M’Cheyne Bible Reading Plan

Јосафат, цар Јуде

(1. Цар 22,41-50; 22,1-40)

17 Асу на месту цара наследи његов син Јосафат, који ојача у односу на Израел. ² Он постави војску по свим утврђеним градовима Јуде и размести војне посаде по Јуди и градовима Ефрема које је освојио његов отац Аса. ³ ГОСПОД је био са Јосафатом, јер је овај у својој младости ишао стопама свог праоца Давида. Није се саветовао са Баалима, ⁴ него је тражио Бога свога оца и држао се његових заповести, а не израелских обичаја. ⁵ ГОСПОД учврсти царство под његовом влашћу. Сва Јуда је Јосафату доносила поклоне, па је стекао велико богатство и част. ⁶ Свим срцем је живео онако као што ГОСПОД тражи, а из Јудеје је уклонио и узвишице и Ашерине мотке.

⁷ Треће године своје владавине, послао је своје службенике Бен-Хаила, Авдију, Захарију, Натанаила и Михеја да уче народ у јудејским градовима. ⁸ С њима су били и Левити Шемаја, Нетанја, Зевадја, Асаел, Шемирамот, Јонатан, Адонија, Товија и Тов-Адонија и свештеници Елишама и Јорам. ⁹ Они су учили народ по целој Јуди носећи са собом Књигу закона ГОСПОДЊЕГ. Тако су, учећи народ, обишли све јудејске градове.

¹⁰ Страх од ГОСПОДА обузе сва царства у земљама које су окруживале Јуду, па нису ратовала против Јосафата. ¹¹ Неки Филистејци чак донеше Јосафату поклоне и сребро као данак, а Арапи му дотераше ситне стоке: седам хиљада седам стотина овнова и седам хиљада седам стотина јараца.

¹² Јосафат је постајао све моћнији. Саградио је тврђаве и градове-складишта у Јуди, ¹³ а обављао је и многе радове и у другим јудејским градовима. У Јерусалиму је држао врсне ратнике, ¹⁴ а ово је њихов број по породицама:

Из Јуде, заповедници над хиљадама:

¹⁷ Из Венијамина:

¹⁹ То је била војска која је служила цару, осим оне коју је поставио по утврђеним градовима широм Јуде.

Печати

6 Онда видех како Јагње разломи један од седам печата и чух једно од она четири жива бића како громогласно каже: »Дођи!«

² Погледах, а оно – коњ белац и на њему јахач с луком! Дадоше му венац и он изјаха као победник, да победи.

³ Када је Јагње разломило други печат, чух друго живо биће како каже: »Дођи!«

⁴ Тада изађе други коњ, риђан, а његов јахач доби власт да са земље узме мир, па да се људи међусобно покољу, и доби велик мач.

⁵ Када је Јагње разломило трећи печат, чух треће живо биће како каже: »Дођи!«

Погледах, а оно – коњ вранац и на њему јахач са теразијама у руци!

⁶ Тада чух нешто као глас како између четири жива бића говори: »Хојникс^[a] пшенице за динар^[b]! Три хојникса јечма за динар! А уљу и вину немој да нашкодиш!«

⁷ Када је Јагње разломило четврти печат, чух глас четвртог живог бића како каже: »Дођи!«

⁸ Погледах, а оно – коњ зеленко! Име његовог јахача било је Смрт, а одмах за њим ишло је Подземље^[c]. Они добише власт над четвртином земље, да убијају мачем, глађу, помором и дивљим зверима.

⁹ Када је Јагње разломило пети печат, видех испод жртвеника душе оних који су заклани због Божије речи и због сведочанства које су имали.

¹⁰ Они из свега гласа повикаше: »Колико још, свети и истинити Господару, нећеш судити становницима земље и осветити нашу крв?«

¹¹ И сваки од њих доби дуг бео огртач и би им речено да се још мало стрпе док се не испуни број њихових другова у служењу и браће, који треба да буду убијени као и они.

¹² Онда видех како Јагње разломи шести печат. Настаде силан земљотрес, сунце поцрне као врећа од кострети, а цео месец постаде црвен као крв. ¹³ Звезде са неба попадаше на земљу као што касне смокве падају с дрвета када га протресе јак ветар. ¹⁴ Небо нестаде као свитак када се смота, а све планине и острва покренуше се с места.

¹⁵ Тада се сви земаљски цареви, великаши, војсковође, богаташи, моћници и сваки роб и слободњак посакриваше по пећинама и међу горским стенама, ¹⁶ говорећи горама и стенама: »Падните на нас и сакријте нас од лица Онога који седи на престолу и од Јагњетовог гнева! ¹⁷ Јер, дошао је Велики дан њиховог гнева, и ко може да опстане?«

Човек са мерничким ужетом

2 Потом подигох поглед, а оно – човек са мерничким ужетом у руци!

² Ја га упитах: »Куда ћеш?«

А он ми одговори: »Да премерим Јерусалим, да видим колико је дуг и широк.«

³ Тада анђео који је са мном разговарао оде, а други му дође у сусрет, ⁴ па му рече: »Трчи и кажи оном младићу: ‚Јерусалим ће бити град без бедема, због великог мноштва људи и животиња у њему, ⁵ јер ћу ја,‘ говори ГОСПОД, ‚бити огњени бедем око њега и његова слава у њему.‘«

⁶ »Дођите! Дођите! Бежите из северне земље«, говори ГОСПОД, »јер сам вас распршио на све четири стране света^[a]«, говори ГОСПОД. ⁷ »Бежи, Сионе, ти који живиш у Вавилону^[b]!«

⁸ Јер, овако каже ГОСПОД над војскама, који ми је указао част и послао ме народима који су вас опљачкали: »Ко вас дира, зеницу мога ока дира. ⁹ Дићи ћу руку на њих, да постану плен својих робова. Тада ћете знати да ме је послао ГОСПОД над војскама. ¹⁰ Кличи и радуј се, Кћери сионска. Јер, ево, долазим да пребивам усред тебе«, говори ГОСПОД.

¹¹ »Тога дана ће се многи народи приклонити ГОСПОДУ и постати мој народ. А ја ћу пребивати усред тебе. Тада ћеш знати да ме је теби послао ГОСПОД над војскама. ¹² ГОСПОД ће запосести Јуду као свој део у светој земљи и поново ће изабрати Јерусалим.«

¹³ Ућутите пред ГОСПОДОМ, сви људи, јер је устао из свога светог пребивалишта.

Излечење одузетога

5 После тога је био јудејски празник, па Исус оде у Јерусалим. ² А у Јерусалиму се, код Овчије капије, налази језерце које се на хебрејском зове Витезда^[a] и има пет тремова. ³ У њима је лежало мноштво болесних: слепих, хромих и одузетих. ^4 [b]

⁵ А био је тамо и један човек који је боловао тридесет осам година.

⁶ Када га је Исус угледао како лежи и сазнао колико дуго болује, упита га: »Хоћеш ли да оздравиш?«

⁷ »Господару«, одговори му болесни човек, »немам никога ко би ме, када се вода заталаса, спустио у језерце, а док ја стигнем, неко је већ тамо пре мене.«

⁸ »Устани«, рече му Исус, »узми своју простирку и ходај.«

⁹ И човек одмах оздрави, узе своју простирку и прохода.

А тог дана је била субота, ¹⁰ па Јудеји рекоше излеченоме: »Субота је! Не смеш да носиш своју простирку!«

¹¹ »Онај који ме је излечио«, одговори им он, »рекао ми је: ‚Узми своју простирку и ходај‘.«

¹² А они га упиташе: »Ко је тај човек који ти је рекао: ‚Узми и ходај‘?«

¹³ Али излечени није знао ко је то био, јер се Исус изгубио у мноштву оних који су били на том месту.

¹⁴ После тога га Исус нађе у Храму, па му рече: »Ето, оздравио си. Немој више да грешиш, да те не снађе нешто горе.«

¹⁵ Тада човек оде и јави Јудејима да је Исус тај који га је излечио.

Живот кроз Сина

¹⁶ Зато што је тако нешто учинио у суботу, Јудеји почеше да прогоне Исуса.

¹⁷ А Исус им одговори: »Мој Отац стално^[c] ради, па и ја радим.«

¹⁸ Због тога су Јудеји још више желели да га убију, јер је не само прекршио суботу него је и Бога назвао својим Оцем, изједначујући себе са Богом.

¹⁹ »Истину вам кажем«, рече им Исус, »Син не може ништа да учини сам од себе, него само оно што види да чини Отац. Што год чини Отац, исто то чини и Син. ²⁰ Јер, Отац воли Сина и показује му све што чини. А показаће му и већа дела од ових, па ћете се чудити. ²¹ Јер, као што Отац васкрсава мртве и оживљава их, тако и Син оживљава оне које хоће. ²² И Отац не суди ником, него је сав суд предао Сину, ²³ да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца, који га је послао.

²⁴ »Истину вам кажем: ко чује моје речи и верује Ономе који ме је послао, има вечни живот и не долази на Суд, него је прешао из смрти у живот. ²⁵ Истину вам кажем: долази час – и већ је ту – када ће мртви чути глас Сина Божијега и – који га чују – оживеће. ²⁶ Као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи ²⁷ и дао му власт да суди, јер је он Син човечији.

²⁸ »Не чудите се томе. Јер, долази време када ће сви који су у гробовима чути његов глас ²⁹ и изаћи – они који су чинили добро, устаће у живот, а они који су чинили зло, устаће да буду осуђени. ³⁰ Ја сâм од себе не могу ништа да учиним, него судим онако како чујем. А моја пресуда је праведна, јер не тражим да буде моја воља, него воља Онога који ме је послао.«

Сведочанства о Исусу

³¹ »Ако сâм за себе сведочим, моје сведочанство није истинито. ³² Један други сведочи за мене, и знам да је истинито сведочанство које је за мене дао. ³³ Послали сте к Јовану, и он је сведочио за истину. ³⁴ Није да ја прихватам људска сведочанства, него вам ово говорим да се спасете. ³⁵ Јован је био светиљка која гори и светли, а ви сте само неко време хтели да уживате у његовој светлости.

³⁶ »Али ја за себе имам сведочанство боље од Јовановог, јер дела која ми је Отац дао да их довршим, управо ова која чиним, сведоче за мене – да ме је послао Отац. ³⁷ А и сâм Отац, који ме је послао, сведочио је за мене. Никада му нисте чули глас ни видели му лик, ³⁸ а ни његова Реч не пребива у вама, јер не верујете ономе кога је он послао. ³⁹ Помно проучавате Писма, јер мислите да у њима имате вечни живот. И она сведоче за мене, ⁴⁰ а ипак нећете да дођете к мени, да имате живот.

⁴¹ »Не прихватам похвалу^[d] од људи. ⁴² Упознао сам вас и знам да у себи немате Божије љубави. ⁴³ Дошао сам у име свога Оца, и не прихватате ме. Али, ако дође неко други у своје име, њега ћете прихватити! ⁴⁴ А како бисте ми и веровали када прихватате похвалу један од другога, а не тражите похвалу од јединога Бога.

⁴⁵ »Немојте да мислите да ћу вас ја оптуживати пред Оцем. Ваш тужилац је Мојсије, у кога се уздате. ⁴⁶ Да верујете Мојсију, веровали бисте и мени, јер је он о мени писао. ⁴⁷ А пошто не верујете оном што је он написао, како да верујете мојим речима?«