M’Cheyne Bible Reading Plan
Амацја, цар Јуде
(2. Лет 25,1-24)
14 Друге године владавине израелског цара Јехоаша сина Јехоахазовог, поче да влада Амацја син јудејског цара Јоаша. 2 Имао је двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао двадесет девет година. Мајка му се звала Јехоадан, а била је из Јерусалима. 3 Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, али не као његов праотац Давид. У свему је следио пример свог оца Јоаша, 4 али узвишице нису уклоњене – народ је на њима и даље приносио жртве и палио кâд.
5 Када је учврстио своју власт у царству, погуби оне службенике који су убили његовог оца, цара. 6 Али синове тих убица не погуби, у складу са оним што је записано у Књизи Мојсијевог закона, где је ГОСПОД заповедио: »Нека се родитељи не погубљују због своје деце, ни деца због родитељâ – нека се свако погуби за свој грех.«(A)
7 Он уби десет хиљада Едомаца у бици у Сланој долини и заузе Селу, којој даде име Јоктеел, које носи и данас.
8 Онда Амацја посла гласнике израелском цару Јехоашу сину Јехоахаза сина Јехуовог и поручи му: »Хајде да се огледамо у боју.«
9 На то израелски цар одговори јудејском: »Либански чичак послао поруку либанском кедру: ‚Дај своју кћер мом сину за жену.‘ Тада наиђе либанска звер и згази чичак. 10 Потукао си Едомце, и сад си се узохолио. Наслађуј се победом, али седи код куће! Зашто тражиш кавгу у којој ћеш пропасти, а с тобом и Јуда?«
11 Али Амацја не послуша, па израелски цар Јехоаш нападе. Он и Амацја огледаше се у боју код Бет-Шемеша у Јуди. 12 Израелци до ногу потукоше Јудеје, па они сви побегоше кући. 13 Јехоаш зароби Амацју у Бет-Шемешу, па оде у Јерусалим, где сруши четири стотине лаката[a] јерусалимског зида од Ефремове до Угаоне капије. 14 Када је узео све злато и сребро и све предмете који су се налазили у Дому ГОСПОДЊЕМ и у ризницама царске палате, узе таоце и врати се у Самарију.
15 Остали догађаји Јехоашеве владавине, све што је учинио и постигао, укључујући и рат против Амацје, цара Јуде, записани су у Књизи летописа царева Израела. 16 Јехоаш умре, па га сахранише у Самарији, крај израелских царева. На месту цара наследи га његов син Јаровам.
17 Јудејски цар Амацја син Јоашев живео је још петнаест година по смрти израелског цара Јехоаша сина Јехоахазовог. 18 Остали догађаји Амацјине владавине записани су у Књизи летописа царева Јуде.
19 Против Амацје сковаше заверу у Јерусалиму, па он побеже у Лахиш, али за њим послаше људе, који га тамо убише. 20 Оданде га на коњима пренеше назад, па га сахранише у Јерусалиму крај његових праотаца, у Давидовом граду.
21 Тада сав јудејски народ узе Азарју, који је имао шеснаест година, и постави га за цара на место његовог оца Амацје. 22 Он обнови Елат и врати га Јуди након што је Амацја умро.
Јаровам II, цар Израела
23 Петнаесте године владавине јудејског цара Амацје сина Јоашевог, Јаровам син Јехоашев постаде цар у Самарији, а владао је четрдесет једну годину. 24 Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и није одступао ни од једног греха Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце. 25 Он поврати израелске међе од Лево-Хамата до мора Араве[b], као што је ГОСПОД, Бог Израелов, рекао преко свог слуге Јоне сина Амитајевог, пророка из Гат-Хефера.
26 ГОСПОД је видео како у Израелу сви тешко пате – и роб и слободњак – а никога да им помогне. 27 И пошто ГОСПОД није рекао да ће Израелово име избрисати испод неба, он их спасе преко Јаровама сина Јехоашевог.
28 Остали догађаји Јаровамове владавине, све што је учинио и постигао, као и његови ратни походи, укључујући и то како је Израелу вратио Дамаск и Хамат Јудејски, записани су у Књизи летописа царева Израела. 29 Јаровам умре, па га сахранише крај израелских царева. На месту цара наследи га његов син Захарија.
4 Заклињем те пред Богом и Христом Исусом – који ће судити и живима и мртвима – и његовим Доласком[a] и његовим Царством: 2 проповедај Реч, спреман и у време и у невреме, уверавај, прекоревај, бодри, са свом стрпљивошћу и поуком. 3 Јер, доћи ће време када људи неће подносити исправно[b] учење, него ће у складу са својим пожудама себи нагомилавати учитеље да им говоре оно што прија њиховим ушима, 4 па ће уши окренути од истине и приклонити се измишљотинама. 5 А ти у свему буди трезвен, издржи злопаћење, изврши дело еванђелисте, доврши своју службу.
6 Јер, ја се већ изливам као леваница и стигло је време мога одласка. 7 Добар бој сам био, трку завршио, веру сачувао. 8 Сада ми је припремљен венац праведности, који ће ми онога Дана предати Господ, праведни Судија. И не само мени него и свима који су с љубављу чекали да се он појави.
Завршне поруке и поздрави
9 Потруди се да што пре дођеш к мени. 10 Јер, Димас ме је напустио пошто је заволео овај свет. Он је отишао у Солун, Крискент у Галатију, Тит у Далмацију. 11 Једино је још Лука са мном. Узми Марка и доведи га са собом, јер ми користи у служењу. 12 Тихика сам послао у Ефес. 13 Огртач који сам оставио код Карпа у Троади, донеси када дођеш, а и књиге, пре свега пергаменте.
14 Ковач Александар ми је нанео много зла. Господ ће му узвратити према његовим делима. 15 И ти га се чувај, јер се веома противио нашим речима.
16 Приликом моје прве одбране, нико ми није прискочио у помоћ, него су ме сви напустили. Нека им се то не рачуна. 17 Али Господ је био уз мене и давао ми снагу да се преко мене у потпуности објави еванђеље[c] и да га чују сви незнабошци – и ја се избавих из лављих чељусти. 18 Господ ће ме избавити од сваког злог дела и спасти ме за своје Царство на небесима. Њему слава довека. Амин.
19 Поздрави Приску и Акилу и Онисифорове укућане. 20 Ераст је остао у Коринту, а Трофима сам, болесног, оставио у Милиту. 21 Потруди се да дођеш пре зиме. Поздрављају те Еувул, Пуд, Лин, Клаудија и сва браћа.
22 Господ са твојим духом.
Милост с вама.
7 кад год хоћу да исцелим Израела,
открива се опакост Ефремова
и зло Самаријино.
Јер, преваром се баве,
крадљивац проваљује у куће,
дружина разбојника пљачка по улицама,
2 а они не увиђају
да све њихово зло памтим.
Сада их окружују њихова дела –
преда мном су.
3 »Својим злоделима увесељују цара,
својим лажима службенике.
4 Сви су они прељубници.
Као пећ су ужарена,
коју пекар не мора да ложи
откад умеси тесто док тесто не ускисне.
5 На дан светковине њиховог цара,
службеници се успаљују од вина,
а он се за руке хвата с подругљивцима.
6 Срце им је као пећ
док на њега вребају.
Њихова страст целе ноћи тиња,
а ујутро се распламса.
7 Сви буду као ужарена пећ –
своје судије прождиру.
Сви њихови цареви падају,
а ниједан мени не завапи.«
Израел тражи помоћ од других народа
8 »Ефрем се меша с народима,
Ефрем је лепиња непреврнута.
9 Странци му цеде снагу,
а он и не зна!
Глава му прошарана седим власима,
а он не примећује!
10 Бахатост Израелова против њега сведочи,
али он се ГОСПОДУ, своме Богу, не враћа.
Упркос свему, он га не тражи.
11 »Ефрем је као голубица,
лакомислен и без памети:
час Египат позива,
час у Асирију иде.
12 Куд год да оду,
преко њих ћу пребацити своју мрежу,
као птице их оборити.
Васпитаћу их стегом
када чујем да се скупљају у јато.
13 Тешко њима, јер побегоше од мене!
Нека пропадну,
јер су се против мене побунили.
Чезнуо сам да их откупим,
а они против мене говоре лажи.
14 Не вапију ми из срца,
него на својим постељама кукају.
Секу се[a] зарад жита и младог вина,
а против мене се буне.
15 Васпитао сам их стегом и оснажио,
а они против мене смишљају зло.
16 Ваалима се окрећу,
као лук су извитоперен.
Службеници ће им пасти од мача
због свога поганог језика.
Због тога ће им се ругати
у земљи египатској.«
Песма приликом успињања до Храма.
1 У својој невољи ГОСПОДУ завапих,
и он ме услиши.
2 Душу ми избави, ГОСПОДЕ, од лажљивих усана
и језика преварног.
3 Шта ће ти он дати?
И шта још поврх тога, језиче преварни?
4 Оштре стреле ратничке
с ужареним угљевљем.
5 Тешко мени што у Мешеху боравим,
што станујем у шаторима кедарским!
6 Предуго живим с онима који мир мрзе.
7 Ја сам за мир.
Али, кад о миру говорим,
они рат заговарају.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Ка горама дижем поглед –
одакле ће ми стићи помоћ?
2 Помоћ ми стиже од ГОСПОДА,
који је небо и земљу начинио.
3 Он неће дати да ти посрне нога,
неће твој Чувар задремати.
4 Не, неће задремати ни заспати Чувар Израелов.
5 ГОСПОД је твој Чувар,
ГОСПОД је сенка на твојој десници:
6 сунце ти неће наудити дању
ни месец ноћу.
7 ГОСПОД ће те чувати од сваког зла,
он ће твој живот чувати.
8 ГОСПОД ће те чувати када одлазиш
и када долазиш, сада и довека.
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Обрадовах се кад ми рекоше:
»Хајдемо до Дома ГОСПОДЊЕГ.«
2 Ноге нам стоје у твојим капијама, Јерусалиме.
3 Јерусалим је сазидан
као град где се народ сједињује.
4 До њега се успињу племена,
племена ГОСПОДЊА,
по закону датом Израелу,
да захваљују Имену ГОСПОДЊЕМ.
5 Тамо стоје судијске столице,
престоли владарске куће Давидове.
6 Молите се за мир Јерусалимов.
Нека спокојни буду који те воле.
7 Нека буде мир међу твојим зидинама
и спокој у твојим тврђавама.
8 Ради своје браће и другова рећи ћу:
»Мир теби.«
9 Ради Дома ГОСПОДА, Бога нашега,
тражићу што је за тебе добро.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International