M’Cheyne Bible Reading Plan

Давид врши попис народа

(2. Сам 24,1-25)

21 Сатана се диже против Израела и подстакну Давида да изврши попис Израела.

² Давид рече Јоаву и заповедницима војске: »Идите и пребројте Израелце од Беер-Шеве до Дана, па ме известите, да знам колико их има.«

³ Јоав рече: »Учинио ГОСПОД да његовог народа буде још сто пута више. Али, мој господару царе, зар нису сви они твоји поданици? Зашто хоћеш да урадиш тако нешто? Зашто да навучеш кривицу на Израел?«

⁴ Али царева реч била је јача од Јоавове, па Јоав оде, прође целим Израелом и врати се у Јерусалим. ⁵ Он извести Давида о укупном броју мушкараца способних за војску: у целом Израелу било је милион и сто хиљада људи коју су умели да рукују мачем, а у Јуди четири стотине седамдесет хиљада.

⁶ Али Јоав није пребројао Левите и Венијаминовце, јер му је царево наређење било одвратно.

⁷ А то наређење је било зло и у Божијим очима, па он казни Израел.

⁸ Тада Давид рече Богу: »Тешко сам згрешио што сам то учинио. Сада те молим, опрости ми, јер сам поступио врло неразумно.«

⁹ ГОСПОД рече Гаду, Давидовом видеоцу: ¹⁰ »Иди и реци Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Нудим ти три могућности. Изабери једну од њих, и ја ћу ти то урадити.‘«

¹¹ Гад оде Давиду и рече му: »Овако каже ГОСПОД: ‚Изабери: ¹² три године глади или да те три месеца сатиру непријатељи и да те њихови мачеви сустижу или три дана ГОСПОДЊЕГ мача – три дана помора у земљи када ће анђео ГОСПОДЊИ пустошити сваки део Израела.‘ Сада, дакле, одлучи шта да одговорим ономе који ме је послао.«

¹³ Давид рече: »На великој сам муци. Дај да паднем у ГОСПОДЊЕ руке, јер је његова самилост веома велика. Али немој да паднем у руке људима.«

¹⁴ Тако ГОСПОД пусти помор на Израел, од кога погину седамдесет хиљада људи у Израелу. ¹⁵ А Бог посла анђела да уништи и Јерусалим. Али када је анђео почео то да чини, ГОСПОД то виде и сажали се због ове несреће, па рече анђелу који је убијао народ: »Доста је било! Немој више!«

Анђео је тада стајао код гумна Орнана Јевусејца.

¹⁶ Давид подиже поглед и угледа анђела ГОСПОДЊЕГ како стоји између неба и земље, а у руци му исукан мач дигнут над Јерусалимом. Тада се Давид и старешине обукоше у кострет и падоше ничице.

¹⁷ Давид рече Богу: »Зар нисам ја наредио да се изброје мушкарци способни за војску? Ја сам тај који је починио грех и учинио зло. А шта је овај јадни народ скривио? ГОСПОДЕ, Боже мој, казни мене и моју породицу, али немој да овај помор остане на твом народу.«

¹⁸ Тада анђео ГОСПОДЊИ нареди Гаду да каже Давиду да оде и подигне жртвеник ГОСПОДУ на гумну Орнана Јевусејца.

¹⁹ И Давид оде, послушавши оно што му је Гад рекао у ГОСПОДЊЕ име.

²⁰ Док је Орнан вејао пшеницу, осврну се и виде анђела, а његова четири сина, која су била с њим, сакрише се. ²¹ Уто се приближи Давид. Када га је Орнан угледао, сиђе са гумна и ничице му се поклони.

²² Давид му рече: »Дај ми земљу на којој ти је ово гумно, да на њему подигнем жртвеник ГОСПОДУ, да престане овај помор међу народом. Продај ми је по пуној цени.«

²³ А Орнан рече: »Узми је! Нека мој господар цар уради што год му драго, а ја ћу, ево, дати волове за жртву паљеницу, млатила за дрва и пшеницу за житну жртву. Све ћу то дати.«

²⁴ Али цар Давид му одврати: »Не, хоћу да ти платим пуну цену. Нећу да узмем за ГОСПОДА оно што је твоје, нити да приносим жртве паљенице које ме ништа не стају.«

²⁵ Тако Давид за ону земљу плати Орнану шест стотина шекела^[a] злата, ²⁶ па подиже жртвеник ГОСПОДУ и принесе му жртве паљенице и жртве за заједништво. Он призва ГОСПОДА, и ГОСПОД га услиши огњем који се с неба спусти на жртвеник за жртве паљенице.

²⁷ Тада ГОСПОД заповеди анђелу, и овај врати свој мач у корице.

²⁸ У то време, пошто је видео да га је ГОСПОД тамо услишио, Давид је приносио жртве на гумну Орнана Јевусејца. ²⁹ Боравиште ГОСПОДЊЕ, које је Мојсије био направио у пустињи, и жртвеник за жртве паљенице били су тада на узвишици у Гивону. ³⁰ Али Давид није смео да оде пред њега, да пита Бога, јер се бојао мача анђела ГОСПОДЊЕГ.

Изабрани народ

2 Одбаците, дакле, сваку злоћу и сваку превару, лицемерје, завист и сва клеветања. ² Као новорођенчад жудите за чистим духовним млеком, да од њега одрастете за спасење, ³ сад кад сте се уверили^[a] да је Господ добар.

Живи камен и свети народ

⁴ Приђите њему, Живом камену, који су, додуше, људи одбацили, али је у Божијим очима изабран и драгоцен, ⁵ па се као живо камење уградите у духовну кућу, да будете свето свештенство, да кроз Исуса Христа приносите духовне жртве које су Богу миле. ⁶ Зато у Писму стоји:

⁷ За вас, дакле, који верујете, он је драгоцен, а за оне који се не покоравају,

⁸ и

А спотичу се они који су непокорни Речи, за шта су и одређени.

⁹ А ви сте изабрани род, царско свештенство, свети народ, стечени народ, да објављујете врлине Онога који вас је из таме позвао у своју чудесну светлост; ¹⁰ ви који некад нисте били народ, а сада сте Божији народ; ви који сте били у немилости, а сада сте у милости.

¹¹ Драги моји, преклињем вас да се, као странци и дошљаци на земљи, уздржавате од телесних пожуда које војују против душе. ¹² Међу незнабошцима се владајте добро, да они, иако вас оптужују за злодела, виде ваша добра дела и дају славу Богу на Дан похођења.

Послушност властима и господарима

¹³ Господа ради, потчињавајте се свакој власти коју су људи поставили: било цару као врховној власти, ¹⁴ било намесницима које он шаље да казне злочинце, а да похвале оне који чине добро. ¹⁵ Јер, ово је Божија воља: да чинећи добро ућуткате незнање неразумних људи. ¹⁶ Живите као слободни људи, али не као они којима је слобода само покриће за зло, него као Божије слуге. ¹⁷ Сваког поштујте, волите братство верника, бојте се Бога, указујте част цару.

¹⁸ Робови, са свим поштовањем се потчињавајте својим господарима, не само онима који су добри и обзирни него и онима који су окрутни. ¹⁹ То је, наиме, похвално када неко подноси патње неправедног страдања, мислећи на Бога. ²⁰ Јер, шта има похвално у томе ако вас кажњавају за ваше грехе, а ви то стрпљиво подносите? Али, ако страдате чинећи добро, и то стрпљиво подносите, то је похвално у Божијим очима. ²¹ На то сте позвани, јер је и Христос страдао за вас, оставивши вам пример, да идете његовим стопама.

²³ Када су га вређали, није одговарао увредом, и када је страдао, није претио, него се препустио Ономе који праведно суди. ²⁴ Он је у свом телу понео наше грехе на дрво, да ми, умревши гресима, живимо за праведност. Његовим ранама сте исцељени. ²⁵ Јер, били сте залутали као овце, а сада сте се вратили Пастиру и Надгледнику^[b] ваше душе.

Јонина љутња и Божија милост

4 Али Јони то није било мило и он се силно наљути, ² па се овако помоли ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, зар нисам баш тако рекао док сам још био у својој земљи? Зато сам и пожурио да побегнем у Таршиш. Јер, знао сам да си ти милостив и самилостан Бог, спор да се разгневиш и препун љубави и невољан да пошаљеш несрећу. ³ Зато ми сада, ГОСПОДЕ, одузми живот, јер ми је боље да умрем него да живим.«

⁴ А ГОСПОД га упита: »Имаш ли право што се љутиш?«

⁵ Јона изађе из града и седе на једном месту источно од њега. Тамо направи себи сеницу, па седе у њен хлад, чекајући да види шта ће бити с градом. ⁶ Тада ГОСПОД, Бог, учини да лоза^[a] израсте над Јоном да би му глава била у хладу и да би му било удобније, и Јона се веома обрадова лози. ⁷ Али сутрадан у зору Бог одреди једног црва да подгризе лозу, и она се сасуши. ⁸ Када је огрануло сунце, Бог посла врућ источни ветар. Сунце је пекло Јонину главу, па он малакса.

Дође му да умре, па рече: »Боље ми је да умрем него да живим.«

⁹ Бог онда упита Јону: »Имаш ли право што се љутиш због лозе?«

»Имам«, одврати Јона. »Толико сам љут да бих умро од љутине.«

¹⁰ ГОСПОД рече: »Толико ти је стало до те лозе, око које се ниси ни трудио ни гајио је, која је ижџикљала преко ноћи и увенула преко ноћи, ¹¹ а мени да не буде стало до великога града Ниниве, у ком има више од сто двадесет хиљада недужних људи^[b] и много стоке.«

Послање Дванаесторице

(Мт 10,5-15; Мк 6,7-13)

9 Исус окупи Дванаесторицу и даде им моћ и власт над свим демонима и да лече болести, ² па их посла да проповедају Божије царство и да лече болесне.

³ »Не носите ништа на пут«, рече им. »Ни штап, ни торбу, ни хлеб, ни новац, ни другу кошуљу. ⁴ И у који год дом уђете, останите у њему док оданде не одете. ⁵ А где вас не приме, кад будете одлазили из тога града, отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.«

⁶ И они одоше, па су ишли по селима, проповедајући еванђеље и свуда лечећи људе.

Ирод забринут

(Мт 14,1-12; Мк 6,14-29)

⁷ А тетрарх Ирод је чуо за све што се догодило, па је био у недоумици, јер су једни говорили да је Јован устао из мртвих, ⁸ други да се појавио Илија, а трећи да је устао један од старих пророка.

⁹ »Јовану сам одсекао главу«, рече Ирод, »али ко је овај о коме слушам такве ствари?«

Зато је хтео да види Исуса.

Исус храни пет хиљада људи

(Мт 14,13-21; Мк 6,30-44; Јн 6,1-14)

¹⁰ Када су се апостоли вратили, известише Исуса о свему што су учинили. Исус их онда поведе са собом и повуче се насамо у град који се зове Витсаида. ¹¹ Али народ за то сазна и крену за њим. Он их прими, па им је говорио о Божијем царству и исцељивао оне којима је лечење било потребно.

¹² Када је дан био на измаку, Дванаесторица му приђоше и рекоше: »Отпусти народ. Нека иду у околна села и засеоке да нађу јело и смештај, јер смо овде на усамљеном месту.«

¹³ А он им рече: »Ви им дајте да једу.«

»Имамо само пет хлебова и две рибе«, одговорише му они, »осим ако не одемо и купимо хране за сав овај народ.« ¹⁴ А тамо је било око пет хиљада мушкараца.

Али Исус рече својим ученицима: »Нека поседају у скупинама од по педесет.«

¹⁵ Тако су и учинили, па сви поседаше. ¹⁶ Исус узе оних пет хлебова и две рибе, подиже поглед према небу и благослови их. Онда их изломи и даде ученицима да их ставе пред народ. ¹⁷ И сви су јели и најели се. А преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи.

Исус је Христос

(Мт 16,13-19; Мк 8,27-29)

¹⁸ Једном када се насамо молио, а ученици били с њим, Исус их упита: »Шта каже народ, ко сам ја?«

¹⁹ Они му одговорише: »Једни кажу – Јован Крститељ; други – Илија; а трећи – да је устао један од старих пророка.«

²⁰ Он им тада рече: »А шта ви кажете, ко сам ја?«

»Божији Христос«, одговори Петар.

Исус предсказује своју смрт и васкрсење

(Мт 16,21-28; Мк 8,31-9,1)

²¹ Он их онда строго опомену и нареди да то ником не кажу, ²² па рече: »Син човечији треба много да препати, да га одбаце старешине, првосвештеници и учитељи закона, да буде убијен, и да трећег дана васкрсне.«

²³ А свима је говорио: »Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе, нека сваког дана узме свој крст и иде за мном. ²⁴ Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, спашће га. ²⁵ Шта вреди човеку ако добије цео свет, а самог себе уништи или себи науди. ²⁶ Ко се стиди мене и мојих речи, и Син човечији ће се стидети њега када дође у својој слави и у слави Оца и светих анђела. ²⁷ Истину вам кажем: неки који овде стоје неће окусити смрт док не виде Божије царство.«

Преображење

(Мт 17,1-8; Мк 9,2-8)

²⁸ После отприлике осам дана откад је ово рекао, Исус са собом поведе Петра, Јована и Јакова и попе се на једну гору да се помоли. ²⁹ Док се молио, изглед лица му се промени, а одећа постаде блештаво бела. ³⁰ А два човека су разговарала с њим: били су то Мојсије и Илија, ³¹ који су се појавили у великом сјају^[a]. Говорили су о његовом одласку који је требало да се догоди^[b] у Јерусалиму.

³² Петар и његови другови били су веома поспани, а када су се расанили, угледаше његову славу и два човека која су с њим стајала.

³³ Док су ови одлазили од Исуса, Петар му рече: »Учитељу, добро је што смо овде. Хајде да подигнемо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији« – не знајући шта говори.

³⁴ Док је он још говорио, појави се облак и засени их, а они се, када су ушли у облак, уплашише.

³⁵ Тада се из облака зачу глас који рече: »Ово је мој Син, кога сам изабрао! Њега слушајте!«

³⁶ А када је глас одјекнуо, Исус остаде сам. Ученици то задржаше за себе и никоме у то време нису причали шта су видели.

Излечење опседнутог дечака

(Мт 17,14-18; Мк 9,14-27)

³⁷ Сутрадан, када су сишли са горе, силан народ му изађе у сусрет.

³⁸ Један човек повика из народа: »Учитељу, молим те да погледаш мога сина, јер ми је јединац. ³⁹ Дух га шчепа, па изненада вришти; баца га у грчеве и пена му удари на уста. Тешко га напушта и сатире га. ⁴⁰ Молио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«

⁴¹ »О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама и да вас подносим? Доведи свога сина овамо.«

⁴² Док је дечак долазио, демон га обори на земљу у грчевима. Али Исус запрети нечистом духу, излечи дечака и предаде га оцу. ⁴³ И сви се задивише Божијој величини.

Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мт 17,22-23; Мк 9,30-32)

Док су се сви дивили оном што је Исус учинио, он рече ученицима: ⁴⁴ »Пажљиво слушајте шта ћу вам рећи: Син човечији ће бити предат људима у руке.«

⁴⁵ Али они не схватише о чему им говори. Било им је сакривено, па нису разумели, а плашили су се да га о томе питају.

Ко је највећи?

(Мт 18,1-5; Мк 9,33-37)

⁴⁶ Међу ученицима се поведе расправа о томе који од њих је највећи. ⁴⁷ А Исус, знајући њихове мисли, узе једно дете и постави га поред себе, ⁴⁸ па им рече: »Ко прими ово дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, прима Онога који ме је послао. Јер, онај који је најмањи међу вама – тај је највећи.«

Ко није против вас, тај је за вас

(Мк 9,38-40)

⁴⁹ »Учитељу«, рече Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне и хтели смо да му забранимо, јер није један од нас.«

⁵⁰ »Не браните му«, рече Исус, »јер ко није против вас, тај је за вас.«

Негостољубиви Самарићани

⁵¹ Како се приближавало време да буде вазнет на небо, Исус одлучи да крене у Јерусалим, ⁵² па пред собом посла гласнике који уђоше у једно самаријско село да му све припреме. ⁵³ Али мештани га не примише, јер се упутио у Јерусалим.

⁵⁴ Када су ученици Јаков и Јован то видели, упиташе га: »Господе, хоћеш ли да призовемо огањ са неба да их уништи?«

⁵⁵ Али Исус се окрену и прекори их^[c]. ⁵⁶ Онда одоше у друго село.

Цена следбеништва

(Мт 8,19-22)

⁵⁷ Док су ишли путем, рече му један човек: »Ићи ћу за тобом куд год ти идеш.«

⁵⁸ Исус му одговори: »Лисице имају јазбине и птице имају гнезда, а Син човечији нема где да спусти главу.«

⁵⁹ А једном другом рече: »Пођи за мном.«

»Господе«, рече му човек, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.«

⁶⁰ А Исус му рече: »Нека мртви сахрањују своје мртве, а ти иди и објављуј Божије царство.«

⁶¹ Један му рече: »Ја ћу за тобом, Господе, али ме прво пусти да се опростим од своје породице.«

⁶² »Ко положи руку на плуг«, рече му Исус, »а осврће се, није за Божије царство.«