M’Cheyne Bible Reading Plan

25 Стога Навуходоносор, цар Вавилона, десетог дана десетог месеца девете године своје владавине крену на Јерусалим са свом својом војском, утабори се ван града и свуда око њега подиже опсадне куле. ² Град је био под опсадом све до једанаесте године владавине цара Цидкије. ³ До деветог дана четвртог^[a] месеца, глад у граду постала је толико велика да народ више није имао шта да једе. ⁴ Онда непријатељ проби градске зидине, па сва јудејска војска побеже ноћу кроз капију између два зида близу царевог врта, иако су Халдејци опколили град. Побегоше према Арави, ⁵ али вавилонска војска крену у потеру за царем, па га стиже на Јерихонским пољанама. Тада се сви његови војници раштркаше, ⁶ а њега ухватише, па га одведоше вавилонском цару у Ривлу, где му изрекоше пресуду. ⁷ Цидкији побише синове пред његовим очима, а онда му ископаше очи, оковаше га у бронзане ланце и одведоше у Вавилон.

Вавилонци разарају Храм и одводе Јудеје у сужањство

(Јер 52,12-33)

⁸ Седмог дана петог месеца, деветнаесте године владавине вавилонског цара Навуходоносора, Невузарадан, заповедник царске страже, службеник вавилонског цара, дође у Јерусалим. ⁹ Он спали Дом ГОСПОДЊИ, царску палату и све куће у Јерусалиму – сваку важнију грађевину у граду. ¹⁰ Сва халдејска војска која је дошла са заповедником царске страже поруши зидове који су опасивали Јерусалим. ¹¹ Невузарадан одведе у сужањство народ који је преостао у граду, заједно са осталим становништвом и са онима који су прешли на страну вавилонског цара. ¹² Али неке од најсиромашнијих заповедник остави да обрађују винограде и њиве.

¹³ Вавилонци разбише бронзане стубове, покретна постоља и бронзано Море, који су били у Дому ГОСПОДЊЕМ, па бронзу однеше у Вавилон. ¹⁴ Однеше и лонце, лопатице, маказе за фитиљ, чиније и све бронзане предмете који су коришћени при служби у Храму. ¹⁵ Заповедник царске страже однесе и кадионице и чиније за шкропљење – све што је било направљено од чистог злата или сребра.

¹⁶ Бронзе од два стуба, Мора и покретних постоља, које је Соломон направио за Дом ГОСПОДЊИ, било је толико да се није могло измерити. ¹⁷ Сваки стуб је био осамнаест лаката^[b] висок, а бронзана главица на врху једног стуба три лакта^[c] висока и унаоколо украшена мрежицом и наровима од бронзе. Сличан је био и други стуб са својом украсном мрежицом.

¹⁸ Заповедник царске страже зароби главног свештеника Серају, нижег свештеника Софонију и три чувара капија. ¹⁹ Из града одведе заповедника задуженог за војнике и пет царевих саветника, а тако и бележника, који је био и главни заповедник задужен за попуну војске људством, и шездесет његових људи који су се затекли у граду. ²⁰ Заповедник царске страже Невузарадан све њих одведе вавилонском цару у Ривлу, ²¹ у земљи Хамат, где цар нареди да се погубе.

Тако су Јудеји одведени из своје земље.

Гедалја, управитељ Јуде

(Јер 40,7-10; 41,1-3)

²² Вавилонски цар Навуходоносор постави Гедалју сина Ахикама сина Шафановог за управитеља народу који је преостао у Јуди. ²³ Када су сви заповедници војске – Јишмаел син Нетанјин, Јоанан син Кареахов, Сераја син Танхумета из Нетофе и Језанја из Маахе – и њихови људи чули да је вавилонски цар поставио Гедалју за управитеља, одоше Гедалји у Мицпу.

²⁴ Да би њима и њиховим људима улио сигурност, Гедалја се закле и рече: »Не бојте се вавилонских службеника. Настаните се у овој земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро.«

²⁵ Али, седмог месеца, Јишмаел син Нетанје сина Елишаминог, који је био царске крви, дође са десеторицом и уби Гедалју и све Јудеје и Вавилонце који су били с њим у Мицпи. ²⁶ На то сав народ, од најмањег до највећег, заједно са заповедницима војске, побеже у Египат из страха од Вавилонаца.

Јоахин ослобођен

(Јер 52,31-34)

²⁷ Тридесет седме године изгнанства јудејског цара Јоахина, Евил-Меродах постаде цар Вавилона, а двадесет седмог дана дванаестог месеца помилова Јоахина и пусти га из тамнице. ²⁸ Љубазно се односио према њему и дао му почасније место него осталим царевима који су били код њега у Вавилону. ²⁹ Тако је Јоахин скинуо затвореничку одећу и до краја живота редовно је јео за царевом трпезом. ³⁰ Цар му је сваког дана, све до Јоахинове смрти, давао издржавање.

Мелхиседек

7 А тај Мелхиседек је био цар Салима и свештеник Свевишњега Бога. Он је изашао у сусрет Аврааму када се овај враћао после победе над царевима и благословио га, ² а Авраам му је одмерио десетак од свега. Његово име значи, прво, »цар праведности«, а затим »цар Салима«, то јест »цар мира.« ³ Без оца, без мајке, без родослова, он, чији дани немају почетка ни живот краја, сличан Сину Божијем, остаје свештеник довека.

⁴ Погледајте само колики је тај коме је чак и Авраам, патријарх, дао десетак од плена. ⁵ Додуше, и оним Левијевим потомцима који постају свештеници Закон заповеда да узимају десетак од народа, то јест од своје браће, иако и они воде порекло од Авраама. ⁶ Али, он, који не води порекло од Левија, узео је десетак од Авраама и благословио онога који је имао Божија обећања – ⁷ а нема сумње да увек већи благосиља мањег. ⁸ И овде десетак узимају смртни људи, а тамо онај за кога се тврди да је жив. ⁹ Чак би се могло рећи да је и Левије, који узима десетак, дао десетак преко Авраама, ¹⁰ јер је још био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.

Исус сличан Мелхиседеку

¹¹ Да се, дакле, савршенство могло постићи посредством левитског свештенства – јер народ је на основу њега добио Закон – зашто би онда још било потребно да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом, а не по реду Аароновом? ¹² А када се мења свештенство, мора да се промени и закон. ¹³ Онај за кога се све ово говори припадао је другом племену, а нико из тог племена није служио код жртвеника. ¹⁴ Јер, сасвим је јасно да је наш Господ потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из тог племена Мојсије није ништа рекао. ¹⁵ А све је још јасније када се по сличности са Мелхиседеком поставља други свештеник, ¹⁶ који то није постао на основу законског прописа о пореклу, него на основу силе неуништивог живота. ¹⁷ Јер, за њега се тврди: »Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.«^(A)

¹⁸ Укида се, дакле, ранија заповест, јер је била слаба и бескорисна ¹⁹ – пошто Закон ништа није учинио савршеним – а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу.

²⁰ А то није прошло без заклетве. Јер, они су без заклетве постали свештеници, ²¹ а он са заклетвом Онога који му је рекао:

²² На основу тога је Исус постао јемац бољег савеза.

²³ И свештеника је било много, јер их је смрт спречавала да остану у служби, ²⁴ а пошто Исус живи довека, његово свештеништво је непролазно. ²⁵ Зато он и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, јер заувек живи да за њих посредује.

²⁶ А такав првосвештеник нам је и био потребан: свет, недужан и неокаљан, одвојен од грешникâ и узвишенији од небеса, ²⁷ који нема потребу, као други првосвештеници, да свакодневно приноси жртве, прво за своје грехе, а затим за грехе народа, јер је он то учинио једном заувек када је принео самога себе. ²⁸ Закон, наиме, за првосвештенике поставља слабе људе, а реч заклетве, дата после Закона, Сина, који је довека савршен.

1 Речи Амоса, пастира из Текое. Његово виђење о Израелу које је видео две године пре земљотреса, када је Озија био цар Јуде, а Јаровам син Јехоашев цар Израела.

² Амос рече:

Божији суд над Арамом

³ Овако каже ГОСПОД:

Божији суд над Филистејцима

⁶ Овако каже ГОСПОД:

Божији суд над Тиром

⁹ Овако каже ГОСПОД:

Божији суд над Едомом

¹¹ Овако каже ГОСПОД:

Божији суд над Амоном

¹³ Овако каже ГОСПОД:

Давидов.