M’Cheyne Bible Reading Plan

Аса, цар Јуде

(1. Цар 15,9-24)

14 Када је Авија умро и када су га сахранили у Давидовом граду, на месту цара наследи га његов син Аса, за чије владавине је земља била у миру десет година. ² Аса је чинио оно што је добро и исправно у очима ГОСПОДА, његовог Бога. ³ Уклонио је туђинске жртвенике и узвишице, поразбијао свете стубове и посекао Ашерине мотке. ⁴ Наредио је Јудејима да траже ГОСПОДА, Бога својих праотаца, и да извршавају његове законе и заповести. ⁵ Из сваког града у Јуди уклонио је узвишице и кадионе жртвенике и царство је било у миру под њим. ⁶ Обновио је утврђене градове у Јуди, пошто је земља живела у миру. Ни са ким није ратовао тих година, јер му је ГОСПОД дао починак.

⁷ Он рече Јудејима: »Хајде да поново изградимо ове градове и да око њих дигнемо зидове са кулама, капијама и преворницама. Земља је још наша, јер смо тражили ГОСПОДА, нашега Бога. Тражили смо га и он нам је дао починак са свих страна.«

Тако су градили и живели у благостању. ⁸ Аса је имао војску од три стотине хиљада војника из Јудиног племена, наоружаних великим штитовима и копљима, и две стотине осамдесет хиљада војника из Венијаминовог племена, наоружаних малим штитовима и луковима. Сви су они били храбри ратници.

⁹ На њих крену Зара Кушанин са силном војском^[a] и три стотине борних кола и стиже све до Мареше. ¹⁰ Аса му крену у сусрет, па се његова војска сврста у бојне редове у долини Цефат код Мареше.

¹¹ Тада Аса завапи ГОСПОДУ, своме Богу, говорећи: »ГОСПОДЕ, нема никога као што си ти, који помажеш беспомоћнима против моћних. Помози нам, ГОСПОДЕ, Боже наш, јер ми се уздамо у тебе и у твоје име смо кренули против ове силне војске. ГОСПОДЕ, ти си наш Бог, не дај да човек надвлада против тебе.«

¹² И ГОСПОД удари Кушане пред Асом и Јудом. Кушани побегоше, ¹³ а Аса и његова војска су их гонили све до Герара. Толико Кушана погину да више нису могли да се опораве. Били су скршени пред ГОСПОДОМ и његовом војском. Јудеји однеше велик плен ¹⁴ и уништише сва села око Герара, јер је житеље обузео ужас ГОСПОДЊИ. Јудеји опљачкаше сва ова села, јер је у њима било много плена, ¹⁵ а нападоше и таборе сточарâ и одведоше стада ситне стоке и камила. Потом се вратише у Јерусалим.

15 Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Азарју сина Одедовог. ² Азарја изађе у сусрет Аси и рече му: »Чуј ме, Аса, и сва Јудо и Венијамине: ГОСПОД је с вама када сте и ви с њим. Ако га будете тражили, он ће вам дати да га нађете, а ако га оставите, он ће оставити вас. ³ Дуго је Израел био без истинитога Бога, без свештеника да га поучи и без Закона. ⁴ Али он се у својој невољи окренуо ГОСПОДУ, Богу Израеловом, потражио га и нашао. ⁵ У то време није било безбедно путовати, јер је велик метеж владао међу становницима свих земаља. ⁶ Један народ је сатирао други народ, један град други град, јер их је Бог притискао свакојаким невољама. ⁷ Али ви будите јаки и не одустајте, јер ће ваш труд бити награђен.«

⁸ Када је Аса чуо ове речи и пророштво пророка Азарје сина Одедовог, охрабри се. Уклони одвратне идоле из целе Јудине и Венијаминове земље и из градова које је освојио у Ефремовом горју и поправи ГОСПОДЊИ жртвеник који је био испред трема Храма ГОСПОДЊЕГ. ⁹ Потом окупи све Јудеје и Венијаминовце и дошљаке из Ефремовог, Манасијиног и Симеоновог племена који су живели међу њима, пошто је много њих дошло из Израела када су видели да је ГОСПОД, његов Бог, с њим. ¹⁰ Окупише се у Јерусалиму трећег месеца петнаесте године Асине владавине, ¹¹ па принеше ГОСПОДУ на жртву седам стотина грла крупне стоке и седам хиљада грла ситне стоке од плена који су донели. ¹² Потом се заветоваше да ће да траже ГОСПОДА, Бога Израеловог, свим својим срцем и свом својом душом, ¹³ а ко год не буде хтео да тражи ГОСПОДА, Бога Израеловог, био мали или велики, мушкарац или жена, да буде погубљен. ¹⁴ Заклеше се на верност ГОСПОДУ гласним одобравањем и повицима уз звуке труба и овнујских рогова. ¹⁵ Сва Јуда се радовала због ове заклетве, јер су се заклели од свег срца. Ревносно су тражили Бога, и он им даде да га нађу. Тако им ГОСПОД даде починак са свих страна.

¹⁶ А цар Аса је чак и своју баку^[b] Мааху уклонио са положаја царице-мајке, јер је направила огавну Ашерину мотку. Аса посече мотку, изломи је и спали у долини Кидрон. ¹⁷ Иако није уклонио и узвишице из Израела, Аса је целог живота свим срцем био одан ГОСПОДУ. ¹⁸ Он је у Божији Дом унео сребро, злато и предмете које су он и његов отац одвојили за Бога. ¹⁹ И више није било рата све до тридесет пете године Асине владавине.

Престо на небу

4 После тога погледах, а оно – на небу отворена врата!

А онај глас који сам раније чуо како ми говори као труба, рече: »Попни се овамо, па ћу ти показати шта после овога треба да се догоди.«

² Одмах ме обузе Дух, а оно – на небу је стајао престо и неко је на њему седео. ³ Тај који је седео изгледао је као јаспис и сард, а око престола је била дýга као смарагд. ⁴ Око престола су била још двадесет четири престола на којима су седеле двадесет четири старешине, обучене у белу одећу и са златним венцима на глави. ⁵ Из престола су излазиле муње, гласови и громови, а испред њега је горело седам пламтећих буктиња, то јест седам Божијих духова. ⁶ Испред престола је било и нешто као стаклено море слично кристалу.

У средини, око престола, била су четири жива бића пуна очију и спреда и позади. ⁷ Прво од тих живих бића личило је на лава, друго на вола, треће је имало лице као човек, а четврто је личило на орла у лету. ⁸ И та четири жива бића – свако са по шест крила, унаоколо и изнутра пуних очију – и дању и ноћу без предаха говоре:

⁹ И кад год та жива бића дају славу, част и захвалност Ономе који седи на престолу, Ономе који је довека жив, ¹⁰ оне двадесет четири старешине падају ничице пред Оним који седи на престолу и клањају се Ономе који је довека жив, па стављају своје венце пред престо и говоре:

Сјај новог Храма

2 Двадесет првог дана седмог месеца, реч ГОСПОДЊА дође преко пророка Агеја:

² »Реци овако Зоровавелу сину Салатииловом, намеснику Јуде, и Исусу сину Јехоцадаковом, првосвештенику, и преосталом народу:

³ »‚Има ли још кога међу вама ко је видео овај Дом у његовом некадашњем сјају? А како вам сада изгледа? Зар није као ништа у вашим очима? ⁴ Али, буди јак, Зоровавеле,‘ говори ГОСПОД. ‚Буди јак, Исусе сине Јехоцадаков, првосвештениче. Буди јак, сав народе земље,‘ говори ГОСПОД. ‚Прионите на посао, јер ја сам с вама,‘ говори ГОСПОД над војскама. ⁵ ‚Када сте изашли из Египта, обећао сам вам да ће мој Дух остати међу вама. Зато се не бојте.‘

⁶ »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Још мало, и уздрмаћу небеса и земљу, море и копно. ⁷ Уздрмаћу све народе, па ће своје благо доносити овамо, и ја ћу овај Дом испунити славом,‘ каже ГОСПОД над војскама.

⁸ »‚Моје је сребро и моје је злато,‘ говори ГОСПОД над војскама.

⁹ »‚Сјај овог другог Дома биће већи од сјаја оног пређашњег,‘ говори ГОСПОД над војскама.

»‚На овом месту подарићу мир,‘ каже ГОСПОД над војскама.«

О нечистоћи народа

¹⁰ Двадесет четвртог дана деветог месеца друге године владавине цара Дарија, реч ГОСПОДЊА дође преко пророка Агеја:

¹¹ »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Питај свештенике шта Закон каже о овоме: ¹² Када би неко у скуту своје одеће носио освештано месо, па тим скутом дотакао хлеб или чорбу, вино или маслиново уље, или другу храну, да ли би и то постало свето?‘«

Свештеници одговорише: »Не би.«

¹³ Тада Агеј рече: »Када би неко ко је постао нечист зато што је додирнуо мртваца дотакао нешто од тога, да ли би и то постало нечисто?«

Свештеници одговорише: »Да, постало би нечисто.«

¹⁴ Онда Агеј рече: »‚Такви су преда мном и људи овога народа‘«, говори ГОСПОД. »‚Све што чине и све што тамо приносе, нечисто је. ¹⁵ Сада добро размислите о томе шта је било пре него што је иједан камен положен на други у Храму ГОСПОДЊЕМ. ¹⁶ Какви сте били? Када је неко долазио до гомиле жита по двадесет мерица, затицао је само десет. Када је неко долазио до каце с вином да захвати педесет мерица, затицао је само двадесет. ¹⁷ Ударао сам по свим вашим делима медљиком, буђи и грȁдом, а ви ми се ипак нисте окренули,‘ говори ГОСПОД.

¹⁸ »‚Добро размислите од сада па надаље, од овог двадесет четвртог дана деветог месеца, када су положени темељи Храма ГОСПОДЊЕГ, добро размислите: ¹⁹ Има ли још жита у амбару? Још ни винова лоза, ни смоква, ни нар, ни маслина нису родили. Али од данас ћу вас благословити.‘«

Обећање Зоровавелу

²⁰ Двадесет четвртог дана тог истог месеца, реч ГОСПОДЊА дође Агеју други пут: ²¹ »Кажи Зоровавелу, намеснику Јуде: ‚Уздрмаћу небеса и земљу. ²² Оборићу царске престоле и уништити силу туђих царстава. Изврнућу борна кола и оне што су на њима; пашће коњи са својим јахачима, сваки од мача свога брата.

²³ »‚Тога дана,‘ говори ГОСПОД над војскама, ‚узећу тебе, Зоровавеле сине Салатиилов, мој слуго,‘ говори ГОСПОД, ‚и учинити те својим печатним прстеном, јер сам те изабрао,‘ говори ГОСПОД над војскама.«

Исус и Никодим

3 А међу фарисејима је био човек по имену Никодим, јудејски поглавар.

² Он дође к Исусу ноћу и рече му: »Раби, знамо да си од Бога дошао као учитељ, јер нико не може да чини знамења која ти чиниш ако Бог није с њим.«

³ »Истину ти кажем«, рече му Исус, »ако се човек не роди поново^[a], не може да види Божије царство.«

⁴ »Како може човек да се роди кад је стар?« упита Никодим. »Не може, ваљда, други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди!«

⁵ »Истину ти кажем«, одговори му Исус, »ако се човек не роди од воде и Духа, не може да уђе у Божије царство. ⁶ Оно што је рођено од тела, тело је, а што је рођено од Духа, дух је. ⁷ Не чуди се што сам ти рекао да морате поново да се родите. ⁸ Ветар^[b] дува где му је воља; чујеш му хук, али не знаш ни одакле долази ни куда иде. Тако је са сваким ко је рођен од Духа.«

⁹ А Никодим упита: »Како то може бити?«

¹⁰ »Ти си учитељ у Израелу«, одговори му Исус, »а то не знаш! ¹¹ Истину ти кажем: говоримо оно што знамо и сведочимо за оно што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. ¹² О земаљским стварима сам вам говорио, па не верујете. Како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? ¹³ Нико никад није узашао на небо осим онога који је са неба сишао – Сина човечијега. ¹⁴ И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако мора да буде подигнут и Син човечији, ¹⁵ да свако ко у њега верује има вечни живот^[c].«

¹⁶ Јер, Бог је толико волео свет да је дао свога јединорођеног Сина да ко год у њега верује не пропадне, него да има вечни живот. ¹⁷ Није Бог свога Сина послао у свет да свет осуди, него да се свет кроз њега спасе. ¹⁸ Ко у њега верује, не осуђује се, а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединорођенога Божијег Сина. ¹⁹ А ово је та осуда: светлост је дошла на свет, али су људи више волели таму него светлост, јер су им дела била зла. ²⁰ Ко год чини зло, мрзи светлост и не излази на светлост, да његова дела не изађу на видело. ²¹ А ко живи у складу са истином^[d], излази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у Богу.

Исус и Јован Крститељ

²² После тога Исус оде са ученицима у Јудеју. Тамо је боравио с њима и крштавао. ²³ А и Јован је крштавао у Енону близу Салима, јер је тамо било много воде, и људи су долазили и крштавали се. ²⁴ Било је то пре него што је Јован бачен у тамницу.

²⁵ А између Јованових ученика и неког Јудејина настаде препирка о обредном прању.

²⁶ Тада они дођоше Јовану и рекоше му: »Раби, онај што је био с тобом с оне стране реке Јордан, онај за кога си сведочио, ено крштава и сви иду к њему.«

²⁷ »Човек не може ништа да узме ако му није дато са неба«, одговори Јован. ²⁸ »Сами сте ми сведоци да сам рекао: ‚Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.‘ ²⁹ Ко има невесту, тај је младожења. А младожењин пријатељ, који стоји и слуша га, испуњен је радошћу док слуша младожењин глас. Та радост је моја, и сада је потпуна. ³⁰ Он треба да расте, а ја да се смањујем.«

Онај који долази са неба

³¹ Онај који долази одозго, над свима је, а ко је са земље, земаљски је и земаљски говори. Онај који долази са неба, над свима је. ³² Он сведочи за оно што је видео и чуо, али нико не прихвата његово сведочанство. ³³ А ко прихвата његово сведочанство, потврђује да је Бог истинит. ³⁴ Онај кога је Бог послао, Божије речи говори, јер Бог^[e] не даје Духа на меру. ³⁵ Отац воли Сина и све му је предао у руке. ³⁶ Ко верује у Сина, има вечни живот, а ко се не покори Сину, неће видети живот, него на њему остаје Божији гнев.