M’Cheyne Bible Reading Plan

Давид постаје цар

(2. Сам 5,1-5)

11 Сав Израел се окупи у Хеврону и рече Давиду: »Ми смо твоја крв^[a]. ² Раније, још док је Саул био цар, ти си био тај који је предводио Израел у војним походима. ГОСПОД, твој Бог, рекао ти је: ‚Ти ћеш бити пастир моме народу Израелу и бићеш владар над њим.‘«

³ Када су све старешине Израела дошле цару Давиду у Хеврон, он склопи с њима савез у Хеврону пред ГОСПОДОМ и они га помазаше за цара Израела, као што је ГОСПОД и рекао преко Самуила.

Давид осваја Јерусалим

(2. Сам 5,6-16)

⁴ После тога Давид и сви Израелци кренуше на Јерусалим, то јест Јевус.

Јевусејци који су живели у том граду ⁵ рекоше Давиду: »Нећеш ући овамо!«

Али Давид ипак освоји тврђаву Сион, то јест Давидов град.

⁶ А Давид је био обећао: »Онај ко поведе напад на Јевусејце постаће главни заповедник војске.«

Јоав син Церујин крену на тврђаву први, и тако он постаде заповедник.

⁷ Тада се Давид настани у тврђави, коју назваше Давидов град. ⁸ Он обнови град око тврђаве, од Мила до зида унаоколо, а Јоав обнови остатак града.

⁹ Давид је постајао све моћнији, јер је с њим био ГОСПОД над војскама.

Давидови најславнији ратници

(2. Сам 23,8-39)

¹⁰ Ово су биле вође Давидових јунака, које су му, заједно са целим Израелом, помогле да постане цар и одржи своје царство, као што је ГОСПОД и рекао о Израелу. ¹¹ Ово је списак Давидових јунака:

Јашовам син Хахмонијев био је вођа заповедникâ. Борио се копљем против три стотине и све их побио у једној бици.

¹² После њега Елеазар син Дода Ахоховца, један од Тројице. ¹³ Он је био са Давидом код Пас-Дамима, где су се Филистејци окупили за бој. На једном месту где је била њива пуна јечма, војска поче да бежи пред Филистејцима, ¹⁴ али он и његови војници стадоше насред њиве, бранећи је, и побише Филистејце. Тако је ГОСПОД однео велику победу.

¹⁵ Једном Тројица од Тридесеторице сиђоше Давиду до стене код Адуламске пећине док је једна чета Филистејаца била утаборена у долини Рефаим. ¹⁶ У то време је Давид боравио у свом скровишту, а једна филистејска војна посада била је у Витлејему.

¹⁷ Давид је био жедан, па рече: »Ех, кад би ми неко донео воде из оног бунара крај витлејемске капије.«

¹⁸ Тада се Тројица пробише кроз филистејске редове, захватише воде из бунара крај витлејемске капије и донеше је Давиду. Али Давид не хтеде да је пије, него је изли као леваницу пред ГОСПОДОМ.

¹⁹ »Не дао ми Бог да тако нешто учиним«, рече он. »Било би то као да пијем крв ових људи који су свој живот ставили на коцку да је донесу.«

И не хтеде да пије.

Такви су били подвизи Тројице.

²⁰ Авишај брат Јоавов био је вођа Тридесеторице. Борио се копљем против три стотине и побио их, па се прославио међу Тридесеторицом. ²¹ Он је био најславнији од Тридесеторице и био им заповедник, али није достигао славу Тројице.

²² Бенаја син Јехојадин био је ратник из Кавцеела који је извео многе подвиге. Убио је двојицу најбољих моавских ратника. Једног снежног дана сишао је у једну јаму и у њој убио лава. ²³ Убио је и једног горостасног Египћанина, високог пет лаката^[b]. Иако је Египћанин у руци имао копље велико као ткалачко вратило, Бенаја је на њега кренуо само са штапом. Истргнуо је копље Египћанину из руке и њиме га убио. ²⁴ То су били подвизи Бенаје сина Јехојадиног којима се прославио међу Тридесеторицом. ²⁵ Имао је већи углед од осталих међу Тридесеторицом, али није достигао славу Тројице. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.

²⁶ Остали јунаци су били:

Ратници који су се придружили Давиду у Циклагу

12 Ово су људи који су дошли Давиду у Циклаг, када је био протеран из близине Саула сина Кисовог – они су били међу ратницима који су му помагали у борби; ² били су наоружани луковима и умели су да гађају стрелама и да бацају камење из праћке и левом и десном руком, а били су Саулови саплеменици, из Венијаминовог племена:

⁸ Неки Гадовци су пребегли Давиду док је боравио у свом скровишту у пустињи. Били су то врсни ратници, спремни за бој и вешти у руковању копљем и штитом. Лица су им била као у лавова и били су брзи као газеле у гори. ⁹ Езер им је био вођа, Авдија његов заменик, Елиав трећи, ¹⁰ Мишмана четврти, Јеремија пети, ¹¹ Атај шести, Елиел седми, ¹² Јоанан осми, Елзавад девети, ¹³ Јеремија десети и Махбанај једанаести. ¹⁴ Ови Гадовци су били заповедници војске. Најмањи међу њима био је дорастао стотини, а највећи хиљади. ¹⁵ Они су били ти који су прегазили реку Јордан у првом месецу, када је преплавила своје обале, и натерали у бекство све који су живели у долинама источно и западно од ње.

¹⁶ И други Венијаминовци и неки Јудеји дошли су Давиду у његово скровиште.

¹⁷ Давид им изађе у сусрет и рече им: »Ако сте ми дошли у миру, да ми помогнете, вољан сам да се удружим с вама. Али, ако сте дошли да ме издате мојим непријатељима, иако нисам укаљао руке насиљем, нека Бог наших праотаца то види и суди вам.«

¹⁸ Тада Дух сиђе на Амасаја, вођу Тридесеторице, и он рече:

И Давид их прими и постави за четовође.

¹⁹ И неки из Манасијиног племена пребегли су Давиду када је са Филистејцима кренуо у рат против Саула. Али он и његова војска нису помогли Филистејцима, јер су га њихови владари, пошто су се посаветовали, отпустили, говорећи: »Стајаће нас главе ако пребегне свом господару Саулу.« ²⁰ Када се Давид вратио у Циклаг, к њему су пребегли ови људи из Манасијиног племена: Адна, Јозавад, Једиаел, Михаило, Јозавад, Елиху и Цилтај, заповедници над хиљадама Манасијеваца. ²¹ Они су помагали Давиду против пљачкашких чета, јер су сви били врсни ратници и заповедници у његовој војсци.

²² Дан за даном људи су долазили у помоћ Давиду, све док му војска није постала бројна као Божија војска.

²³ Ево броја људи наоружаних за борбу који су дошли Давиду у Хеврон, да му предају Саулово царство, као што је ГОСПОД рекао:

³⁸ Сви ови ратници, спремни за борбу, искреног срца дошли су у Хеврон да поставе Давида за цара над целим Израелом. И сви остали Израелци били су једнодушни у томе да Давида поставе за цара. ³⁹ Они проведоше са Давидом три дана, једући и пијући оно што су им саплеменици спремили. ⁴⁰ А народ је долазио чак из Исахара, Завулона и Нефталима и доносио храну на магарцима, камилама, мазгама и воловима. Било је брашна, стишњених смокава, гроздова сувог грожђа, вина, уља, говеда и оваца у изобиљу, јер у Израелу је владала радост.

Завршне опомене

13 Нека братска љубав и даље влада међу вама. ² Не заборављајте гостољубивост, јер неки су, показујући је, и не знајући угостили анђеле. ³ Сећајте се сужања као да сте с њима у оковима и злостављаних као да и ви страдате.

⁴ Нека сви поштују брак и нека брачна постеља буде неокаљана, јер Бог ће судити блудницима и прељубницима. ⁵ Не будите среброљупци, него будите задовољни оним што имате. Јер, Бог је рекао:

⁶ Зато с поуздањем можемо да кажемо:

⁷ Сећајте се својих вођа, који су вам проповедали Божију реч. Посматрајте исход њиховог начина живота и угледајте се на њихову веру.

⁸ Исус Христос је исти и јуче и данас и довека.

⁹ Не дајте да вас заведу разна туђа учења. Јер, срце је добро учвршћивати милошћу, а не обредним јелима од којих нису имали користи они који су их јели.^{[a] 10} Ми имамо жртвеник са кога не смеју да једу они који служе у Шатору.

¹¹ Првосвештеник у Светињу над светињама уноси крв животиња као жртву за грех, а њихова тела се спаљују ван табора. ¹² Зато је и Исус, да би својом крвљу освештао народ, страдао ван градских капија. ¹³ Стога изађимо к њему ван табора и понесимо његову срамоту, ¹⁴ јер ми овде немамо трајан град, него тражимо онај будући. ¹⁵ Кроз њега, дакле, непрестано приносимо жртву захвалницу Богу, плод усана које исповедају његово име.

¹⁶ И не заборављајте да чините добро и да делите са другима, јер су такве жртве Богу миле. ¹⁷ Слушајте своје вође и покоравајте им се. Они бде над вашим душама као они који ће полагати рачун. Слушајте их, да би они то чинили с радошћу, а не уздишући, јер вам то не би било од користи.

¹⁸ Молите се за нас, јер смо уверени да имамо чисту савест и желимо да се у свему добро понашамо. ¹⁹ Нарочито вас молим да се молите да вам се што пре вратим.

²⁰ А Бог мира, који је нашега Господа Исуса, великог Пастира оваца, крвљу вечног савеза извео из мртвих, ²¹ нека вас опреми сваким добром за извршавање његове воље и нека у нама чини оно што је њему мило, кроз Исуса Христа, коме слава довека.

²² Молим вас, браћо, да поднесете ову реч опомене, јер сам вам укратко написао.

²³ Желим да знате да је наш брат Тимотеј ослобођен. Ако ускоро стигне, доћи ћу с њим да вас видим.

²⁴ Поздравите све своје вође и све свете. Поздрављају вас сви из Италије.

²⁵ Милост са свима вама.

Скакавци

7 Ово ми је показао Господ ГОСПОД: Спремао је скакавце након што је покошено сено за цара, а отава почела да ниче. ² Када су појели све растиње у земљи, рекох: »Господе ГОСПОДЕ, опрости! Како да преживи Јаков онако мали?«

³ Тако се ГОСПОД предомисли и рече: »То се неће десити.«

Огањ

⁴ Ово ми је показао Господ ГОСПОД: Позвао је огањ да кажњава, и он исуши океан^[a] и поче да гута копно. ⁵ Тада ја рекох: »Господе ГОСПОДЕ, молим те, престани! Како да преживи Јаков онако мали?«

⁶ Тако се ГОСПОД предомисли и рече: »Ни ово се неће десити.«

Висак

⁷ И ово ми је показао: Господ је стајао поред зида сазиданог уз помоћ виска и држао висак у руци.

⁸ ГОСПОД ме упита: »Амосе, шта видиш?«

Ја одговорих: »Висак.«

Онда он рече: »Ево, стављам висак међу мој народ Израел. Више их нећу штедети.

Амос и свештеник Амацја

¹⁰ Тада Амацја, свештеник у Бетелу, поручи израелском цару Јароваму: »Амос кује заверу против тебе усред Израела. Земља више не може да поднесе његове речи. ¹¹ Јер, ево шта говори: ‚Јаровам ће погинути од мача, а Израел ће сигурно отићи у изгнанство из свога завичаја.‘«

¹² Потом Амацја рече Амосу: »Одлази, видеоче! Врати се у Јуду, па тамо зарађуј свој хлеб и пророкуј. ¹³ Не можеш више да пророкујеш у Бетелу, јер то је царево светилиште и храм царства.«

¹⁴ На то Амос одврати Амацји: »Нисам био ни пророк ни син пророка, него пастир, а старао сам се и о дивљим смоквама. ¹⁵ Али ГОСПОД ме је одвео од напасања стада и рекао ми: ‚Иди и пророкуј моме народу Израелу.‘ ¹⁶ Зато сада чуј реч ГОСПОДЊУ. Ти кажеш: ‚Не пророкуј против Израела и не проповедај против Исааковог народа.‘ ¹⁷ Стога овако каже ГОСПОД:

Исусово рођење

(Мт 1,18-25)

2 У то време цар Август издаде наредбу да се попише становништво целог света^[a]. ² Био је то први попис извршен док је Квириније управљао Сиријом. ³ Сви су ишли да се попишу, свако у свој град, ⁴ па тако и Јосиф из града Назарета у Галилеји оде у Јудеју, у Давидов град Витлејем – јер је био из Давидове куће и лозе – ⁵ да се упише са својом вереницом Маријом, која је била у другом стању. ⁶ Док су били тамо, дође време да се Марија породи, ⁷ и она роди свога сина првенца, па га пови у пелене и стави у јасле, јер за њих није било места у гостионици.

Пастири и анђели

⁸ А у том крају су боравили пастири и ноћу, под ведрим небом, чували стражу код својих стада. ⁹ Њима се појави Господњи анђео и обасја их Господња слава, па се веома уплашише.

¹⁰ »Не бојте се«, рече им анђео, »јер вам доносим радосну вест која ће веома обрадовати сав народ: ¹¹ данас вам се у Давидовом граду родио Спаситељ – Христос Господ. ¹² А ово ће вам бити знак: наћи ћете дете повијено у пелене како лежи у јаслама.«

¹³ Одједном се анђелу придружи мноштво небеске војске^[b], хвалећи Бога и говорећи:

¹⁵ Када су анђели отишли од њих и вратили се на небо, пастири рекоше један другом: »Хајдемо у Витлејем да видимо то о чему нас је Господ обавестио.«

¹⁶ Онда брзо одоше и нађоше Марију и Јосифа, и дете како лежи у јаслама. ¹⁷ А када су то видели, испричаше шта им је речено о том детету. ¹⁸ Сви који су то чули задивише се ономе што су им пастири испричали, ¹⁹ а Марија је све то упамтила и стално о томе размишљала. ²⁰ Пастири се вратише кући, славећи и хвалећи Бога, јер је оно што су чули и видели било баш онако како им је и речено.

Исуса доносе у Храм

²¹ Осмога дана, када је било време да се дете обреже, дадоше му име Исус, како га је назвао анђео пре него што је био зачет.

²² Када су се завршили дани њиховог очишћења по Мојсијевом закону, Јосиф и Марија га однеше у Јерусалим да га покажу Господу ²³ – као што пише у Господњем закону: »Нека се свако прворођено мушко одвоји за Господа«^{[c] 24} – и да принесу жртву – као што каже Господњи закон: »пар грлица или два голупчета«^(A).

²⁵ А у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон. Био је то праведан и побожан човек и ишчекивао је Израелову утеху. На њему је био Свети Дух ²⁶ и објавио му да неће умрети док не види Господњег Христа. ²⁷ Подстакнут Духом, он оде у Храм, па кад су родитељи унели малог Исуса да за њега изврше оно што захтева законски обичај, ²⁸ Симеон га узе на руке, благослови Бога и рече:

³³ А Исусови отац и мајка се зачудише ономе што је о њему речено.

³⁴ Тада их Симеон благослови, па рече његовој мајци Марији: »Ово дете је одређено да обори и подигне многе у Израелу и да буде знак који ће бити оспораван, ³⁵ да се разоткрију мисли многих. А мач ће пробости и твоју душу.«

³⁶ Тамо је била и пророчица Ана кћи Фануилова, из Асировог племена. Била је веома стара – по венчању је с мужем живела седам година, ³⁷ а као удовица до своје осамдесет четврте године. Није излазила из Храма, него је, постећи и молећи се, служила Богу и ноћу и дању. ³⁸ Она им приђе баш у том часу, захвали Богу и поче да говори о детету свима који су ишчекивали избављење^[f] Јерусалима.

³⁹ Када су извршили све по Господњем закону, вратише се у Галилеју, у свој град Назарет. ⁴⁰ А дете је расло, јачало и пунило се мудрошћу, и на њему је била Божија милост.

Дечак Исус у Храму

⁴¹ Његови родитељи су сваке године за Празник Пасхе одлазили у Јерусалим. ⁴² Када је имао дванаест година, они, по обичају, одоше на празник. ⁴³ По завршетку празника, када су се враћали кући, дечак Исус остаде у Јерусалиму, а његови родитељи то нису знали. ⁴⁴ Мислећи да је међу осталим путницима, превалише дан хода. Онда га потражише међу родбином и познаницима, ⁴⁵ па кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим да га траже. ⁴⁶ После три дана, нађоше га како седи међу учитељима у Храму, слуша их и пита. ⁴⁷ А сви који су га слушали, дивили су се његовој памети и његовим одговорима.

⁴⁸ Када су га родитељи угледали, запрепастише се, а мајка му рече: »Зашто си нам то учинио, сине? Твој отац и ја смо туговали док смо те тражили.«

⁴⁹ А он им рече: »Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да морам да будем у дому свога Оца?«

⁵⁰ Али они не разумеше шта им је рекао.

⁵¹ Онда се с њима вратио у Назарет и био им послушан. А његова мајка је све то памтила. ⁵² Исус је напредовао у мудрости и зрелости и у милости код Бога и људи.