M’Cheyne Bible Reading Plan

Јосија прославља Пасху

(2. Цар 23,21-23)

35 Јосија потом у Јерусалиму прослави ГОСПОДЊУ Пасху – пасхално јагње је заклано четрнаестог дана првог месеца. ² Он одреди свештеницима њихове дужности и охрабри их за службу у Дому ГОСПОДЊЕМ.

³ Он рече Левитима, који су учили сав Израел и били одвојени за ГОСПОДА: »Ставите свети Ковчег у Храм који је саградио Соломон син Давидов, цар Израела. Немојте да га носите на раменима. Служите ГОСПОДУ, своме Богу, и његовом народу Израелу. ⁴ Припремите се по породицама, по својим редовима, према упутствима која су записали Давид, цар Израела, и његов син Соломон. ⁵ Стојте у светилишту са једним редом Левитâ на сваки род из породица своје сабраће, обичног народа. ⁶ Закољите пасхално јагње, освештајте се и спремите јагње за своју сабраћу онако како вам је ГОСПОД заповедио преко Мојсија.«

⁷ За сав народ који је тамо био Јосија набави укупно тридесет хиљада грла ситне стоке за пасхалне жртве и три хиљаде говеда – све са свог имања. ⁸ И његови поглавари дадоше драговољне прилоге за народ и свештенике и Левите. Хилкија, Захарија и Јехиел, управитељи Божијег Дома, дадоше свештеницима две хиљаде шест стотина пасхалних жртава и три стотине говеда. ⁹ А и Конанја, са својом браћом Шемајом и Натанаилом и вођама Левитâ Хашавјом, Јеиелом и Јозавадом, даде пет хиљада пасхалних жртава и пет стотина говеда за Левите.

¹⁰ Тако је све било припремљено за службу, па свештеници стадоше на своја места, с Левитима по њиховим редовима, као што је цар заповедио. ¹¹ Клали су пасхалну јагњад, а свештеници су запљускивали крвљу коју су им додавали Левити који су дерали животиње. ¹² Одвојише жртве паљенице које ће дати родовима из породица обичног народа, да их они принесу ГОСПОДУ као што је записано у Мојсијевој књизи. Исто учинише и са говедима. ¹³ Пасхалне животиње су пекли над ватром, као што је прописано, а свете жртве кували у лонцима, котловима и тепсијама и брзо их делили целом народу. ¹⁴ После тога Левити спремише за себе и свештенике, јер су свештеници, Ааронови потомци, приносили жртве паљенице и лој све до ноћи. ¹⁵ Свирачи, Асафови потомци, били су на местима која су им прописали Давид, Асаф, Хеман и царев виделац Једутун. Ни чувари капија нису морали да напуштају своја места крај капија, јер су њихова сабраћа Левити спремила и за њих.

¹⁶ Тако је тог дана извршена цела ГОСПОДЊА служба везана за прославу Пасхе и приношење жртава паљеница на ГОСПОДЊЕМ жртвенику, као што је заповедио цар Јосија. ¹⁷ Израелци који су се тамо нашли славили су Пасху и Празник бесквасног хлеба седам дана. ¹⁸ Пасха се није овако славила у Израелу још од времена пророка Самуила. Ниједан од израелских царева није никад прославио такву Пасху као Јосија, са свештеницима, Левитима и свим Јудејима и Израелцима, који су тамо били са житељима Јерусалима. ¹⁹ Ова Пасха је прослављена осамнаесте године Јосијине владавине.

Крај Јосијине владавине

(2. Цар 23,28-30)

²⁰ После свега овога, када је Јосија уредио Храм, египатски цар Нехо дође да нападне Кархемиш на Еуфрату, па Јосија изађе на њега.

²¹ А Нехо му посла гласнике с поруком: »Шта ја имам с тобом, јудејски царе? Нисам сада кренуо на тебе, него на владарску кућу с којом сам у рату. Бог ми је рекао да пожурим, зато престани да се противиш Богу, који је са мном, да те не затре.«

²² Али Јосија не хтеде да се окрене од њега, него се преруши не би ли га увукао у борбу. Није хтео да послуша оно што му је Нехо рекао по Божијој заповести, него га нападе на мегидској равници.

²³ Стрелци погодише цара Јосију, па он рече својим службеницима: »Водите ме одавде, јер сам тешко рањен.«

²⁴ И они га изнеше из његових кола и унеше у друга која је имао, па га одвезоше у Јерусалим, где он умре. Сахранише га у гробници његових праотаца, и сва Јуда и Јерусалим га ожалише.

²⁵ Јеремија састави тужбалице за Јосијом, па и дан-данас сви певачи и певачице помињу Јосију у тужбалицама. Ове тужбалице су се уобичајиле у Израелу, а записане су у Књизи тужбалица.

²⁶ Остали догађаји Јосијине владавине, и његова љубав према Богу у складу с оним што је записано у Закону ГОСПОДЊЕМ ²⁷ – сва његова дела, од првог до последњег – записани су у Књизи царева Израела и Јуде.

Нови Јерусалим

21 И видех ново небо и нову земљу, јер су прво небо и прва земља прошли, а ни мора више није било. ² Видех и Свети град, нови Јерусалим, како са неба силази од Бога, опремљен као невеста која се украсила за свога мужа.

³ Онда чух силан глас са престола како говори: »Ево, Божији шатор је са људима и Бог ће пребивати међу њима. Они ће бити његов народ и сâм Бог ће бити с њима. ⁴ Он ће им обрисати сваку сузу са очију и више никад неће бити смрти, ни јада, ни јаука, ни бола више неће бити, јер је прошло оно што је било пре.«

⁵ Тада рече Онај који седи на престолу: »Ево, све чиним ново!«

И рече: »Пиши, јер ове речи су веродостојне и истините.«

⁶ И још ми рече: »Свршено је! Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Крај. Жедноме ћу бесплатно дати да пије са извора воде живота. ⁷ Победник ће наследити све ово, и ја ћу бити његов Бог, а он ће ми бити син. ⁸ А страшљивцима, невернима, одвратнима, убицама, блудницима, врачарима, идолопоклоницима и свим лажљивцима место је у језеру горућег сумпора. То је друга смрт.«

⁹ Онда дође један од седам анђела који имају седам чинија пуних седам последњих пошасти, па ми се обрати рекавши: »Дођи, показаћу ти Невесту, Јагњетову жену.«

¹⁰ И пренесе ме у Духу на једну велику и високу гору, па ми показа свети град Јерусалим како са неба силази од Бога. ¹¹ Сијао је Божијом славом, блистав као најскупоценији драгуљ, као кристални камен јаспис. ¹² Имао је велике и високе зидине и дванаест капија, а на капијама дванаест анђела и написана имена дванаест племена израелског народа. ¹³ На истоку су биле три капије, на северу три капије, на југу три капије и на западу три капије. ¹⁴ Градске зидине су имале дванаест темеља и на њима имена дванаест Јагњетових апостола.

¹⁵ Анђео који је са мном разговарао имао је златну трску за мерење, да би измерио град, његове капије и зидине. ¹⁶ А град је био четвороугао – дужина му је била једнака ширини. Анђео га измери трском, и показа се да је 12.000 стадија^[a] дуг и да су му дужина, ширина и висина једнаке. ¹⁷ Он затим измери зидине: имале су 144 лакта^[b] људске мере, којом је анђео мерио. ¹⁸ Зидине су биле сазидане од јасписа, а град од чистог злата сличног чистом стаклу. ¹⁹ Темељи градских зидина били су украшени свим врстама драгог камења: први темељ јасписом, други сафиром, трећи калцедоном, четврти смарагдом, ²⁰ пети сардониксом, шести сардером, седми хризолитом, осми берилом, девети топазом, десети хризопрасом, једанаести хијацинтом и дванаести аметистом. ²¹ А дванаест капија било је дванаест бисера – свака капија је била начињена од једног бисера. Главна градска улица била је од чистог злата прозирног као стакло.

²² У граду не видех никакав храм, јер су његов храм Господ Бог Сведржитељ и Јагње. ²³ Том граду нису потребни ни сунце ни месец да га осветљавају, јер га обасјава Божија слава, а светлило му је Јагње. ²⁴ Народи ће ходати у његовој светлости и земаљски цареви у њега ће доносити своју славу. ²⁵ Капије му се неће затварати дању, а тамо неће бити ноћи. ²⁶ У њега ће бити унети слава и част народâ ²⁷ и ништа нечисто неће ући у њега, нити ико ко чини нешто одвратно и лажно, него само они који су уписани у Јагњетовој Књизи живота.

3 »Ево, шаљем свога гласника, који ће преда мном припремити пут. Тада ће Господ кога тражите изненада доћи у свој Храм и доћи ће гласник Савеза за којим жудите«, каже ГОСПОД над војскама.

² Али ко ће издржати дан његовог доласка? И ко ће опстати кад се он појави? Јер, он је као ливчев огањ и као белиочева цеђ. ³ Поступиће као ливац и пречистач сребра и очистити Левите и пречистити их као злато и сребро, да би ГОСПОДУ приносили жртве у праведности. ⁴ Тада ће жртве Јуде и Јерусалима бити пријатне ГОСПОДУ, као у прошлим данима и давним годинама.

⁵ »Доћи ћу да вам судим и одмах ћу сведочити против врачарâ, прељубникâ и кривоклетникâ, против оних који закидају плату најамнику, тлаче удовицу и сироче, који дошљака лишавају права, а мене се не боје«, каже ГОСПОД над војскама.

Десетак

⁶ »Ја, ГОСПОД, не мењам се. Зато ви, потомци Јаковљеви, нисте затрти.

⁷ »Још од времена својих праотаца одступате од мојих уредби и не држите их се. Вратите ми се, и ја ћу се вратити вама«, каже ГОСПОД над војскама.

»Али ви питате: ‚Како да се вратимо?‘

⁸ »Може ли човек да пљачка Бога? А ви мене пљачкате.

»Ви питате: ‚Како те пљачкамо?‘

»У десетку и жртвама. ⁹ Под проклетством сте, јер ме сви ви – цео овај народ – пљачкате. ¹⁰ Донесите цео десетак у ризницу, да буде хране у мом Дому. Тиме ме искушајте«, каже ГОСПОД над војскама, »и видећете како ћу отворити небеске прозоре и излити на вас свој преобилни благослов. ¹¹ Спречићу штеточине да вам прождиру усеве, а ни лоза у пољу неће вам остајати јалова«, каже ГОСПОД над војскама. ¹² »Тада ће вас сви народи звати срећнима, јер ће ваша земља бити земља милине«, каже ГОСПОД над војскама.

¹³ »Тешке речи сте изговорили против мене«, каже ГОСПОД.

»А ви питате: ‚Шта смо то говорили против тебе?‘

¹⁴ »Говорили сте: ‚Узалуд је служити Богу. Шта смо имали од тога што смо се држали онога што он тражи и што смо у жалости живели пред ГОСПОДОМ над војскама? ¹⁵ А сада бахате зовемо срећнима. Да, учврстили су се они који чине опакост и пролазе некажњено иако искушавају Бога.‘«

¹⁶ Тада они који су се бојали ГОСПОДА поведоше разговор међу собом, а ГОСПОД је с пажњом слушао. Спомен-свитак би написан пред њим о онима који су се бојали ГОСПОДА и указивали част његовом Имену.

¹⁷ »Они ће бити моји онога дана када спремим свој драгоцени посед«, каже ГОСПОД над војскама. »Поштедећу их као што отац штеди свога сина који му служи. ¹⁸ Тада ћете опет разликовати праведника од опакога, онога ко служи Богу од онога ко му не служи.«

Васкрсење

(Мт 28,1-10; Мк 16,1-8; Лк 24,1-12)

20 Рано ујутро првога дана седмице, док је још био мрак, Марија Магдалина дође на гроб и виде да је камен одмакнут са гроба, ² па трчећи оде Симону Петру и оном другом ученику, кога је Исус волео, и рече им: »Однели су Господа из гроба и не знамо где су га ставили!«

³ Тада Петар и онај други ученик изађоше и кренуше према гробу. ⁴ Обојица су трчали заједно, али је онај други ученик трчао брже од Петра и први стигао до гроба. ⁵ Он се саже и угледа завоје који су тамо лежали, али не уђе. ⁶ Онда за њим стиже и Симон Петар, па уђе у гроб и виде завоје који су тамо лежали. ⁷ А убрус који је био на Исусовој глави није лежао заједно са завојима, него је био одвојено савијен на једном месту. ⁸ Тада уђе и други ученик, онај који је први стигао до гроба, и виде и поверова. ⁹ Јер, они још нису разумели Писмо – да Исус треба да васкрсне из мртвих. ¹⁰ Потом се ученици вратише кући.

Исус се показује Марији Магдалини

(Мк 16,9-11)

¹¹ А Марија је стајала напољу код гроба и плакала. И како је плакала, наднесе се над гроб ¹² и угледа два анђела у белом како седе тамо где је лежало Исусово тело – један код главе, а други крај ногу.

¹³ »Драга жено«, рекоше јој они, »зашто плачеш?«

»Однели су мога Господа«, рече им она, »а не знам где су га ставили.«

¹⁴ Када је то рекла, осврну се и угледа Исуса како стоји, али није знала да је то он.

¹⁵ »Драга жено«, рече јој Исус, »зашто плачеш? Кога тражиш?«

А она, мислећи да је то вртлар, рече: »Господару, ако си га ти однео, реци ми где си га ставио, па ћу га ја узети.«

¹⁶ Тада јој Исус рече: »Марија!«

Она се осврну, па рече на хебрејском: »Рабони!« – што значи »Учитељу«.

¹⁷ Исус јој рече: »Не дотичи ме, јер још нисам отишао горе, к Оцу. Него, иди мојој браћи, па им реци: ‚Одлазим горе, к своме Оцу и вашем Оцу, и своме Богу и вашем Богу.‘«

¹⁸ И Марија Магдалина оде и јави ученицима: »Видела сам Господа.«

И исприча им шта јој је рекао.

Исус се показује ученицима

(Мт 28,16-20; Мк 16,14-18; Лк 24,36-49)

¹⁹ Увече тог првог дана седмице, када су ученици били заједно, а врата закључана због страха од Јудеја, дође Исус и стаде међу њих, па им рече: »Мир вама.«

²⁰ Када је то рекао, показа им своје руке и ребра, а ученици се обрадоваше што виде Господа.

²¹ Тада им он опет рече: »Мир вама. Као што је Отац послао мене, тако и ја шаљем вас.«

²² Рекавши то, дахну на њих и рече: »Примите Светога Духа. ²³ Коме опростите грехе, опроштени су, а коме не опростите, нису опроштени.«

Исус и Тома

²⁴ А Тома звани Близанац, један од Дванаесторице, није био с њима када је Исус дошао.

²⁵ Остали ученици му рекоше: »Видели смо Господа!«

А он им рече: »Док не видим ожиљке од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст на место где су били клинови и не ставим руку у његова ребра, не верујем.«

²⁶ Осам дана касније, његови ученици су опет били у кући^[a], а с њима и Тома.

Исус уђе, иако су врата била закључана, и стаде међу њих, па рече: »Мир вама.«

²⁷ Онда рече Томи: »Стави свој прст овамо и погледај моје руке. Испружи руку, па је стави у моја ребра. И немој да будеш неверан, него веран.«

²⁸ »Мој Господ и мој Бог!« одврати Тома.

²⁹ А Исус му рече: »Зато што си ме видео, поверовао си. Благо онима који нису видели, а поверовали су.«

³⁰ Исус је пред својим ученицима учинио још многа друга знамења која нису записана у овој књизи. ³¹ Али ово је записано да верујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да, верујући, имате живот у његовом имену.