M’Cheyne Bible Reading Plan

Асирци прете Јерусалиму

(2. Цар 18,13-37; 19,14-19, 35-37; Ис 36,1-22; 37,8-38)

32 После свега што је Езекија тако верно урадио, Санхериб, цар Асирије, дође и нападе Јуду. Он опседе утврђене градове с намером да их освоји за себе. ² Када је Езекија видео да је Санхериб дошао и да намерава да ратује против Јерусалима, ³ посаветова се са својим заповедницима и ратницима о томе да затвори воду у изворима ван града, и они му у томе помогоше. ⁴ Окупи се велико мноштво народа, па затворише све изворе и поток који је текао земљом, говорећи: »Зашто да цареви Асирије дођу и нађу много воде?«

⁵ Потом Езекија приону на поправљање порушених делова зида и дизање кула на њему. Са спољне стране изгради још један зид и ојача Мило у Давидовом граду. Он изради и много оружја и штитова. ⁶ Постави војне заповеднике над народом, па их окупи пред собом на тргу код градске капије и охрабри их говорећи: ⁷ »Будите јаки и храбри. Не бојте се и не обесхрабрујте због асирског цара и силне војске која је с њим, јер уз нас је већа сила него уз њега. ⁸ Уз њега је само рука од меса, а уз нас је ГОСПОД, наш Бог, који ће нам помоћи и борити се у нашим биткама.«

И народ се испуни уздањем због онога што је рекао Езекија, цар Јуде.

⁹ Касније, када је асирски цар Санхериб са свом својом војском опседао Лахиш, он посла своје службенике у Јерусалим са овом поруком јудејском цару Езекији и свем јудејском народу који се тамо налазио: ¹⁰ »Овако каже Санхериб, цар Асирије: ‚На шта се ослањаш кад остајеш у Јерусалиму, под опсадом? ¹¹ Када Езекија каже: »ГОСПОД, наш Бог, избавиће нас из руку асирског цара«, он вас заварава да би вас пустио да умрете од глади и жеђи. ¹² Зар није баш Езекија уклонио Божије узвишице и жртвенике, говорећи народу Јуде и Јерусалима: »Клањајте се само пред једним жртвеником и само на њему палите кâд.« ¹³ Зар не знате шта смо ја и моји преци учинили с народима других земаља? Зар су богови тих народа икада избавили своју земљу из мојих руку? ¹⁴ Који је од свих богова народâ које су моји преци потпуно уништили могао да избави свој народ из мојих руку? Како ће онда ваш бог моћи да избави вас из мојих руку? ¹⁵ Не дајте, дакле, да вас Езекија завара и заведе. Не верујте му, јер ниједан бог ниједног народа ни царства није избавио свој народ из мојих руку или руку мојих предака. Утолико мање ће ваш бог моћи да избави вас из мојих руку.‘«

¹⁶ Санхерибови службеници још много тога рекоше против ГОСПОДА, Бога, и његовог слуге Езекије.

¹⁷ Асирски цар написа и писма у којима је вређао ГОСПОДА, Бога Израеловог, и говорио против њега: »Као што богови народâ других земаља нису избавили своје народе из мојих руку, тако ни Езекијин бог неће избавити свој.«

¹⁸ А асирски службеници почеше и на хебрејском језику да добацују житељима Јерусалима који су били на зидинама, да их уплаше и застраше како би освојили град, ¹⁹ говорећи о Богу Јерусалимовом исто што су говорили и о боговима других народа у свету, творевинама људских руку.

²⁰ Због тога цар Езекија и пророк Исаија син Амоцов у молитви завапише до неба, ²¹ и ГОСПОД посла анђела, који уништи све врсне ратнике, вође и заповеднике у табору асирског цара, па се он повуче у своју земљу, осрамоћен. А када је ушао у храм свога бога, неки од његових синова погубише га мачем.

²² Тако је ГОСПОД спасао Езекију и житеље Јерусалима из руку асирског цара Санхериба и из руку свих других непријатеља. Он се старао о њима на свакој страни. ²³ Многи донеше у Јерусалим жртве ГОСПОДУ и вредне поклоне Езекији, цару Јуде, кога су од тада сви народи почели веома да цене.

Езекијина болест и охолост

(2. Цар 20,1-3, 12-19; Ис 38,1-3; 39,1-8)

²⁴ У то време Езекија се на смрт разболе, па се помоли ГОСПОДУ, који га услиши и даде му знак. ²⁵ Али Езекија се узохоли и не узврати на доброту која му је показана, па је срџба ГОСПОДЊА била на њему и на Јуди и Јерусалиму. ²⁶ Тада се Езекија покаја због своје охолости, а тако и Јерусалимљани, па срџба ГОСПОДЊА не сиђе на њих за време Езекијине владавине.

Езекијино богатство и слава

(2. Цар 20,12-19; Ис 39,1-8)

²⁷ Езекија је стекао силно богатство и славу. Саградио је ризнице за своје сребро, злато и драго камење, зачине, штитове и сваковрсне драгоцености. ²⁸ Саградио је и спремишта, да ускладишти пожњевено жито, младо вино и уље, и штале за све врсте животиња и торове за стада ситне стоке. ²⁹ Градио је села и стекао много ситне и крупне стоке, јер му је Бог дао силно богатство. ³⁰ Езекија је био тај који је запречио горњи рукавац Гихона и спровео воду до западне стране Давидовог града. Био је успешан у свему што је предузимао.

³¹ Али, када су вавилонски владари послали изасланике да га питају о знаку који се показао у његовој земљи, Бог га остави, да га провери и сазна све што му је у срцу.

Крај Езекијине владавине

(2. Цар 20,20-21)

³² Остала Езекијина дела и његова љубав према Богу записани су у Виђењу пророка Исаије сина Амоцовог у Књизи царева Јуде и Израела.

³³ Езекија умре, па га сахранише на брду где су гробнице Давидових потомака. Када је умро, сва Јуда и житељи Јерусалима одаше му почаст. На месту цара наследи га његов син Манасија.

Пад Вавилона

18 После тога видех једног другог анђела како силази са неба. Имао је велику власт, а земља је била обасјана његовим сјајем. ² Он силним гласом повика:

⁴ Онда чух и други глас са неба како говори:

⁹ »Када угледају дим од њеног спаљивања, заплакаће и закукати за њом земаљски цареви, који су се с њом одавали блуду и уживали у њеној раскоши. ¹⁰ Ужаснути њеним мукама, стајаће подаље, говорећи:

¹¹ »И земаљски трговци ће плакати и јадиковати за њим, јер више нико не купује њихове товаре – ¹² товаре злата и сребра, драгог камења и бисера, платна и пурпура, свиле и скерлета, сваке врсте мирисног дрвета и свих врста предмета од слоноваче, свих врста предмета од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мермера, ¹³ товаре цимета и зачина, кâда, смирне и тамјана, вина и уља, белог брашна и пшенице, говеда и оваца, коња и кочија, људских тела и душа.

¹⁴ »Побеже од тебе воће за којим ти је душа жудела и пропаде ти сва раскош и сјај и никада се више неће наћи.

¹⁵ »Они што су тиме трговали и од тога се обогатили, стајаће подаље, ужаснути његовим мукама, плачући и јадикујући:

»И сви кормилари и сви који плове морем, морнари и они који на мору раде, стајаће подаље. ¹⁸ А када угледају дим од његовог спаљивања, повикаће: ‚Да ли је било града сличног овом великом граду?‘ ¹⁹ И посуће се прашином по глави и викати, плачући и јадикујући:

²⁰ »Веселите се над њим, небо и ви свети и апостоли и пророци, јер му је Бог судио онако како је он судио вама!«

²¹ Тада један моћни анђео подиже стену велику као млински камен и баци је у море, говорећи: »Овако силовито биће бачен и велики град Вавилон, да се више не нађе!

ГОСПОД долази да влада

14 Долази Дан ГОСПОДЊИ, када ће усред тебе, Јерусалиме, твоја добра бити раздељена као плен.

² За бој против Јерусалима окупићу све народе. Они ће освојити град, опљачкати куће и силовати жене. Пола града ће отићи у изгнанство, али остали народ неће бити одведен из њега.

³ А онда ће изаћи ГОСПОД и борити се против тих народа онако како се он бори у дан боја.

⁴ Тога дана ће му ноге стајати на Маслинској гори, источно од Јерусалима. Маслинска гора ће се расцепити надвоје, од истока на запад, и створити огромну долину. Пола горе ће се померити на север, а пола на југ. ⁵ Тада ћете побећи у долину међу мојим горама, јер ће се она простирати све до Ацела. Побећи ћете као онда када сте бежали од земљотреса у време Озије, цара Јуде. Тада ће доћи ГОСПОД, мој Бог, а с њим и сви свети.

⁶ Тога дана неће бити ни светлости, ни хладноће, ни мраза. ⁷ Биће то јединствен дан, за који зна само ГОСПОД – ни дан ни ноћ – када ће и увече бити светло.

⁸ Тога дана ће из Јерусалима потећи живе воде – пола у источно море^[a], а пола у западно море^[b]. Тако ће бити и лети и зими. ⁹ ГОСПОД ће бити цар над свом земљом. Тога дана ће ГОСПОД бити једини Господ, а његово Име једино Име.

¹⁰ Сва земља ће постати као равница између Геве и Римона, јужно од Јерусалима. А Јерусалим ће бити издигнут и остати на свом месту од Венијаминове капије до Прве капије, и даље до Угаоне капије, и од Хананелове куле до Цареве муљаче. ¹¹ Биће насељен и више никад неће бити разорен. Јерусалим ће живети спокојно.

¹² А овом пошашћу ће ГОСПОД ударити све народе који су војевали против Јерусалима: месо ће им трунути док још стоје на ногама, очи им трунути у дупљама, а језик у устима.

¹³ Тога дана ће ГОСПОД међу њима створити велику пометњу. Свако ће шчепати онога до себе и напасти га.

¹⁴ И Јуда ће се борити у Јерусалиму. Сакупиће се богатство свих околних народа – силно много злата, сребра и одеће. ¹⁵ Слична пошаст удариће коње, мазге, камиле и магарце и све друге животиње у непријатељским таборима.

¹⁶ Који од народâ који су напали Јерусалим преживи, из године у годину ће долазити да се поклони Цару, ГОСПОДУ над војскама, и да слави Празник сеница. ¹⁷ Ако неки од народâ не дође у Јерусалим да се поклони Цару, ГОСПОДУ над војскама, за њега неће бити кише.

¹⁸ Ако египатски народ не дође у Јерусалим, задесиће га иста пошаст којом ГОСПОД удара народе који не дођу да славе Празник сеница.

¹⁹ То ће бити казна за Египат и за сваки народ који не дође у Јерусалим да слави Празник сеница.

²⁰ Тога дана ће на коњским прапорцима стајати написано: СВЕТО ГОСПОДУ, а у Дому ГОСПОДЊЕМ лонци за кување биће као свете посуде пред жртвеником. ²¹ Сви лонци у Јуди и Јерусалиму биће свети ГОСПОДУ над војскама и сви који буду долазили да принесу жртву, узимаће их и кувати у њима. Тога дана више неће бити трговаца^[c] у Дому ГОСПОДА над војскама.

Исус се моли за себе

17 Када је то изговорио, Исус подиже поглед ка небу, па рече: »Оче, дошао је час: прослави Сина, да би Син прославио тебе. ² Јер, ти си му дао власт над свим људима^[a], да свима које си му дао дâ вечни живот. ³ А ово је вечни живот: да упознају тебе, јединога истинитог Бога, и онога кога си послао – Исуса Христа. ⁴ Ја сам тебе прославио на земљи довршивши дело које си ми дао да га извршим. ⁵ Сада ти прослави мене код себе, Оче, истом оном славом коју сам имао код тебе пре него што је свет постао.«

Исус се моли за ученике

⁶ »Објавио сам твоје име људима које си ми дао из овога света. Били су твоји, али ти си их дао мени и они су се држали твоје Речи. ⁷ Сада знају да је од тебе све што си ми дао. ⁸ Јер, дао сам им речи које си ти дао мени и они су их прихватили и заиста спознали да сам од тебе, и поверовали су да си ме ти послао. ⁹ За њих молим. Не молим за свет, него за оне које си ми дао, јер су твоји. ¹⁰ Све што је моје, твоје је, и што је твоје, моје је – а ја сам се у њима прославио. ¹¹ Ја више нисам у свету, али они су у свету, а ја долазим к теби. Свети Оче, чувај их својим именом, које си ми дао, да буду једно као и ми. ¹² Док сам био с њима, чувао сам их именом које си ми дао. Сачувао сам их и ниједан од њих није пропао, осим сина пропасти, да се испуни Писмо.

¹³ »Сада долазим к теби, али ово говорим док сам још у свету, да би они имали пуноћу моје радости у себи. ¹⁴ Предао сам им твоју Реч, а свет их је замрзео, јер нису од света, као што ни ја нисам од света. ¹⁵ Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од зла. ¹⁶ Они нису од света, као што ни ја нисам од света. ¹⁷ Освештај их истином – твоја Реч је истина. ¹⁸ Као што си ти мене послао у свет, тако сам и ја њих послао у свет ¹⁹ и самога себе освештавам за њих, да и они буду освештани истином.«

Исус се моли за све који верују

²⁰ »Али, не молим само за њих, него и за оне који ће на њихову реч поверовати у мене, ²¹ да сви буду једно као што си ти, Оче, у мени и ја у теби. Нека и они буду у нама, да свет поверује да си ме ти послао. ²² Дао сам им славу коју си ти дао мени, да буду једно као што смо ми једно ²³ – ја у њима, а ти у мени – да буду савршено уједињени, да свет спозна да си ме ти послао и да си и њих волео као што си волео мене.

²⁴ »Оче, хоћу да они које си ми дао буду са мном тамо где сам ја и да гледају моју славу, коју си ми дао јер си ме волео пре постанка света. ²⁵ Праведни Оче, иако те свет не познаје, ја те познајем, а и ови знају да си ме ти послао. ²⁶ Обзнанио сам им твоје име и обзнанићу, да љубав којом си ме заволео буде у њима, и ја у њима.«