човека ни за животињу, нити је непријатељ остављао на миру онога ко је ишао за својим послом, јер сам ја сваког човека окретао против његовог ближњег. ¹¹ Али сада више нећу поступати са Остатком овога народа као у прошлим временима,‘ говори ГОСПОД над војскама.

¹² »‚Семе ће расти у миру, лоза рађати, земља давати род, а небо кишу. Све ћу то дати у наследство Остатку овога народа. ¹³ И као што сте били проклетство међу народима, народе Јуде и народе Израела, бићете благослов, јер ћу вас ја спасти. Не бојте се; нека вам руке буду јаке.‘

¹⁴ »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Баш као што сам одлучио да пустим на вас несрећу када су ме разгневили ваши праоци и нисам се предомислио,‘ каже ГОСПОД над војскама, ¹⁵ ‚тако сам сада одлучио да опет учиним добро Јерусалиму и народу Јуде. Не бојте се.

¹⁶ »‚Ево шта треба да чините: Говорите истину један другом. На суду пресуђујте истинито и право, ради мира. ¹⁷ Не смишљајте зло ближњему. Нека вам се не мили лажна заклетва. Ја све то мрзим,‘ говори ГОСПОД.«

¹⁸ Дође ми реч ГОСПОДА над војскама: ¹⁹ »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Постови у четвртом, петом, седмом и десетом месецу постаће народу Јуде весеље и радост и веселе светковине. Стога волите истину и мир.‘

²⁰ »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Долазиће народи и житељи многих градова, ²¹ и житељи једног града ићи ће у други и говорити: »Идемо да молимо ГОСПОДА за милост и тражимо савет ГОСПОДА над војскама. Хајдете с нама.« ²² И многи људи и моћни народи долазиће у Јерусалим да траже савет од ГОСПОДА над војскама и да моле ГОСПОДА за милост.‘

²³ »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Тих дана ће по десет странаца хватати за скут једног Јудејина, говорећи: »Идемо с тобом, јер смо чули да је с вама Бог.«‘«

Лазарова смрт

11 Неки Лазар из Витаније, села Марије и њене сестре Марте, био је болестан. ² (Марија, чији је брат био болестан, била је она која је Господа помазала мирисном помашћу и обрисала му ноге својом косом.)

³ Стога сестре поручише Исусу: »Господе, ево болестан је онај кога волиш.«

⁴ Када је Исус то чуо, рече: »Ова болест није на смрт, него на Божију славу, да се по њој прослави Син Божији.«

⁵ А Исус је волео Марту и њену сестру и Лазара. ⁶ Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остаде још два дана тамо где се налазио, ⁷ па тек онда рече својим ученицима: »Хајдемо опет у Јудеју.«

⁸ »Раби«, рекоше му ученици, »тек што су Јудеји покушали да те каменују, а ти опет идеш онамо!«

⁹ »Зар дан нема дванаест сати?« одговори им Исус. »Ко хода дању, не спотиче се, јер види светлост овога света. ¹⁰ Али, ко хода ноћу, спотиче се, јер у себи нема светлости.«

¹¹ То рече, а онда додаде: »Наш пријатељ Лазар је заспао, а ја идем да га пробудим.«

¹² »Господе«, рекоше му ученици, »ако спава, оздравиће.«

¹³ Али Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да говори о природном сну.

¹⁴ Тада им Исус отворено рече: »Лазар је умро, ¹⁵ и због вас ми је драго што нисам био тамо, да поверујете. Него, хајдемо к њему.«

¹⁶ Тада Тома звани Близанац рече осталим ученицима: »Хајдемо и ми, да погинемо с њим.«

Ја сам васкрсење и живот

¹⁷ Када је Исус стигао, сазна да је Лазар у гробу већ четири дана. ¹⁸ А Витанија је од Јерусалима удаљена свега неких петнаест стадија^[a], ¹⁹ па су многи Јудеји дошли к Марти и Марији да их теше због њиховог брата. ²⁰ Када је Марта чула да Исус долази, пође му у сусрет, а Марија остаде код куће.

²¹ »Господе«, рече Марта Исусу, »да си био овде, мој брат не би умро. ²² Али ја и сад знам да ће ти Бог дати што год га замолиш.«

²³ »Твој брат ће васкрснути«, рече јој Исус.

²⁴ А Марта му рече: »Знам да ће васкрснути о васкрсењу Последњега дана.«

²⁵ »Ја сам васкрсење и живот«, рече јој Исус. »Ко у мене верује, ако и умре, живеће, ²⁶ и ко год живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?«

²⁷ А она му рече: »Да, Господе! Верујем да си ти Христос, Син Божији, који долази на свет.«

Исус плаче

²⁸ Када је то рекла, оде и позва своју сестру Марију на страну, па јој рече: »Учитељ је овде и зове те.«

²⁹ А ова, чим је то чула, брзо устаде и оде к њему. ³⁰ Исус још није био ушао у село, него је још био тамо где га је срела Марта. ³¹ Када су Јудеји који су били с њом у кући и тешили је видели да је Марија брзо устала и отишла, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да тамо плаче.

³² Марија стиже онамо где је био Исус и угледа га, па му паде пред ноге и рече: »Господе, да си био овде, мој брат не би умро.«

³³ Када је видео како плаче и како плачу Јудеји који су дошли с њом, Исус се дубоко потресе у души и узруја, ³⁴ па упита: »Где сте га положили?«

»Господе«, рекоше му, »дођи и види.«

³⁵ А Исус заплака.

³⁶ Тада Јудеји рекоше: »Гле колико га је волео!«

³⁷ Али неки од њих рекоше: »Зар он, који је слепоме отворио очи, није могао да учини да овај не умре?«

Исус васкрсава Лазара

³⁸ Исус се опет дубоко потресе у себи, па оде до гроба. Била је то пећина на коју је био наваљан камен.

³⁹ Исус рече: »Одмакните камен.«

»Господе«, одврати покојникова сестра Марта, »он заудара, већ му је четврти дан.«

⁴⁰ »Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божију славу ако будеш веровала?« упита је Исус.

⁴¹ Тада одмакнуше камен, а Исус подиже поглед, па рече: »Оче, хвала ти што си ме услишио. ⁴² Знао сам да ме увек услишаваш, али ово рекох ради народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.«

⁴³ Када је то изговорио, повика из свега гласа: »Лазаре, изађи!«

⁴⁴ И мртвац изађе, руку и ногу обавијених завојима, а лица повезаног убрусом.

А Исус им рече: »Скините то с њега и пустите га да иде.«

Завера против Исуса

(Мт 26,1-5; Мк 14,1-2; Лк 22,1-2)

⁴⁵ Многи Јудеји који су били дошли к Марији и видели шта је учинио повероваше у њега. ⁴⁶ Али неки од њих одоше фарисејима и испричаше им шта је Исус учинио.

⁴⁷ Тада првосвештеници и фарисеји сазваше Синедрион, па рекоше: »Шта да радимо? Тај човек чини многа знамења. ⁴⁸ Ако га пустимо да тако чини, сви ће поверовати у њега, и доћи ће Римљани и одузети нам ово место^[b] и народ.«

⁴⁹ А један од њих – Кајафа, који је те године био првосвештеник – рече им: »Ништа ви не знате ⁵⁰ и не схватате да је за ваше добро да један човек умре за народ радије него да цео народ пропадне.«

⁵¹ Он то не рече сам од себе, него, пошто је те године био првосвештеник, пророкова да ће Исус умрети за народ. ⁵² И не само за народ него и да би сабрао расејану Божију децу.

⁵³ Тако тога дана одлучише да га убију.

⁵⁴ Исус се стога више није отворено кретао међу Јудејима, него оде оданде у крај близу пустиње, у град који се звао Ефрем, па је тамо боравио са својим ученицима.

⁵⁵ Приближавала се јудејска Пасха и многи Јудеји из унутрашњости дођоше у Јерусалим пре Пасхе да се очисте. ⁵⁶ Тражили су Исуса и, стојећи у Храму, питали један другог: »Шта мислите? Зар неће доћи на празник?«

⁵⁷ А првосвештеници и фарисеји издадоше наредбу да, ко сазна где је Исус, то пријави, па да Исуса ухвате.